Niko ne zna odakle je. Svi znaju da je on još uvek mnogo. Živ i Sveprisutan je. Odgovara na pozive ljudi. Još uvek se javlja u fizičkoj formi. Odmah ispunjava želje i daje blagoslove. Saopštava poruke kroz snove, kao i kroz razna usta koja su sva Njegova. Istinski majstor nad majstorima. Reči ne mogu u potpunosti da objasne fenomen zvani Širdi Baba. Ponizno se klanjam ovom avataru. Klanjam mu se do nogu.
Istinski Avaduta – Pravi avatar
Živeo je u oronuloj džamiji u selu po imenu Širdi u Maharaštri. Stalno je pripisivao sve Gospodu tako što je ponavljao „Allah Maalik” (Bog je jedini gospodar) i nikada nije sebe smatrao vlasnikom ičega- svaka misao, reč, delo je uvek bilo uz Alaha (Boga). Nikada nije morao ništa da radi s tim. Bio je avaduta – odrekao se svetovnog života i uvek se otkrivao u svojoj sveprisutnosti. Bio je uvek u skladu sa Univerzalnom svešću. Takvi su rođeni da blagoslove svet. Baba je eksplicitno saopštio ovu univerzalnost dok je postojao u svom fizičkom telu, a naročito kada ga je napustio. Nikada nije objašnjavao odakle je i šta je njegova misija. Njegov pedigre je bio beznačajan naspram brilijantnosti njegovog nivoa svesti. Zbunio je mnoge ljude svojim jednostavnim, skromnim izgledom fakira, a ipak izvanrednim prisustvom. Njegova glavna misija je izgleda bila da ujedini Hinduse i Muslimane, dok je britanska politika bila da ih podeli i vlada. U tom smislu, on je ujedinjavao ono što su Britanci razdvajali. Radio je na suptilan, ali siguran način. Kao i bilo koji drugi veliki duhovni majstor pre njega, bio je pogrešno shvaćen u tadašnjem društvu. Mnogi su mislili da je lud. Mnogi su mislili da je lažan. Mnogi su mu se protivili zato što je primao novac kao poklon u znak zahvalnosti učitelju ili Gospodu, u mikro smislu (tzv. dakšina). Međutim, istina kaže da je, šta god da je skupio svakoga dana, podelio tog istog dana. Nikada nije ništa štedeo. Nije nagomilavao bogatstvo. Uglavnom je uzimao od bogatih i davao siromašnima. Uzimao bi novac i skidao karme tragalaca. Na kraju, sve što mu je ostalo u džepu bilo je dovoljno novca da sahrani telo. Samo taj novac je uvek nosio sa sobom. Ništa drugo nije uštedeo. Baš kao i svaki istinski duhovni majstor, On nije imao svojih ličnih potreba.
Baba živi u svim bićima. Kada nahranite životinju, vi hranite Babu.
Baba nije nešto što se može shvatiti intelektualno niti obožavati mehanički. Baba mora da se oseti. Baba radi suptilno kroz mnoga tela i uzima formu po želji. On pokreće šou tako da se odvija na najneočekivaniji način, i ostavlja svoje posvećenike da pogađaju. Njegova svrha je da uništi očekivanja i ojača veru. Mnogima, u najneočekivanijem trenutku, Baba se pojavio kao prosjak, lutajući monah, fakir, pas, mačka, golub, vrana ili čak zmija. Niko ne može da kaže u kakvoj će se formi pojaviti i kada. Baba želi od nas da poštujemo sva stvorenja. Ne treba ni da ubijamo. Treba da budemo milostivi prema svim bićima. Da delimo hranu s drugima. Blagoslov se dešava kroz mnoga tela. Nikada ne treba da potcenimo ni jedno Božje stvorenje. Baba nas uvek uči ljubavi i samilosti. On živi i radi kroz mnoga stvorenja tako da uvek činimo dobra dela radi Njega. Život se ne može uzimati zdravo za gotovo.
Značaj Dakšine (Donacije da bi se izrazila zahvalnost)
Kao što je već pomenuto, Širdi Sai Baba je skupljao donacije i delio ih siromašnima i ubogima istog dana. Nikada nije čuvao novac, osim onog što Mu je bilo potrebno za sahranu. Takođe je preplaćivao usluge koje bi mu ljudi činili. Nikada se nije cenkao. Oni koji su pokušali da ga prevare, doživeli su velike teškoće tokom ostatka života. To je isto sa svim duhovnim učiteljima. Svi oni koji su povredili ili prevarili duhovne učitelje, patili su od mnogih nevolja tokom više života. Nagomilali su tim delima ogromnu karmu. Majstori se nikada nisu uznemiravali zbog pogrešnih postupaka, niti su se ikome svetili.
Kroz svoje delo, Baba nas je učio da je svako nagomilavanje, uključujući i karmu, loše.
Novac postaje živ kad se razmenjuje. Novac koji stoji ne koristi nikome. To je bila jedna važna lekcija koju je želeo da naučimo. Kada se nagomila, on postaje teret, a kada ga se oslobodimo, to nas oslobađa. Kada pokušamo da akumuliramo, udaljavamo se od Boga jer je tendencija za nagomilavanjem rezultat naše nesigurnosti. Čovek jake vere nikada nije nesiguran. Kada nam se vera poveća, nagomilavanje se smanji. Oslobađa nas. Oslobođenje je znak blizine Bogu. Isto tako, osoba čije su oči konstantno uperene na budućnost je sklona ogromnoj nesigurnosti. Astrolozi i gatare će upravljati njegovim životom. Čast izuzecima. Dakle, treba da zadržimo dovoljno novca za naše svrhe, a ostalo treba da koristimo za dobro drugih, za okruženje, životinje i ptice. Tako ostajemo laki i oslobođeni. Siguran sam da biste pročitali u Sai Sačariti o bogatašu koji je došao radi mokše, i, iako je imao mnogo novca u svom džepu, nije hteo da podeli ni delić sa Babom. Baba ga je onda testirao tako što se pretvarao da mu hitno treba novac. Kako može takvo vezivanje za novac da pomogne kod mokše ili oslobođenja? Pogledajte sebe, većina nas je iste prirode. Ne brinemo o drugima. Naša udobnost nam je jedina važna stvar. Neki ljudi ne brinu čak ni za svoje porodice. I toga treba biti svestan.
Na fizičkom nivou, kojegod kalorije da nagomilate treba da sagorite ili će doći do gojaznosti ili bolesti. Šta god da pojedemo takođe treba da se izbaci napolje istog dana ili će doći do zatvora i toksini će se osloboditi u našem sistemu, što bi zauzvrat, moglo da ga blokira. Voda koju popijemo izlazi iz našeg tela kroz znoj ili urin bez mnogo odlaganja. Ali ako stagnira? Tako, na fizičkom nivou, mi stalno akumuliramo i oslobađamo. Moramo, inače ćemo umreti. Telo ne dozvoljava zdravlje i nagomilavanje u istom. Ili dobro zdravlje ili nagomilavanje. Unutrašnje nagomilavanje hrane postaje masnoća. Prekomerna težina je mnogima problem. Stalno nam govore da pazimo na svoju težinu. Međutim, iako nas niko na to ne podseća, mi postajemo čuvari sopstvenog bogatstva, bojimo se da potrošimo i bojimo se krađe. Isto kao što žudimo za novcem, tako žudimo i za hranom. Jedemo emocionalno. Nagomilavamo emocionalno. Tek kada intelekt preuzme kontrolu, postajemo umereni. ALI, kada dozvoljavamo intelektu da funkcioniše??? Dakle, baš kao što je Baba skupljao donacije kao Dakšinu i delio istog dana, mi treba da jedemo samo ono što ćemo potrošiti tog dana. Neemocionalne navike u ishrani i ograničena potrošnja će osigurati i održati dobro zdravlje.
Slično tome, na emocionalnom planu mi nagomilavamo mnogo emocionalnog otpada dok doživljavamo razne situacije za vreme naših budnih sati. Emocija plus misao, reč ili delo stvara karmu. Stoga treba da bacimo i emocije koje nagomilamo svaki dan, istog tog dana. Kako ćemo to da uradimo? Kroz ponovno proživljavanje incidenata i praštanje, meditiranje, pojanje mantri ili duhovnih pesama (bhajan), kao i kroz puđama (davanje poklona božanstvima ili važnim ljudima). Zato se, po tradiciji, od ljudi traži da se probude u vreme najsuptilnijeg doba dana – Brahma Muhurta – između 3h i 6h ujutru i rade jogu, pojaju mantre i meditiraju. To će ojačati njihov um, učvrstiti ga i učiniti nesavladivim tako da emocije ne mogu lako da prodru i smeste se unutra. Kada to uradimo, neće biti mnogo nagomilavanja emocionalnog đubreta svaki dan. Zato, pre odlaska na spavanje, dovoljno je oprostiti, zaboraviti i predati sve misli, reči i dela Gospodu. Tako ćemo se emocionalno pročistiti. To je kao unutrašnje kupanje ili čišćenje. Pošto kroz svakodnevni život, dozvoljavamo emocijama da divljaju nesvesno i stvaramo emocionalni otpad dok živimo emocionalno postojanje, eliminacija toga je veoma važna. Ako se to čišćenje ne radi redovno, baš kao što smrdimo kada se ne okupamo, naš um će postati zagađen emocionalnom prljavštinom. To povećava našu karmu i izaziva katastrofe. Štaviše, osigurava zbrku u našem životu. Zato je važno baciti sve emocije svakog dana i očistiti se iznutra.
Na intelektualnom planu, nagomilavamo znanje svaki dan. Ono takođe mora odmah da se pretvori u svrsishodno i dobro delo. Znanje je sirovo testo sve dok se ne ispeče i bude za upotrebu. Dakle, intelektualno znanje, ako ostane kao neiskorišteno bogatstvo, postaje teret. Ovaj teret se može nazvati i EGO. Ego van razumnih granica je beskoristan kao i opasan. On nas udaljava od Boga. Vera i predaja nas približavaju Bogu, dok nas ego udaljava od Boga. Dakle, čovek koji je ponosan na svoj intelekt i znanje kao zatvorenik je, ponosan na svoju zatvorsku ćeliju. To su reči Fr. Antonija D’Meloa. Zato, kad god nagomilamo intelektualne stvari svakog dana, one se moraju obraditi i istog dana iskoristiti za druge. U suprotnom, to nas zagađuje i izoluje. Dovodi do ponovnih rađanja i smrti, sve dok se ego ne slomi i poništi kao kokosov orah do nogu Gospoda, kroz razne nedaće u životu. Ego je kora kokosovog oraha. Tek kada se polomi, možemo da okusimo slatko jezgro i hranljivu vodu božanstva. Dakle, Baba nam pokazuje kako treba da brinemo i o svom intelektu. Baba je vrhunski majstor i Njegovi načini učenja su skroz jedinstveni i neponovljivi.
Milost nije laka. Za nju je potrebno potpuna predaja. Čim Milost teče, život postaje vrlo lak. Čuli smo mnogo predavanja gde ljudi govore o svesnosti. Šta je svesnost? Kako čovek postaje svestan? Lako. Pogledajte decu. Malu decu. Oni počinju svoj život kroz osećaj. Osećaju tlo, osećaju majku, oca, cvet, češalj, četku; osećaju vrućinu, hladnoću, odeću, krevet, itd. Kada malo porastu i njihova čula počnu da koordiniraju sa umom, oni počnu da stvaraju koncepte. Zatim prelaze s osećaja na saznavanje. Moramo prvo da se vratimo na osećaj. Postanite dete. Osetite sve. Osetite hranu, osetite veze, osetite vreme, osetite sunce, osetite cveće, ptice, životinje ili njihovo ponašanje. Kada počnemo da imamo osećaje, naš um je u sadašnjosti jer, da biste osećali, treba vam svesni um. Kada se utemeljite u osećaju, emocije se proveravaju. Počećete da prihvatate stvarnost takvu kakva je, bez opiranja. Opiranje stvara emocije. Emocije stvaraju karmu. Dakle, kada se prebacimo na funkcionisanje preko osećaja, prebacujemo se u mod nekarmičkog postojanja koji potpuno oslobađa. Kada se uspostavimo u modu osećaja, bićemo puni oduševljenja prema svemu, kao dete. A to pomaže svesnosti. Osećaj će dovesti do svesnosti. On širi vašu svest dotle gde više osećamo nego što saznajemo preko čula. Zavisnost od čula ograničava. Svesnost nas čini neograničenim. Molim vas shvatite da je to put samo-pomoći. Niko drugi ne može povećati ili smanjiti vaš nivo svesti. Obilje je koristi u ‘osećaju’. Pod osećajima ne podrazumevam emocije. Ako imate osećaj i postanete emocionalni, to je anti oslobođenje. Ovaj osećaj je osećaj u vezi s oduševljenjem. Tako dete doživljava svet. Kada su emocije preplavljene s osećajima, shvatite da to um gospodari. On vas vuče za sobom. Dakle, koristite faktor oduševljenja u sebi i osetite sve. Čak i sreću i tugu. Nemojte se utapati u njima. Ako konstantno funkcionišete u modu osećaja, čak i negativnost neće ostati u vašem umu. Nadam se da sam bio dovoljno jasan. Ako nisam, molim vas pitajte. Pokušaću drugačije da objasnim. Ovo je bio odlomak jedne od mojih telepatskih komunikacija sa Babom.
Ima još mnogo toga da se priča o Saiju. Čitav život neće biti dovoljan. Kasnije ću ispričati svoja iskustva. Ako imate Sai Sačaritu kod sebe, molim vas čitajte je svaki dan, bar jedno poglavlje dnevno, i predajte svoje misli, reči i dela Njemu. Ako nemate kopiju, molim vas kupite jednu i počnite da je čitate . Neka vas Sai Blagoslovi Dubokim Mirom, Napretkom i Snagom da učinite svoj svet boljim. Sai VAS blagoslovio.
Uslediće moja iskustva sa Saijem
Aum Sai Ram
M
Prevela: Biljana Vozarević
