MG1 – Očekivanja

Mi koji se povezujemo sa očekivanjem smo odgovorni za našu realnost. Zato, svaki put, naša realnost se dešava na osnovu onoga ko smo mi, šta smo mi.

Zdravo, prijatelji. Ovde Mohanđi.

Nekada sam radio podkasting, mnogo godina unazad, kada sam bio u Dubaiju, sredinom  2000-ih godina. Podkast se zvao “Mohanov svet”. To je bio studio koji je vodio jedan čovek po imenu Piter Hol. Taj studio je bio prilično ušuškan i udoban, privremeno napravljen u garaži za automobile. Ovaj čovek je pretvorio garažu u studio i bilo je prilično lepo i ušuškano. Tamo smo radili podkasting. Šou se zvao “Mohanov svet”.

Tada sam govorio o raznim stvarima. Svake nedelje smo imali po jedan šou. Bilo je dosta ljudi koji su slušali podkast iz mnogo krajeva sveta. Ljudi bi se povezali i pričali sa mnom, komunicirali. Ovo je bilo pre nego sto je Fejsbuk postojao. Jutjub je tada tek bio osnovan. Bilo je dosta komunikacije i interakcije, i kada sam prestao da snimam podkast mnogi ljudi su se žalili rekavši: “Želimo tvoj šou nazad!” Ali, iz više razloga mnogo godina je prošlo i nisam bio u mogućnosti da imam stalnu komunikaciju. Sada pokušavamo da započnemo komunikaciju direktno od mene do vas. Ovo je pokušaj da se povežemo kroz zvučne talase.

Ja volim radio. Radio ima svoj šarm. Sada smo u vizuelnom svetu, ali od svih čula, čulo vida, odnosno oči oduzimaju najviše energije. Bolje rečeno, oči koriste najviše energije. Tako da mi se sviđa ideja da možemo da zatvorimo oči i slušamo. To meni zaista ima smisla. Sviđa mi se. Ovo je vrsta komunikacije gde ne možete da mi vidite lice, možete samo da čujete moj glas i prihvatite moj zvuk onako kako on dolazi i onako kakvi ste vi u tom momentu. Pokušaćemo da snimamo jedan podkast nedeljno, kao sto sam to radio ranije, ili ako je moguće više. Sada u vreme Korone verovatno imamo više vremena, i ja sam na jednom mestu, pa ću pokušati da snimam više.

Cela ideja je da mi pričamo, komuniciramo na daljinu, gde vi ne vidite moje lice i samo slušate moj glas. Vi prihvatate, i verovatno želite to da asimilujete svojim tempom. To je u redu. To je apsolutno u redu. Koje su teme o kojima razgovaramo? To zavisi od vas. Ako mi kažete da imate određenu temu o kojoj biste voleli da govorim, biću srećan. Biću jako srećan da to uradim. Tema o kojoj govorimo treba da bude relevantna svetu, ne bi trebalo da bude lična. Recimo da imate lični problem, i ako preko podkasta govorim o tome svetu, to nema smisla. Treba da govorimo o nečemu sa čim svako može da se poistoveti i poveže. To je jako bitno. Zato ću za svaki podkast izabrati temu koja je manje-više univerzalna – nešto što sam čuo, o čemu sam slušao, nešto što me je neko pitao i slično, tako da svi mogu da uživaju. To je moja ideja.

O čemu ćemo govoriti danas? Danas ne želim da govorim ni o čemu ozbiljnom, jer ovo je uvod. Započeli smo podkast kanal, i sada pokušavamo da se vratimo nazad na našu staru komunikaciju. Zato neka današnja tema bude jednostavna i blaga. O detaljima raznih drugih stvari razgovaraćemo kasnije. Imamo vremena.

Danas sam čuo jedan govor od Oša. Zapravo ga nisam čuo u potpunosti, već samo par minuta isečka. Tu je on rekao: “Srećan sam što ne veruješ u mene, zato što bi to za mene bila velika odgovornost. Pošto ne veruješ u mene, lakše mi je. Slobodan sam. Da zaista veruješ u mene, možda bi mi se svetio zato što bi došao sa očekivanjima. A da si došao sa očekivanjima i ta očekivanja nisu bila ispunjena, možda bi te obuzeo bes, bio bi razočaran i uznemiren, i zbog toga bi mi se osvetio. Tako da mi je lakše što ne moram da se bavim tvojom osvetom.” Ironično. Ova izjava je malo skeptična ili satirična. Ali, razmislite duboko. Zar to nije istina? Mi se stalno povezujemo sa ljudima imajući očekivanja. Svi naši međuljudski odnosi imaju u sebi usađeno očekivanje. Da li ste razmišljali o tome? I onda, šta se dešava sa tim očekivanjem? Ako je ispunjeno, srećni ste, i onda razvijate još očekivanja. Ako nije ispunjeno, šta se onda dešava? Sledi razočaranje, a to vas može dovesti do ivice osvete. I na kraju, verovatno ćete se toj osobi osvetiti. I da li je ta osoba odgovorna za to? Apsolutno ne. Mi koji se povezujemo sa očekivanjem smo odgovorni za našu realnost. Zato, svaki put, naša realnost se dešava na osnovu onoga ko smo mi, šta smo

Ovo je jako bitno. Danas ću vas ostaviti sa ovom porukom. Ovo je tema za razmišljanje. Svaki put bih voleo da vas ostavim sa temom o kojoj ćete moći da razmišljate. Čovek koji može da kontemplira je čovek, ljudsko biće. Biti ljudsko biće znači da imamo kapacitet za kontemplaciju, meditaciju. To su ljudska bića. Zato hajde da kontempliramo. Hajde da analiziramo i razumemo. Hajde da asimilujemo.

Sa vama sam. Pričaćemo ponovo kasnije. Želim vam odličnu nedelju, budite uvek srećni i budite bezbedni.

S puno ljubavi,
Mohanđi

Originalni podkast na engleskom jeziku možete poslušati ovde.

Podkast na srpskom jeziku možete poslušate ovde.

Prevela: Mina Obradović
Lektorisala: Dejana Vojnović

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X