Satsang sa Mohanđijem u Beogradu, 16. maja 2015.
P: Bio sam na raznim meditacijama i probao sam nekoliko metoda. Uvek sam imao neki cilj koji je trebalo da postignem, nešto što ću tim metodama rešiti, ali ništa od toga mi nije pomoglo. Rekli su mi da nisam dovoljno verovao u te metode. Možete li mi reći da li ja verujem u njih ili ne? Ha ha ha.
O: Problem nije ni u vama ni u meditaciji. Problem je u vremenu. Ovo vreme je veoma brzo. Za mnoge tehnike nedovoljno je vremena da bi mogle da se slegnu i deluju na nas. Vremenom je došlo do pogoršanja frekvencija. Vreme je nespokojno. Zamislite samo osobu koja je prilično nespokojna. Na primer, neko veoma blizak toj osobi je bolestan i nalazi se u bolnici, a vi želite da joj kažete neki novi predlog. Mislite li da će razumeti? Um te osobe je okupiran članom porodice koji je u bolnici. Većina ljudi u današnjem svetu je uznemirena, nezavisno od države ili mesta odakle su, čak nezavisno ni da li su iz grada ili sela. Uznemirenost je donelo vreme, jer je vreme veoma, veoma brzo. Pre nego što shvatimo da je jutro, već je veče. Tako da smo stalno u režimu kretanja. U tom režimu, nijedna meditacija ne može stvarno delovati na efektivan način. U takvoj situaciji, organizovana meditacija ne deluje. Najbolji metod je da samo odlučite da nećete izgovoriti ni jednu reč bez prisustva vašeg uma. Da nećete preduzeti ni jednu akciju bez prisustva vašeg uma. Ukoliko donesete takvu konkretnu odluku, prebacićete se na onaj nivo meditacije gde sami sebe posmatrate, gledate sebe i pažljivo ispitujete svoje emocije koje prolaze kroz vaš savokodnevni život. Jednom kad uđete u taj tok, uvek ćete biti u meditaciji. To možda neće biti neka organizovana meditacija, ali ćete uvek biti u stanju meditacije. Ovo je veoma lako reći. Skoro svi mi koristimo prednju stranu mozga, frontalni režanj. Zbog toga smo skloni brigama, strahovima, i imamo različite vrste fobija. Sve je to zbog toga što smo orijentisani ka frontalnom režnju. Ali, ako počnemo da se preusmeravamo ka sredjoj ili zadnjoj strani, neće biti briga, neće biti konfuzije. Bićemo u ravnoteži. Svaka meditacija, svaka tehnika, svaki Učitelj, duhovni majstor ili svaki put, svaka religija, treba da nam donese takvu staloženost. Kada kažete da ne možete da sedite i meditirate, to znači da je frontalni režanj mozga veoma aktivan, što je normalno. Ceo naš obrazovni sistem nas pritiska da budemo intelektualno korektni, ili intelektualno svesni, ali mi nikad ne razmišljamo kako možemo ostati uravnoteženi u svim mogućim životnim situacijama.
Kao prvo, ne treba da činite ni jednu aktivnist bez prisustva vašeg uma. Vaš um treba da bude sa onim što radite. Kada jedete hranu, neka vaš um bude sa hranom, tako ćete iskusiti hranu 100%. Kada se igrate sa vašim detetom, budite u toj aktivnosti. Tako ćete imati i iskustvo i ispunjenost sve vreme. Ovo je jedan aspekt.
Isto tako, šta god da kažete, osigurajte da um bude dostupan tako da nema suvišnih reči, nesvesnog razgovora, nesvesne diskusije, ili čak svađe ili tuče. Ništa se neće dogoditi, samo se koncentrišite na reči sa raspoloživim umom.
Treći nivo su misli. Misli ne možete kontrolisati, one se dešavaju. Kad se misao dogodi i mi shvatamo da smo tu misao imali, to je prvi nivo neprekidne meditacije.
Dve tehnike da bi se suprotstavili brzini vremena
1. Kao što sam rekao, mi smo orijentisani ka frontalnom režnju. Kako se povezujemo sa zadnjom stranom? To nije lako. Za to je potrebno da preusmerite vaš nivo svesti bar neko vremo svaki dan. To može biti meditacija. Dok sedite i gledate neki program, osetite kičmu na nekoliko minuta. Samo budite svesni da imate kičmu. Nije potrebno da radite bilo kakvu meditaciju samo osetite kičmu. Dok sedite u kolima i čekate zeleno svetlo na semaforu i vidite znak koji unazad odbrojava 50 sekundi, 40 sekundi, itd., za to vreme osetite kičmu. Isto tako, osetite kičmu više puta u toku dana. Samo konstatujte da imate kičmu. Posle nekog vremena, težićete da se usmerite ka kičmi brže, i za nekoliko meseci, u zavisnosti od toga koliko se brzo možete povezati, vaša cela percepcija će se promeniti. Od horizontalne postaće vertikalna. Vaša svest će se promeniti. Vaš nivo razumevanja će se promeniti. To je tako. Ako sedim ovde, mogu ovoliko da vidim. Ako ustanem, moj pogled je drugačiji, mogu da vidim odozgo. Moja svest se menja ka drugoj dimenziji, samo zato što sam svestan kičme.
2. Takođe, kada zatvorite oči i osetite svoju kičmu, možete automatski videti da se vaša svest preusmerila na treće oko. Ako se direktno koncentrišete na treće oko, a to je tačka gde se spaja 72 000 meridijana, energija tamo odlazi i stiže do 72 000 mesta našeg sistema. U isto vreme, uvek postoji mogućnost da kada se koncentrišemo i meditiramo na treće oko, može doći do preterane energizacije i čak dovesti do paralize. To se desilo čak i svecima na Himalajima. Koncentrisali su se previše dugo na treće oko i onda nisu mogli da se pomere jer im je ceo sistem bio paralizovan. Međutim, ukoliko umesto toga pokušate da se koncentrišete na kičmu, neće doći do preterane energizacije. Ono što je potrebno trećem oku, otići će tamo, a ostatak će ostati u kičmi.
Dakle, ovo nije vaš problem, ovo je problem s vremenom. Dao sam vam dve tehnike da biste se suprotstavili brzini vremena, jer morate da idete sa vremenom i da budete sa sobom. Ovo je jedini način da preživimo ovo vreme.
Osim toga, nikada ne smemeo osećati da u nama postoji neki nedostatak. Ovo je u stvari projekcija uma. Nedostaci su uvek projekcije uma. Um govori: “Ne možeš to uraditi.” To nije istina. Mi to definitivno možemo uraditi, ali koncepti kojima smo napunili naš um, kreiraju impresiju da mi nešto ne možemo. Što znači da postoji neki problem u nama. To mora u potpunosti da bude iskorenjeno. Ja sam dobar kao i bilo ko drugi. Zatim, kroz svaki korak koji napravite, vidite da li možete da uklonite mentalne blokade. Mi ih možda nemamo, skupljamo ih od društva. Takođe nam ljudi govore da možda nećemo biti u stanju nešto da uradimo. Kao što je za vreme programa u Dubaiju neko rekao: “Mohanđi, ti to možeš uraditi, ali ja nisam kao ti.” Rekao sam: “To su besmislice. Pokušao sam i bio sam u to uveren.” To je jedina stvar. U ranim dvehiljaditim dok sam upražnjavao praksu, budio sam se u 3 ujutru svaki dan, preko toga nisam mogao da spavam. Nekad sam bio generalni direktor korporacije u državi, pa smo ponekad imali zabave do kasno uveče, ali sam se ja opet budio u 3 ujutru, i od 3 do 8 sam se potpuno odvajao od sveta i meditirao. Nekad sam mantrao, onda bih meditirao, povezivao se sa kičmom i rastapao se. Pet sati sam sebi posvećivao šta god da se dešavalo na svetu. Ovo je pomoglo. Posle svih tih godina to mi je dalo svest koju delim sa ljudima. Uvek je u pitanju disciplina i posvećenost. Čak i ako se ništa ne dogodi, to je u redu. U svačijoj fazi evolucije u duhovnosti, prvo je iskustvo. Mi doživljavamo meditaciju, nešto se događa, mi smo srećni. Posle nekog vremena dolazi do stagnacije. Ista stvar ne može dati isti rezultat, pa stagnirate. Većina ljudi se ovde zaustavlja. Onda odlaze na neki drugi program, imaju senzacije nekoliko dana, i onda opet stagnacija. Zato ljudi ne prelaze na više nivoe i zbog toga ne postignu nešto.
Neko je pitao Budu: “Kako možemo biti kao ti?” Buda je odgovorio: “To je veoma jednostavno. Upražnjavajte pokoru kao što sam ja bio u pokori. Upražnjavajte samosuzdržavanje (tapas).” On je rekao: “Ja to ne mogu, jer si ti bio u ekstremnoj pokori da bi dostigao taj nivo.” A Buda je rekao: “Onda služi ljudima, služi siromašnima, učini nešto za svet. Ako je i to teško, spojite se onda sa mojom svešću. Gledajte me, povežite se sa mnom, kad god je vaš um sa mnom, vi ste sa mnom. Ako je vaše telo sa mnom, ne mora da znači da ste vi sa mnom, jer ako je vaš um negde drugde i vi ste negde drugde. Ako želite da budete sa mnom, neka vaš um bude sa mnom. Gde god da ste, nije problem. Tako ćete početi da se krećete ka mojoj svesti i postići ćete ono što sam ja postigao.”
P: Na našem putu traganja, kako da znamo da li je neki izazov nešto što nas drži na tom putu, ili je to neka stara energija, nešto što nas odvraća? Kako da znam da svojim izborom koji vodi u određenom pravcu ostajemo na ispravnom putu?
O: To je veoma jednostavno. Kako znate da rastete? Po tome koliko ste smireni iznutra, šta god da se dešavalo napolju. Ovo je najbolje merilo koje možete upotrebiti.
Kako da zbacimo energije koje više ne želimo? O tome u stvari treba da prestanete da pričate i da mislite. Postoje tri nivoa privlačenja. Prvi je emocija, kad o nečemu razmišljamo, mi imamo emociju. Drugi je intelekt, kad analiziramo: “O, zašto se to desilo? Zašto je taj čovek ušao u moj život? Zašto se ovaj događaj desio? Zašto se desila ova situacija?” Sve ove stvari vas manje ili više vezuju za situaciju. Treće je da ponekad nehotično reagujemo na nju. Postajemo veoma agresivni, činimo nešto što nas povređuje, a onda povređuje i druge ljude.
Ponekad nam se slični ljudi stalno vraćaju u život. Zašto se ovo dešava? Uvek zato što je u igri neka grupa emocija. To je kao CD koji se iznova i iznova pušta. Tako privlačimo određenu vrstu ljudi, određenu vrstu situacije. Privlačimo određenu vrstu emocije zbog koje je potrebno da posmatramo i otpustimo. Možete proći kroz to, ali se u isto vreme nemojte za to vezivati. Ovo je vežba. Potrebno je da vežbate. Za to ne postoje prečice. Naravno, sada imamo regreso terapiju i sve drugo, pomoću čega možete otići u svoj podsvesni um i izvaditi neke stvari. To je drugo. Za običan život, prihvatanje svoje trenutne stvarnosti je izuzetno važno. Veoma lak način da se izvučete iz tog kruga je opet kroz kičmu. Kičma puno pomaže. Mi uopšte ne znamo koliko se možemo promeniti u momentu kad svoj nivo funkcionisanja preusmerimo sa prednjeg na zadnji deo ili na sredinu. Momentalno će otići toliko stvari koje smo smatrali veoma bitnim, kao i mnogi ljudi za koje smo mislili da su veoma važni. Neki od njih su vam možda oduzimali vašu energiju sve vreme, ipak vi ste ih zadržavali jer ste se na njih navikli. Sve to će otpasti i bićete slobodni iznutra. U momentu kad ste slobodni iznutra, ceo svet je vaš. Um je veoma dobar sluga, ali veoma loš gospodar. Kao sluga je veoma dobar jer kad jedete hranu, um je sa jezikom, osećate ukus da biste iskusili hranu. Kada slušate muziku, um je sa ušima, vi u stvari uživate u muzici. Šta god radili, šta god osećali, šta god doživljavali, um ima ulogu u tome. U isto vreme ako vas um kontroliše, onda je to druga priča. To kreira propast. Zato je um dobar sluga, ali loš gospodar.
P: Osećam da sam postao suviše smiren, da sam izgubio sve emocije. Ako se nešto desi, to me uopšte ne uznemirava. Teško mi je da komuniciram s ljudima. Da li je to normalno ili ne?
O: To je ono što ste tražili, ono za šta ste molili Babu sve vreme. Sad želite ponovo da postanete uznemireni? Ha ha ha 🙂
P: Osećam veliku vezanost za tuđu patnju. Veoma dobro mogu da se borim sa svojom patnjom. U redu, to je karma, nema problema. Ali nepravda i patnja drugih, posebno životinja me jako emotivno uznemirava i ne znam šta da radim. Sve izgleda nedovoljno. Šta bi trebalo da uradim da to transformišem da mi bude bolje?
O: Ovo je opet izopačenost vremena. U indijskom sistemu, imamo 1,7 miljardi godina Zlatnog doba, Satja juge. Ovde nema rituala, mantranja, ničeg. Svi ljudi koji postoje u tom vremenu su majstori duhovnog statusa Sai Babe. Svi su takvi, zlatni. Nema zla, nepravde, negativnosti.
Onda dolazi Treta juga, vreme Boga Rame. Traje otprilike 1,4 miliona godina. Ovo je vreme kad su dobro i zlo počeli da deluju na ovoj planeti. To je prema svetim spisima. Za vreme ovog perioda dobro i zlo su na različitim mestima, nisu na istoj lokaciji, ali su u sukobu.
Potom dolazi vreme Boga Krišne, 800 000 godina Dvapara juge, kada su se dobro i zlo nalazili u istoj porodici.
Sada je 4000 godina Kali juge, vreme u kome se mi nalazimo, gde su dobro i zlo u istoj osobi. Ponekad je neko dobar, a ponekad loš. Postoji veliki konflikt unutar pojedinca. Tako da kad pogledate ceo život, okruženje kreira mnogo posledica. Nekad okruženje čini ljude nasilnim. Većina kriminalaca nisu rođeni kao kriminalci, oni su kriminalci usled datih okolnosti. Učinili su nešto zbog pritiska vremena, a onda su otišli u zatvor. Tako se to dešava.
U ovom vremenu ceo mehanizam se vodi emocijama. Pogledajte svet spolja. Ljudi su krajnje emotivni, puni besa, mržnje, svega. Ne pričamo puno o ljubavi, a čak i ako pričamo, ljudi su nepoverljivi: “Zašto me ovaj čovek voli?” Ako kažete “bezuslovna ljubav”, to je apsolutna besmislica. Mi volimo jedino s razlogom. Ako ima novca u vašem džepu, onda je ljubav u redu. Ovakve situacije su sa najnižih frekvencija. Na tako niskoj frekvenciji, destrukcija, smrt, bol, trauma, sve ove stvari su moguće. A kolektivna svest ljudi je niska. Pogledajte opštu svest generacija iz svetske perspektive. O čemu razmišlja 7 milijardi ljudi? Nema mnogo ljudi koji razmišljaju o pomoganju drugim ljudima, možda 10%. I oni pomažu drugima samo u svojstvu rituala. Većina drugih ljudi je u haosu, borbi, jurnjavi, žele da zarade novac. Na primer, govorio sam grupi studenata u Njujorku. Oni svi pohađaju različite kurseve. Pitao sam ih: “Zašto ste uzeli ovaj predmet?” 80% studenata je odgovorilo: “To nam obezbeđuje mnogo novca.” Ovo je pogrešan razlog za odabir predmeta. Ali danas svet funkcioniše na pohlepi tj. zarađivanju novca, takmičenju. Tako da ono što spolja vidite kao nepravdu dešava se zbog ovoga. Pogledajte našu modernu medicinu. Većina lekova koje danas koristimo su testirani na životinjama. Mnogo životinja je umrlo da bismo mi danas preživeli. Mi smo oduvek imali prelep prirodan sistem koji se zove Ajurveda. Porodica moje majke se po tradiciji uvek pridržavala Ajurvede. Ujak moje majke je u svoje vreme bio jedan od najuvaženijih lekara Ajurvede. Pre nego što je umro pitao sam ga o nasilju u lečenju. Odgovorio je: “Ajurveda nikad nije verovala da je to za ljude. Pred Ajurvedom sva bića su jednaka. Ceo svet pripada svima, svakoj vrsti. Ajurveda nikad nije verovala da je kreirana za ljudska bića. Na primer, imali smo nauku za slonove. Viđao sam ljude koji su mogli da komuniciraju sa slonovima, divljim slonovima koji su ubili ljude. Video sam jednog čovek kako je pričao sa njima i slonovi su otišli na drugu stranu. Oduvek smo imali sve te nauke, ali zbog pohlepe većinu smo uništili. A sve to su godinama stvarali sveci, ne ubrizgavanjem nečega u životinje, ne ubijanjem vrsta. To je poteklo iz prirode. Priroda im je to dala.”
Ako pogledate svu prirodu, videćete da nam je bog dao tri izvora energije sa kojima možemo mirno da živimo i koji ne zagađuju svet: energiju sunca (solarnu energiju), energiju vetra, energiju vode. Sve ovo ne može zagaditi svet, ali šta mi uglavnom danas koristimo? Gorivo iz zemlje koje zagađuje okolinu. To je kao da se sadržina utrobe prospe napolje. Svi toksini, svi unutrašnji organi su napolju. Takav je svet postao. Zašto se to desilo? U pitanju je vreme. U pitanju je frekvencija vremena. Kad se nalazimo na najnižoj frekvenciji, pohlepa je nivo funkcionisanja. Ovo stvara nepravdu.
Kako onda da se odnosimo prema svetu? Ovo je pitanje za million dolara. Kroz mir. Budite mirni iznutra. U redu, okolina je takva, ljudi su ovakvi, sisteme kreiraju ljudi ovako, i kako onda napravati značajnu promenu? Tako što ćemo biti smireni. Tako što ćemo biti spokojni. Tada će ljudi dolaziti da vas pitaju: “Kako možeš biti miran u ovoj situaciji?” Ovo je jedini i najbolji način. Vodite svojim primerom. Ne budite ljuti na sebe. To ne valja jer dovodi do bolesti. Ne budite ljuti na spoljašnji svet. Ni to nije dobro. Ali ponekad možete iskazati ljutnju samo zato da biste preneli poruku. Samo zbog jačine. Što znači da možete prosiktati kao zmija, ali nemojte da ujedate. Tada će druga osoba znati da možete biti opasni i otići će. Ako ste ljuti na sebe, zasigurno ćete dobiti neku bolest kasnije. Zato nije dobro biti ljut na sebe, treba prihvatiti sebe: “Nisam zadovoljan ovom situacijom, ali neka me.” Druga stvar je da ne budete ljuti na društvo. Umesto toga, zamenite ljutnju sa ljubavlju. Treba da ispoljavate ljubav umesto svađe i vike. Recite: “Dođi ovamo, volim te. S tobom sam.” Ako prenesete ovakvu poruku, to će biti veoma umirujuće za drugu osobu. “Nisi sam, volim te.” Ovo su veoma snažne poruke. A vi tako treba da mislite, to nisu samo reči. Ako sa tog nivoa funkcionišete, veliki mir će nastati izvan vas i u vama. Unutrašnje bogatstvo je trajno. Ako zaradite mnogo novca, nema garancije da će to ostati sa vama, ali ako ste bogati iznutra, to uvek nosite sa sobom. Zato, kad god se naljutite, setite se mene. Ha ha ha 🙂
P: Nalazimo se u vremenu koje se ubrzava, a od 21. decembra 2012, kad su Sunce, Zemlja i planete bile u poravnanju, izloženi smo ogromnim magnetnim talasima iz kosmosa, iz središta Zemlje, sa namerom da pređemo u treću, četvrtu, petu dimenziju. Pošto su ove energije jake, kako da se uskladimo s njima? Verovatno kroz ljubav i mir. Ali možete li nam reći nešto više o tome?
O: Nemamo mi tu šta da radimo, jer ništa drugo ne možemo nego ono za šta smo trenutno u prilici. Ali energije su se definitivno promenile i menjaju se. To je proces. To se dešava. Najveća promena je od četvrtog do petog nivoa. Četvrti je emotivni nivo, a peti je intelektualni. Peti nivo je veoma blizu duhovnog nivoa, svesnosti. Sama promena može uništiti jednu trećinu svih bića ovog sveta, jer ima potencijal da zbriše jednu trećinu svih bića na Zemlji, ne samo populaciju.
Najveća promena je u obrascu disanja, od horizontalnog ka vertikalnom.
Isprobaćemo jednu malu tehniku:
Zatvorite oči, držite kičmu uspravno, ja ću vas voditi.
Ne pomerajte se nekoliko minuta. Idite do korena svoje kičme. Dišite svesno uđaji. Kada dah stigne do vrha glave, zadržite ga. Potom izdišite sve do dole. Udahnite, zadržite, izdahnite, zadržite. Udahnite, zadržite 10 sekundi, izdahnite, zadržite 10 sekundi. Ponovite još tri puta.
Obično disanje, ali kako na taj način um postane prazan?! Ovo je samo jedna od tehnika gde ste ukoliko ispraznite svoj um spremni da primite energije sa viših nivoa. Sve što treba da uradite je da ispraznite vaš um. Smeće, smeće, smeće.
Vaše pitanje je bilo kako da se prilagodite i budete prijemčivi za više energije. Odgovor je praznina. Ha ha ha 🙂
P: Ovde sam sa svojim momkom a vi ste u naše živote ušli prošle godine, i zaista (pogledajte, suze su počele da mi idu) zaista, moj momak se veoma promenio. Pronašao je svoj mir i naš život je krenuo u potpuno drugačijem, mnogo lepšem pravcu. Sada, u našoj svakodnevnoj komunikaciji, njegov stav je: “Ne želim da čujem nikakve negativne vesti, ne govori mi takve stvari.” Ako hoću da mu kažem nešto o nekom filmu, ne želi da gleda jer to utiče na njegov mir. Ako se daju vesti o nečijoj tragediji, ne želi to da sluša da ne bi ugrozio svoj mir. Mislim da čovek treba da čuje o tuđim tragedijama, da bi video šta se dešava. Šta mislite o tome?
O: Treba li da se složim ili da se ne složim? Ha ha ha 🙂
Izvor svega je impresija. Kada kažem “majmun”, iznenada imate sliku majmuna, dobijate obličje i karakteristike majmuna u vašem umu. Odakle to dolazi? Ovo se već nalazi u vašem sistemu. Impresija je suštinski uzrok svih naših koncepata, svih naših ispoljavanja, svih naših maštanja. Sve je zasnovano na impresiji. Impresija su podaci koje sakupljamo iz spoljašnjeg sveta koristeći telo, um i intelekt.
Bežanje od situacije nije dobra ideja, jer se to u stvari naziva eskapizam (*bekstvo od stvarnosti, od života). U isto vreme, upuštati se u nešto neopremljen, bez odgovarajuće pripreme ne može pomoći. Isto kao da ste otišli u rat bez oružja, što znači da ćete biti ubijeni. Sakupljanje mnogo impresija iz vesti, televizije i od ljudi nije dobra ideja jer povećava zagađivanje. Što je manje impresija, manje je koncepata. Što je manje koncepata, mi smo slobodniji, imamo unutrašnju slobodu. Ali recimo da se u ovom mestu zakon o porezu na dohodak promenio. Pošto nisam gledao vesti, nisam znao i nisam platio porez. Šta će se dogoditi? Ne možete reći: “Ja verujem u Mohanđija i Boga, pa neću platiti porez.” Postoji izreka u islamu, kod muslimana: “Veruj u Alaha, ali vezuj svoju kamilu.” Ha ha ha. Zato je važno da znate šta se oko vas dešava kako biste bili pripremljeni. U isto vreme, ako zadržavate impresije i nastavljate da pravite koncepte, to će vas vezati. Zbog toga morate da nađete balans između ova dva. Budite obavešteni, ali u isto vreme nemojte se uplitati.
Prošle nedelje jedan čovek mi je rekao: “Mohanđi, ti ne znaš koliko te volim. Ne mogu kontrolisati tu ljubav. Bio bih spreman da ubijem nekoga ko je protiv tebe!” Da znate da je ovo veoma opasno. Ha ha ha. Odgovorio sam mu: “Ukoliko ljudi nisu baš ljubazni, nije dobro biti pasivan. Nemojte samo leći dole i dobiti batine. Ali u isto vreme nemojte ubiti. Oba ekstrema su loša. Negde u sredini, budite ljubazni, ali u isto vreme ne trpite gluposti.”
Mislim da sam vam odgovorio na pitanje. Budite obavešteni šta se dešava, ali nemojte oko toga biti suviše emotivni da se emocije ne bi u vama nagomilavale. To neće stvarati koncepte. Što više koncepata imate, više ste vezani, više ste paralizovani.
P: Znamo da treba da otpustimo stvari, da zbacimo nered. Možete li mi dati savet kako da se otarasim nagomilanog besa? Nosim toga puno u sebi kao posledicu različitih potiskivanja. Osim udaranja i šutanja jastuka ili vreće, kako da se očistim? Jer čak mi i deca govore da sam zaboravila kako da se smejem.
O: Ovo je situacija za sve. To nije samo vaš akumulirani bes, on je takođe i nasleđen. Ponekad takve stvari nasleđujemo od porodice. Nemojmo misliti o sebi samo kao o pojedincima. Pojedinci smo za spoljašnji svet, ali nosimo i prtljag od porodice. Imamo svoj sopstveni prtljag koji nakupljamo u ovom životu, ali takođe nosimo i prtljag od predaka. Shvatite jednu stvar. Što je teži prtljag, skuplje je putovanje. Posebno ako je prtljag tuđ. Najbolji način da se tome suprotstavite je da pomažete ljudima koje ne poznajete. Samo pomažite ljudima koje ne poznajete bez ikakvog razloga.
Mnogi misle da je potrebno mnogo novca da bi se pomagalo drugim ljudima. Ovo apsolutno nije istina. Ne radi se o novcu. U pitanju je vaš stav koji dovodi do značajne promene u svetu. Daću vam jedan primer. Nešto slično pitanju koje ste postavili. Ovo se desilo u severnoj Indiji. Jedna osoba koja je veoma bogata (veoma bogata u smislu da ima dovoljno novca, da ne mora da radi) bila je puna besa. Mene mnogo voli, ali nikog drugog ne voli. Rekao sam joj: “Brini se o mojoj deci.” Imamo školski centar za islamsku decu, kao što su Romi, koja su stara od tri do petnaest godina. Tamo se nalazi 130 dece, od kojih su mnoga zlostavljana. Kad bi ljudi znali da su ona ovde došla zbog školovanja, pretukli bi ih. Ponekad bi petogodišnja devojčica čuvala trogodišnju sestru. Takve situacije imamo. Veoma, veoma loše. Pa sam rekao ovoj ženi: Trebalo bi da se staraš o ovom mestu.” Kada je počela da odlazi tamo i da doživljava bol male dece, potpuno se promenila. Ne može da se naljuti, jer je toliko toga videla i uvučena je u to. Odjednom se cela stvar promenila. Onda smo 2013 imali festival koji se zove Divali, a ona je pitala decu: “Koji poklon želite za “Divali”?” Odgovorili su: “Želimo Mohanđija.” Ha ha ha 🙂 Zvali su me i rekli: “Hoće da te vide.” Tako da sam otišao tamo. To je bilo tako lepo iskustvo, ljubav koju su delili, a videli su me samo na slici. Retko me viđaju, ne idem tamo često, ali su sa slikom razvili veoma mnogo ljubavi. Onda sam pitao tu ženu: “Kako se sad osećaš?” Odgovorila je: “Mohanđi, promenio si mi život.” Rekao sam: “Ništa nisam uradio. Ti si ga promenila promenom svog stava.”
P: Kako da prevaziđem svoj strah od letenja?
O: Za strah od letenja, mislim da moraš da ideš na regresiju. Moraš da dođeš do uzroka gde je strah nastao i otkloniš ga.
P: Kako da znamo koje je u životu naše pravo zanimanje?
O: Ono što je dobro za vas je ono što vas razvija, ono što vas čini bogatim iznutra. Bilo koji posao koji je po prirodi kreativan, od kojeg se vaše srce širi, je dobar za vas. Kad ujutru ustanete i osetite: “Baš sam srećan, jutro je! Moram na posao.” Znači da volite svoj posao, da vas to razvija, da je to dobro za vas. Ali ako osetite: “O Bože, jutro je, moram na posao.” Ha ha ha. Znači da to nije dobro za vas. To je veoma jednostavno. Ono što vas čini srećnim, što vas čini staloženim je dobro za vas. Šta god da radite na silu to nije dobro za vas.
Setite se samo jedne stvari. Kad ste prirodni, moćni ste. Kad ste neprirodni, veoma ste slabi. Ako ovo upamtite, razumećete sve drugo u životu.
P: Moji roditelji su veoma bolesni, posebno moja mama, kako da im pomognem?
O: Svaka situacija ima neki uzrok, to nije samo ovaj jedan dan. Pre svega, prihvatanje. Ovo je situacija. Drugo, dajte hrabrost, ne suze. Živite svoj život, zbog vas su mnogi ljudi srećni. Govorite lepe stvari. Govorite najbolje stvari. Je l’ znate priču o dvoje ljudi u jednoj sobi?
PRIČA o dva čoveka koja su ležala u bolnici
Bila dva bolesna čoveka u jednoj sobi u bolnici. Jedan je ležao s jedne strane, a drugi pored prozora. Tako da prvi nije mogao da vidi šta se dešavalo napolju. Obojica su bili prikovani za krevet. Prvi je pitao šta ima napolju. Čovek pored prozora je pričao priče o divnim stvarima, pričao je sve lepe stvari. Kasnije je on umro, onaj prvi je došao na njegovo mesto, a tamo je bio samo zid! Sve to vreme, čovek koji je umro je zabavljao onog drugog. Na ovaj način možemo učiniti nečiji život boljim. Ali ako sedimo i plačemo, vučemo sebe i druge ljude na dole. Sažaljevanje i samosažaljevanje su poput otrova. One baš kao i otrov parališu vas i druge ljude.
P: Kako ste znali da vam se desila ogromna promena u svesti i da ste postigli ono krajnje?
O: Želite li da znate pravu istinu? Još uvek ne znam. Nikad ne pitam. Nikad ne proveravam. Nikad nisam pitao da li sam stigao ili da li sam se razvio. Postoje različita stanja uma. Na početku smo radoznali da saznamo zašto se nešto dešava, gde se nalazimo,… Sva ova pitanja nam stalno padaju na pamet. Um je preterano aktivan jer se nalazimo između aktivnosti i rezultata. Aktivnost – rezultat, aktivnost – rezultat. Um postavlja sva pitanja: “Dokle si stigao? Da li si prosvetljen?” Sva ova pitanja dolaze. Na sanskritu se ovo zove savitarka samadhi. Kad vam je potreban odgovor na sva vaša pitanja, to je savitarka samadhi. Onda se to menja u nirvitarka samadhi, gde šta god da se desi nemate nikakvih pitanja. Potpuno ste mirni. Uopšte nemate pitanja. Potom se ona menja još dalje do nivoa gde bilo da se nešto dogodi ili ne, bilo da je situacija tu ili ne, bilo da ljudi dolaze da vas vide ili ne, ništa nije važno. Dakle, na svakom nivou, mi smo u drugačijem režimu i prestajemo da gledamo gde smo stigli. Sve ovo će proći. Um postaje apsolutno prazan.
Prevod: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fassbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde
