Čovek se može zapitati da li je odgovoran za misli koje misli, naročito ako su nasilne ili reaktivne, ili da li je odgovoran samo za misli koje je sproveo u delo. Istina je da je teško kontrolisati svoje misli. Jer misli proizvodi namera, a nameru proizvodi karma. Ako nema karme za pušenjem cigareta, čovek nikada neče imati sklonost ka cigaretama. Ako neko nema sklonost ka cigaretama, neće imati ni pomisao na cigarete. Ako neko nema pomisao, neće imati ni reč o tome. Neće čak ni reći nekome: “Popušio bih jednu cigaretu.”
A ako čovek nema reč, nema dalje radnje. Reč u smislu određene aktivnosti, razmene, ne u smislu samog govora. A to dovodi do stvarne aktivnosti, do konkretnog pušenja. Dakle, ono što je u početku karma, na kraju je ispunjenje. Karma ide svojim tokom i ispunjava se. A ako se ne ispuni, to postaje još jedna želja. Npr: “Pušio sam ovu vrstu cigareta i želim da pušim drugu vrstu.” To je želja koja čeka da se ispuni, sledeći korak je ka tome. I tako idemo stalno u krug.
Misli koje nam okupiraju um dolaze nepozvane. Razlog je taj što misli stvara urođena sklonost ili vasane. One se dešavaju u linearnom vremenu. Naš život ide od prvog rođendana do poslednjeg rođendana. Putujemo kroz vreme i sva naša iskustva su u odnosu na vreme. Dakle, određena misao može da se dogodi samo u određeno vreme, kao na primer iskustvo. Kako je to biti majka, ne može se doživeti u uzrastu od pet godina. Mora se dostići određeni uzrast da bi se postalo majka. Dakle, svaka misao će se desiti i svaka aktivnost će se desiti samo kad za to dođe pravo vreme.
Misli se dešavaju bez našeg znanja jer je to prava misao u to vreme. Ako 90-godišnjak odluči: “Hoću da idem na koledž i obrazujem se, ili hoću da igram fudbal”, to jest sve ono što bi radio dvadesetogodišnjak, to je nemoguće, jer je vreme već prošlo. Isto tako, sve je u liniji sa vremenom. Određena misao se dešava u određeno vreme jer vreme izazove misao, i ta vasana će postati misao samo u to vreme. Ne može se dogoditi pre ili kasnije. Ali ove misli su nepozvane jer nailaze prema čovekovoj sudbini, na putu sudbine zvanom prarabda karma.
Misao je prvi nivo stvaranja. Sa mislima se oslobađa energija. Dakle, što pozitivnije misli čovek ima, to će imati pozitivnije rezultate u stvarnosti. Ćovekova karma je odgovorna za te misli. Osnova misli je karma, zatim ona postaje sklonost, vasana, pa misao. Osnova je definitivno karma. Karma je odgovorna i misli su prvi nivo stvaranja. Misao ima potencijal. Kada blagosiljamo ljude, to stiže do njih. To ima potencijal. To je pozitivno. Misao plus emocija jednako je karma. Misao minus emocija nema vrednost. Misao ima određenu vrednost ako je emocija prilepljena za nju.
Pitanje je onda, ako misao ostaje kao misao, da li je osoba odgovorna? Zavisi od toga da li u tome ima emocije. Ako ima emocije, to pre ili kasnije može da postane stvarnost. Čak i ako čovek gleda TV i jako se naljuti ili uznemiri, to može da mu se dogodi u životu. Može da privuče tu emociju, nije potrebno da bude ono što radi u životu, nego ono što vidi, čuje, pokupi od drugih ljudi, to sve ulazi u naš sistem. Sve o čemu ljudi razgovaraju, čovek može da pomisli da je obično ogovaranje, ali nije tako. On skuplja suštinu toga i čuva ga unutra. Jednog dana to će postati stvarnost i najverovatnije će patiti zbog toga. Dakle, jako je bitno, pre nego što odemo u dobro društvo, da se oslobodimo lošeg društva. “Loše” znači neko ko vas vuče nadole, samo ogovara ili ima stav “ovo neće uspeti, ono neće uspeti…”. I samo dodaju ulje na vatru nesigurnosti. Ima puno takvih ljudi. Važno je svrstati se sa pozitivnima. A ako im se može pomoći, to je u redu, dobro. Ali ne bi trebalo spašavati nekoga ko se davi u vodi tako što ćete skočiti i udaviti se. To ne bi trebalo da se dešava u životu.
Onima koji su radili sa mnom uvek kažem: “Nemojte mi govoriti ono što ne možete da uradite. Kažite mi ono što možete. Počnimo da radimo odatle.” Ljudi se uvek vraćaju i kažu: “Ne mogu ovo, ne mogu ono…” Kada čovek posmatra društvo, ima više “Ne” nego “Da”. Odakle sve to? Od nesigurnosti, inercije, manjka energije, manjka vatre. Dakle, to postaje njihova sudbina. Ko im može pomoći? Niko. Jer ako neko izabere da povrati vatru, definitivno će mu mnogo ljudi pomoći. Ali ako neko izabere da bude u stanju inercije, vrlo je teško bilo kome da mu pomogne. Sa koliko teških, inertnih i negativnih ljudi čovek mora da se ophodi svakog dana? Ali može da ostane nekontaminiran. Može da ostane čist. To je sopstveni izbor. Pravi izbor pomaže.
Ako postoje nasilne i reaktivne misli, da li je osoba za njih odgovorna? Jeste. Jer su nasilne i reaktivne misli izraz emocije. Ako je osoba mirna, neće biti nasilja unutar nje. Nikada neće nikoga povrediti. Samo će voleti. Svo nasilje je izraz emocija iz prošlosti. Čovek je uskladištio nasilje unutra. U nekom momentu to se ispoljava kao bes, nesigurnost, mržnja, sve to se dešava jer već postoji seme u sistemu.
Za e-časopis “Yoga Beyond Asanas” adaptirala i prevela: Biljana Vozarević
Lektor: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.
