Negujte promenu – prvi deo

Možete imati milion pitanja, ali odgovor ste vi. Sve započinje sa vama i sve se završava sa vama.

P:  Šta je važnije u duhovnosti – vera ili objektivnost?

M: Biti praktičan. To je veoma važno u duhovnosti. Duhovnost nije odvojena od vas. Duhovnost je vaša povezanost sa vašim duhovnim aspektom, što je aspekt svesti. On ima tri dimenzije, budno stanje, stanje dubokog sna i stanje snova.  Vi doživljavate ovu inkarnaciju kroz navedena tri stanja – svoj život na zemlji, kroz tri stanja, svaki dan, 24 sata. Dakle, dok ste budni, vrlo je važno biti praktičan. Na primer, mnogi su došli kod mene i pitali, koji je pravi put? Ne možete generalizovati pravi put, jer je individualan; jer je takav kakavi ste vi. Neki vole da dožive predanost, bhakti, jer je njihova orijentacija bhakti. Neki ljudi vole put znanja, pitanja i odgovore, jer deluju iz svog intelekta. To ne možete poreći. Oni su takvi, tako da kada neko funkcioniše iz intelekta, potrebni su mu odgovori i to je gyana marg – put znanja. Zatim tu je put služenja. Ljudi na tom putu su veoma srdačni. Oni žele da služe svetu. Oni sve vole. Oni su veoma saosećajni. Ljubaznost ih preplavljuje. Sve su to znaci Karma jogina, nekoga ko je tu zbog sveta. Dakle, vrlo je važno da prepoznamo našu orijentaciju i trebalo bi da na osnovu naše orijentacije odaberemo naš put. Dakle, nikakva generalizacija nije moguća. Zato sam rekao da je praktičnost veoma važna. Objektivnost nije toliko bitna koliko praktičnost. Čak i ako vam guru ili duhovni učitelj pruži nešto što ne možete da koristite, vodi vas ka metodi koja vama nije pogodna, trebalo bi da budete vrlo praktični vezano za to. Trebali biste reći da vam to ne odgovara i umesto toga odaberite nešto što vam odgovara, jer se celokupno duhovno putovanje odnosi na vas. To je slično situaciji kada vam neko daje odeću koju ne možete da obučete; vi ne pokušavate da se nekako uklopite u odeću. Možete imati milion pitanja, ali odgovor ste vi. Sve započinje sa vama i sve se završava sa vama. Kad se probudite, vaš svet se probudi. Kad spavate, vaš svet spava.

Svet postoji, ali postojeći svet nema vrednost za vas, osim ako se ne probudite. Ako se ne probudite, ne vidite svet. Jednostavno je. Dakle, moramo biti praktični. Ako niste praktični, propuštate život, jer smo zasnovani na konceptima – konceptima i mišljenjima drugih. Oni su drugi. Oni su takvi kakvi su oni, ne takvi kakvi ste vi. Treba da imate život spram vas. Ovo je veoma važno. Samo tada, on postaje realan. Ako život prođe bez potpunog usklađivanja sa vašom prirodom, sa vama, onda je to izgubljen život. Pokušavali ste da postanete nešto, pokušavali ste da se poredite ili ste ceo život pokušavali da se pozicionirate. To ne funkcioniše na taj način.

Rođeni smo sa određenom frekvencijom i ta se frekvencija može menjati samo promenom svesti.

Promena svesti u potpunosti zavisi od toga koliko prihvatate sebe.

Svest se neće promeniti ako ne prihvatite sebe.

Dakle, prihvatanje sebe ovde ima veliku vrednost.

Prihvatanje sebe – to je veoma važno. Nije važno da li prihvatate mnoge stvari oko sebe; jer kad spavate one ne postoje za vas. Postojite kao osoba koja sanja, kao osoba koja je u dubokom snu. Postojite kao osoba koja je budna. Dakle, „Vi“ ima veliku vrednost.

Svakako bi trebalo da prisustvujete u sebi. Ako niste prisutni u sebi, propuštate život.

Dakle, moje mišljenje je da praktičnost treba biti na prvom mestu, pre nego što pokušate da budete duhovni. Ionako ste duhovni, bez obzira da li vam se to sviđa ili ne. Jer biti duhovan predstavlja vašu vezu sa tom svesnošću ili povezanost sa svesnošću da vas duh u vama vodi. Ceo ovaj šou vodi svest, energija koja stoji iza njega.

Svest deluje i ima tri različita oblika (bhaav), koji su budnost, dubok san i snovi.

Jednom kada je vaša svest iznad ova tri stanja postojanja, ona se prebacuje na četvrto stanje. Ono se zove se Turija – četvrto stanje.

Turija je poput svedočenja. To je objektivno svedočenje prethodna tri stanja. Dakle, sve ovo je deo vas. I sve počinje sa vama.

Ako ne prepoznate i ne pristajete na ono što jeste, onda to utiče na vaše putovanje. Molim vas shvatite ovo vrlo jasno – duhovnost nije aktivnost. Tu se ne radi se o aktivnosti, niti je vezano za izvršavanje različitih aktivnosti. Tu se ne radi o susretu sa mnogim majstorima ili odlasku na neka mesta. Svi vam pomažu, ali sve ste to vi. Duhovnost je vaša transformacija u višu svesnost, na nivo svesnosti gde vidite samo svest na delu, ništa drugo. Ništa drugo nije važno. To je svest na delu, kroz biljke, drveće, životinje, ptice, sve – svest deluje. I to postaje vaše iskustvo. Vaše iskustvo postaje svest na delu.

Tada počnete da razumete sebe: „Oh, ovo je taj šou! Ovo je drama koja se odigrava. Ja sam glumac; Ja igram različite uloge, baš kao i svaki glumac koji bi igrao različite uloge u igranom filmu.” Igramo različite uloge – ulogu oca, deteta, muža, žene, možda ulogu pešaka, kupca ili prodavca, ma šta bili. Glumite sve ove višestruke uloge i glumite ih dobro.

Čak i situacije, kao što je situacija zbunjenosti, u kojima je vaša jasnoća vrlo niska, budite ta zbunjenost 100% u tom trenutku. Jer je to vaša stvarnost u tom trenutku. Međutim, u nekim situacijama ste uzbuđeni i srećni, veoma srećni. Budite sreća u tom trenutku. Budite sreća. Ne situacija, jer suština te situacije je sreća. Situacija je izrodila to stanje ili mogućnost da budete u tom stanju, stoga postanite to. Nekada smo u dubokom očaju i tuzi, budite tuga u tom trenutku. Budite suština toga. U svakom trenutku i prema onome što vam je dato, budite upravo to. To je nivo ispunjenosti koji možete imati u životu. Svaki trenutak ispunjenje. Bez otpora. Bez poređenja. Bez kritike. Ne sudite. Na putu oslobođenja, osuđivanje sebe i osuđivanje nekog drugog su jednaki. Jer kada počnete da gledate na sebe kao na karmičko biće, kada napravite korak unazad i pogledate sebe, videćete da ste i vi drugi glumac u celom ovom svetu, drugi igrač, drugi objekat, sa trajanjem; mi imamo određeno vreme na zemlji. Tako da ne vidite veliku razliku između drugih ljudi i vas. Svi su glumci. Svi se vrte u ovom svetu igrajući svoj čin i kada to shvatite znaćete da kritikovanje sebe, osuđivanje sebe, krivljenje sebe, sam osećaj krivice su u suštini isti kao oni koje gajite i prema drugim ljudima.

Nema drugih ljudi. Sve su to izražavanja. Brojna izražavanja. Sve je pitanje vremena. Sto godina kasnije, nećemo biti ovde. Dakle, svako je samo igrač i glumac. U ovom poduhvatu treba da postoji potpuna harmonija, mjesto događanja i svi ljudi koji se tu nalaze treba da budu u harmoniji. Treba uključiti i druge vrste živih bića. Sva bića svih vrsta su ljudi, jer imaju ličnosti. Šta god da ima ličnost, to je osoba. Na taj način ćemo videti čitavu Maju – igru uloga. Kad kažem Maja, to je nešto što se transformiše, što se menja. Kad kažem Mata, to je nešto istinito i nepromenljivo. „Maja“ – vidimo funkcionisanje u ovom svetu, sa potpunom Majom, prelepa drama koja se odigrava svakog trenutka i znaćete da svedočite. Ovo je objektivnost. To se vama dešava. Vi je ne stvarate.

Kad je kreirate, uključujete svoj um. Kad uključite svoj um, imate vlasništvo. Kada imate vlasništvo, imate Karmu. Vlasništvo je glavni sastojak Karme. Kada imate vlasništvo, posesivnost nad stvarima ili položajima, to stvara Karmu. To stvara emocije. Emocija je lepak koji lepi misao ili reč za vašu podsvest i koja vremenom postaje vaša navika ili potreba, želja ili obrazac. Ovo mora da bude vrlo jasno. Dakle, biti objektivan je važno, ali biti praktičan je ono što je važnije i takođe vas molim da shvatite, nemojte da se povezujete sa majstorom ili stazom ili vežbom misleći: „Oh, ovo će me sada promeniti.“ Vi se menjate, ne nešto drugo. Sve što je izvan vas je vodič, ogledalo, mapa puta. Koliko ćete imati koristi od toga, zavisi od toga koliko dobro ga koristite. Ako ga ne koristite, ostaje takav kakav je i nije problem. Ali ako ga dobro iskoristite, transformisaće vas. Dakle, vaša transformacija je krajnji cilj. Ništa drugo. Ništa drugo ne može biti cilj. Vaša transformacija je vaš znak duhovne stabilnosti. Duhovnost će vas transformisati.

­­­P: Sve loše što se dešava u svetu se pripisuje Karmi. Ovo uključuje zverstva koja se događaju kao silovanje male dece, ubijanje ljudi na svetim mestima, itd. Da li koristimo izgovor Karme kao način bekstva od naše Dharme prema društvu? Zašto duše nisu bile zaštićene od strane Uzvišenog?

M: Mislim da je to pogrešan način gledanja na problem. Mislim da naš pravosudni sistem nikad ne govori o Karmi, bar nisam čuo za to. Mi tako govorimo. Pravosuđe brine o raznim stvarima društva pomoću zakona i mislim da tako i treba da bude. Postoje određeni razlozi za stvaranje određenih efekata, jedan od njih je kolektivna svest. Kolektivna svest je svest grupe ljudi. Opet se to svodi na svakog pojedinca. Vaš svet je takav kakvi ste vi; vaš svet je odraz vas samih. Sada da odgovorim zašto neki ljudi imaju određene perverzije, određene psihološke poremećaje, obično na generički način možete reći da je to potiskivanje – suzbijanje nečega. Ljudska bića i sve druge vrste pokreću instinkti. Instinkt je osnovna pokretačka snaga kreacije. Šta je glavni instinkt? Instinkt preživljavanja. Instinkt za preživljavanje ima dva glavna aspekta, prvi je naša potreba za hranom kako bi održavali tijelo, a drugi aspekt je potreba za seksualnošću kako bi održavali vrstu. To su dva važna aspekta. Pored ovih, postoje i brojni drugi aspekti. Ako ste u mogućnosti da pogledate širu sliku, videćete da svaka životinja, svaka ptica, svaki gmizavac, u stvari, svako biće ima instinkt za opstanak i oni takođe love hranu. Instinkt za opstanak zavisi od njihove orijentacije i vrste. Oni imaju klanove i granice. Sve to čuvaju radi opstanka; ljudska bića takođe. Ali kod ljudskih bića postoji razlika. Deluju i pomoću inteligencije i mašte. Ovo je razlika između ljudskih bića i drugih vrsta. Sva dešavanja koja vidite u ovom svetu povezana su sa inteligencijom i maštom gde se instinkt ponekad smatra inferiornim. Smatra se sirovim. Tada se dešava potiskivanje. Potiskivanje izaziva poremećaj. Možete videti da mala deca nemaju takve probleme. To je zato što su veoma prirodni. Kako postajete prirodniji, tako postajete opušteniji i u skladu s prirodom.

Zakon Darme – šta je Darmički zakon? Darmički zakon zasnovan je na prirodnosti. Sve je prirodno. Biti prirodan. Biti jedno sa prirodom. Jedna frekvencija. Frekvencija znači da mogu biti različite frekvencije ukorenjene u jednoj frekvenciji. Darma je veliki supstrat, na osnovu kojeg je Karma operativni sto. Karmički zakon znači želje kojima je potrebno ispunjenje; to izaziva rođenje, događaje, iskustva i smrt. Ovo je Karma zasnovana na Darmi. Darma je supstrat, tlo. Karma je naš operativni obrazac ili naša mapa puta za postojanje. Treće je ljudski zakon. Ljudski zakon je povezan sa društvenim blagostanjem i opet je sve povezano sa preživljavanjem. Ako pogledate sve ljudske zakone, oni se zasnivaju na mirnom preživljavanju. Sada u ovom društvu postoje različite vrste ljudi, 7.5 milijardi ljudi. Svi su oni univerzum za sebe. Svi su oni u svom sopstvenom svetu ili su sopstveni svet, sami po sebi. Tako da na ovom svetu ne možemo imati uniformnost, jer ih je stvorila Karma, neispunjene želje.

Međutim, ako postoji neka vrsta suzbijanja, interes koji će preovladati je ispunjenje toga. Dakle, kad god potisnemo, poreknemo, izbegnemo ili učinimo nešto grešnim, povežemo krivicu sa tim, itd., to će definitivno ostati unutar nas i postati nešto drugo. Kada nešto neprekidno i dosledno potiskujete, to će postati vaša preovlađujuća emocija, potreba ili želja za ispunjenjem. To je tako. Jer vidite, ako vam neko u vašem životu kaže: “Hej, ne možeš to imati!”, to bi bila vaša jedina misao. Glavna poenta je da ćemo uvek razmišljati o onome što je odbijeno, čak i ako nije značajno u životu. To je ljudska priroda.

Dakle, sa ovakvom strukturom, kreacija nas je učinila ovakvima. Izvesne stvari kada se vremenom potisnu, na primer, zlostavljanje koje se dogodilo u detinjstvu, ta osoba odrasta sa strahom od potencijalnog zlostavljanja. Neki ljudi strahuju od krađe u kući i privlače je. Oni privlače taj efekat. Tako da kad god se nečega bojite, nešto potiskujete. Kada razmišljate o nečemu što je nezdravo ili nije dobro (ne govorim o zdravoj hrani ili nezdravoj hrani), nečemu što je tabu, to je ono čemu težimo. Pamtite to. Uvek nam je na pameti i pokušavamo to da dobijemo. To je u ljudskoj prirodi. Zbog takve prirode jedino rešenje je prava svesnost. Potrebe i želje su beskrajne, ali svoju svesnost možete dovesti na nivo u kojem se najviši čovečiji potencijal može doživeti tokom života, a to je saosećanje, ljubaznost, bezuslovna ljubav, nesebičnost, druženje bez poređenja, zajedništvo. To možemo da negujemo.

Takođe, čvrsto verujem da biste od detinjstva, na nivou škole, trebali imati više savetnika – ljudi koji razgovaraju sa decom. Mnogo puta ne razgovaramo sa decom. Mi smo zauzeti da ih ukalupimo baš onako kako želimo i to uzrokuje puno nevolje u njima. Oni nisu prirodni, jer su u trci za nečim. Uvek trče za nečim i to je ono što ih treniramo da rade. Treniramo ih da budu sve više i više orijentisani na rezultate, a ne na ispunjenje. Ispunjenje se ne događa na ovaj način. Dok prolaze kroz obrazovanje, uče ih kako da zarade novac. Kad odrastu, takođe pokušavaju zaraditi novac. Ali čemu služi ovaj novac? Oni veruju da kada imaju mnogo novca mogu imati sjajan život. To nije tačno. Nema garancije. Možete imati puno novca i možete biti potpuno nesrećni. Mnoge možemo videti kao takve. Nesigurnost može da raste sa novcem, takođe. Ali mi ne treniramo decu da budu zadovoljna. Dakle, mi ne vodimo računa o faktoru uma.

Sve do danas, mi smo zauzeti brigom o fizičkoj bolesti. Šta uzrokuje fizičku bolest u većini slučajeva? Uznemiren um izaziva fizičku bolest. Uznemiren um, nesigurnost, potiskivanje, depresija, sve ove stvari su povezane sa umom.

Život na Zemlji možemo iskusiti koristeći tri potencijala – um, intelekt i ego. Um je sedište emocija. Intelekt je sedište znanja ili mu trebaju odgovori. Ego je sedište ličnosti. Ova tri faktora su za nas vitalna. Kad vas neko poštuje, ceni, uvažava, pozdravlja, vaš ego je srećan, ego se oseća smireno. Kad dobijete odgovore, intelekt je srećan. Intelekt traži odgovore. Ponekad će intelekt trebati odgovore koje će prihvatiti, što znači da odgovor nije istina, ali je onaj koji mu odgovara. To se zasniva na sačuvanim podacima, ono šta ste vi. Isto tako emocije, romantika, ljubav, razne životne emocije – one su hrana za um. Tako da u ovom režimu, ako se ne pozabavimo materijom uma, a to su um, intelekt i ego, propustićemo život.

To je razlog za katastrofe kao što su ratovi, raseljavanja, krvoprolića, izrazi ljutnje, mržnje i nesigurnosti; vidite ogromnu količinu nesigurnosti. Ako niste nesigurni, nećete kritikovati drugog. Ovo je jednostavna istina. Ako uopšte gledamo na nekoga drugoga kao lošeg, to znači da imamo tu nesigurnost u sebi. Željni smo da se dokažemo. Ko želi da se dokaže drugima? Oni koji nisu sređeni iznutra. Ako ste sređeni iznutra, ne morate se dokazivati. Ljudi će vas prepoznati kao stabilnost, mirnoću. Ako ste uznemireni, niste sigurni, osećate potrebu za dokazivanjem. Mi se stalno dokazujemo i na kraju se i toga umorimo. Zbog toga postajemo sve umorniji i nestabilniji. Dakle, veoma je važno razumeti, čitavo društvo je izašlo iz nas, a svako dete je odgovornost društva, a ne samo roditelja. Svako dete neguje društvo. Društvo neguje svako dete, ne samo roditelji i nastavnici, nego društvo. Dakle, odgovornost društva je da decu dovede na pravi put.

Sad ste postavili pitanje šta Bog radi. Bog radi upravo ono što radi vaša duša – ne upliće se, već pomaže vaš život. Jednom kad duša ode, vi to nazivate mrtvim telom, što znači da ovo telo, ovaj ustav nema nikakvu vrednost. Bog je veća duša, ceo univerzum je inspirisan i pokrenut energijom od ove velike duše, zvane vrhovna svest. A Bog se ne meša u vaše mikro stvari. Ne piše vam život. On čak ne piše scenario ni za svet. Ono što on radi je da su prihvaćeni svi scenariji koji će imati junaka, zlikovca, komičara i svaku ulogu u njemu. Sve ove uloge su savršeno prihvaćene. Sve dok drama traje, zabava traje. I to je to.

Ovde ništa nema trajnu vrednost. Svaka kreacija ima trajanje. Sve ima vreme, prostor, situaciju, relevantnost i smrt. Ovo uključuje galaksije i planete; sunce, mesec, zvezde, sve ima trajanje. Stoga Bog nema nikakve veze sa tim. Bog je vrhovna svest, iz koje se desio sav taj manifestovani univerzum i u koju će se manifestovani univerzum rastopiti na kraju dana.

A mi smo kao mali mravi u celom sistemu; možda ni mrav, nešto sitnije od toga! Naš ego nas čini sjajnim, ali u suprotnom nemamo mnogo važnosti. Tako se Bog ne uključuje. Ali svako dete, svaka beba rođena na ovom svetu je odgovornost društva, a ne samo roditelja. I društvo ih mora odgajati. Društvo se mora dobro ponašati. U svetu korupcije, u svetu konkurencije, u svetu poređenja, kako očekujete da je svako dete individualno i slobodno? To je veoma teško. To je ono čime hranimo dete! Dete se hrani mislima o upoređivanju, mislima o takmičenju, mislima o uspehu, a uspeh znači da je neuspeh neprihvatljiv. Sve ove stvari su stvorile dete na način koji naglašava – “Idi i ubij i pobedi”. To učimo decu.

Kao što sam ranije rekao za naše pesmice iz vrtića, „Hampti dampti pao je i slomio krunu…“ To je bila katastrofa i niko to nije mogao popraviti. Stoga kažemo detetu: „Ne možeš popraviti život, nije lako popraviti život.“ Ali to nije tačno. Ti si život. Život je ono što vidite i što izražavate i svi su u redu. Niko nije viši ili niži, niko nije učitelj, niko nije učenik, niko nije Guru, niko nije shishya (duhovni učitelj). Svako ima ulogu u ovom svetu i sve one imaju rok trajanja. Ja to zovem efektivnim godinama. Efektivne godine su vremenski period u kom vi zapravo doprinosite ovom svetu. Ostatak vremena svet ne mari, niti je dobro za vas; vreme koje ste iskoristili za nagomilavanje bogatstva. Akumuliramo, sakupljamo i nakupljamo i konačno umiremo, ostavljajući sve iza sebe. I koja je poenta cele predstave. Obično ljudi koji jure novac, bogatstvo, slavu, itd., ne shvataju da je to kratkog veka. To ima trajanje.

Takođe, ne očekujte da vas svi cene. Zaboravite na uvažavanje, mnogi vas neće ni prepoznati. Mnogi će vas kritikovati jer se ne uklapate u njihov okvir uma. Ovo je sve deo postojanja. Kako se brinemo ili šta možemo učiniti u vezi s tim? Ne bi trebalo ništa da radimo oko toga. Sve se to dešava uglavnom zbog neosetljivosti. Ne gledamo na ceo ovaj svet kao na raj. Ovde možemo stvoriti raj. Samo budite skladni, samo prihvatite, samo volite. Svi mi imamo slabosti, svako biće ima slabosti i snage. Svako biće koje je hodalo ovom zemljom doživelo je uspeh i neuspeh, to je sve deo života i ne možemo reći samo uspeh ili samo neuspeh. To nije tako. Samo snaga ili samo slabost, to nije tako. Svako ima sve – uspeh, neuspeh, snage i slabosti. Moramo ih sve prihvatiti. Umesto toga, ako pokušamo da se dokažemo svetu, sakrivamo svoje slabosti, velika je katastrofa i upravo je to uzrok svih ovih događaja o kojima smo razgovarali.

Kada mnogo toga potisnemo, kada sakrijemo svoje slabosti, tokom određenog vremenskog perioda, ono će iskipeti. To će podsticati realizaciju. Šta će se onda dogoditi? To će izazvati katastrofu u životu, bilo da je to lični život ili društvo. Dakle, šta god da potisnete duži vremenski period, ono se izražava nasiljem ili ponekad na nekontrolisan način, u poređenju sa onim kako bi bilo, da je to usmereno.

Danas svi mi doživljavamo prekomerni bes, nesigurnost povezanu sa gnevom. Zašto se javlja bes? Opet su potisnuta očekivanja. Kada očekivanja nisu ispunjena, dešavaju se razočaranja. Razočaranje izaziva ljutnju. A evo i kako je to. Nema drugog načina. Imamo ogromnu količinu potisnutih emocija. Očekujemo mnogo od sebe i drugih ljudi. Imamo očekivanja od društva. Uvek govorimo o pravima, nikada ne pričamo o odgovornostima. Sve ove stvari stvaraju društvo koje je u eksplozivnom modu. Takođe ideje poput „moj Bog je bolji od vašeg Boga, moj Guru je bolji od vašeg Gurua“ nisu od koristi. Svaki guru, svaki bog, svaka religija, sve je nekome dragoceno, poštujte to. Moramo naučiti da poštujemo sve. Osoba koja ceni svog Gurua, osećaće se dobro prema svom Guruu, zato ga ceni. Ali to ne znači da su svi ostali loši. Svi ljudi imaju svoju relevantnost; poput vas – imate relevantnost na zemlji kao i svi drugi. Svi mi imamo relevantnost. Imamo svoje vreme i prostor za relevantnost. To se mora poštovati.

Na mnogim forumima predlažem da moramo imati mnogo više savetnika u školama, samo da bismo razumeli decu, bili sa njima. Učitelji i roditelji su zauzeti. Ponekad nisu u stanju da dovrše ni svoj posao. Dakle, trebalo bi da postoji sistem savetovanja. Samo postavite pitanja poput: “Jesi li dobro? Kako si danas? Ima li nečega o čemu želiš da razgovaraš sa mnom?„ Posetio sam Mohanji Kā Aangan u Delhiju samo dva puta. Bio sam tamo na svoj rođendan, 23. februara, i bio sam sa svom decom. Jedna devojčica mi je prišla i pitala: “Sećate li se mog imena?” To je zato što sam je prošli put pitao kako se zove. Rekao sam: “Sećam se tvog imena.” Nije to očekivala. Kad sam joj izgovorio ime, bila je veoma srećna. Tada sam je pitao: “Jesi li srećna?” Rekla je, “Ne”. Nisam imao dovoljno vremena da razgovaram sa njom i shvatim kroz šta prolazi. Zato sam pozvao nekoga i rekao im da treba da pođu tamo i razgovaraju sa svakim detetom pojedinačno, da razumeju šta su doživeli, u idealnom slučaju bi trebalo da to bude žena. Ono što želim reći je da ne razumemo šta deca ovog društva doživljavaju. Pretpostavljamo da je sve u redu, sve bi trebalo da bude idealno; ovo su pretpostavke. Pretpostavke možda nisu stvarnost. Moramo se suočiti sa stvarnošću. Moramo da pogledamo u oči situaciji. Tada možete razumeti. A ako pokušate ojačati današnju decu, društvo će sutra biti mnogo bolje. To je naša odgovornost, odgovornost svakog, a ne odgovornost samo jedne osobe. I ne postoji čarobni štapić koji bi promenio celu stvar. Ne možemo za jedan dan promeniti ono što smo stvorili tokom vremena. Trebate negovati promene i to će se dogoditi tokom vremena.

Mohanđi govori – Zoom satsang. 09.06.2019.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dalila Lakomica

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X