MG21 – Nastavite da rastete gledajući unutar sebe

Da bismo evoluirali, moramo pogledati unutar sebe. Da bi se to desilo, moramo provoditi vreme sa sobom.

Zdravo, prijatelji!

Danas ću vam, najpre, ispričati priču, a zatim ćemo govoriti o njenoj pouci.

Priča glasi ovako:

Nekada davno, u stara vremena, učitelj i učenik išli su iz sela u grad. Na putu do grada učitelj je govorio učeniku o gradskim podmuklostima i objašnjavao mu da gradski život nije tako običan i jednostavan kao život na selu.

  • Ljudi u gradu se pretvaraju i često nose maske, a ponekad, ono što kažu nije i ono što misle – objašnjavao je učitelj.

Put je bio dug, pa je učitelj imao dosta vremena da pojasni sve što je govorio.

Od dugog hoda, učitelj i učenik ogladneše. Kako su znali da hranu i utočište mogu naći u hramu, svratiše u prvi na koji naiđoše. Hram je imao jezerce, pa su se učitelj i učenik pre ručka u jezercetu okupali.

Dok su tako, okrepljeni hranom, sedeli u bašti hrama, priđoše im ljudi sa željom da razgovara sa njima.  Jedan čovek iz grupe, koji nije mogao imati više od dvadeset godina, upita:

  • Koji je značaj majčinstva?

Učitelj je smatrao da tema nije široka, pa odgovor prepusti učeniku koji majčinstvo objasni od začeća deteta, preko njegovog rasta i razvoja, pa sve do trenutka u kome samo dete postaje roditelj. Učenik je na pitanje odgovarao tako detaljno i opširno da se i Guru zapitao da li je moguće da je tema majčinstva tako duboka.

Kada je učenik završio sa pričom, prišao mu je čovek koji ga je pažljivo slušao, skinuo zlatnu, veoma skupu ogrlicu koju je nosio, stavio je oko učenikovog vrat i rekao:

  • Pokazali ste mi put. Učinili ste da shvatim koliko dugujem svojoj majci. Dopustite mi da sada prekinem putovanje i vratim joj se. Želeo bih da joj služim do kraja života.

Oduševljeni učitelj upita učenika:

  • Kako si znao sve to?

Učenik reče:

  • Znao sam zahvaljujući Vama, moj učitelju. Posmatrao sam kako se starate o svojoj majci i kako poštujete svoje žene. Iz Vaših postupaka sam mnogo naučio.
  • Ti si me nadrastao – reče učitelj. – Da sam ja govorio, nikada temu majčinstva ne bih tako pojasnio.
  • Hvala Vam, učitelju. Sve je to Vaša dobrota, Vaša ljubaznost, Vaša milost.

I dok je učitelj hvalio učenika, učenik poče da plače.

  • Zašto plačeš? – upita zbunjeno učitelj. – Hvalim te, zadovoljan sam tobom!
  • Učitelju, možete me vređati, možete me grditi, možete me čak i udariti, ne bi mi smetalo. Ali, kada me hvalite, postajem zabrinut. Molim Vas, nemojte me hvaliti. Još uvek nisam to zaslužio. Mogu se zaneti svojim naraslim egom kome prijaju vaše pohvale, a to će me skupo koštati. Mogu pomisliti da sam sve naučio, a to bi me dovelo do stagnacije u duhovnom razvoju.

Kada mislimo da sve znamo, prestajemo da rastemo. Umesto toga, ako imamo radoznao um, i ako pokušavamo da sakupimo što više informacija, ili pokušavamo da usvojimo što više znanja, mi napredujemo. Svet nije takav kao što izgleda, o tome smo diskutovali u prethodnom podkastu. Rekli smo da je svet relativna istina. Ono što doživljavamo je relativna istina koju čula mogu da razumeju. Čula, obično, neselektivno lutaju po raznim aspektima spoljnog života. I mi osećamo da je to sloboda. Osećamo da je to ono što želimo. Naravno, iskustvo je ono što tražimo. Iskustvo je ono zbog čega smo rođeni. Ali, moramo i razumeti ko smo mi na ovom celom putovanju. Ljudski život je puna svest o onome što jesmo. Dakle, učenik je bio veoma inteligentan. On je shvatio da će, ukoliko ga učitelj previše hvali, stagnirati. Umesto toga, voleo bi da veruje da ništa ne zna, voleo bi da svoj ego drži pod kontrolom i nesmetano nastavi da raste duhom.

Ostavljam vam ovu priču kao temu za razmišljanje. Dobro razmislite i pokušajte da shvatite poentu.

Kada smo u svetu u kome jurimo uvažavanje, mi žudimo za aplauzom, žudimo za priznanjem, a zauzvrat prestajemo da razumemo ili ne razumemo da tada stagniramo. Znate, u ovoj ludoj žurbi ili žudnji za pohvalama, nagradama i priznanjima, mi prestajemo da rastemo. Dakle, moramo evoluirati. A da bismo evoluirali, moramo pogledati unutar sebe. Da bi se to desilo, moramo provoditi vreme sa sobom. To je tema za razmišljanje danas. Ostavljam vas sa ovom mišlju.

Uživajte u ostatku dana i u ostatku nedelje. Želim vam svu sreću i veliki uspeh u životu.

Ovo je bio Mohanđi.

Šaljem vam ljubav.

Originalni podkast na engleskom jeziku možete poslušati ovde.

Podkast na srpskom jeziku možete poslušate ovde.

Prevela: A.T.R.
Lektorisala: Ivanka Džunić

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X