Veliki Majstori – Širdi Sai Baba – 2. deo

Sai Baba je živeo jednostavim životom u oronuloj džamiji. Koristio je istu odeću sve dok nije postala jako iscepana, iznošena i beskorisna. Nikada ga nije interesovala moderna odeća, koju je uvek mogao imati kako mu je popularnost rasla. Mnogi ljudi su Babi donosili mnoga dobra. To bi odmah podelio svima koji bi se tamo tada našli. Zamolio bi Šamu da zadrži malo toga, na primer neke slike koje su mu dali njegovi posvećenici, neko povrće, drva za ritual vatre (Dhuni), i drugo. Mnogo puta Baba je izgledao ljudima veoma običan. Pušio je čilum, zbog čega je čak katkad patio, zapravo od otežanog disanja i astme. Posvećenicima bi postavljao osnovna obična pitanja zbog kojih su se oni mogli pitati da li je Baba pravi duhovni majstor ili u stvari običan čovek. Baba se uvek ponašao kao običan čovek da bi zbunio posetioce. Oni koji nisu videli dalje od njegove jednostavnosti i prirodnog ponašanja, otišli bi od njega zbunjeni. Neki su se ponovo vraćali, neki mu se nikada nisu vratili. Neki drugi koji su u pepelu videli vatru, nikada nisu otišli.
Majstor bi trebalo da se oseti iznutra i upije, a ne da se čuje ili vidi. Ono što vidite ili čujete moglo bi da bude nešto sasvim obično. Pravi majstor se krije iza obične materije. Pravi majstor izgleda previše jednostavno i obično. Ljudi navikli na duhovnu pompeznost lako se zbune. Mogu čak da pomisle da je površna pompeznost ono pravo i istinito, a da pravi i običan majstor to nije. Ipak, majstori su uvek služili svojoj svrsi tako što su uzimali svoje materijalno telo precizno i sa posvećenošću. Uvek su davali ono što je svako zaslužio, umesto šta je svako želeo. U ovom poglavlju, videćemo kako je on davao blagoslove nekima od svojih najbližih učenika.

Status i nivo svesti su dve potpuno različite stvari. Status se može dobiti na poklon, a nivo svesti se mora zaslužiti. Status se može stvoriti, dok nivo svesti mora da se desi. Ima mnogo Ačarja, Gurua i filozofa. Neki imaju samo knjiško znanje i pozajmljena iskustva. Oni su pročitali dovoljno knjiga da znaju kako se čovek u svakoj situaciji u duhovnosti oseća, uključujući i prosvetljenje. Oni imaju samo teorijsko znanje i zavise od knjiga u prenosu znanja duhovnim tragaocima. Oni nikada ne mogu da prenesu sopstvena iskustva. Važno je da razvijemo svoje šesto čulo, dovoljno da bismo prepoznali ove ačarje koji se pretvaraju da su učitelji, i da ih izbegavamo koliko god možemo.
Širdi Sai Baba je jednom ugostio takvog čoveka po imenu Jahvar Ali, koji je bio natučen znanjem, ali nije imao nivo svesti kao pokriće. Baba je naizgled poštovao i slušao Jahvara Alija i tako zbunio one koji su poštovali i obožavali Babu. Da li je Jahvar Ali zaista superiorne svesti u odnosu na Babu? Baba je igrao igru da bi učinio Jahvar Alija poniznim i da bi svoje posvećenike učinio promućurnijim, svesnijim, boljeg shvatanja. Nivo svesti uvek izađe na površinu i pobeđuje, pre ili kasnije. Kao što je i ovde slučaj, Širdi Sai je na kraju dokazao da je mnogo superiorniji i da je on pravi majstor a ne egoistični Jahvar Ali. Tako Veliki Majstori funkcionišu. Oni saopštavaju poruke i učenja vrlo razumljivo. Samo oni koji su razvili sposobnost dobrog zapažanja znaće razliku i istinu između realnog i glamuroznog.

Svojih ranijih dana u Širdiju, Sai Baba je imao dugu kosu, bio je neobrijan i neošišan. Iako čudan, bio je lep momak. Oblačio se sportski. Kada se rvao i izgubio od Mohidina Tambolija, Baba je potpuno promenio svoju odeću i počeo da se oblači kao Musliman Fakir. Nije čak imao ni ime kada je stigao u Širdi. Ime Sai Baba je bilo spontani izraz koji je izustio sveštenik Khandoba hrama, Malsapatija. Malsapati je prepoznao majstora u običnom čoveku; osetio je Babinu veličinu svesti. Proveo je čitav život s Babom. Pored Babe je uvek sedeo žmureći. Oslepeo je odmah nakon što je Baba napustio svoje telo, jer je hteo samo da vidi Babu i ništa više. Baba nije nikada dozvoljavao Malsapatiju da prihvati novac ili poklone kojima su ga posvećenici, koji su dolazili da vide Babu, obasipali. Baba ga je držao siromašnim spolja, ali bogatim u svom duhovnom srcu. Baba mu je darovao najvišu radost, mnogo vredniju od svakog fizičkog, prolaznog bogatstva.

Kasinat Govind Upasani Saštri je rođen 5. maja 1870. u porodici Brahmin sveštenika. Bio je duhovni otpadnik. Nisu ga zanimale akademske stvari i vežbao je pojanje, jogu i meditaciju svom svojom strašću. Njegove duhovne vežbe su često bile ekstremne. Meditirao je čak i na grobljuma Šive. Iako se tri puta ženio i okušao sreću u medicini i drugim sredstvima za izdržavanje, uvek se vraćao svom najvišem cilju – duhovnom rastu. Povremeno je boravio u Nasiku i Punu, a čak je i prosio za život. Pribegao je ekstremnom pokajanju bez hrane ili vode, i dostigao je velike duhovne moći. Širdi Sai Baba je bio taj koji je promenio Kasinata u Upasani Maradža, istinskog majstora. Napustio je svoje fizičko telo 1941. godine. Čak i sada, Sakori (kod Širdija), gde je živeo Upasani Maharadž tokom druge polovine svog života, svetilište je koje mnogi posećuju. On nastavlja da vodi mnoge, čak i nakon svog napuštanja fizičkog tela.

Baba je imao jedinstvenu konekciju sa Upasani Maharadžom. Maharadž je znao sve što se dešava u Dvarakamiju, a sedeo je u hramu Khandoba. Kad god je Upasani Maharadž napustio Širdi kad mu se prohtelo, Baba ga je vraćao nazad. To je ljubav majstora. Setite se poznatih reči Ramana Maharšija: „Onaj ko je zaslužio milost svog Učitelja nesumnjivo će biti spasen i nikada zaboravljen, baš kao što plen koji je pao u tigrove čeljusti nikada neće moći da pobegne.” Baba ga je štitio, uzdigao, dao mu moć i učinio ga svojom duhovnom slikom i prilikom. Kada se sreo s Babom i konektovao s Njim, Upasani Maharadž je ostao sam u Khandoba hramu. Kuvao je sebi hranu i razmišljao o Gospodu Šivi sve vreme. Baba je rekao Upasani Maharadžu: „Moraš da sediš mirno u hramu i ništa ne radiš. Ništa ni sa kim. Imaš veliku (duhovnu) budućnost.” Kad god je Upasani Maharadž tražio preko Šame Babinu dozvolu da ode iz Širdija, Baba je rekao: „On mora da izmiri svoj račun. To je povezanost iz mnogih života. Naše porodice bile su povezane hiljadama godina. Dakle, mi smo jedno.” Na kraju je Baba rekao: „Sve što imam je potpuno dato njemu.” Kada mu je umrla treća žena Maharadž je postao tužan, a Baba ga je utešio i rekao: „Lično ću se pobrinuti za dobro njene duše. Potpuno sam odgovoran za tebe.”

Sai Baba je testirao Maharadža na mnogo načina. Posetio ga je u formi psa za vreme ručka. Kako je Maharadž bio odani Brahmin, Baba ga je posetio i u formi pripadnika niže kaste, i kasnije ga izgrdio što ga nije bilo briga za Babu. Baba je takođe odneo većinu novca koji je Maharadž imao, u vidu dakšina i čak nije dozvolio Maharadžu da nosi novu odeću, koju mu je poslao stariji brat, u religioznim prilikama. Tako ga je Baba učio da se distancira od svetovnih stvari, povećao mu osetljivost tako da vidi Babu u svemu, u psu, siromahu, ptici, i ustanovio Maharadža u uzvišenom duhovnom blagostanju.
Upasani Maharadž je bio taj koji je pisao poznate stihove prilikom postavljanja svete obuće Sai Paduka (koja predstavlja noge učitelja), pod drvo Nim gde se Baba prvi put pojavio u Širdiju. Stihovi koje je Upasani Maharadž napisao pevani su svaki dan kao deo Aratija. Idu ovako:
„Sada Nimba Vrikshasya Mooladhiwasat
Sudhaastravinam tiktamapyapriyamtam
Tarum Kalpavrikshadhikam Saadhyayantam
Namaameeswaram Sadgurum Sai Naatham”

(Klanjam se do nogu Sadgurua Gospod Sai Nata koji je svojim božanskim prisustvom pretvorio gorko drvo Nim u drvo koje kipi od životnog nektara, mnogo većeg od Kalpavrikše, nebeskog drveta koje ispunjava želje)

Madhavrao Dešpande zvani Šama je bio “Baba dečak” Bio je učitelj u komšiluku Masđida gde je boravio Baba. Veoma pomno je posmatrao Babine manire i često bio zbunjen- je li to svetac ili ludak? Kasnije, sinula mu je mudrost i približio se Babi. Baba se pobrinuo za njega. Šama je bio kao lični Babin asistent. Oni su neformalno ćaskali tokom tihih sati onda kada je Babina popularnost bila (relativno) manja. Čim je Šama pitao Babu: „Da li Brahma Loka i Višnu Loka postoje?”, Baba je odgovorio: „Da, postoje, ali kakve to ima veze s tobom?” Šama je imao želju da vidi ove svetove (‘loka’ na sanskritu = svet) a Baba ga je zamolio da zažmuri i omogućio mu da vidi ove loke isto tako jasno kao da gleda spoljni svet otvorenih očiju. Baba je rekao: „Shvatite da su ove loke iluzore isto kao i zemlja. Moramo da idemo izvan svih ovih iluzija i da stopimo sa najuzvišenijim, nedualnim svetom.”
Šama: „Da li su Rama i Krišna stvarno postojali?”
Baba: „Zaista, jesu.”
Šama: „Da li je istina da su sve grupe majmuna pomogle Rami?”
Baba: „Istina je. Lično sam video nebrojene majmune kako se okupljaju i penju jedan na drugog kao mravi.”
Šama: „Kako možeš da ih vidiš? Nisi toliko star. To se desilo pre mnogo vekova.”
Baba: “Ja sam bio kao što sad jesam. Živeli smo mnogobrojne živote. Ti to ne znaš, ali ja znam.”
Baba je lečio ljude na licu mesta. Bio je praktičan Učitelj. Kada je gospodin Pradhan hteo da ide kući, kada mu je jaka kiša potapala nadu, Baba mu je čitao misli i rekao: „Are Allah Abhi Barasat Purakar. Mere balbacche ghar janewala hai. Usko sukhse jane de”. (O Bože, zaustavi kišu. Moja deca treba da se vrate kući. Neka im bude prijatno pri povratku.) Kiša je uskoro stala i gospodin M.V. Pradhan je dobio dozvolu da ode.
G-din Narke je video Sai Babu na vrhuncu svog besa. Plamteo je pun strasti i besa. To je Narhe doživeo prvi put i bio je zbunjen. „Je li to svetac ili ludak?” Te večeri, kada je Narke otišao do Babe i, dok Mu je masirao noge, Baba je pomilovao Narkea po glavi i rekao: „Nisam lud.” Baba je znao Narkeovu najdublju misao!!!
Kao što znamo, Baba je imao moć nad elementima. Čim se jaka oluja svalila na Širdi, sa kišom i grmljavinom. Baba je zakoračio na ivicu Dvarakamai i viknuo: „Jara Dhav” (Stani malo). Oluja bi se odmah stišala.
Abdulah koji je služio Babi s posvećenošću i verom video je Babina mnoga čudna ponašanja. Svakog dana, On je zurio u istok, zapad, sever i jug i nešto govorio, i čak zamahivao štapom na neke nevidljive entitete. Das Ganu Maharadž je takođe video Babu kako energično trlja novčiće između 13h i 14h, skoro svakog dana, kad je bio sam. Sve je imalo svrhu – On je oslobađao bestelesne entitete od vezanosti za zemlju, a takođe je oslobađao otelovljene entitete kao što je Abdulah, Šama i Das Ganu od emocionalne vezanosti.
Neki ljudi nisu nikada ni sa čim zadovoljni. Po navici se žale i uvek nalaze da nešto fali. Oni nikada ne mogu da budu zaista srećni. Jednoj takvoj ženi Baba je rekao: „Zašto se stalno žališ što su stvari velike i male? Pevaj ovu mantru mnogo puta svaki dan i budi srećna.” Rekao joj je da peva:
„Sree Raama Raama Ramethi
Rame Raame Manorame
Sahasranaama Tathulyam
Raama Naama Varaanane”
Našla je mir u sebi i Baba je čuvao od svih unutrašnjih i spoljašnjih zala ovom “manthropadesh.” Čak i ako je neko pitao, Baba nikada nije davao mantru. U ovom slučaju, iako ona nije ni pitala, On je dao jednu. Takav je bio stil Velikih Majstora. Priroda Šive je“Kšipra Kopa” lako se naljuti i “Kšipra Prasada” lako se veseli i blagosilja. Zato su čak i Ravana i takvi drugi udovoljavali Šivi i dobili mnoge ispunjene želje. U oba ova stanja, Šiva je uklonio teške karme posvećenika. Širdi Sai Baba je bio poznat i po svom besu i po svojoj samilosti i nežnosti. Lako mu je bilo udovoljiti. Bilo je slučajeva kada je bio divlje nezadovoljan bogatim i ukusnim poklonima koje mu je nudio bogati trgovac a veoma zadovoljan malom bananom koju bi mu ponudila starica.
Reči ne mogu da objasne istinu Babinog postojanja. On nas je blagoslovio svojom posetom na zemlji. Kakav majstor!!! Majstor bez premca zaista!!! Priča će se nastaviti, sva dok Baba to želi. Želim vam svima Blagoslove od Sai Babe.
Sai Ram
M

Prevela: Biljana Vozarević