Ovu pesmu napisala sam pred kraj Joga i detoks kampa (26. maja 2015.) kad su mnogi hrabro otvorili srca i podelili iskustva sa Mohanđijem i to KAKO NAM JE ON PROMENIO ŽIVOT. Ja se bolje snalazim u stihu nego u priči. Ima simbolično 9 strofa, jer je 9 broj upotpunjenja, celine čiste svesti:
***
Puno smo dirljivih priča čuli
smejali se, plakali, utihnuli
Mohanđi nas dirnuo u dušu
prekinuo duhovnog traganja sušu
***
Gasio žeđ za večnom mirnoćom
punio srca duhovnom slatkoćom
kad mi naiđe sledeća misao
sad vidim života novi smisao
***
Od života uvek sam želela više
al’ uz uzlete klonuća udariše
mnogo sam patila što imam gubitke
mislih život da je samo za užitke
***
Mislila sam ne postoji veće sreće
nego ostvarenje svog cilja umeće
pa ostvarih i romanse i brak i decu
fakultet, posao, platu u mesecu
***
Ali shvatih tada da nešto mi fali
svrhu svega – mama, tata nisu dali
Šta je svrha svega? Pitala sam sebe
Ko sam ja? Pitanje stalo da me grebe
***
Mohanđi naišao pravog trenutka
u mene on ljubav, novu svrhu utka
ljubav čistiju od anđeoske suze
dao mi je više no što život uze
***
Shvatih ja da život nema drugu svrhu
osim igrati se, penjati ka vrhu
a kada se popneš, vidiš sve je šala
zahvalim za sve što Zemlja mi je dala
***
Okrenula sam se unutra ka sebi
da tu sreću tražim našla li je ne bi
sreću trajnu, večnu, neprolaznu, silnu
svako od nas ima tu fontanu obilnu
***
Srce moje stalno želi da izrazi
da od dobrih dela narasta u snazi
voleći Mohanđija i moja svest raste
čeznem da se stopim s njom sasvim – namaste
Biljana Vozarević