MG33 – Integritet ili priča o Tomu Smitu

Da bismo živeli bez osećaja krivice, bez žaljenja, treba da upamtimo da je Ljubav jedini lek. Bezuslovna Ljubav.

Danas bih želeo da vam ispričam jednu lepu priču. Koliko sam razumeo, istinita je.

Čovek, po imenu Tom Smit, bio je službenik u vladi i bio je poznat po svom integritetu, poštenju, iskrenosti, sposobnosti da čini dobro čak i u najtežim vremenima. Bio je oličenje dobrote, ali nije mogao da zaradi mnogo novca. Nije imao sopstvenu kuću, ni ušteđevinu u banci. Zarađiva je taman toliko da preživi sa svojom porodicom. Žena mu je umrla davno. Imao je samo jednu ćerku, Saru, koja je bila sa njim u poslednjim danima njegovog života. Sara mu je jednom, sedeći kraj njegove samrtničke postelje, rekla:

 „Tata, moram ti priznati da nemam nikakvo poštovanje prema tebi jer nisi ništa zaradio. Nemamo  imovinu, bogatstvo, novac. Živimo u iznajmljenoj kući. Šta si radio sve ove godine? Govorio si da je loše biti korumpiran, da su varanje i krađa loši po čoveka. Ali, pogledaj ljude koji ne misle tako. Oni su bogati. Oni imaju sve. Uvek si pričao o iskrenosti i poštenju. Ne bih rekla da se isplati živeti po tim pravilima. Ne poštujem te. Žao mi je što ti ovo kažem, ali želim da u ovim poslednjim satima koje provodimo zajedno, budem potpuno iskrena prema tebi.“

Tom Smit umro je slomljenog srca jer ga njegova jedina ćerka nije poštovala.

Nekoliko meseci kasnije, Sara Smit se prijavila za posao u velikoj korporaciji. Prijavila se za poziciju u administraciji. Pozvali su je na razgovor. Tu, na intervjuu, za stolom, jedan od konsultanata je upita: „Kako je vaše puno ime?“ Rekla je: „Sara Smit.“ „A očevo ime?“ Odgovorila je: „Tom.“ „Čime se bavi Vaš otac?“ Rekla je: „Nije više živ. Radio je u odeljenju vlade zaduženom za davanje preporuka, na sekretarskoj poziciji, gde je bio zadužen za određene vrste odobrenja.“ Iznenada, čovek promeni izraz lica. Postao je veoma ljubazan i upitao: „Da li ste vi ćerka Toma Smita koji je radio u toj i toj organizaciji?“ Odgovorila je: „Da.“ „Znate šta, iznenađeno je rekao čovek, on  je zaslužan za to što ja danas sedim ovde. On je potpisao moja dokumenta bez bilo kakvog mita, nije ništa tražio od mene. Pogledao je moje zasluge, i potpisao. On me je preporučio. I, zahvaljujući tome, dobio sam ovaj posao. Zbog njega danas sedim ovde. Mlada damo, smatrajte da je stvar rešena. Dobili ste posao. Dođite sutra da pokupite dokumenta.“

Nije bilo pitanja. Nije bilo intervjua. Nije bilo procene. Nije bilo čak ni provere njenih diploma i sertifikata. Dobila je posao. Nije mogla da veruje. Iznenada, osetila je kako je nešto probada iznutra. Pomislila je: „O bože, moj otac nije bio bogat čovek, nije umro kao bogat čovek, ali njegovo bogatstvo i dalje živi. I evo primera. Dobila sam posao samo na osnovu njegovog imena.“

Narednog dana, došla je u kancelariju, uzela svoj ugovor, počela da radi. Svi su bili zadovoljni kako obavlja posao. Bila je iskrena, bila je draga, i išla je očevim stopama. Nije bila korumpirana. Obavljala je svoj posao sa punom predanošću, posvećenošću, dosledno i marljivo.

Prošlo je nekoliko godina. Izvršni direktor te ogromne firme išao je u penziju. Bilo je nekoliko internih predloga za njegovu zamenu. Saru Smit je preporučio isti onaj gospodin zahvaljujući kome je i dobila posao. I ponovo je bila na razgovoru, sada za poziciju u samom vrhu kompanije.

„Kako pamtite svog oca“, pitali su.

Ponovo je osećala kajanje.

„Kriva sam jer sam ga pustila da umre slomljenog srca. Rekla sam mu da ne poštujem način na koji je živeo jer nije stekao nikakvu imovinu. Imao je samo račun dobre volje. To nije nešto što se može unovčiti. Ali danas, sedim u ovoj stolici i pričam sa vama zahvaljujući integritetu mog oca, poštenju mog oca, njegovoj dobroti. Osećam krivicu. Osećam tugu. Srce mi se slama. Nadam se da mi je otac oprostio jer živim potpuno isto kao i on“, rekla je.

Pitali su je: „Zašto sada plačete?“

„Volela bih da sam mu rekla: ,Ponosna sam na tebe tata. Ponosna sam na tebe.’ Ali nisam. Umesto toga, rekla sam mu: ,Ne poštujem te’“.

„Kako se borite sa osećajem krivice?“

„Držim njegovu sliku pored slike Boga. On je za mene Bog. On je jednak Bogu. Poštujem ga kao Boga. Setim ga se svakog dana. Činim dobra dela u njegovo ime i pokušavam da se iskupim svakog dana. Kajem se svakog dana“, rekla je.  

Dobila je poziciju izvršnog direktora. I sama je, gde god je bilo moguće, širila poruku koju je njoj ostavio otac. Ta poruka je bila integritet, dobrota, dosledna dobrota, iskrenost, nesebičnost.

Dakle, dragi moji, nadam se da ste razumeli ovu priču. Moramo zapamtiti – ono što ostavljamo iza sebe treba da učini da živimo u mnogim srcima. Možemo zaraditi novac, možemo uraditi bilo šta u životu, ali ako nemamo integritet, iskrenost, poštenje, dobrotu, nesebičnost, ljubaznost, saosećanje, niko nas neće pamtiti. Ili će nas pamtiti iz pogrešnih razloga.

Danas živimo u gradovima. Imamo pojedinačne porodice. Ne gledamo ljude u oči, čak ni naše ukućane. Svi smo na svojim uređajima. Zauzeti smo u svom sopstvenom svetu. Ne vidimo srce, ni patnju srca ljudi koji žive sa nama. Upamtite, oko nas kucaju srca. Svima njima je potrebna ljubav, dobrota, saosećanje, razumevanje, svesnost. Ako možemo to da pružimo, bićemo bogati iznutra. Bićemo neverovatno bogati iznutra. Ako ljudima koji žive sa nama i vole nas pružimo patnju i nesreću, nećemo moći da vodimo život bez kajanja. Da bismo živeli bez osećaja krivice, bez žaljenja, treba da upamtimo da je Ljubav jedini lek. Bezuslovna Ljubav.

Imamo mnogo toga da uradimo na ovom svetu. A najveći dar koji možemo dati ovom svetu jeste naš život. Mi sami. Generacije će pamtiti našu dobrotu, to kako smo živeli, naš integritet, nepokolebljivo čuvanje svakog prijateljstva. Nikada nemojte varati, krasti, izdati nekog niti uništiti nečiiji ugled. Umesto toga, volite sve, opraštajte, zaboravite sve loše uspomene iz prošlosti. Oprostite svima koji su vas povredili, oprostite svima koji vas nisu razumeli, koji vam izazivaju nelagodu i nanose bol. Oprostite im. Ne treba da imamo to u svom umu. Naš um treba uvek da bude prazan i slobodan. Umesto toga, pružite ljubav, budite saosećajni, i nikada nikog nemojte povrediti. Nikada, nikada nemojte nikog povrediti. Ako će istina povrediti mnogo ljudi, nemojte je govoriti. To je ono što treba da zapamtite, to je veoma važno.

U svakom slučaju, ostavljam vas sa ovim mislima. Bilo je ovo nešto duže izlaganje,  ali je bilo važno razumeti da dobrota koju pružite svetu dugo živi, čak i nakon vaše smrti. Faktor dobrote je dugovečan. Pravičnost je dugovečna. Preživeće mnogo duže nego vi. Nadživeće vas. Zato budite dobri. Budite pošteni. Budite iskreni. Ne tražite, niti žudite ni za čim tuđim. Umesto toga, dajte ono što imate, delite šta imate i budite dobri. Činite dobro i budite dobri.

Šaljem vam puno ljubavi.

Mohanđi

Originalni podkast na engleskom jeziku možete poslušati ovde.

Podkast na srpskom jeziku možete poslušate ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Ivonka Džunić

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X