Napisao: Radžeš Kamat
Hajderabad
Obe naše grupe stigle su kasno uveče u ašram Svamija Tijaganande, koji se nalazi na periferiji Hajderabada. Kad smo ušli u ašram primili su nas s puno poštovanja. Ašram je bio neobičan i prijatan. Pored ulaza nalazila se sveta homa kunda (ognjište vatre) i lepo uređen vrt. Malo dalje s leve strane bila je trpezarija, a iza nje glavna zgrada u kojoj se nalaze hram i sobe. Na putu za glavnu zgradu stajao je predivan antički kip gospoda Ganapatija.
Svami Tijagananda poveo nas je do svetog ognjišta i izveo ritual za našu grupu. Ispred svetog ognjišta bio je predivan kip Božanske Majke u formi boginje Durge. Svami Tijagananda i njegovi učenici izvodili su ritual ponuda Božanskoj Majci između pevanja Vedskih himni. Zbog rituala s vatrom mesto se ispunilo božanskom energijom. Svami Tijagananda darivao je Mohanđija s turbanom, šalom i cvetnim vencima i poželeo mu dobrodošlicu u ašram.
Potom smo prešli u glavnu zgradu i uputili se prema glavnom hramu gde je stajala predivna slika Božanske Majke kao i slika Svamijevog Gurua. Svami Tijagananda napravio je malu puđu Božanskoj Majci i svome Guruu. Svi smo se poklonili i uzeli blagoslove njegovog Gurua i Božanske Majke.
Za našu se grupu doslovno stavio i crveni tepih. Iako su uslovi ašrama skromni, nama su ponuđene najbolje sobe koje su bile na raspolaganju. Svami Tijagananda ponudio je svoju sobu Mohanđiju, a on je odseo izvan ašrama. Svi ašramiti pazili su na sve naše potrebe i pobrinuli se da nam bude ugodno. Mislili su na svaki detalj, uključujući i to da imamo toplu vodu za pranje ruku i nogu. Počastili su nas raskošnim, raznovrsnim vegetarijanskim obrokom. Apsolutno ukusno! Posle obroka povukli smo se u svoje sobe. Nakon svog tog putovanja, Mohanđi je bio umoran i odlučio je da se povuče u sobu. Zbog svih božanskih događaja koji su se dogodili, bilo nam je teško da se umirimo jer je energija bila jaka. Skupili smo se oko Svamija Tijaganande. Rekao nam je da se inkarnacije poput Mohanđija događaju jednom u hiljadama godina. Rekao nam je da imamo sreće što smo povezani s Guruom poput njega i da treba čvrsto da ga se držimo. Opisujući prenos energije Mohanđiju koji se dogodio Kuruvapuramu, Svami nam je ispričao da je tada doživeo iskustvo u kojem je Mohanđi postao Adi Šeša (kralj svih Naga i ležaj za odmor gospoda Višnua), a on sam je postao Božanska Majka. Mogao je da oseti rastvaranje njihovih ljudskih oblika i stapanje njihovih pojedinačnih energija u jednu. Većina razgovora vodila se na Telugu jeziku povremeno isprekidana engleskim jezikom. Ja sam se trudio da pratim razgovor što sam bolje mogao uz pomoć jedne gospođe iz naše grupe koja mi je prevodila ključne stvari. Budući da sam na ovom putovanju imao ulogu Mohanđijevog asistenta, nevoljno sam odlučio da je vreme za spavanje i uputio se u sobu. Ujutro je Mohanđi sišao da dočeka Svamija Tijaganandu kad dođe u ašram. Svami Tijagananda je zagrlio Mohanđija i obasipao ga ljubavlju. Nežno je tapšao Mohanđija izlivajući svoje blagoslove na njega. Zajedno su šetali do glavnog hrama. Kad su stigli, Svami Tijagananda osećajno je dozivao Božansku Majku baš poput deteta koje plače za svojom majkom. Svami je potom izveo puđu Božanskoj Majci i svome Guruu. Slušati mantre koje se izlivaju njegovim melodičnim glasom bilo je zaista blaženo iskustvo. Nakon toga je okitio Mohanđija vencima koji su bili ponuđeni i obmotani oko Božanske Majke.
Posle smo imali vrlo ukusan tradicionalni južnoindijski doručak. Nakon toga smestili smo se do dvojice majstora. Svami Tijagananda nastavio je da iskazuje svoju ljubav prema Mohanđiju. Bio je vrlo tužan što uskoro moramo ići. Govorio je Mohanđiju da ga povede sa sobom jer će biti vrlo usamljen kad ode. Svami je rekao da se u Kuruvapuramu dogodio značajan prenos energije i da će Mohanđi još neko vreme osećati efekte tog prenosa u telu, ali će se uskoro stabilizovati. Svami Tijagananda pevao je mantre da bi time stabilizovao prenos energije i zaštitio Mohanđija od efekata. Posle je Svami Tijagananda svakome od nas intuitivno dao kristalnu ogrlicu na osnovu naših potreba.
Konačno, došlo je i vreme da napustimo Hajderabad. Svami Tijagananda napravio je mali ritual s Mohanđijem na svetom ognjištu. Uzeli smo blagoslove Božanske Majke i krenuli prema autu. Svami Tijagananda je nerado pustio Mohanđija da ide. Rekao nam je da će za nekoliko dana ići u ašram Svamija Purnanade (Guru njegovog Gurua) u blizini Šri Sailama, i zatražio od Mohanđija da mu se pridruži tamo. Teška srca i uz mnoge tužne pozdrave smo se rastavili i krenuli put Ahobilama.
Ahobilam
Vožnja do Ahobilama bila je vrlo duga, ali vreme je bilo lepo s vedrim sunčanim nebom i hladnim povetarcem. Mohanđi je rekao grupi da svi, naizmenično, nose cvetni venac Božanske Majke koji mu je darovao Svami Tijagananda. Rekao je da je venac jako moćan i pun božanske energije. Tražio je od nas da ga nosimo što duže. Nastavili smo da služimo hranu gladnima (radili ‘anandan’) gde god smo stigli, kad bismo nakratko stali da se odmorimo od puta, hranili bismo pse lutalice i prosjake koji naiđu. Tokom ovog putovanja upao sam u nesretnu klopku upoređivanja iskustava. Duhovno iskustvo koje je imala jedna gospođa u Kuruvapuramu učinilo me vrlo ljubomornim i nesigurnim. Osećao sam se kao da nisam dobio svoj komad kolača. Još jedna stvar koju sam primetio bila je energija prosjaka u meni. Aktivno sam tražio drangulije, blagoslove i mantre. Kao da su te dragocenosti poput kristalne ogrlice, venac natopljen božanskim moćima, mantre itd. prečica za duhovni rast. Isto vredi i za blagoslove majstora. Bio sam vrlo sretan kad sam dobio kristalnu ogrlicu od Svamija Tijaganande. Mislio sam ”Čoveče, i ja sam dobio jednu”. Kada smo se uveče okupili oko Svamija Tijaganande, znao sam da je moj zadatak da budem uz Mohanđija i pomognem koliko mogu da mu učinim boravak ugodnijim. To je bila moja izdefinisana uloga tokom ovog putovanja. Ali ja sam odabrao da ostanem još malo sa Svamijem Tijaganandom kako bih dobio još nešto blagoslova na svom putu.
Za vreme vožnje prema Ahobilamu Mohanđi mi je neočekivano saopštio jednu veliku istinu. Obratio mi se i naglasio da želi da zapamtim dve stvari – 1. Svi ostvareni majstori izlivaju svoje blagoslove a da ih i ne pitaš. Dobiješ onoliko koliko ti treba ili onoliko koliko možeš da primiš. Ne treba da pitaš. 2. Tvoj Guru uvek ti daje više nego što zaslužuješ. Nemoj ništa da očekuješ jer ne znaš šta bi trebalo očekivati. Momentalno je razbio sve moje iluzije čime su sve moje nesigurnosti došle do izražaja.
Stali smo na ručak u restoran pored puta. Naš konobar bio je mršav čovek čija je odeća imala rupe. Završili smo s jelom i platili račun, Mohanđi nas je zamolio da ostatak novca damo kao napojnicu tom konobaru – velika napojnica za ovaj zabačeni deo zemlje. Njegov zubati osmeh proširio se od uva do uva i iskrena radost zračila je s njegovog lica. Kad sam to spomenuo Mohanđiju, on nije bio iznenađen. A ja sam zaista bio dirnut i zahvalan što sam svedočio kako jednostavan obazrivi čin može doneti nekome toliko radosti.
Svami Tijagananda zvao je nekoliko puta tokom putovanja. Pričao je uglavnom na Telugu jeziku koji nam je prevodila jedna gospođa iz grupe. Rekao je da se oseća vrlo loše jer je Mohanđi otišao. Pitao je kada će ga opet posetiti. Ponovno je zatražio da mu se Mohanđi pridruži na njegovom putovanju u ašram Svamija Purnanande blizu Šri Sailama. U jednom od poziva, Svami je Mohanđija nazvao ”Višva Kaljananda Barati” (što znači ”spasitelj koji radi za dobrobit i sreću univerzuma”). Rekao je da ga je tako nazvao po zahtevu Šri Čakre Meru (boginje u formi Šri Lalite Tripure Sundari – najviši aspekt Božanske Majke). Objasnio nam je da je Mohanđi avatar (božanska inkarnacija) čija misija nije fokusirana samo na Zemlju nego na još nekoliko dimenzija univerzuma. Ljudima će biti vrlo teško da ga prepoznaju, a kamoli još i razumeju.
Tokom puta dobili smo obaveštenje od jednog čoveka iz Hajderabada (koji je bio u Kuruvapuramu) da je dogovoreno da Mohanđijeva poseta u Ahobilamu bude po VIP protokolu. Takođe je dogovorio i naš smeštaj i sveštenika koji će nas pratiti na daršane (viđenje božanstva, sveca ili slike). Trebalo je da ja sredim smeštaj i do tog jutra nisam imao pojma gde ćemo odsesti. Ali milost je tekla iz Mohanđija i sve je bilo sređeno na savršen način.
Kako se spuštala noć, moj um bio je uzburkan pa sam se celo veče molio Gospodu Hanumanu da mi pomogne da se predam Mohanđiju. U Ahobilam smo stigli uveče. Na ulazu u Ahobilam prošli smo pored nekog starog hrama. Mohanđi mi je rekao da izađem iz auta i odem da se pomolim tamo. Pogodite? Bio je to hram Gospoda Hanumana. Idol je bio predivan – drevni kameni idol sa zlatnom bojom. Bio sam vrlo zahvalan i poklonio sam se ispred Gospoda Hanumana. Kad sam se vratio u auto rekao sam Mohanđiju da je to Hanumanov hram, on se nasmejao i sa sjajem u očima kazao, ”Znam. Zato sam te i poslao tamo.”
Čuvari i sveštenik dočekali su nas ispred ulaza i poveli nas prema našim sobama. Trebalo nam je neko vreme da se smestimo. U međuvremenu, oni su pripremili hranu za nas. Budući da smo bili umorni od putovanja, večerali smo i povukli se u svoje sobe.
Moj um bio je još uvek nemiran pa sam izašao na terasu da zapalim cigaretu. Uzeo sam i nekoliko banana sa sobom, za majmune. Kad Mohanđi počne da radi na tvom slučaju, celog te protrese. Biti tako blizu aktivnom vulkanu nije za one slabog srca. Sa ovakvom vrstom grešaka koje imam, treba imati dobru kožu i još jaču zadnjicu. Molio sam se Gospodu Hanumanu da mi pomogne da se predam. U tom trenutku, majmun se spustio na terasu i seo na ogradu kao da čeka mene. Dao sam mu banane koje je uzeo, pojeo i onda otišao dalje. Shvatio sam to kao znak da me Gospod Hanuman slušao. S tom srećnom misli, otišao sam na spavanje.
Sledi kratka istorija Ahobilama. Ahobilam (ili Ahobalam) bio je blagoslovljen da bude pozornica za Narasimha avatara (četvrtu inkarnaciju Gospoda Višnua). Gospod Višnu uzeo je formu Narasimhe da bi spasio svog poklonika, Baktu Prahladu, od demona Hiranjakašipua, koji je bio Prahladin otac. Demon je imao poseban blagoslov od Gospoda Brame koji je sadržao jako kompleksan skup kriterijuma i okolnosti koji su se morali ispuniti da bi on umro. Dakle, Gospod Višnu je morao uzeti vrlo neobičnog avatara da bi ispunio te složene zahteve. Ovo mesto jedinstveno je po tome što su se svi aspekti avatarovog života odvijali upravo u Ahobilamu. Poznati stih (šloka) koji objašnjava ime glasi -”aho veeryam aho shouryam aho bahu parakrame, naarsimhah param devam ahobilam ahobalam” (Oh kakva hrabrost! Oh kakvo junaštvo! Oh moćne ruke Svevišnjeg Gospoda Narasimhe! Oh kakva pećina! Oh kakva snaga!). Dakle, ova imena odnose se na moćnu energiju ovog mesta kao i pećinu gde žive Svajambhu (samo-manifestovana božanstva).
Ovo je mesto takođe poznato i kao Nava Narasimha Kšetram što znači devet hramova Gospoda Narasimhe. Poseta Ahobilamu uključuje i posetu tih devet hramova za šta je obično potrebno nekoliko dana. Legenda kaže da je devet planeta koje određuju ljudsku sudbinu obožavalo ovih devet Gospoda Narasimha. Dakle, ko god uzme daršan ovih devet Narasimhi izuzet je od loših planetarnih uticaja. Čuvari i sveštenik došli su rano ujutro po nas da bi nas poveli u obilazak hramova. Krenuli smo prema prvom i glavnom hramu – Ahobila Narasimha Svami hram. Bakta Prahlada je tu meditirao, a Gospod Narasimha, zadovoljan njegovom predanošću, pojavio se ispred njega. Dok smo se vozili prema glavnom hramu prolazili smo vijugavim planinskim putevima sa živopisnim okruženjem. Kad smo konačno stigli, imali smo divan doručak u Braminskoj kantini izvan hrama. Ove kantine osiguravaju besplatne obroke ljudima. Mohanđi je dao novac ljudima koji služe u kantini i oni su mu se poklonili i uzeli njegove blagoslove. Mohanđi je takođe kantini donirao novac i za deljenje hrane (anandan). Nama je rekao da kupimo mnogo keksa za deljenje hrane gladnima za vreme putovanja. Zatim smo krenuli prema hramu. Pre samog ulaska u sanctum sanctorum malo smo razgledali hram. U čitavom kompleksu nalaze se hramovi različitih Vaišnavskih (štovatelji Višnua) svetaca i božanstava, a glavni hram je u sredini. U jednom uglu mogla su da se vide kola koja služe za nošenje Gospoda za vreme ritualne procesije Rat Jatre. Glavni hram je prekrasna drevna struktura sa zamršenim rezbarijama i skulpturama na kamenim stubovima, zidovima i stropovima. Rečeno nam je da je idol Gospoda Narasimhe u glavnom hramu postavio sam Gospod Srinivasa Balađi (predsedavajuće božanstvo Tirupatija). On je imao neke prepreke u vezi sa brakom pa je dobio savet da poseti Ahobilam i uzme blagoslove Gospoda Narasimhe. Tu postoji mandapam (platforma) gde se održalo venčanje Gospoda Balađija. Dok smo tako obilazili hramove, grupa lokalnih žena prišla je Mohanđiju, poklonila se ispred njega i uzela blagoslove. Zanimljiva činjenica koja krasi ovaj hram je da postoji Šiva linga unutar hrama koju je najverovatnije postavio mudrac Adi Šankara lično. Ovo je jedinstveni slučaj budući da Vaišnaviti obično nikad ne obožavaju Šivu i Višnua zajedno.
Krenuli smo prema sanctum sanctorumu hrama. Sanctum sanctorum je mala pećina gde može da stane 8-10 ljudi. Budući da je Mohanđi imao VIP protokol, čuvari su napravili mesto za nas da možemo ući bez čekanja. Mohanđi je zamolio čuvare da ne ometaju vernike u molitvi. Stoga je vernicima bilo dozvoljeno da završe molitve i mesto se nežno raščistilo da bismo mi mogli ući.
Neki je čovek već bio u sanctum sanctorumu, stajao je u levom uglu kod metalne ograde, blizu Mohanđija. Izrazio je Mohanđiju poštovanje i upitao ga da li je u redu da ostane tu s nama, budući da su ga čuvari gurkali da izađe. Mohanđi mu je rekao da može da ostane s nama tokom naših rituala. Svi smo osetili neverovatnu sličnost njega i idola Narasimhe koji je bio ispred nas. Mohanđi i on međusobno su se poštovali. U sanctum sanctorumu dali smo naše ponude za božanstva svešteniku, i on je izveo ritual ponude božanstvima. Nakon toga sveštenik nas je blagoslovio i okitio Mohanđija i našu grupu cvetnim vencima i šalovima koji su bili na božanstvu. Mohanđi je upitao tog čovjeka, ”Jesi li srećan?” On je odgovorio, ”Jako sam srećan.” Potom je rekao Mohanđiju, ”Želim da razgovaram s tobom.” Mohanđi mu je rekao, ”Pođi sa mnom”. Nakon naših ponuda, on je dao svoje, pomolio se i pošao napolje za Mohanđijem. Dalje smo išli na mesto gde je postavljena Sudaršan Čakra, a potom u hram Devi. Kad smo izašli iz glavnog hrama, čovek je počeo razgovor s Mohanđijem i ispričao njemu i našoj grupi priču o Narasimha avataru i različitim mestima u Ahobilamu koja su povezana sa svakim delom te priče. Objasnio nam je da je Gospod Narasimha izašao iz Ugra Stamba i pokazao nam kamenu strukturu na vrhu udaljene planine. Tada je Gospod Narasimha izazvao demona Hiranjakašipua na dvoboj na mestu današnjeg Đvala Narasimha hrama. Imali su žestok okršaj u kojem su koristili razno oružje, a na kraju se sve završilo borbom golim rukama. Na kraju, Gospod Narasimha pobedio je demona, stavivši ga na bedra, iščupavši mu utrobu svojim dugim oštrim noktima i popivši njegovu krv bez i jedne prolivene kapi. Čak i nakon što je ubio demona, Gospod Narasimha i dalje je bio besan i lutao je šumom u ludom besnilu. Njegova ljutnja preplašila je Bogove koji su molili Boginju Lakšmi (Višnuovu ženu) da umiri njegovu ljutnju. Ona je došla do Gospoda Narasimhe u šumi i tu ga umirila.
Imali smo osećaj kao da Gospod Narasimha pripoveda svoju priču kroz ovu osobu dajući nam do znanja najvažnije tačke Ahobilama. Zanimljivo je to što je lična priča ovog čoveka jako podsećala na priču Gospoda Narasimhe. Rekao je Mohanđiju da ne potiče iz grada. Došao je u Ahobilam i tu živi već neko vreme. Rekao je da je tu vršio pokoru i jako dugo lutao nemirnog i zbunjenog uma po šumama dok se nije skrasio. On podseća na Gospoda Narasimhu, uvažava Mohanđija, izlazi s nama i objašnjava priču Gospoda Narasimhe i okolnih mesta povezanih s njom. Ko je tačno on? Da li je on bio vodič ili sam Gospod Narasimha? Ovo su čuda koja su povezana s Mohanđijem, na bilo kojem svetom mestu. Na kraju, čovek je zagrlio Mohanđija i otišao. Mohanđi mu je dao paketić keksa i nešto novca. Rekao je da ne treba, ali je ipak prihvatio na Mohanđijevo insistiranje. Izvan hrama bio je red prosjaka. Mohanđi nam je rekao da podelimo keks svim ljudima i da nahranimo pse i majmune oko hramova. Nakon toga, Mohanđi nam je zatražio da nabavimo određeno ulje za lampe u hramu i doniramo ih. Kao rezultat ovog skretanja s rute, naš vozač, koji nas nije pratio u obilasku, takođe je dobio priliku da dođe dole i dobije daršan Gospoda Narasimhe. Spomenuo je da je Gospod Narasimha njegovo porodično božanstvo, što je ovaj događaj učinilo još posebnijim.
Mohanđi je potom otišao do mandapama gde se održalo venčanje Gospoda Balađija, i meditirao tamo neko vrijeme. Čuvari su bili tamo s njim i još nekim članovima naše grupe. Kad je seo da meditira, grupa majmuna okupila se i sela pokraj njega. Mohanđi ih je nahranio keksom. Uskoro mu se pridružio dvojnik Gospoda Narasimhe. Došao je s bananom koja je bila ponuđena Gospodu Narasimhi u hramu i rekao Mohanđiju da on zaslužuje tu bananu. Mohanđi je uzeo jedan komadić, drugi komadić dao je čoveku, a ostatak je podeljen grupi. Osećali smo kao da je Gospod Narasimha hteo da Mohanđi dobije prasad (pričest) iz njegovog hrama.
Čovek je potom počeo da objašnjava svoju želju da vidi Gospoda Višnua postavljenog u četiri smera Indije. Rekao je da je Gospod Višnu postavljen u Puriju (istok), Dvaraki (zapad) i Ahobilamu (jug). Sada želi da Ajodija (sedište Gospoda Rame na severu) povrati svoju staru slavu i zasluženu ”titulu” Višnuovog sedišta na severu. Nacrtao je zamršenu sliku prestola koji je želeo da postavi u Ajodiji za Gospoda Ramu i objasnio važnost toga. Razmotrio je svoje planove i zamolio Mohanđija za pomoć. Mohanđi mu je obećao pomoć i dao mu kontakt podatke svog sekretara. Posle toga, čovek se zahvalio Mohanđiju i otišao.
Krenuli smo da posetimo sledeći hram. Pešačenje do svetišta devet hramova vrlo je slikovito budući da su smešteni na području šume Nalamala. To je debela šuma s prekrasnim rečicama i planinskim potocima. Mesto je još uvek netaknuto, verovatno jer je nedostupno modernom prometu i većini hramova može se pristupiti samo napornim pešačenjem. Bili smo obuzeti prirodnim lepotama ovog mesta. Međutim, ovde može biti jako vruće pa pešačenje ume da bude iscrpljujuće. Hodali smo starim planinskim stazama i preko starog drvenog mosta.
Prošli smo pokraj starih ruševina, koje su nekad bile svratište za putnike, koje su davno izgradili kraljevi znanja, a sada je u stanju raspadanja. Nakon još nekoliko panoramskih ruta, našli smo se u hramu Krodasvami (Varaha) Narasimha Svami. Mesto je vrvelo decom koja su tu bila na školskom izletu i dobro se zabavljala. Čuvari su nas uveli u hram gde smo dobili lep daršan i sveštenik je za nas vodio obred.
U jednom trenutku shvatili smo da dete iz naše grupe nije nosilo obuću. Mohanđi je mislio da nije baš mudro za nju da nastavi dalje jer će planinske staze biti bolne za bosa stopala. Zato je odlučeno da Mohanđi i ja nastavimo dalje sa sveštenikom, a ostatak grupe će se vratiti natrag i pričekati nas u Ahobila Narasimha Svami hramu (što je uglavnom bilo protiv volje deteta koje je želelo da nastavi dalje 🙂 ). Hodanje do Đvala Narasimha Svami hrama bilo je naporno. Bila je to vrlo lepa i netaknuta ruta, ali su je vrućina i strmi teren učinili zamornom. U jednoj tački put se razdvajao i jedan je vodio prema Đvala Narasimha hramu, a drugi gore, prema Ugra Stambi. Sveštenik nam je rekao da svako ko ritualno okruži oko Ugra Stambe biva oslobođen ciklusa rođenja i smrti. Kazao je da većina ljudi ne učini krug na ispravan način, ali nam on može reći kako da ga izvedemo tačno, da bi se dobio željeni rezultat. Međutim, kada smo mu rekli da želimo da idemo tamo, nije pokazao baš neki entuzijazam da nas vodi na Ugra Stambu. Pokušao nas je odvratiti govoreći nam da je put do hrama naporan, kruženje oko Ugra Stambe opasno, a staza mestimično široka samo jednu stopu s provalijom na drugoj strani. Konačno, Mohanđi je odlučio da preskočimo Ugra Stambu budući da nije hteo dodatno sebe opterećivati, pogotovo s obzirom na količinu putovanja koje je imao pre ovog puta i njegovo narušeno zdravlje. Pomisao na oslobođenje od ciklusa rođenja i smrti bila je tako primamljiva, pa sam rekao Mohanđiju da sam spreman ovo da preskočim jedino pod uslovom da on garantuje da ću biti oslobođen. 🙂
Kad smo se približili Đvala Narasimha hramu, videli smo vodu koja curi iz planinskih stena. Rečeno je da je Gospod Narasimha ovde oprao krv sa svojih ruku nakon što je ubio demona. Čak i danas stene su obojene u crveno. Ugasili smo žeđ pijući vode koliko god smo mogli, a napunili smo i naše boce. Voda je bila hladna i čista i imala ukus kao nektar u poređenju s flaširanom vodom koju smo pili svo vreme. Putem smo hranili pse i majmune. Konačno smo stigli u Đvala Narasimha hram, ali je bio zatvoren budući da je bilo podne. Sveštenik je doneo ključ i otvorio vrata za Mohanđija i našu grupu. Nekoliko ljudi koji su ušli s nama takođe su dobili daršan. Ovde su majmuni bili prilično agresivni, ali srećom da su ih psi držali na udaljenosti omogućavajući nam tako da sigurno uđemo u hram. Sveštenik nam je objasnio glavne tačke hrama i njihovu istoriju. Takođe je objasnio i značenje različitih idola povezanih s avatarom Narasimhe u sanctum sanctorumu. Nakon toga je izveo ritual ponude božanstvima, blagoslovio nas i ponudio nam prasad. Mohanđi je nahranio neke pse i majmune ispred hrama. Jedan od majmuna je prišao i zatražio da mu se hrana stavi u usta, što je Mohanđi i učinio.
Nakon toga smo krenuli prema Ahobilam Narasimha Svami hramu. Dok smo se vraćali, putem smo istraživali šumsku rutu. Sveštenik nam je pokazao neka stabla iz kojih curi sok koji se koristi u proizvodnji mirisnih štapića. Sunce je bilo na vrhuncu i napravilo divan spektakl dok je sijalo visoko iznad planinskog lanca. Hladni povetarac je strujao vazduhom što je učinilo vrućinu podnošljivom. Putem smo mnogo fotografisali, a svetlost oko Mohanđija učinila je neke od slika da izgledaju kao da nisu s ovog sveta. Kratko smo se zaustavili kod Malola Narasimha Svami hrama. Hram je bio zatvoren budući da je bilo podne. Sveštenik je zovnuo lokalnu upravu i hram je otvoren za Mohanđija i našu grupu. Nakon što smo dobili daršan, sveštenik je izveo ritual ponude božanstvima, blagoslovio nas i ponudio nam prasad.
Zatim smo krenuli prema Ahobilam Svami hramu. Kad smo se našli s grupom, tu je bilo još nekoliko ljudi koji su čekali Mohanđija u hramu. Jedan od njih bio je i poznati homeopatski doktor iz Bangalora koji svojim tretmanima navodno leči čak i neizlečive bolesti povezane sa načinom života, poput dijabetesa. Drugi je bio jedan od njegovih pacijenata iz Bangalora. Njih dvojica započeli su razgovor s majkom deteta iz naše grupe i tako saznali za Mohanđija. Bili su zaintrigirani i čekali skoro dva, tri sata da ga upoznaju. Tako povratak dela grupe nije bio samo slučajan nego je imao određenu božansku svrhu. Bio sam već svedok sličnim sinhronicitetima kad je nekome bio predoređen susret s Mohanđijem. Imali su dug i zanimljiv razgovor s Mohanđijem u vezi sa nekoliko metafizičkih tema i u vezi sa sadanom (duhovnom vežbom). Ne mogu baš preneti detalje razgovora jer je moj um bio fokusiran na bolnu glad i zanemario je pojedinosti. Naposletku, kad je njihova duhovna glad bila zadovoljena, oprostili su se od Mohanđija nakon što su uzeli kontakt njegovog sekretara i kontakt ljudi iz Bangalora koji su povezani s Mohanđijem. Mi smo tada krenuli u Bramin kantinu da zadovoljimo svoju zemaljsku glad. Hrana je imala božanski ukus posebno nakon svih tih fizičkih aktivnosti. Spakovao sam mnogo dodatne hrane testirajući rastezljivost mog sistema za varenje. Mohanđi je donirao novac za anandan i ovoj kantini. Naša je grupa tada otišla u hotel.
Mohanđi se nije dobro osećao pa je rekao da će se odmarati u hotelu. Nama je rekao da nastavimo i posetimo što više preostalih Narasimhinih hramova i da se vratimo predveče. Sveštenik nas je potom odveo do Narasimha Svami i Čatravata Narasimha Svami hramova. Takođe smo otišli i do hrama koji je imao idole svih devet Narasimha hramova na jednom mestu zajedno sa značajnom planetom svakog idola. Budući da nas je sveštenik pratio, pomogao nam je da dobijemo divne daršane i da lepo obavimo ritualne ponude i puđe (obožavanje) božanstvima. Nakon daršana, vratili smo se u hotel, ali smo prilično kasnili. Mohanđi se nije dobro osećao, a mi smo shvatili da smo zaboravili da dogovorimo njegovu večeru. Brzo smo se rastrčali da mu nabavimo večeru. Nakon večere, višak hrane ponudili smo majmunima na terasi. Zatim su čuvari došli da prime Mohanđijeve blagoslove. Sveštenik je takođe došao da se oprosti od njega. Mohanđi nas je zamolio da im damo dobru napojnicu za njihovu iskrenu i vrednu uslugu. Nakon što su otišli, povukli smo se u svoje sobe. Ujutro smo doručkovali i krenuli u Putaparti.
[Nastaviće se]
Prevod: Sanja Spahović
Adaptacija s hrvatskog: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.
