Da li se povezujete sa svešću?

Satsang sa Mohanđijem, Srbija, Novi Sad, 07.maj 2014.godine

P: Zaista sam imala veoma jake senzacije ovog puta tokom meditacije. Zatvorenih očiju sam videla svoju ruku u prelepoj beloj svetlosti, i nisam mogla da verujem, samo sam pomerala ruku ispred lica. Ovo je prvi put da sam to videla.
O: To je normalno. To su faze evolucije. Kada dođete na suptilniji nivo gde vas grubo ne blokira, kao na primer, telo je veoma grubo, um je grub, intelekt je grub, ego je grub; prelaziš u svoju pravu formu koja je veoma meka i suptilna, koja je svetlost. Onog momenta kada to dosegneš, možeš videti sve grubosti. Možda si videla moju fotografiju sa transparentnim rukama. Zapravo, to je istina, to nije imaginacija. Kada se povezujete sa veoma suptilnim energijama i kada im se predate, postajete poput njih. Cela konstitucija se menja.
P: Teoretski sam znala da smo bića svetlosti, ali sada sam to prvi put osetila.
O: To je moj posao.
P: Osećam sreću, zahvalnost i…
O: Povezana si sa mnom veoma duboko, tako da nivo grubosti slabi. Zato je to tako.
P: A, ok.

O: Zašto držimo sliku očiju na kartici? Zato što, kada se povežemo sa očima, povežemo se sa svešću. Zato. Oči su poput kapije. Kroz oči se povezujete sa svešću. Dakle, kada ste duboko povezani, tada svesnost uzima udela. Sposobni ste da prozirete. Zato ljudi dolaze kod mene.
P: Ali, nisam ni pokušala.
O: Nema potrebe da pokušavaš. Onog momenta kada pokušaš, um dolazi na scenu. Kada ne pokušavaš, tada um spava.
P: To je lukava stvar, znam.
O: U tome i jeste poenta. Većina ljudi se samo poveže sa grubim, zemaljskim: „ Zašto se ovo dešava, zašto se ono dešava, …možeš li da uradiš ovo, možeš li da uradiš ono…?“ Sve to je nebitno. Ono što možeš da budeš je bitno. To je ono što je najvažnije. Možete biti apsolutno moćni kada ste apsolutno suptilni. Onog trenutka kada se povežete sa grubim, i tegobe i bolovi su tu, ne možete ih izbeći.
Da li ste primetili, što ste suptilniji, sve više želite biti odvojeni od ljudi. Sve više želite biti u tišini. Čak i veoma tihi zvuci vam ne moraju prijati. Znate li zašto je to tako? Zato što je tišina naša priroda. Zvuk to nije. Dakle, jednom kada pređemo u tu stvarnost, počinjemo da volimo tišinu.Tišina nije čak ni to stanje kada niko ne govori. Tada će nam i tišina koja dolazi iznutra biti prelepa. Postaćemo sve više povezani sa tišinom, a sve više odvojeni od zvuka. Možemo čak i da se distanciramo i od ljudi. Danas mi je pisala jedna osoba iz Beograda: „Želim samo da sedim pored tebe zato što ni sa kim u životu nisam osetio toliko tišine.“ Rekao je: „Sreo sam te samo na nekoliko minuta i postao miran, i ovaj osećaj me još uvek nije napustio, čak ni nakon dva ili tri dana.“ Rekao je: „Želim samo da dođem i sedim pored tebe. Nemoj pričati sa mnom. Nemoj čak ni odgovarati na moja pitanja. Samo mi dopusti da budem pored tebe.“ Zašto se ovo dešava? Zato što je to vaša priroda. A kada pronađete sopstvenu prirodu, nećete je napustiti. U drugom slučaju ćete nastaviti da proveravate, tražite. Traganje će se nastaviti. Onog trenutka kada pronađete svoju prirodu, svoju pravu prirodu, nećete je napustiti.
Još jedna stvar, u istom kontekstu, što se više bavimo proverom, zašto je ovo ovako, zašto je ono onako, ili da li je ovo stvarno, bavimo se zabavljanjem uma. Um je skladište za pitanja. Tako da, što se više pitamo zašto, zašto, zašto, samo proizvodimo zvuk u umu. Što više zabavljamo um, to će on duže ostati. A ako um ostane, nikada se ne možete povezati sa istinom.

P: Veoma jednostavno. I veoma teško u isto vreme.
O: Ali dijagnstifikovati je mnogo teže nego pronaći lek. A dijagnoza je uspostavljena. Uzrok problema je um. Sada je lečenje lako. Medicina je jednostavna. Nemojte energizovati svoj um. Nemojte misliti da je nešto teško, zato što misli naviru a da ih nismo pozvali. Nemojte im pridavati značaj. Osetite ih i napustite. Uvek osećajte svoje misli, svoja dela, osećajte život. Ovo će biti divno samo po sebi. Radije gledajte i slušajte, proizvodite zvuk, osećajte. Osetite život. Onog trenutka kada počnete da osećate, to nisu uobičajena čula na koja smo navikli da funkcionišu. Vi ga internalizujete. Tako da ako ste vas život dotiče i osećate ga…deca se tako ponašaju, videli ste. Ona osećaju materijale, više su okrenuta ka osećaju, dok mi imamo običaj da im kažemo: „Pogledaj tamo…“ Mi uvek na našem putu govorimo ljudima gde da gledaju, a ne kažemo im šta to treba da vide. Zato što vi već znate šta treba da vidite. I videćete samo ono što je potrebno da vidite. Ali onog trenutka kada počnete da osećate život, Sunce, Mesec, hladnoću, toplotu, tada prestaje želja za osećajem i nećete ga više odlagati. Potreba za osećajem ne mora proisteći iz uma. Um može da se koristi da bi se osećalo, ali on nije jedini koji ima tu sposobnost. Kada čitate knjigu, takođe nešto osećate i to je vaša realnost. To ne dolazi iz uma, već od intelekta. Funkcionišete sa više nivoa, ali onog trenutka kada počnete osećati iznutra, tu se želje završavaju. I nema više želja. Na primer, imate kafu i osetite tu kafu. Tada nećete imati želju za novom kafom. Ali ako gledate televiziju i pijete kafu, za jedno pola sata ćete imati želju za još jednom kafom. Zašto je to tako? Zato što osećaj nije registrovan iznutra. Niste bili prisutni dok ste pili kafu. Ponavljanja se dešavaju, kao što je objašnjeno na ovom primeru kada um nije prisutan ili kada ne osećate. Tako da, osećajte više nego što gledate, čujete ili mislite. A kada počnete da osećate, za većinu pitanja tu je kraj zato što ste se povezali sa svojom pravom prirodom. Vidite, jedina realnost za vas je vaša sopstvena priroda. Svaka jedinka ima drugačiju prirodu sa kojom je rođena. I to je jedina priroda sa kojom treba da se povežete, da biste bili zaista u ovom svetu, da biste bili uspešni u životu.
P: Tokom meditacije osetio sam da sam u nekom stanju između sna i mira. Ne mogu to stanje da definišem niti želim da ga analiziram. Osetio sam zračenje energije iz treće čakre, solarnog pleksusa i ruku, kao da je neka vrsta snopa svetlosti izlazila iz mene. Kada smo završili, video sam beli pojas oko tebe i ljude koji su bili do zida, kao vid nekog plašta. Nije bila igra senki, ili svetlosna refleksija.
O: Postoje mnogobrojne energije u području postojanja, ne samo ovde, svuda. Sve one traže spas, sve tragaju za oslobođenjem. I mnoge od njih i dobiju spas u ovom našem procesu. To je jedna strana. Druga je ono što se tebi dogodilo da si dostigao stanje izmenjene svesti. To znači da si se više povezao sa dušom. Kada se povežete sa dušom, to je upravo ono što pokušavamo na našim meditacijama, mi vas vodimo od grubog ka suptilnom i tada možete postići stanje izmenjene svesti u kome možete videti mnogo više nego što možete videti u uobičajenom stanju pomoću čula i očiju. U ovom stanju ćete videti mnogo više. To je ono zašto kažem da se povežete sa svešću, zato se povezujemo sa očima na kartici. Stanja se veoma brzo menjaju, pod uslovom da to dozvolimo. Tvoja prijemčivost je veoma visoka i normalno je da si sposoban da vidiš mnogo više zato što si sposoban da promeniš stanje svesti. Um je to što je blokirajući faktor. Um je zbunjen između površnog, kao što su telo i izražavanje i realnog, on kaže:“ Ja znam Mohanđija, ovo je on, ili ovo je način na koji on priča…“ Ali sve to je ništa. Čim se povežete sa svešću to je sasvim druga priča.
P: Kada su neki ljudi krenuli da plaču, strašno me je počelo boleti srce. Kao da sam i sama plakala.
O: To je zato što sve postaje jedna svest, moja proširena svest, i ja vadim štošta iz vas. Kada traje meditacija, čak i kada nisam ovde, to funkcioniše na isti način, i zbog toga je i postala popularna širom sveta. U stvari, svi smo mi povezani i zbog toga smo se i sreli. Možemo jedni druge da zovemo srodnim dušama. Srodna duša nisu muž ili žena. Postoji grupa duša koje su odlučile da se nađu zajedno na ovoj ravni. Ovu odluku smo ranije veoma dobro doneli. Tako da smo odlučili da dođemo ovde i iskusimo život i uzajamno delovanje na nekom nivou u nekoj tački vremena. Neki od nas će se povezati na neko vreme i onda otići svojim putem, neki će ostati povezani duži vremenski period, vremenski raspon ovde nema veliku vrednost. Svi smo povezani. To ima vrednost.
P: Meditacija je mnogo intenzivnija kada ima više ljudi.
O: Da. Meditacija je poput pasoša. Koristi se samo da bi smo se svi ujedinili. Ali ono što se dešava više od meditacije je to da se svesti povezuju. Može se reći da je meditacija sredstvo koje nas spaja, ali ono što se dešava je više od meditacije, to je sjedinjenje svesti. To ima mnogo veću vrednost. Možete predstaviti sebi meditaciju kao čamac koji vam pomaže da pređete reku, ali svest se nastavlja. Um ovo nikada ne može da razume. Onog momenta kada počnemo da analiziramo, tada padamo. Ali duša razume. I veza je na nivou duše. Zbog toga nismo otišli. Povezani smo, ne samo u ovom životu, nego ćemo i nastaviti ovim režimom. Možemo reći da se nit nastavlja. Nije bitno ono što se dešava, ali povezani smo u svesti.
P: To je zamka intelekta.
O: Da. Onog momenta kada krenemo da analiziramo, padamo u razumevanju. Zbog toga se ljudi zbunjuju. Ponekad dobijem poruke koje deluju ludo, i ne odgovorim, kažem, iskoristi svoje vreme da bi popričao sam sa sobom. Jednom kada budeš imao pravo pitanje za mene, tada mi se vrati. Kažem:“Ne želim da perem tvoju odeću, peri sam.“ 
Ego igra veliku ulogu. Kada mi ljudi dođu i kažu:“Završio sam ovaj kurs, završio sam onaj kurs…“ Kažem:“Molim te, nastavi sa tim.“  Zašto ovo radim? Sve ono što uradimo u ovom životu nema nikakvu vrednost ako je odvojeno od onoga što mi jesmo. Što više kurseva završavamo i ego postaje sve napumpaniji i jači, mnogo je teže da pređemo. To je kao kada je kapija veoma mala, a osoba veoma debela. Intelektualno možete takođe da budete veoma, veoma debeli.  Danas mi je jedna osoba, mislim da je iz Holandije poslala poruku, rekavši: „Mohanđi, sledim te i desilo se veoma mnogo promena. Ali ono krajnje je neizlazak iz kaveza, kao da je lav spreman da izađe iz kaveza, ali ne može da ga razbije. Zašto?“ Odgovorio sam: „Jedina blokada koju imaš, kavez, je tvoj um. Lav je spreman da izađe bilo kad. Ali ono što drži lava unutar kaveza je tvoj um. Što je kavez čvršći, to ga je teže slomiti. Trebamo da rastopimo sebe, da se ispraznimo i tada će i kavez pasti.“ Rekao sam ovo simbolično, ali to je poenta.
P: Samo treba da posmatramo misli i da ne obraćamo pažnju na njih, da ih ne energizujemo jer je to trik, da se ne bavimo umom uopšte?
O: Tačno. Što manje energizuj um i kavez će početi da propada. I još jedna stvar koju treba jasno da shvatimo. Um ima tendenciju da projektuje situaciju koja nije stvarna. Na primer: jedan čovek je rekao: „Duboko sam povezan sa tobom, gledam u tvoju fotografiju 24 sata dnevno.“ Ali ne mora da bude tako. Vaš um vas zbunjuje. Nije pitanje da li ste povezani ili ne sa fotografijom. Pitanje je da li me osećate. Da li ste vi ja? To je poenta. Dobio sam mnogo imejlova u kojima me ljudi pitaju: „Duboko sam povezan sa tobom, da li me osećaš?“ Odgovorim:“Ne brini o tome da li ja tebe osećam, već da li ti mene osećaš? Haha. Daću vam još jedan primer. Jedan doktor medicine u Dubaiju. Ona se poveže sa mnom i daje ljudima odgovore. Nije imala predstavu o tome odakle dolaze odgovori. Nikada ništa nije pročitala o meni, a uspevala je ovo. 2004. ili 2005. kada sam je sreo, rekao sam joj: „Jednoga dana ćeš me predstavljati.“ Udata je i ima decu. Tada to nije znala, ali kasnije je počela da govori stvari od kojih je i sama bivala iznenađena: „Kako mogu ovo da znam?“ Ali odgovori su bili stvarni zato što bi ljudi koji bi dobili odgovor rekli, hvala ti, dobio sam odgovor, ili problem je rešen. Zvala bi me i govorila: „ Mohanđi, ovo predivno funkcioniše, kako se to dešava?“ Rekao sam: „Prestani da me zoveš. Od sada me osećaj. Nemoj da pričaš sa mnom preko telefona, poveži se sa mnom.“ Zato što ćeš tada preći na sledeći korak. Jednom kada se to desi, pređi na sledeći korak, sa 100% ubeđenosti da smo povezani i radi na tome i nastavi dalje. Tada ćemo, napokon, biti povezani 100%, sve vreme, funkcionisaćeš na tom nivou. Svest je jedna. Ono kako je koristimo je nešto sasvim drugo. Onog trenutka kada osetiš da je Mohanđi odvojen od tebe, ili da si odvojen od svesti, um je taj zid. A um ti projektuje da si veoma dobro povezan sa mnom zbog fotografije na zidu. To je ništa. Mnogo puta je u stvari tako.
Svest je veoma bitna u ovom trenutku zato što mnogi od nas okolišaju. Radimo neke duhovne vežbe, nije bitno koje, ni kog gurua sledite, sa kojim Bogom ste povezani, sve je to u redu, ali da li ste povezani sa svešću? Ovo je ovde mnogo bitnija činjenica.
Navešću jedan primer povezanosti trogodišnjeg dečaka. Vratili smo se iz Beograda, bila je noć, te noći Biba nije bila tu, zaboravili su da stave ćebe na krevet i bilo mi je hladno. On je probudio svoju majku u Nju Delhiju i rekao: „Mohanđiju je hladno.“ i uzeo moju fotografiju i stavio ispod ćebeta. Ako ga pitate šta ja sada radim, reći će vam. Duboka povezanost u svesti. Razlog zašto dajem ovaj primer je taj što je to stanje koje možete da dosegnete. Toliko duboko treba da budemo ugravirani u svesti, da ne osetite razliku između mene i sebe.
Drugi aspekt je, onog trenutka kada počnete da rastete u svesti, takve ljude ćete i privlačiti. Postoje dva načina kojim će vam ljudi doći. Ponekad će osoba negativne prirode doći do vas, da bi vam uzela energiju, kao želi da vam pomogne. Od vas zavisi koliko vremena želite da provodite sa njom. To je sigurno. Drugi način je isto tako da će ljudi dolaziti kod vas. Ljudi koji evoluiraju u svesti će dolaziti i držati vas za ruku. I ovo će postati predivna porodica. Uvek kažem ljudima, ako postoji problem u vezi, promenite sebe i tada će i veza koja vam dođe opstati jer vas oni neće osuđivati. Sa druge strane, obične veze se baziraju na očekivanju i na osudi. Stalno sudite osobi, na osnovu svesti kakvu god imate, i onda očekujete.
Kada god je veza zasnovana na očekivanju i na putu osude:“ Ako uradiš ovo, voleću te, a ako ne uradiš neću“, postojaće sve vreme konflikti. Onog momenta kada svest naraste, odnos se pomera ka svojoj svrsi, „Zajedno smo zato što postoji viši cilj koji treba da dostignemo..“ To je prelepo. Tada neće postojati konflikti jer neće biti mesta za konflikt. Neće biti ničega oko čega se treba boriti. Ovo jasno treba da se shvati. Kad god postoji blokada u vezi, evoluirajte i dosegnite najviše. Tada cela stvar izađe na površinu. Sretaćete samo takve ljude. Ostali će vas napustiti zato što ćete im takvi biti beskorisni.
Ekstremno je važno da negujete svesnost. Obično ne vidimo svesnost i kažemo: „Ovaj čovek dobro izgleda, želim ga.“ Ali to je ništa. Jer ponekad, on nosi toliko mnogo prtljaga, čovek ili žena, nije bitno, padamo na izgled, čula nas vode ka izgledu i tada patimo. Ovo nije jednostavno. Kako da znate? Važno je da podižete sebe, a onda možete i takvu sličnu osobu i privući u svoj život. Ne govorim ovde samo o braku, govorim o bilo kojoj vrsti veze u životu.
P: Nemoj da tragaš za savršenom osobom, budi savršena osoba.
O: Da, budi savršena osoba, nema potrebe da igde tražiš. Doći će ti. Samo tako će opstati. U drugom slučaju, svaka veza je zasnovana na očekivanju i emociji. I poštovanje se događa kada ste u višoj svesti. Poštovanje vam dolazi. Poštovanje mora da se zasluži. Verovatno biste mogli dobiti državu, npr, neko vam kaže: „Vi ste predsednik ovog mesta.“ Ali duhovni status mora da se desi kroz zrelost, kroz pristup, kroz višu svest i jedino tada ostaje. U drugom slučaju, možete videti mnogo ljudi koji dobiju neku poziciju, a zatim padnu.
Jedna osoba me je pitala: „Kako možemo da te zadržimo ovde što duže?“ Rekao sam: „Nikada ne napuštam ovo mesto, ako ste sposobni da vidite, onda ćete i videti.“ Fizički, to je veoma teško, zato što je samo jedno telo. Ali, inače, ja sam prisutan.
P: Ti si svugde.
O: Da.