Objavljeno 12. marta 2014.
Mohanđi istražuje dalje. Kakva je stvarnost čovečanstva? Da li je moguće odrediti duhovni nivo? Kakva je povezanost između Guru Principa i razvoja svesti?
Vanvremenska tradicija posmatrana kroz savremenu kontroverzu. Mohanđi nas vodi izvan uma, ega i prostorno-vremenskih ograničenja, izvan skandala koji prljaju unutrašnji prostor, ka jasnijem razumevanju velikog stapanja svih duhovnih puteva u božansku jednotu.
Duhovni nivo sveca
Mi kreiramo našu realnost. Ono čega se bojimo, pojaviće se u našem životu. Šta god da volimo takođe može biti naše, ako je intenzitet ljubavi pravi. Ipak, ono čega se plašimo ima veću šansu da se ispolji u našem životu, jer um više neguje negativnosti nego pozitivne stvari. Ovo se odnosi samo na ljudska bića, jer naš nivo prihvatanja realnosti i života mnogo je manji nego kod pripadnika drugih vrsta. Dakle, ako smo iskusili određene situacije koje nas nisu vodile ka sreći, to je upravo zbog zarobljenih strahova i nesigurnosti, ili uskladištenih negativnih emocija.
Ne bi trebalo da krivimo druge za svoje poteškoće, ako razumemo kako funkcioniše zakon karme. Štaviše, većina ljudi ne može da se promeni ili evoluira ka Višem, u toku jednog života. Metamorfoza je proces. Potrebni su životi pokušaja i grešaka da bi se konačno uhvatila krajnja istina, u močvari relativnih istina.
Sagledajmo ukupnu svetsku populaciju. Pretpostavimo da na svetu ima 7 milijardi ljudi i pokušajmo da ih klasifikujemo u cilju razumevanja stvari. Molim vas, shvatite da je ova podela uopštena i da postoje izuzeci i kombinacije. Posmatrajmo ljude u okviru njihovog opredeljenja, kao što je fizičko, emocionalno, intelektualno, duhovno, i stanje iznad svega. Mogu postojati i fizičko stanje, fizičko – emocionalno, emocionalno – intelektualno, itd. Stoga, molim vas da posmatrate ovu opštu podelu samo kao putokaz za razumevanje stvari.
Najmanje 35% ljudi na svetu je fizički orjentisano. Oni uživaju u fizičkim, čulnim zadovoljstvima i vode život trenutnih prijatnosti.
Drugih 30% populacije obitava u emocionalnoj ravni. Oni više naginju ka emocionalnim zadovoljstvima, ogovaranju, požudi, anksioznostima, strahovima, itd. Oni žive u svom umu, um ih potpuno kontroliše. To su ljudi koji su se upecali na sapunske opere koje uzburkavaju, ništa drugo, do emocije i patnju. Ovi ljudi uvek nalaze razloge za ogovaranje i za emocionalne negativnosti. Oni uvek reaguju na život i nazivaju sebe žrtvama okolnosti. Više su skloni psihološkim poremećajima.
Oko 20% svetske populacije funkcioniše u intelektualnoj ravni. Zadovoljenje pripadnika ove grupe dolazi kroz intelekt. Njih previše ne dotiču ni fizički ni emocionalni užici.
Takozvani intelektualci, kao što su mislioci, planeri, stratezi, naučnici i svi ostali tipovi intelektualaca pripadaju ovoj kategoriji. Oni konzumiraju znanje, kao i druge intelektualne metode u kojima uživaju. Obično se osećaju superiornije u odnosu na ostale kategorije, zanemarujući činjenicu da ih koncepti koje konzumiraju, večno vezuju.
Mnogi od njih su okrenuti ka sebi i čak odsečeni od društva. Mnoge od njih nije briga za bol i patnju drugih bića. Koristeći svoj mozak, osmišljavaju razne teorije koje vode ka razvoju, ali ne obavezno ka stvarnom napretku.
Većina izuma uvećava materijalni komfor kroz otuđivanje iz prirode, što direktno pogađa svaki aspekt imuniteta koji štiti fizičko i psihološko postojanje na Zemlji.
Mnogi lekovi i aparati koje je napravio čovek su povredili čovečanstvo. Mnoge tvorevine čoveka su uništile Zemlju. Veliki broj intelektualaca takođe nije ni produktivan. Oni samo žive u sopstvenoj izolaciji.
Oko 10% čovečanstva se može smatrati duhovnim. Ovi ljudi istražuju duhovnost i to ih veoma zanima. Ali, oni još uvek samo istražuju. Mnogi od njih pribegavaju eskapizmu u ime duhovnosti. Mnogi padaju u depresiju i, ili odbacuju ili ponavljaju istu stvar uvek iznova, bez previše koristi za sebe i druge. Mnogi ne znaju šta traže i naravno, gde to da nađu. Mnogi upadaju u zamke rituala, grabežljivih religija i kultova.
Preostalih 5% populacije istinski dostiže najviše, izvan dualnosti postojanja. Ostali padaju ili unazad, ili unapred. Svi fizički, emocionalni, kao i intelektualni tipovi takođe istražuju nepoznato kroz duhovnost. Ali, oni imaju ograničenja. U slučaju fizičkog pristupa, to bi bilo služenje, da bi se zauzvrat od Boga zadobila neka korist, uz potpuno nerazumevanje stvari. Mnogi „fizički“ tipovi stoje u redovima ispred hramova i obijaju pragove astrologa, kako bi umirili svoje nesigurnosti. Emocionalno orjentisani ljudi će imati ili slepu veru ukorenjenu u pobožnosti, ili će slepo slediti druge ljude. Pročišćena emocija je pobožnost, koja osobu može da odvede do krajnjeg sjedinjenja. Veoma retki postižu kapacitet za totalnu predaju i prihvataju sve što se dešava u njihovom životu sa potpunom spremnošću, izdržljivošću i nepružanjem otpora, kao dar od Boga. Ovaj nivo ostvaruje se kroz višu svesnost, koja se dostiže stalnim dubokim promišljanjem o energiji koja protiče kroz naš sistem i koja se takođe zove BOG. Moć svih velikih svetaca ležala je u ovoj predaji i prihvatanju, bez sumnji o sebi samima, o njihovom putu i guruu, ili krajnjem odredištu. Ovo nije lako dostići. Intelektualni put je čak teži, zato što ljudi na tom putu traže objašnjenje za sve, a upravo to ih strahovito usporava. Oni se suočavaju sa dualnošću više nego iko. Sumnje i analize često ih muče. Prihvatanje je kod njih slabije. Oni pokušavaju da razumeju aktivnosti suptilnog kroz svoj grubi intelekt. To je mučno, kao i pokušaj da se kamila provuče kroz iglene uši. Duhovni tipovi su prošli mnoge prepreke kao što su fizički, emocionalni ili intelektualni zidovi. I oni su rešili da pređu u oblasti suptilnog.
Ali, njih takođe može da kontroliše njihov ego i osećaj postignuća, kao i njihove rođake iz ostalih kategorija. Ego vreba iz svakog stanja. Ego se pojavljuje i nestaje bez poziva. Ego je stalan sastojak ljudskog postojanja. Tako, od 10% onih koji teže duhovnosti, 5% zaista dostiže najviše. Takvo je stanje na duhovnom putu. To nije jednostavno. Svi putevi su dobri. Svi putevi paralelno vode ka istom odredištu. Zato nema potrebe za zabrinutošću da li je put dobar ili loš, da li je guru dobar ili loš. Sve što vas oslobađa uvek iznova, dobro je za vas. Sve što vas oslobađa sa svakog nivoa i ostavlja vas oslobođenim, dobro je za vas. Sve što vas vezuje, loše je za vas, bez obzira da li je to osoba, mesto, situacija ili aktivnost. Rođeni ste slobodni i trebalo bi da umrete slobodni. Zemaljsko postojanje je privremeno. Ne možete ovde biti ograničeni. Telo je pozajmljeno od Zemlje da bi se iskusio život na Zemlji, baš kao što iznajmljujete auto kada odlazite u novi grad u obilazak i obavljate svoje svakodnevne aktivnosti. U vašem slučaju, vaša duša je pozajmila ovo telo za putovanje na Zemlji. Karma čini plan putovanja. Čula, um, ego i intelekt su operativni alati ili uređaji za navigaciju. Kada se posao završi, telo treba vratiti nazad. Zato je veoma važno da živimo oslobođeno postojanje, ovde i sada. Trošenje vremena na slušanje priča o životu drugih ljudi na našem putu nema vrednost. Svi imaju takve priče. U svakom tunelu ima tame. U svakom čoveku postoji dobro i loše. Samo oni koji nikad nisu zgrešili, imaju pravo da prvi bace kamen. A oni koji nikad nisu zgrešili, nikad neće ni baciti kamen, jer vrlo dobro znaju da bi bacanje kamena ka nekome ili nečemu zasigurno gurnulo ka dole, i da jedno karmičko biće nema pravo da osuđuje drugo.
Čitao sam da je Ama lično odgovorila na kritizerstvo upereno protiv nje i njene organizacije. Rekla je tri stvari na vrlo ljubazan način, govoreći jezikom činjenica:
• Mnoga deca dolaze k meni sa brojnim očekivanjima, ogromnim očekivanjima. Kada očekivanja nisu ispunjena, oni se okreću i kritikuju ili skandalizuju. Deca ne bi trebalo tako da se ljute. Ljutnja je svakako slabost. Ona je negativna i može da gurne pojedinca u dubine negativnosti. Strpljenje je snaga. Deca bi trebalo da vežbaju strpljenje, a ne negativne emocije.
• Ama je otvorena knjiga. Naš ašram takođe je otvorena knjiga. Svaka finansijska transakcija koja se ovde desi je zabeležena i regulisana sa državom. Svako ko u ovo sumnja, može da proveri u bilo koje doba.
• Nikad ne zovem ljude niti od njih tražim uslugu. Nikad nisam tražila da neko dođe i da me služi. Svi su došli dobrovoljno. Isto tako, svi imaju i slobodu da odu. Na šta se žalite?
Ovo pokazuje duhovni status Ame. Potpuno mirna usred oluje. To pokazuje duhovni status pojedinca. Potpuno nedirnuta i neuznemirena. Ovo ujedno znači da je nevina. Da je postojala samo mrlja nečistote, anksioznosti ili straha, to bi se videlo. Ona nije kao političari, da stručno prikrije sve zločine i nastavi da odlazi među ljude, tražeći od njih ponovo da je izaberu da nad njima vlada, kao da se ništa nije desilo. Mir potvrđuje njenu čistotu.
Još jednom, bila bi napravljena ozbiljna greška da se procenjuje duhovni nivo sveca kroz aršine njegovih/njenih sledbenika. Obično, tek nekoliko učenika može da se uzdigne na nivo svog učitelja, da dobije tu odgovornu ulogu od njega/nje. Svi oni će da funkcionišu na različitim nivoima svesti. Zato nikada nemojte da merite status gurua gledajući u njegove sledbenike.
Guru je dostigao Najviše. Sledbenici su sa svojim guruom, jer oni nastoje da dosegnu njegovo stanje, ako ne duhovni status. Dakle, ne možemo smatrati da su oni isti. Društveni status može da se kupi novcem. Duhovni status mora da se zasluži. Duhovni status ne može da se kupi. Potrebno je uložiti puno napora da bi se postao potpuno nevezan. Kada je osoba potpuno nevezana, bez obzira da li ona tada pije alkohol ili puši (kao Šankar Maharadž, ili Širdi Sai Baba), spava sa ženama ili posećuje javne kuće, to ne pravi razliku u mirnom stanju uma te osobe. Tišina nikada ne može biti uznemirena niti jednom aktivnošću, jednom kada je svetac dostigao. Običan čovek ne može da razume slobodu koju pruža tišina uma, ili stanje-bez-uma. Obični ljudi prosuđuju na osnovu izraza i propuštaju da dodirnu realnost usled svojih mentalnih blokada. Jedna od istinskih tragedija zemaljskog postojanja je nemogućnost da se dodirne stvarnost tokom svog postojanja.
Ponekad svetac posmatra tišinu usred oluje skandala. To nije zbog njegove nesposobnosti da se brani. To je zbog toga što ne oseća pritisak da govori. On je objektivan. On govori samo kada mora. On neće da uvaži bilo čije emocije, jer nema ništa s tim. Um je miran. Često, dešava se da svetac predvidi nevolju i iskoristi je da protrese drvo svog sopstvenog ustrojstva. To bi moglo da pomogne da otpadnu mnogi suvi listovi, koji ne pomažu drvetu. To će ujedno pomoći da otpadne tamas (inercija) među njegovim sledbenicima i da se oni okrenu ka pozitivnoj akciji. Dakle, tišina bi mogla da se javi zbog predviđanja i pozitivne svrhe. Skandal uvek deluje kao pozitivan filter. On filtrira slabe, nesigurne ili nestalne i ostavlja one koji su istinski povezani. Otuda je skandal kao filter dobra ideja.
Istinski sveci su lake mete u grubom svetu. Obično su nezaštićeni. Mnogi od onih koji imaju novac, moć, položaj i veze, lako izbegnu kaznu. Ali, ima i onih kojima novac teče zbog njihovog savršenog duhovnog statusa i suptilnosti. Oni nikad neće koristiti svoju poziciju, moć, novac, ili veze da sebe sačuvaju. Oni nikad neće manipulisati umovima. Oni su nesebični. Oni su besmrtni već u svom telu i zadržavaju telo samo zbog saosećanja prema svojim sledbenicima. Grubi svet, koji ne može videti suptilnost sveca, uvek ispaljuje metke skandala u njihove nezaštićene živote. Svetac ne gubi ništa. On se svakako nikad nije uznemirio zbog svog tela. On bi jednostavno ostavio telo iza sebe i proširio se u oduvek prisutnu, proširenu svesnost daleko izvan tela. Svet je taj koji gubi. Svaka generacija u istoriji čovečanstva imala je mnogo lakih meta poput ove.
Ustanovljene religije, sveštenici i propovednici sa usvojenim znanjem uvek postanu strašno nesigurni zbog istinskog sveca koji je konektovan na Izvor. Oni manipulišu umovima protiv pravog sveca. Svetac ne preduzima ništa da se zaštiti. On se kompletno predao volji Univerzuma, darmičkom postojanju, gotovo poput bića u divljini. Od rođenja do smrti, oni su sebe predali volji prirode. Oni ne mogu da manipulišu, akumuliraju, skladište, ili da budu pohlepni. Oni konzumiraju samo ono što je za njih bitno. Čak iako postoji višak ili izobilje nečega, sveci to raspoređuju ravnomerno, prema potrebi. Oni samo znaju da daju. Sveci daju sve što imaju. To uvećava nesigurnost u umovima postavljenih sveštenika i religioznih vođa koji seju strah, da bi ubirali plodove od ljudi. Strah osvaja umove mnogo lakše nego ljubav. To je veoma efikasan alat. Oni koriste ljude da osiguraju sopstvenu budućnost, obezbede moć i održe nadmoć. Pravi sveci nemaju ništa s tim. Pravi sveci su razapeti, jer su nevine, lake mete. I kada seks skandal dostigne maksimalnu pažnju medija i publike, to je najbolja municija protiv golorukog sveca. Ako proučite istoriju većine skandala, videćete da je nit ovog fenomena duboko utkana u svaki incident.
Ako očekivanja nisu ispunjena, to vodi ka besu. Bes vodi ka potrebi za opravdanjem. Opravdanje zahteva potrebu za društvom ili izolacijom. Da bi se izbegla krivica, ljudi sebe ubeđuju ili uveravaju da je bilo ispravno to što su mislili, govorili ili činili, i da oni zaslužuju pažnju drugih ljudi. Oni postaju vrlo nesigurni sa svojim sopstvenim tvrdnjama. Neki ljudi (obično slični njima) kupiće njihovu priču, simpatisaće ih, udružiće se sa njima i praviće im društvo. Drugi će ih izbegavati. Ovo su sve aspekti igre, maje (iluzije) ili relativne istine. Istina će uvek sijati dalje, čak iako oblak sumnje privremeno prikrije istinu. Budite toga svesni i ostanite čisti. Ni jednom pravom guruu koji je istinski povezan sa Izvorom, ne treba bilo čija, ni bilo kakva podrška. Gurui su „na tržištu“ iz saosećanja kako prema ljudskoj vrsti, tako i prema drugim bićima. Oni su hodajući podsetnici za vas, ko ste vi zapravo. Oni predstavljaju stanje koje je vaše pravo odredište. Oni su vam potrebni kao putokaz ili podsetnik za dostizanje tog stanja. Budite razumni prema sebi. Skandalizujući gurua, uništavate svoju sopstvenu šansu za dostizanjem Najvišeg. To je zato što uništavate Guru Princip (Guru Tattwa) koji nosite u sebi. Imate slobodu da budete sa bilo kojim guruom i takođe imate slobodu da se udaljite od njega. Kako god, dopustite sebi da se vaše odvezivanje od gurua povećava zbog dostizanja više svesti, a ne zbog razilaženja u mišljenju, što je u suštini stvar uma. Ako želite da spoznate duhovno stanje svog gurua, morate da idete izvan uma.
Od odvojenosti do jednote
Važno je da se poštuje svaki pojedinac u svakom trenutku, čak i ako on nanosi štetu društvu. Ako osoba nanosi štetu, primenite zemaljske zakone da to rešite i sačuvate društvo. Ne bi trebalo nikad da osuđujemo ili okrivljujemo druge. To će nas pogoditi više nego druge ljude. Kada je otrov za strele proizveden u vašoj sopstvenoj kući, upamtite, u toj kući ima više otrova nego na vrhu strele odapete ka drugim ljudima.
Vaš unutrašnji prostor trebalo bi da ostane čist. Koristeći to stanje čistote, sagledajte doprinose jednog sveca ovom svetu. U Aminom slučaju, koliko je samo ljudi dodirnula tokom ovog života? Koliko ljudi je dobilo nadu i utehu u kontaktu sa Amom? Koliko njih je isceljeno? Koliko ljudi je dostiglo ispunjenje? Koliko dela milosrđa! Koliko ljubaznosti! Koliko lepih primera vođstva i učenja! To je ono što bi trebalo da cenimo. To je ono što bi trebalo da negujemo. Vrednost svetice koja živi u društvu, među ljudima, treba da sagledamo prvenstveno kroz dva aspekta:
A- Kroz jasnoću njenih učenja
B- Kroz njen dobrotvorni rad.
Ukratko, kroz ono što je bitno. Kroz fizički i duhovni značaj. Neka se to nikad ne ignoriše.
Molba svima koji govore ružno o Ami, ili svima koji govore loše o svecima uopšte, neka provere kako je život svetaca uvećao vrednost ovog sveta! Koliko ljudi je od njih imalo koristi! Lako je živeti i umreti u sopstvenom sobičku ličnih planova, sebičnih zadovoljstava, posedovanja, posesivnosti, koncepata, strahova, ličnih porodičnih odnosa, radosti i tuge. Kada odlučite da živite svoju sopstvenu slobodu, sigurno će biti onih koji će se suprotstaviti. Oni koji ne mogu ići ovim putem, ili oni koji ne mogu da razumeju ovaj put, sigurno će kreirati prepreke pred vama. Da li treba da se maknemo sa svog puta? Da li treba da promenimo stazu? Živite svoju sopstvenu istinu i odbacite pozajmljene relativne istine. Vaše iskustvo i vaša istina za vas imaju mnogo veću vrednost nego tuđe mišljenje. Ako to jasno razumete, učinićete sebi veliku uslugu. Na putu odvezivanja, na samom kraju tog puta, kada se učenik sjedini sa svešću Gurua, svaka veza se završava. Ne postoji dualnost koja bi održavala vezu. Tu neće biti ni Gurua, ni učenika. Ali, prekinuti vezu pre potpunog odvezivanja, bila bi strašna greška za tragaoca, poput tragedije, čak i ako to nikad ne pogađa ni jednog Gurua.
Na početku putovanja, učenik će videti samo prividne razlike. Potrebno je dosta vremena i napora da se vidi jednota svesti. Potrebni su strpljenje, istrajnost, uverenje i odgovornost. U suprotnom, učenik će se zaglaviti u onom što je prividno.
Problem sa prividnim je što ono obezbeđuje poređenja, zaluđenost, i konačno asocijalnost, ako ne i depresiju. Agonija odvojenosti je u početku obično strašna. Ali, kako učenik dolazi sve bliže u svest Gurua, izvan fasade površnih izraza i slika, bol se polako preobražava u blaženstvo. Konačno, kada se desi sjedinjenje u svesti, nastaje samo blaženstvo, jednota. Nema odvojenosti, niti konfuzije odnosa. Dakle, na kraju, čak i slike, reči i izrazi će se rastvoriti, kada postanete svest Gurua. To je ono što nazivamo totalnost ili potpuno oslobođenje. Ovde pod rečju Guru mislim na onog ko je povezan sa Izvorom, ne na onog ko propoveda stečeno znanje. Budite svesni toga.
Na početku putovanja, postoje samo razlike. Um samo prepoznaje razlike, poređenja i ono što je površno. Kada učenik postepeno dostigne jednotu u svesti, um je primoran da se rastvori. Um mora da se rastvori da bi se iskusila jednota svesti.
Dolazi do borbe, često do ogorčene borbe, do rata. Um proizvodi sve što bi moglo da kreira otuđenje. To je vreme velike konfuzije. Um traži da pobegne i spasi sebe. Um se protivi ideji sjedinjenja sa Svešću i izvršava protivnapad vašim duboko ukorenjenim, ili duboko usađenim strahovima, kao što su strah od smrti, destrukcija, pogrešni putevi, pogrešni Gurui, strah od nepoznatog, itd. Pravi rat vodi se između istine i iluzije, ili između duše i uma. Um voli da sačuva zonu komfora. Um voli da zadrži svoje identitete. Duša želi oslobođenje iz iluzornog postojanja. Iluzije više zarobljavaju nas nego dušu. Duša uvek obitava u oslobođenom stanju, koje ćemo spoznati tek kada osetimo ili dodirnemo dušu. Iluzije nas čine slepima za istinu. Guru predstavlja istinu.
Strahovi, sumnje i iluzije koje um čuva potapaju svest Gurua u obmanu, projektujući površinske aspekte kao što su izgled i navike Gurua.
Zbog toga više raspravljamo o površinskim aspektima Gurua, nego o njegovim učenjima i vođstvu. Mi gledamo u nepodudaranja i razlike mnogo više nego u jednotu svesti. Više smo povezani sa zemaljskim aspektima živog učitelja (uključujući njegov imetak, seksualnost, odeću, manire, itd.) nego sa projekcijom Vrhovne Svesti, ili sa njegovom konekcijom na Izvor, koja ga je u stvari učinila Guruom. Majstori koji su povezani sa Izvorom – sijaju. Ni jedan oblak ne može trajno da pomrači slavu sunca.
Zašto smo toliko ograničeni vremenom i razlikama? To je zato što se identifikujemo i funkcionišemo u vremenskim okvirima, a ne u Apsolutu. Telo ima svoj rok trajanja koji se meri vremenom. Bivanje u telu vezuje nas za vreme. Zato je od suštinskog značaja da istražujemo i razumemo bezvremenost u nama. Bezvremenost je naše pravo stanje. To apsolutno u nama je ono što mi jesmo, a ne telo koje je ograničeno vremenom. Potraga počinje u umu, a završava se u stanju bez uma. Istinite stvari koje istražujemo svojim umom mogu da se razumeju samo kada je um odsutan. To je nešto što bi svaki tragalac trebalo da razume. Um je prepreka između čoveka i Apsoluta. Um uključuje ego i intelekt. Kada se sjedinimo sa Apsolutom, nema potrebe za postojanjem uma, jer ništa nije odvojeno od nas. Nema više ništa da se „zna“ ili „razume“. Vi ste TO! Tat Twam Asi! Dakle, ko se boji jedinstvene istine? Ko se uopšte boji istine? Vaš um. Vi niste vaš um. Budite svesni toga.
Cenite njihovu ljubav i brižnost
Zašto nam je uopšte potrebna blizina velikih svetaca? Zašto žudimo za tim? Razlog je taj što oni predstavljaju mir koji nam izmiče kroz mnoge živote. Sveci predstavljaju naše izvorno stanje. Sveci predstavljaju ono što bi smo mogli biti ili ono što već jesmo, a što naš um krije od nas toliko dugo. Ako se um poveže sa guruom kroz zaluđenost ili bespomoćnost, odnos ne može da sazri u jedinstvo svesti. Ako ne možete da pređete prvu milju vašeg puta kući, kako ćete ikada doći do svog kreveta da se odmorite? Blizina gurua treba da se reflektuje kao vaša unutrašnja tišina, mir, snaga, oštrina, itd. Obično, pravi guru će odražavati vaše sopstveno stanje. Njihov odraz besa reflektuje vaš potisnuti bes, njihova preplavljujuća ljubav reflektuje vašu uzdržanu ili neispunjenu ljubav. Oni čak mogu da reflektuju vašu seksualnost, glad, ili druge osobine ličnosti. Kada guru funkcioniše u jednoti svesti, postaje ono što se pred njim pojavljuje, jer je već rastvorio sopstveni um i samo otvoreno reflektuje ono što ste vi sebi sami. Ovo razumevanje moglo bi da pomogne tragaocima da kada se približe guruu, zaustave procenjivanje svog gurua korišćenjem uma, uključujući ego i intelekt. Blizina velikih svetaca je konstantno upozorenje, konstantan odraz, konstantno uklanjanje karakternih crta i takođe konstantno spaljivanje i uzburkavanje blokirajućih negativnosti koje osobu udaljavaju sa puta ka Bogu. Mnogi ljudi više vole gurua koji nije u telu, jer ne mogu da se nose sa ličnošću živog gurua, ili doživljavaju strašno razočarenje osobinama ličnosti živog gurua. Mrtav majstor je jednostavniji, jer sve što je u vezi s njim u vašem umu, vaša je realnost. Šta je on bio, ili šta je mogao da uradi da je još živ, nije više važno.
Njegova učenja, često izražavana kroz druge ljude, a ne direktno kroz majstora, i lična interpretacija tih ljudi, mogu lako da obezbede zonu komfora zbunjenom tragaocu. Oni ne mogu da misle o promenama unutar sebe. Radije će da promene gurua. Živi učitelj jede, pije, spava, kao i bilo koji čovek. Živi učitelj može da te probudi, čak grubo, iz tvojih pretenzija i strahova. Ako vam to predstavlja problem, preporučio bih vam da se držite podalje od živog gurua. Pravi Gurui su istinski otelotvoreni. Oni samo žele najbolje svojim učenicima. Često učenici nisu spremni za to što je za njih najbolje. To što vi već jeste – ne znate. Um vas drži zarobljenima u obmani. Kada se maska uma skloni, saznaćete ko vi već jeste, i razliku između toga šta ste mislili o sebi i toga šta vi u stvari jeste! Velika je razlika! Veliko buđenje! Tako, majstor je znak na putu. On/ona je samo vodič na vašem putu. On se nikad ne nameće, a ipak će vas pljesnuti po ruci kada se upuštate u nešto što sprečava vaš napredak, svidelo se to vašem umu, ili ne.
Poređenje istinskog majstora koji je rastvorio svoj um, sa tragaocem koji 100% funkcioniše iz svog uma, potpuno je promašena aktivnost.
Stoga, za duhovnost su potrebni prihvatanje i spontanost. Potrebno je razumevanje.
Ukratko, živite i pustite druge da žive. Ako pojedinac ili grupa počine zločin, obavestite nadležne organe. Uvek vežbajte da se suzdržite i pristupajte svemu sa oprezom, a ne reakcijom. Odgovarajte spontano i ne reagujte nasiljem.
Sve u svemu, bilo koji svetac ili majstor koji je povezan sa Izvorom prihvata podršku (uključujući i novčanu) od onih koji mogu to sebi da priušte i prosleđuje je dalje, ka onima koji ne mogu da je priušte. Sveci prave balans u društvu. Oni uklanjaju neravnotežu između bogatih i siromašnih. Oni vode svojim primerom. Kada život jednog takvog sveca počne više da se ceni i kada im se omogući udobnost kao znak podrške, sve ovo je prirodno. Kada se njihov horizont proširi i više ljudi ostvaruje korist od njihovog prisustva, moraće da učine više kako bi bili dostupni ljudima, nevezano da li uz pomoć brzog automobila, ili privatnog aviona. Sve zavisi od vrednosti koju pridodaju svetu. To se odnosi na svako ljudsko biće, a ne samo na sveca. Komercijalni direktor velike kompanije mora da koristi sofisticirane uređaje da održi svoje carstvo. Ako mu osoba koja vodi malo odeljenje zavidi, te predlaže da bi trebalo da bude jednostavniji, to je iz potpunog neznanja. Isto tako, novac i bogatstvo dolaze svecu prema njegovom značaju za svet. Ipak, sveci bogatstvo koriste da ga vrate nazad svetu. Teško da koriste nešto za sebe, jer su njihove zemaljske potrebe minimalne. Ovo pojačava njihovo saosećanje i čini ga efikasnijim. Moramo ceniti njihovu ljubav i brižnost i ne smemo biti ljubomorni na olakšice koje imaju. Olakšice će doći u skladu sa potrebama. Potpuno je u redu da duhovni majstor bude savremen i da koristi sve savremene uređaje, naročito ako njegova misija uključuje prisustvo publike ili sveta. Ako svetac sedi u tišini pećine ili planine, ništa od ovoga mu nije važno. Savremeni svetac možda ni od koga neće ovo ni tražiti. To mu sve dolazi samo, kao što sam ranije rekao. Sveci su ljudi koji bi mogli da imaju sve, ali im ništa ne treba. Oni nikad neće biti shvaćeni u pristupu dvodimenzionalne podele, kao što je imati / nemati. To je jednostavna istina postojanja.
Ama, kako sam je razumeo, sama je podržala skoro 30 000 studenata nakon cunamija u Japanu. Priča se da je nakon cunamija u Indoneziji pomogla više nego UN ili bilo koja druga organizacija. Žrtvama cunamija u Indiji izgradila je kuće u vrednosti većoj od 15 miliona dolara (100 krora rupija) što nije uradila ni jedna organizacija, ni jedan politički ili duhovni vođa, politička stranka ili vlada. Ama definitivno koristi bogatstvo za dobre stvari.
Za kog političara koji gomila u javne fondove, smo čuli da radi makar približno ono što je Ama uradila za ovaj svet? Da li oni makar podele čaj sa siromašnim čovekom?
Na šta se žalite? S kojim pravom se neko žali na Amu? Šta vas to brine? Čega se bojite? Amina jednostavna pojava privlači ljude ka njoj. Nikakva zavist ne može to da promeni.
Konačno, dobro koje čovek učini, sahranjuje se sa njegovim kostima. Zlo preživi njegovu smrt. (Šekspir, „Julije Cezar“, čin 3, scena 2). Sve dobre stvari koje čovek učini, lako bivaju zaboravljene. Samo se o lošima govori. Ovo je istina svakog vremena, od nastanka čovečanstva. Mi smo večiti prodavci tračeva, na jedan ili drugi način. Zbog toga smo više zainteresovani za Isusov seksualni život nego za njegova slavna učenja. Zbog toga nas više interesuje privatan život svih javnih ličnosti. Zbog toga se prostakluci prodaju. Oduvek smo takvi bili. Hiljadu dobrih stvari koje je čovek učinio za svet, mi sahranimo zajedno sa njegovim telom i govorimo o nekoliko ludosti ili činova slabosti tokom vremena. Rečeno mi je da je jedan tv kanal sâm utrošio 384 sata za emitovanje vesti, kada je uhapšen Šankaračarja iz Kančija. Isti kanal je za objavljivanje vesti o njegovoj nevinosti utrošio 3 minuta. Ovo je samo jedan primer kako se negativnost prodaje. Vulgarnosti imaju uvek sveže tržište. Upadanje u tračeve, odbacivanje našeg iskustva apsolutno je beskorisna aktivnost. Negujte dela slave i odbacite dela negativnosti. Ako osoba povređuje društvo, sa dokazima je predajte u ruke zakona. Oko ovoga ne treba da bude emocija. Oni koji su pojeli so, moraju da piju vodu. Tu ne bi trebalo da bude kompromisa. Ubistvo ličnosti je znak slabosti i kukavički čin. Ako postoji neslaganje, to treba da se raspravi licem u lice, pravovremeno da se reši, jer naš unutrašnji prostor uvek treba da ostane čist i nezaprljan, dok hodamo putem potpunog oslobođenja. Unutrašnji prostor je lako zaprljati, a teško ga je očistiti.
Budite svesni.
Beskrajna, bezuslovna Ljubav
M
Prevod, lektura i uređivanje: Mohanđi tim
Originalni tekst je ovde.
