Mohanđijev doprinos Šri Satja Sai Babi na njegov 89-ti rođendan, priča objavljena u novembarskom izdanju elektronskog časopisa “The Awakening Times”. Priču u originalu na engleskom možete pročitati ovde.
Hiljade ljudi čeka strpljivo i u molitvi ne bi li na trenutak ugledali svoga Gospoda, Bhagavana Šri Satja Sai Babu. Sai se nije pojavio. Kasnije su se proširile vesti da Baba neće doći. Razočaranje, suze i beznadno nadanje, barem u nekim umovima. Skupina vrabaca je došla i preletela iznad poklonika te nestala. Je li to bio prerušeni Sai? Neki su rekli DA. Neki su rekli NE. Neki su plačući govorili ”Ja moram da se vratim u svoju zemlju a da ne vidim Saija poslednji put!” Mnogo razočaranja. Mnogo pritužbi. Upravo to je Sai. Onaj koji iz korena seče očekivanja svojih učenika. On seče predvidljivost na komadiće i održava um fleksibilnim i slobodnim. Očekivanja su dublja od bilo koje emocije, u svakom živom biću. Očekivanja vode nadanju. Očekivanje je sedište nadanja. Baba seče očekivanja i oslobađa čovjeka od vezanosti koja mu stoje na putu do oslobođenja. Što drugo čovjek može da uradi? Samo da veruje Babi da je sigurno uz njega. On putuje brže od ijednog aviona. On prenosi poruke kroz suptilne znakove, ali i kroz praktična čuda. Sve što nam treba je poverenje. Poverenje je sve što nam je potrebno.
Početkom 2004. g. upoznao sam sveca koji izvodi čuda. Smatralo se da je on duboko povezan sa Sai Babom. Znao je da govori: ”Baba je rekao ovo ili Baba je rekao ono”.
Pitao sam se zašto Baba telepatski komunicira samo s nekim ljudima. Pitao sam ga ”Zašto Baba ne priča sa mnom?” Gledao me u oči nekoliko trenutaka. Pomislio sam da sam ga uvredio. Kasnije je rekao ”Baba će pričati i sa tobom takođe.” Pitao sam ga ”Kada?” Odgovorio je ”Kada dođe pravo vreme”. Iako sam se udaljio od tog sveca nakon nekog vremena iz ličnih razloga, čekao sam i čekao u dubokoj veri da će Baba sigurno pričati sa mnom jednog dana. Strpljenje se uvek isplati. U međuvremenu, dogodio mi se niz duhovnih iskustava. U to vrijeme, Baba je došao u Kodaikanal. Moja porodica i ja odlučili smo da odemo da ga vidimo. Došli smo tamo pre početka daršana. Disciplinirano smo čekali da bismo na trenutak videli Babu. On nije došao. Rečeno nam je da Baba možda neće doći te da se odmara nakon svog dugog putovanja. Svi su počeli mantrati. ”Aum Sayeeswaraaya Vidmahe, Sathya Devaaya Dheemahi, Tanna Sarva Prachodayaat”. Čuvari (seva dal) su pokušali utišati ljude. Nije bilo šanse. Svi su pevali. Neki su do tada već i otišli. Pomakli smo se prema podu blizu balkona. Iznenada, Baba se pojavio na balkonu. Jako blizu nas. Podigao je ruku i blagoslovio nas. Bilo je to božansko iskustvo. Njegove ”Abhaya Hastham” (Zaštitničke ruke) koje obećavaju zaštitu bile su kao rajski nektar besmrtnosti svima okupljenima. To je bilo moje prvo iskustvo fenomena zvanog Bhagavan Šri Satja Sai Baba.
Nekoliko meseci kasnije, osoba duboko povezana s Babom išla je u Kodaikanal da primi Babin daršan. U to vreme ja sam bio u Dubaiju. Dogodilo se da sam razgovarao s njim upravo pre nego je otišao. Ispričao mi je da ide u Kodaikanal kod Babe i da bi voleo da se pomolim Babi da mu daruje privatni intervju. Bilo je jako retko i teško dobiti privatni intervju kod Babe. I to je u potpunosti bio Njegov izbor. Bio sam potpuno zaintrigiran. Ja sam bio junior naspram njega kada se radi o povezanosti s Babom. Znao sam za Babu tek od početka 2000-ih. A on je bio s Babom već mnogo godina. Kako bih se onda ja mogao moliti Babi za njega? Štaviše, on je služio kao seva dal u Babinom ašramu u Putapartiju. To je značilo da ga je Baba dobro poznavao. Baba mene čak nije ni ”znao”. Takve misli su mi prolazile umom kada me je on upitao da se pomolim Babi.
Takođe mi je rekao da nosi mnogo pisama da ih preda Babi te je obećao da će poneti pismo i za mene, iako ga ja to nikad nisam ni pitao. On me poznavao jako dobro, i znao je što sam sve prolazio od smrti svoje kćerke Amu 23. avgusta 2000. Napisao je sve o mom stanju i životu u to vreme te ga ponio u koverti da ga preda Babi kad bude pozvan na intervju. Budući da me pitao da se pomolim, uprkos tome što sam mislio da moje molitve nemaju nikakvu težinu, pomolio sam se; ”Baba, ako je tvoja volja, molim te daruj intervju… (njegovo ime).” To sam učinio i zaboravio ceo taj događaj. Gotovo tri dana kasnije, primio sam poziv od svog prijatelja koji je bio jako uzbuđen. Vikao je ”Veliko čudo! Veliko čudo!!!” Zamolio sam ga da se smiri i ispriča mi. Nije mogao da zadrži svoju radost.
Rekao je ”Baba me zvao na intervju. Bio sam sam u sobi. Imao sam sa sobom sva ona pisma. Baba je uzeo jedno od tih pisama. Ono koje je bilo o tebi. Držao je tvoje pismo u krilu i gotovo ga šaljivo gladio. Rekao je ”Pišeš mi o Mohanu? Znam ga iznutra. Ne treba mi nikakvo pismo o njemu. Toliko jako sam ga testirao u ovom životu, da je bilo ko drugi bio na njegovom mestu izvršio bi samoubistvo. Uklonio sam sve što je voleo uključujući njegovu vlastitu ćerku, imovinu, novac i posao. Dao sam mu bolest. Neću ga sada napustiti. S njim sam na svakom koraku. Ja se brinem o njemu.”
Čuvši to, suze su mi potekle. Pre svega, bio sam toliko zahvalan svome prijatelju što je napisao to pismo za mene i odneo ga Babi iako ga nikad nisam pitao da to učini. Drugo bio sam zahvalan Babi što je pružio svoju dobrotu kao dugo očekivana kiša suncem iscrpljenoj pustinji. Nakon Amuine smrti izgubio sam gotovo sve što sam stekao na zemlji, jedno po jedno. Poslednji je bio posao. Nakon toga sam dobio strašnu alergiju koja mi je učinila telo groznim. Nisam imao dovoljno novca ni za pristojan život. Babine umirujuće reči olakšale su moju bol. Iako sam prolazio kroz strašne muke, nikada se nisam žalio Babi ni bilo kome drugome u vezi s tim. To je bila prekretnica u mom životu; jedna od mnogih.
Nedelju ili dve nakon tog događaja, nešto me probudilo iz dubokog sna u sred noći. Bio je to Sai Baba. Osetio sam Njegovu prisutnost pokraj sebe. Bila je nepogrešiva. Probudio me i rekao mi da ispevavam određenu mantru. Brzo sam seo na krevet i počeo mantrati. Baba je rekao ”Ne sada. Od sutra, nakon kupanja!” Tako je počeo da razgovara sa mnom. Onda je razgovor postao čest. Jednog dana sam ga pitao ”Zoveš mnoge ljude u svoje boravište i daješ im mnoge stvari. Zašto si mene držao tako daleko?” To pitanje se pojavilo zato što sam, za vreme sledeće Babine posete Kodaikanalu, želeo da Ga posetim. Rečeno mi je da ne dolazim i da se koncentrišem na posao. I bilo je tačno. Da sam tada otišao, izgubio bih posao.
Kada sam ga pitao to gore navedno pitanje, Baba je brzo odgovorio ”Veruješ li da su mi svi ovi ljudi koji su tu sa mnom bliži od tebe? Ja sam s tobom sve vreme, dok su oni sa mnom sve vrijeme. Što je bolje – da ja držim tvoju ruku ili da ti držiš moju? Ako ti držiš moju ruku, možeš je svakog trenutka ispustiti. Kad ja držim tvoju ruku, neću je nikada pustiti.”
Bio sam posramljen. Ubrzo nakon toga, sam Baba je propisao lek za moju groznu kožnu alergiju. Taj lek nije bio dostupan u Dubaiju, što mi je sam Baba rekao u komunikaciji, pa sam dobio njegov UAE ekvivalent. Pomogao mi je u isceljenju.
Uporedo sa svim ovim višim iskustvima, moj život je nastavio da bude kao vožnja u vozu smrti. Polako su se mnoge stvari stabilizovale. Upoznavanje moje supruge Bibe među 300 ljudi bilo je također orkestrirano od Babe. Biba je pisala o tome u svom blogu www.bibasworld.wordpress.com
Jedne noći, usnio sam san, vidio sam sebe kako idem prema mjestu gde Baba spava u svom krevetu. Dok sam Ga tražio, On odjednom došao u svojim kolicima. Poklonio sam se Njegovim stopalima. Upitao je ”Šta želiš?” Ja sam odgovorio ”Samo Tebe, Baba”. On je rekao ”Mogu ti dati sve upravo sada. Ali, nećeš se moći nositi s ljudima koji će ti doći. Prenosiću ti stvari polako.” Rekao sam ”Neka bude volja Tvoja, Baba”.
Ubrzo nakon toga, dana mi je meditacija Moć Čistoće. A kasnije i meditacija 360 stepeni. Do tada sam već imao i neke druge komunikacije – sa Babađijem i Sai Babom od Širdija. Pisao sam o tome u svom blogu u postovima “Babađi izvan svake definicije”, deo 1 2 i 3, i u postu ”Sai and I”. Ako ste zainteresovani posetite ovu stranicu.
U vreme kada sam primio meditacije, već sam prestao gledati tko mi govori u bilo kom trenutku. Mogao je to biti bilo koji Majstor. Svi su jedno. Nije bilo razlike između Širdi Saija, Parti Saija i Babađija. Svi su jedno. Kada sam primio meditaciju tog ranog jutra 2007-me, kao i obično bio sam znatiželjan u vezi s tim. Nisam imao pojma što se to ‘učitava’. Kada sam shvatio da je meditacija, pitao sam Babu ”Što da radim s ovim? Da meditiram?” Odgovor je glasio ”Ne. Treba da podučavaš.” Introvert u meni je prigovarao. ”Ne, Baba, ja sam introvertan. Ne mogu ja da idem među ljude i predstavljam im ovu meditaciju. Ne mogu to.” Odgovor je došao ”To nije tvoj posao. Ljudi će ti dolaziti. Kada ti dođu, znaj da smo ih mi poslali. Prenesi im znanje bez očekivanja.” Održao je Svoje obećanje. Danas su naše meditacije rasprostranjene po celom svetu, besplatne su i lako se mogu skinuti s naše veb stranice.
Tko obavlja ovaj posao? Je li to Baba ili Babađi? Nije važno. Svi su jedno u svesti. Oni to šire po celom svetu. Sve što vam treba je podobnost. A podobnost je da ste prazni. Samo budite prazni i bit ćete ispunjeni do vrha. Na isti način na koji sam dobio meditacije, ispripovedana su mi i Krija učenja prošle nedelje, za vreme brahma muhurte (3-6h ujutru). Priča se nastavlja.
Dan nakon što su mi dana Krija učenja, Baba mi je napisao poruku na jabuci koja Mu je bila ponuđena. ”Budi Srećan. Voli Sve. Blagoslov. Baba”. On nije napustio zemlju. Nijedan avatar koji je ikada hodao zemljom nikada nije napustio zemlju. Baba još uvek voli i štiti sve Svoje poklonike, baš kao što je to činio dok je hodao u Svom fizičkom telu. Još se puno toga može reći. Neka to bude nekog drugog puta. Sai pozdravlja sve čitaoce. Hvala vam što ste čitali moju priču o Babi.
Aum Sai Ram
Bezuslovna Ljubav
M
