(april 2010)
Od svih pitanja koja sam dobio imejlom, danas ću izdvojiti:
P: Upravljate u nekoliko kompanija kao generalni direktor. Možete li mi reći, šta je menadžment?
O: Menadžment se ne može definisati u jednoj rečenici. On je situacijski. Najbolji menadžment koji sam ikada video je menadžment naših sopstvenih vitalnih sistema. Kako je sinhronizovan i savršen! Naš mozak je najbolji menadžer ikada! Ko je stvorio mozak je veliki naučnik! Kada narušimo naš prirodni sistem, kako se bolesni osećamo! Šta radimo našem sistemu, osim što ga zloupotrebljavamo? Ipak, on je podešen i njime se dobro upravlja. Tek kada zloupotreba postane nepodnošljiva, telo reaguje. Pomislite samo na nekoliko minuta o tome. Bićete zadivljeni. Mislite svakog dana, puno će vam pomoći.
Kada se vratim na pitanje, voleo bih da kažem: “Počnite sa self-menadžmentom” (upravljanje samim sobom). Menadžment mora da počne od upravljanja sobom. Unutrašnji menadžment mora da prethodi spoljašnjem. Ako ne možete da vladate sobom, ne možete ni drugim ljudima. Vrlo lako je reći drugima – ‘uradi ovo uradi ono’, ali je veoma teško reći nama samima ‘uradi ovo’.
Menadžment mora da počne iznutra. To je zato što stvaranje uvek počinje iznutra. Prvo se misao desi unutra, ona onda postaje reč i kulminira u delu. To je fundamentalni proces. Obično se dešava da govorimo drugima šta da rade i posao ne bude urađen. To bi moglo da bude i zbog toga što ne možete sami da ga uradite. Po meni, ako menadžment mora da postane uspešan, menadžer mora prvo da vlada sobom.
Druga važna stvar je jasnoća. Treba vama samima da bude jasno, onda možete da izrazite ili delite s jasnoćom drugoj osobi. Trebalo bi da menadžeru budu jasni svi aspekti date situacije. Tek onda se ta situacija može izraziti drugoj osobi. Inače je to ogovaranje ili nagađanje. Odluke koje se donose na osnovu delimičnih informacija će dovesti do gubitka kontrole i/ili propasti. Svaka situacija ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Nešto je podstaklo događaj u prošlosti, dakle sada doživljavamo rezultate! To znači da je bilo prošlosti. Ako ne znate prošlost događaja, ne možete doneti odluku u sadašnjosti i to će takođe jednako uticati i na budućnost. Da biste bili uspešan menadžer, treba da imate jasno shvatanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti svake situacije. Zajedno sa ovim znanjem, i iskustvo je bitno da biste bili na položaju menadžera. Ako bih morao u jednoj rečenici da kažem, to bi bila ova: “Upravljanje sobom je pravi menadžment a ostalo prirodno sledi.”
P: Ako svaka situacija ima prošlost, sadašnjost i budućnost, kako onda ostati u sadašnjosti?
O: Sadašnjost je naša jedina mogućnost za donošenje odluka, čak i ako se odluke odnose na budući događaj, kao što je planiranje ili prognoziranje. Ostanite u sadašnjosti, radite šta god je najbolje u sadašnjem trenutku. Znate da je uvek ispred budućnost i da su uvek ispred dani. Ako napravite menadžmentski plan za sledeću godinu, morate da mislite na sve dobre i loše strane te naredne godine. To ne znači brinuti se zbog budućnosti. To je potpuno življenje u sadašnjosti, analiziranje mogućnosti budućnosti i sastavljanje planova i odgovarajućih alternativa. Ako ste uvek orijentisani na budućnost, zanemarite sadašnjost, obično znači imati brigu za budućnost. To je negativno. Dobro planiranje budućnosti je pozitivan aspekt. U datom sadašnjem vremenu, vi pravite planove. To doprinosi vašoj jasnoći. Strateški plan koji se napravi danas, pomoću dostupnih resursa i intelekta, generalno će proizvesti pozitivne rezultate narednih dana.
Šta god da radite danas, radićete to u sadašnjosti… bilo da je to analiza prošlih planova za budućnost. Oba treba da se rade danas kao deo svog posla. Uradite to kao obožavanje. Uradite to kao predavanje postojanju – drugim rečima – bez ega. Izbegavanje toga značilo bi odugovlačenje i moglo bi da postane problem. Vi stvarate potencijalni prostor za brigu takvim izbegavanjem. Ne možete reći danas postojim, dakle vodim kompaniju samo danas! Kao menadžer, morate i da prognozirate i da planirate.
U kompaniji, morate na sve da gledate kao menadžer. Mogla bi to biti osoba koja pravi čaj. On/ona upravlja kuhinjom. Svako je u stvari menadžer, samo su portfelji drugačiji. Nivoi odgovornosti su drugačiji. Čak i ako čaj kasni, nećemo umreti! Ali ako vrhunski menadžment pogreši, kompanija će propasti i mnogi će izgubiti posao. To je ozbiljno. Zato takve pozicije privlače više novčane nadoknade.
Brinuti se za budućnost nije dobra ideja. Ali imati jasnu sliku o budućnosti s pozitivnim i realističnim alternativama je dobro. Imati ideju ali ne biti vezan za nju, to je najbolja situacija. Fleksibilni ste i uvek otvoreni za promene. Promene su izvesne u svačijem životu. Život sam po sebi je ispunjen promenama. Prilagodljivost nam pomaže da se održimo.
P: Ko govori kroz vas kada držite predavanja? Kako mi da znamo?
O: Nema potrebe da znate. Neće vam ništa menjati, bilo da govori Mohan ili Raman, ako vam poruka nije korisna. Nije važno. Ako je poruka koja se saopštava kroz mene vama korisna, primite je. Ako nije, odbacite je. Pitanje ‘Koji duhovni majstor govori’ verovatno potiče od mog blog posta o Babađiju. Ljudi žele da znaju ko govori. Ali to je van konteksta. Zašto želimo da znamo ko govori? Čemu to? Ako poruka NIJE korisna, ko god da je izgovara, u čemu bi bila razlika? Nije važno ko govori ukoliko je poruka jasna i vama korisna. Drugo, ako ne primenite poruku, onda su svo vreme i energija protraćeni. Mi uvek tražimo božju intervenciju, a ne radimo ništa da povećamo svoj kvalitet da budemo dostojni da je primimo. Zar to nije ironično?
Kako da znamo! Nema potrebe da znate. Da ne bude rasprave – recimo i da znate – šta onda? Ako znate da Baba govori onda možda želite da Baba govori! To postaje još jedan razlog da se osećate ponosni, privilegovani ili čak egoistični. Sigurno, to je igra uma. Um je uvek nezadovoljan. Čak i ako kažem “Baba govori”, to je moj doživljaj. Nije vaš doživljaj. Ako to nije vaš doživljaj, on za vas nema vrednost.
Ako kažem, “Babadji je išao ovuda” to za vas nema vrednost sve dok nije vaše iskustvo. To samo ostaju Mohanove reči! Kako znate da ne lažem, naročito ako to ne doživljavate? Dakle, napustite takve zahteve i držite se svog individualnog u sadašnjosti i individualnog iskustva. Majstori će vam definitivno doći kada ih zaslužite. To bi mogao da bude sam Šiva za Isusa, Budu ili Krišnu. Ne možete tražiti napolju i naći Šivu. Morate se predati iznutra i dostići Ga. On živi u vama. Guru živi u vama. Ne brinite o Mohanu, Jovanu ili Habibu. Ne brinite o Babi, Babađiju ili Budi. Oni vam ništa ne znače, sve dok ne dostignete njihovu “klasu”. Na kraju, ono što je važno jeste vaše putovanje. Važno je šta radite sa svojim životom. Setite se toga, uvek.
Dakle, bolje je nemati ove misli u umu o tome ko govori ili ide. Ako vam je odgovor važan, uzmite ga. Ako vam nije važan, odbacite ga. Na primer, ima neka hrana na stolu koju ne možete jesti. Hoćete li je ipak jesti? Hoće li vam to pomoći? Ako jedete zato što vas je neko naterao, opteretićete stomak ili povraćati. To je tako prosto. Možete jesti ono što možete. Isto tako, ako vam poruka stiže, uzmite je i svarite. Inače je nemojte uzimati.
P: Koja je tvoja misija, ukratko?
O: Ukratko, rekao bih: “Predstavite sebe samom sebi”. Moja misija je da vas dovedem svojoj duši. Čim se sretnete sa svojom sopstvenom dušom, onda vam ja nisam potreban. Vaša duša je vaš primarni učitelj. Ali zato što ste lutali svuda naokolo tražeći učitelje spolja, stigli ste ovde. Dakle, ukratko, želim da vas povedem Kući. Čim se rukujete sa sopstvenom dušom, da li vam treba drugi učitelj?
Vaš učitelj je ugrađen u vaš sistem. Nalazi se u vama. U stvari vam ne treba niko drugi.
P: Koliko dugo ćeš ovako služiti čovečanstvu?
O: Prosto… sve dok sam božanstvu potreban za to! Ako svetu to nije potrebno, ja ću se povući.Tako radi konstitucija sveta. Priroda funkcioniše na taj način. Reči neće stići do ljudi, ako ne moraju. Reči će stići do ljudi, ako moraju. Ono što nas je dovelo ovde je božanski dizajn. Čuli ste samo ono što je trebalo da čujete. Inače ne biste bili ovde i ovo doživeli.
Dakle, radiću sve dok sam potreban božanstvu i dok mi ono dozvoljava da to radim. Pojedinac nije važan, priča je važna. Ako Mohan nije ovde, neko drugi će biti! Ako treba da čujete ove reči, neko će vam ih kazati. Mi propuštamo film najverovatnije zbog toga što i treba da ga propustimo. Kada smo zreli da shvatimo određeni film, videćemo ga, jer tek tada ćemo ga bolje shvatiti. To se stalno dešava u životu.
Nije važno da li Mohan govori. Priroda udesi da neko saopšti. Priča se nastavlja. Priroda omogućava da se to desi na pravom mestu i u pravo vreme. Osećamo da smo sastavni deo celog univerzuma. Mesec će se dići, sunce će sijati, oblaci će nastaviti da daju kišu, reke će teći i priroda će nastaviti. Ako pogledamo kosmos, mi smo kao mravi, totalni mikro entiteti! Ako nekoliko ljudi umre ili se atmosfera promeni, svet će nastaviti da postoji. Društvo će postojati. Novi ljudi će doći. Oni će imati iste emocije i ista osećanja, baš kao i mi. U suštini, kao životinje, i oni će proći kroz način života po satnom mehanizmu. Igraće se, učiti, diplomirati, zaposliti, venčati, imati decu, unuke, penzionisati se, brinuti zbog brata ili sestre i onda umreti! To je rutinski neprekidni proces koji se dešava u svetu duže vreme. Osim za one koji su odlučili da se probude…
P: Koliko dugo ćeš raditi?
O: Radiću dok sam živ. Ne želim da sedim besposlen i očekujem da će me neko nahraniti. Oduvek sam radio. Nikad nisam sedeo besposlen. Ali koji posao ću raditi… to ne znam. Sada radim u kancelariji. Možda neću raditi u kancelariji, nakon izvesnog vremena. Možda ću raditi na farmi. Sada to ne znam. Ali sasvim sigurno ću raditi. Smatram da je posao obožavanje (slavljenje Boga). U stvari radim 24 h dnevno – ako nisam na poslu u kancelariji, onda odgovaram na pitanja, radim blogove i humanitarni rad. Nikada ne spavam. Uvek želim da dam duhovnost kao poklon društvu. To je najmanje što mogu da uradim kao izraz zahvalnosti za postojanje.
Ne mogu da se setim situacije u kojoj mi je neko dao hranu ili sam u nečijoj milosti. Neko će reći danas ti ne dam hranu zato što mi se ne dopadaš! To se može desiti kada se desi zavisnost. Radije bih radio da se izdržavam i dao ljudima ono što mogu da dam, besplatno. To je predivan odnos, zar ne? Odnos bez uslova i očekivanja! Baš kao veza između Boga i Čoveka! Volim TO.
Voleo bih da ostanem oslobođen, da radom zarađujem za život. Rekao bih svima, molim vas radite vredno. Telo um i intelekt su stvoreni za to. Zašto bi ikada pomislili da sedite besposleni? Odlaganje je uvek antiduhovnost. Koristite svoje vreme i telo do maksimuma, sve dok postojite. Treba da imate sve uravnoteženo. Dovoljno spavanja, hrane, rada, dovoljno vežbe, dovoljno tišine, dovoljno zabave, itd. To je važno za dobar život. Preterivanje u bilo čemu će napraviti nekakvu štetu.
Gospodar medicine, Ašvini, pitao je poznatog lekara ’koji je čovek zdrav ?’
Odgovorio je: ‘Oni koji ne jedu previše, niti premalo, oni koji ne spavaju previše, niti premalo, oni koji ne uživaju previše niti premalo, koji nisu previše emotivni, niti premalo… Ko god funkcioniše u ovoj ravni savršene ravnoteže može se nazvati zdravim.’ Gospod je bio zadovoljan odgovorom i blagoslovio ga je isceliteljskim moćima i otišao. To je životna priča To je istina postojanja.
Odugovlačenje je nezdravo. Slično prvom pitanju o menadžmentu, ako odlažete, šta ćete reći svetu, koju poruku ćete dati? Treba da vodite dajući svoj primer. Kod većine duhovnih ljudi, sam život je primer. Širdi Baba bi dobio toliko novca svakog dana. Ali bi do večeri razdelio sav novac siromašnima. Kada je spavao noću, imao je tek dovoljno novca u džepu za svoju sahranu. Nije hteo da ga drugi besplatno sahrane. Nije hteo usluge na tom nivou. To je tako oslobođen život! Bez briga, anksioznosti, strahova.
Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević
Lektor: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.
