Priča o Sariti, jednoj devojčici na granici Kodari, pri povratku s Kajlaša
Napisala: Biljana Vozarević
Na putu za Kajlaš pojavila se jedna devojčica, otprilike 12 godina, koja je radila kao nosač. Zvala se Sarita. Bila je mlada Nepalka nevinog izgleda.
Na putu za Kajlaš, kad smo došli da pređemo Most prijateljstva, Friendship Bridge, ova devojčica je prišla Sumitu i Mohanđiju i zatražila da im ponese torbe kao nosač. Kada je video kolicna je, Sumit je oklevao. Devojčica je navaljivala/molila i najzad Mohanđi je rekao Sumitu da joj da torbu. To joj je bila kakva takva zarada. Nije htela da prosi. Radije bi radila i zaradila. Da bi joj udovoljio i pružio im priliku da joj daju nešto novca, Sumit joj je dao jednu malu torbu koju će poneti preko granice. Dok je odlazila, na drugom kraju, zagrlila ga je i zatražila da ih vidi pri povratku. Mohanđi je pitao kako će znati u koje vreme ćemo se tačno vratiti na isto mesto. Odgovorila je da će čekati. Mohanđi je rekao Sumitu da joj dobro plati, mnogo više nego što je očekivala za takav zadatak. Sumit je to uradio.
Ušla je u autobus gde je Mohanđi sedeo, držala ga za ruku, poklonila mu se do nogu i ispoljila radost što ga vidi. I rekla je drugima da brinu o Mohanđiju.
Pri povratku s Kajlaša, prema granici, čekala je kad nam je autobus stigao, zajedno sa svojim drugaricama. One su nam rekle da je brojala dane kada će se Mohanđi vratiti. Svima je govorila da joj je on otac. Kada je Mohanđi izašao iz autobusa, prišla mu je i on je zagrlio pun samilosti, blago, umirujuće, milujući je po glavi. Pritisnula mu je lice na grudi i zaplakala. Potoci suza su joj se slivali niz lice. On je umirivao nežno i s puno ljubavi. Bila je tako privržena Mohanđiju da nije htela da ga pusti. Čak i kad je on ušao u vozilo koje će ga prevesti do heliodroma, nije htela da ga pusti da zatvori vrata i gorko je plakala. Mohanđi je zamolio Sumita da joj da njegov i Sumitov kontakt telefon i takođe rekao da pita kakve su mogućnosti da je obrazuje i zaštiti.
To je bio jezik ljubavi. Reči su izlišne. Osećala je 100% bezuslovnu, očinsku ljubav. Bez učitelja i propovednika šta je prava ljubav. Nije naučena da poštuje učitelja. Njeno srce je to osetilo i topilo se dok je nestajala u tom zagrljaju, zanemarujući ljude okolo. Takva čista otvorenost, bez blokada, predrasuda ili uslovljavanja. Nije čak ni znala da je u stvari bila blagoslovena. Samo Mohanđi zna šta se u njoj dešavalo i koji je teret skinuo s nje. Kad bismo se igrali rečima, mogli bismo reći da je ona nosila prtljag drugima a Mohanđi je skinuo teški “prtljag” s nje puštajući je da ode blagoslovena i s rasterećena.
Mohanđi je otišao prvim vozilom. Ona je stajala u jednom uglu i plakala. Sumit joj je prišao i pitao za šta se molila. Rekla je da se molila da Mohanđi ne ode već ostane u Kodariju. Sumit je odmah znao da Mohanđi nije mogao da ode zbog njenih molitvi, što je se i potvrdilo kada je proverio sa vodičem puta. Mnoge smetnje su iskrsle i Mohanđi je još uvek bio na heliodromu. Shvatio je poziv tragaoca i odgovor Učitelja. Otišao je do nje i rekao joj da se ne moli da Mohanđi ne ode odavde, nego da se umesto toga moli da ga opet sretne. I ona je tako i uradila te je Mohanđi otišao iz Kodarija sledećim helikopterom.
Sve ovo možda zvuči čudnije od fikcije. Ali, to je iskrena priča istinitog incidenta koji nam se odigrao upravo pred očima. Mi vidimo samo vrh ledenih bregova i procenjujemo situacije na osnovu svoje ograničene svesti. U životu ima mnogo više toga nego što se može okom primetiti. Nadamo se da će Mohanđi moći da usvoji ovu devojčicu i odgoji je do njenog najvišeg potencijala.
