Napisao Jašik Sing
Postoje dve priče koje su me oduvek fascinirale. Jedna je ona o Šri Ramakrišni Paramahamsi, kada su ga fotografisali, ali ništa se nije pojavljivalo sve dok nisu zatražili njegovo dopuštenje. Druga priča je vezana za Šri SaiNat Maharadža, kad kamera nije mogla da uhvati njegov lik dok nisu dobili njegovo dopuštenje. Ove priče dale su mi veru u božansko ovih Majstora i to koliko su posebni i neobični. Prkositi zakonima fizike kako ih mi trenutno razumemo… ko bi osim nekoga njihovog kalibra mogao to učiniti.
Za vreme svog boravka u Durbanu, Mohanđi me pozvao u svoju sobu. Objasnio mi je da treba fotografisati njegova stopala i sliku poslati u Indiju. Ok…to je jednostavan zadatak, zar ne…Volim da mislim da znam da koristim osnovnu tehnologiju, pa je moja prva misao bila da uzmemo skener i skeniramo njegova stopala.
Vrlo zadovoljan sobom, doneo sam skener u sobu i spojio ga na svoj laptop. Nežno sam položio Mohanđijeva stopala na skener i koristio Adobe da napravim sken. Naravno da sam sam sebi rekao da sam briljirao….Kako sam sposoban!! Hahaha hmmmmm….
Skener je počeo da skenira, svetlo se pomeralo, a ja sam željno gledao prema laptopu očekujući sliku….Adobe program je otvorio novonastali dokument i….bio je PRAZAN!!! Ništa se nije skeniralo!! Svetlo od skenera nije uhvatilo nikakvu sliku!!
Naravno da je moj logički um rekao: Pa, možda tvoj kompjuter ne radi. Zato smo koristili opciju kopiranja na samom skeneru. Siguran da će ovo upaliti, pritisnuo sam tipku – kopiraj. Video sam da papir izlazi iz štampača, mogao sam čuti kako štampač radi, ali opet NIKAKVA slika nije izašla. Mohanđi se smejao i otišao u dnevnu sobu da primi neke goste.
Šta se to događa? …Pokušao sam da skeniram svoju ruku pritiskajući istu tipku na uređaju… i radilo je!! Kao što sam i očekivao, iz štampača je izašla slika moje ruke.
O moj Bože…O moj Učitelju!!! Što se to događa??? Moj um je odleteo na priče Šri Ramakrišne i Sri SaiNat Maharadža.
Zato sam pozvao Mohanđija i ovoga puta odlučio koristiti sindoor (crveni prah) da napravim sliku. Ali ovaj put prvo sam se pomolio hahahahah!! Pomolio sam se da mi bude dozvoljeno da uzmem otisak njegovih stopala i da bude dozvoljeno da slika bude utisnuta na papir… i da svi moraju biti u stanju da vide sliku…hahaha…Nisam hteo ništa da rizikujem.
Mohanđi je znao što sam zamolio i samo se smejao hahaha. Vrlo radosno naneli smo prah na njegova stopala i on ih je pritisnuo na papir… i nakon što sam dobio njegovu dozvolu, slika stopala bila je uhvaćena.
Razmišljao sam o ovom čudesnom događaju još danima nakon Mohanđijevog odlaska. To pokazuje veličinu Majstora kakav je Mohanđi. Pokazuje koliko smo blagoslovljeni što imamo takvog Majstora kao što je Mohanđi u svom životu. Međutim, ovo nam je dalo dva važna iskustva koja mi nisu pala napamet kad sam čitao o Šri Saiju i Šri Ramakrišni.
Prva stvar koju sam shvatio bilo je iskustvo da Mohanđi nije telo, nego Gurutattwa (Guru princip). Kako princip Gurua može biti uhvaćen na skeneru? Sve vreme čitamo kako Mohanđi nije samo telo, ali ovo je bio prvi put da sam to osetio. Po prvi put mi je sinulo da Mohanđi nije samo Mohanđi, on je cela Nat i Krija sampradaja (tradicija). Kad Mohanđi govori, to dolazi s energijom i autoritetom miliona Gurua iz naše tradicije. Dolazi s celom tapasjom i pokorom svih gurua i svetaca naše tradicije. Mohanđi je tradicija, Mohanđi je sampradaja sam po sebi….
Druga stvar koju me ovo iskustvo naučilo jest da ni mi takođe nismo telo. Ono što najviše volim u vezi sa Mohanđijem je to što on učini da iskusite sebe. Ne radi se o tome kako je Guru božanski (a on jeste), nego se radi o tome kako smo mi božanski. Nema razlike između Mohanđijevog tela i našeg. Oba su napravljena od iste DNK, istih nukleotida. Naši umovi su isti, barem što se tiče strukture. Duše su nam načinjene od istog materijala…pa zašto smo onda različiti?….tada mi je sinulo….”ti si već bezgraničan, ali ograničavaš sam sebe”. Ova Mohanđijeva izjava odjednom mi je dobila smisao i ja sam shvatio da su cele Vede objašnjene u toj jednoj rečenici!!! Mi smo savršeni takvi kakvi jesmo upravo sada. Slobodni smo ovakvi kakvi smo sada. Božanski smo ovakvi kakvi smo sada. Samo treba ukloniti ograničenja dualnosti. Stapanje s božanskim ne znači postati nešto drugo, to znači postati ono što jesi.
Ove spoznaje dolaze jedino od milosti gurua. Sama ova poimanja su guru. Ova Mohađijeva zadivljujuća leela (božanska igra) nije se dogodila da nam pokaže njegovu veličinu, nego da nam pokaže našu vlastitu. Da nas podseti na istinu zapisanu u Vedama, da nas podseti da smo ”samodovoljni i da nam ništa ne nedostaje” Nirguna padda sharanam prabadyai
Nalazim svoje utočište u Mohađijevim božanskim stopalima.
Prevod: Sanja Spahović
Adaptacija s hrvatskog: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.
