Mohanđijev govor pri dodeli nagrade za svesno liderstvo

Dame i gospodo, dobro veče svima. Hvala vam puno na ovom velikom priznanju, na ovoj prestižnoj nagradi.

 

Cenim ovo, jer često u životu, dok idemo napred radeći ono što verujemo da je ispravno, nemamo uvek predstavu da li smo na pravom putu. Ne postoji standard prema kojem se možemo meriti, a svet je u takvom stanju da zahteva puno pažnje i brige. Kada dobijemo ovakvo priznanje, to nam potvrđuje: “Da, na pravom si putu.” Hvala vam na ovoj prilici i zahvaljujem se timu Svesnog liderstva (Conscious Leadership-a), svima koji su glasali, a posebno Brendi i Mervinu Kingu; bila mi je čast da danas sedim pored njega. Puno to cenim.

 

Biti svestan – to nije pravo, to je odgovornost. Prvi nivo svesti počinje priznavanjem da smo živi. Ovo je najosnovnija spoznaja – da smo danas živi. Drugi nivo je shvatanje da je život prolazan. Ako živimo 80 godina, to je samo 80 rođendana, 80 Božića – samo 29.200 dana. To nije puno vremena. A toliko mnogo tog vremena provodimo spavajući, ogovarajući, radeći stvari koje možda nemaju vrednost.

 

Često se budimo nezadovoljni, upoređujući se sa drugima, takmičeći se, misleći da možemo nadmašiti ono što jesmo. Ali to nije tačno. Verujemo da svi živimo u jednom svetu, ovoj Zemlji, ali da li je to stvarno tačno? Ne, svi živimo u sopstvenim svetovima. Delimo isti prostor, ali nismo isti. Naši otisci prstiju su jedinstveni, i takvi smo i mi. Kako je onda glupo upoređivati se sa drugima! Jedino poređenje koje treba da pravimo jeste između onoga što smo bili juče i onoga što smo danas. Treba da se fokusiramo na našu autentičnost, jer svet to traži – autentičnost, a ne imitaciju.

 

Ne želim da ovaj govor bude dug, ali sedeći ovde, setio sam se poslednjih trenutaka Sokrata. Kako priča kaže, Sokrat je popio otrov i tonuo u smrt kada ga je neko upitao: „Da li imate ikakvih kajanja?“ Otvorio je oči, a suze su mu tekle niz lice, i rekao je: „Da, kajem se što nisam zahvalio svim ljudima koji su mi pomogli da ostanem oslobođen.“ Konzumirao je hranu, vodu i resurse koje su mu drugi obezbedili, ali nije znao ko su oni i nije mogao da im zahvali. Njegova poslednja poruka bila je o tome kako živeti svesno i biti zahvalan.

 

Živeti sa zahvalnošću je ključ za biti svestan. Danas, naša srca kucaju i imamo stvari koje treba da uradimo, ali sutra je neizvesno. Nema vremena za takmičenje ili svađu. Moramo se fokusirati na to šta možemo da učinimo za svet. Nedavno sam proveo vreme sa Kregom Fosterom, oskarovcem za film „Moj učitelj hobotnica“, i sa dr Semirom Osmanagićem na Bosanskim piramidama. To su ljudi koji daju sve što imaju za uzvišene ciljeve povezane sa Zemljom. A dok mi ovde sedimo, kišne šume gore, uništavajući pluća sveta. Trebalo bi da osećamo to i da delujemo, odbacujući bilo kakvo licemerje koje nas navodi da pretvaramo da je sve u redu.

 

Ne želim da budem pesimističan, niti vas pozivam da budete, već vas pozivam da osetite – jer kada počnemo da osećamo, počinjemo i da delujemo. Radio sam u korporativnom svetu, i u jednom trenutku sam osetio duboko nezadovoljstvo. Novac, pozicija, i materijalni uspeh su bili prisutni, ali nije bilo ispunjenja. Verujem da je najveća zarada u životu ispunjenost. Ali, za to je potrebna stabilnost – stabilnost uma i jasnoća svrhe. Ta jasnoća čini naše akcije efikasnim, a efikasne akcije vode do ispunjenja.

 

Život je kratak. Kao deca, zavisni smo i neefikasni. U starosti ponovo postajemo zavisni. Naš efikasan život je samo mali deo ukupnog, i moramo ga mudro iskoristiti. Stabilnost, jasnoća, i efikasnost vode do ispunjenosti, a ispunjen život je moćan.

 

Gledam u sobu punu lidera – svaki od vas može napraviti veliku razliku. Nedavno sam razgovarao sa grupom multimilionera u Londonu, a njihovo glavno pitanje je bilo: „Kako pronaći ispunjenje?“ Ispunjenje ne dolazi samo iz aktivnosti; ono dolazi iz jasnoće svrhe.