Ostati miran u svakoj situaciji

U svakoj situaciji imamo sposobnost da ostanemo mirni, ne kriveći nikoga drugog, druge spoljne faktore, ljude, mesta, vreme, razne situacije, i da samo nabrajamo na čemu možemo biti zahvalni.

Pozdrav, prijatelji,

Svi smo u karantinu u svojim kućama. Mislim da je isto u celom svetu, posebno u Indiji. Svi smo u kućnom pritvoru. Ali, to je neizbežno. Ovo je pravi drastični korak koji su naše globalne vlade preduzele da zaustave epidemiju i moramo ga se pridržavati. Moramo da ih podržimo. Moramo učiniti sve što je moguće da bismo pomogli vladi da stabilizuje situaciju. Ovo je veoma važno. Razumem da ima dosta neprijatnosti, jer su mi mnogi ljudi već govorili o tome kako se guše, o pogoršanju na mentalnom nivou, psihološkim stanjima, užasnim osećajima, uticaju na samopouzdanje; sve ove stvari su očekivane, o tome sam davno pričao.

Kada smo zatvoreni više nego što je to razumno, ove stvari će se sigurno dogoditi. I to nije nikakav spoljni faktor. To je zapravo nešto unutrašnje, jer je jedna situacija ta na koju smo navikli, a druga ta na koju smo prisiljeni. Navikli smo na situaciju u kojoj smo bili u našoj krajnjoj slobodi, gde smo mogli da idemo bilo gde, da radimo šta god želimo, da kupimo bilo šta i da možemo jesti bilo šta. Mogli smo ići na razna mesta; mogli smo imati zabave na raznim nivoima. To je bilo naše stanje pre, ali trenutno, to više nije naše stanje. Sve je to ograničenje. Takođe imamo i određena ograničenja u hrani. To je veoma neprijatno za mnoge ljude. Odgovaram na nekoliko pitanja koja su mi došla, u stvari, neki ljudi su mi rekli da prolaze kroz ovaj proces. Nisam iznenađen. Zato i dajem ovu poruku.

U situaciji u kojoj postoji prisilna izolacija, osećaćemo se ugušeno. To je ono što ljudi osećaju u zatvorima. To je upravo ono što životinje osećaju na farmama. To je ono što životinje osećaju u zoološkim vrtovima. Dakle, gde god postoji zatvaranje, dolazi do gušenja i puno odvlačenja pažnje. Tada počinjemo kriviti sve spoljne faktore, poput vlada, poput izvršnih tela za naše stanje. To nije istina. To je zapravo znak vremena. Ovu situaciju nisu stvorile naše vlade, svetske vlade. Oni to nisu uradili. To se dogodilo iz nekih razloga; ne ulazim u to ko je stvorio, jer je to već stvoreno. Pogledajmo efekat; nećemo gledati u izvor problema jer nemamo potrebe da znamo izvor sada, jer nam to neće pomoći. To će verovatno samo naglasiti ili ubrzati naše gušenje, naše nezadovoljstvo.

Dakle, radije bih da se usredsredite na svoje unutrašnje stanje. I neki ljudi me pitaju: “Kako si postigao stanje smirenosti?” Moj odgovor je: “Da li ste spremni na taj odgovor?” Ne potcenjujem vas. Ne kažem da niste još na tom nivou. Nije stvar u tome. Poenta je u tome što u svakoj situaciji imamo sposobnost da ostanemo mirni, ne kriveći nikoga drugog, druge spoljne faktore, ljude, mesta, vreme, razne situacije, i da samo nabrajamo na čemu možemo biti zahvalni, odnosno pozitivne okolnosti. Imamo mesto gde da spavamo. Pod broj jedan, to je sklonište. Drugo, imamo hranu za jesti. Možda to nije hrana koju volite jesti, ali bar imamo nešto za pojesti, možemo utoliti glad. Imamo nešto za jesti, imamo mesto za spavanje i neku vrstu zaštite od okoline. Dakle, to su upravo osnove koje tražimo, bilo koje postojanje na Zemlji to traži; bilo koje ljudsko biće, bilo koje biće to traži. Dakle, imamo to. I mislim da je ovo vrlo važno da se razume u ovom trenutku.

Kad emocije porastu i počnemo da se svađamo sa ljudima, u porodicama, počinjemo da ih krivimo za prošle događaje i razloge. Mi stvaramo pakao u svojim domovima. I mislim da to nikada ne bismo smeli učiniti jer nas je Bog, ili priroda, okupio u svojim domovima, u našim porodicama, i to bi trebalo računati kao blagoslov, a ne kao prokletstvo. Uvek bismo trebali da gledamo naše blagoslove. Ako želite da dostignete više nivoe svesti, morate imati puno dublje nivoe prihvatanja, veoma visok nivo prihvatanja. Dakle, prihvatanje je veoma važno; prihvatanje sebe, prihvatanje situacija, prihvatanje ljudi oko sebe. Čak i ako su neki ljudi u vašem domaćinstvu ljuti, uznemireni i oni krive druge, na vama je da im date razloge i svesnost. Trebali biste im reći; pogledajte ovde, sve o čemu govorite nema nikakve vrednosti u situaciji koju mi nismo stvorili. Situacija je pala na nas. Znate, to je isto kao da ste napolju na ulici i padne kiša, a nemate sklonište, znači pokisnućete. To nije zato što ste učinili nešto pogrešno ili je neko učinio nešto pogrešno da bi se to dogodilo. Određena situacija je to stvorila, a vi proživljavate taj efekat.

Sada postoje mesta gde ljudi kažu da policija bukvalno napada ili tuče ljude jer pokušavaju da dođu do nekih sredstava. Pa, želeo bih da kažem da je to deo posla izvršnih organa. Upućeni su da na nekim mestima ne smeju da se okupljaju ljudi, jer se virus širi. Jedna osoba može zaraziti 1000 ljudi, a možda i više, ako ode na javno mesto. Dakle, moramo da razumemo da ta izvršna tela imaju svoj posao. Možda to rade agresivno jer ne žele nikakve rizike. Dakle, nema smisla kriviti ih. Mislim da bismo se samo trebali pobrinuti za sebe, slediti naredbe i verovati vladama sada, u kojoj god državi da se nalazite, trebali bismo verovati vladama da daju sve od sebe. Kao što sam već rekao, nijedna vlada nije bila spremna da se bavi nečim ovakvim. Nikada nisu očekivali takvu situaciju u kojoj postoji totalni embargo. Ne možete se nigde kretati, ne možete nigde ići, sve su granice zatvorene i situacije su izvan kontrole. Dakle, oni će definitivno učiniti sve što je potrebno, i na bilo koji način, kako bi sprečili da se bolest proširi.

Dakle, moramo se pridržavati; moramo prihvatiti. Na kraju, ono što bih želeo da kažem je da je ovo velika šansa za vas da razvijete svoj najviši nivo svesti. Prvo, prestanite bilo koga da krivite. To je prvi korak. Niko nije odgovoran za to, možda možemo reći da je kolektivna svest stvorila taj efekat. Da kolektivna svest nesvesnog života nije odgovorna, ne bismo bili zatvoreni. To je kolektivna svest; kolektivna svest bezosećajnosti, kolektivna svest koja je nastala iz nesvesnog načina života, kolektivna svest uzimanja prirode zdravo za gotovo, ili kolektivna svest koja je našu prirodu uzela zdravo za gotovo. Zauzeli smo svaku teritoriju, zarobili smo i mučili razne vrste; učinili smo mnogo zla našem sopstvenom bratstvu; naša sopstvena priroda, naše sopstvene vrste, vrste koje koegzistiraju sa nama. Naštetili smo im i mislili smo da svi oni postoje da bismo mi u njima uživali i radili šta god je potrebno. Imali smo ropstvo u prošlosti gde smo kupovali i prodavali ljude; koristili smo ljude kako smo hteli i ubijali ih ako nam se ne sviđaju; istu stvar radimo sa životinjama danas. Dakle, ovaj način razmišljanja mora da se promeni i priroda nam daje šansu da to učinimo.

Znate, navikli smo na određene navike; ali te navike su narušene. Zavisnosti – navikli smo na određene zavisnosti, neki su zavisni od cigareta, neki su zavisni od alkohola, droge i tako mnogo stvari, a to sada nije dostupno. Dakle, oni prolaze kroz ogroman stres. Ako u vašoj kući postoje takvi ljudi, oni će pokazivati različite nivoe iritacije, nasilja ili agresije. Tako da moramo da se nosimo sa njima. Nema drugog načina. Moramo imati dovoljno stabilnosti da podnesemo sve u našim kućama. Možda u ovom trenutku nećete dobiti mnogo lekarske podrške jer su svi lekari i klinike zauzeti brigom o situaciji sa Korona virusom. Dakle, možda nećete dobiti veliku pomoć u vezi sa pomoći zavisnicima, ljudima, itd. Dakle, to se mora shvatiti. Neki ljudi prelaze u nivo samoubistva jer su njihovi simptomi povlačenja zaista divlji i nasilni. I to razumem, jer je to deo ovoga. To je moralo da se desi u ovakvoj prisilnoj izolaciji.

Dakle, svaka situacija u koju gledate je šansa da budete stabilni, mirni i trebalo bi da se nosite sa situacijama kako one dolaze. Prvi korak je prihvatanje, neopiranje. Drugi korak je prihvatanje društva ili prihvatanje životne sredine kakva jeste. I molim vas shvatite, sada su vlade rekle da samo članovi porodice i članovi bliskih porodica treba da ostanu zajedno, a ostali ljudi ne smeju da borave sa njima u kućama. Ovo nije kazna. To je zato što oni žele da se ljudi izoluju i prate. To sam razumeo kada sam razgovarao sa nekim iz ovog izvršnog tela i oni su rekli da ne žele nikoga da kažnjavaju. Žele da osiguraju da ljudi koji nisu deo porodice ostanu van porodice, tako da porodice budu zbrinute; na ovaj način, pojedinačno ili u jednoj grupi, mogu da spreče mogućnost širenja virusa. Dakle, mislim da moramo samo slušati i slediti ono što vlada kaže.

Dakle, ne treba da držimo nijednog člana koji nije naša porodica u našim kućama i ne treba da odlazimo u druge kuće, ali istovremeno moramo da vodimo računa o našim ljudima. Dakle, ako imate nekoga izolovanog i on nema pristup; naši ljudi su izolovani i nemaju pristup lekarskoj podršci, skloništu ili hrani, javite nam se. Pokušaćemo da učinimo nešto, ali bez garancije šta možemo da uradimo, jer ni mi nemamo slobodu kretanja.

Ne krivite Boga. Nemojte kriviti situacije. Ne krivite gurue. Ne krivite svog oca i majku. Nemojte kriviti svoje lekare; nemojte kriviti svoju vladu. Ova igra okrivljavanja stvarno će oduzeti vašu energiju i to vam neće dati nikakvu snagu. Drugo, strah apsolutno nije potreban, ako ste preduzeli mere opreza, ako se držite na udaljenosti, ako sledite uputstva vlade, državne vlasti, bolnica, ne morate brinuti. Ako se bavite aktivnostima koje se ne preporučuju, tada ste vi odgovorni, a ne oni. Dakle, moramo jasno razumeti situaciju; moramo se ponašati u skladu sa tim; moramo shodno tome delati.

Dakle, ponovo se vraćajući ovom pitanju, pobrinite se za sebe, molim vas da se pobrinite za svoju porodicu i ugodite svima. Ljudi u vašoj porodici imaće razne zahteve i razna razočaranja. Dakle, kao njihova porodica moramo pokušati da ih obuzdamo, ne da krivimo druge, ne borimo se jedni s drugima i ne činimo situaciju u kući jadnom, u kojoj posle ne možemo ni da živimo zajedno. Dakle, ne pravite takvu situaciju. Umirite sve, razgovarajte sa svima i osigurajte da vas svi razumeju, i za to uzmite vremena koliko vam treba. Ako je moguće, očuvajte tišinu. Ako imate snagu i ako ste stekli snagu, razgovarajte sa svetom i dajte im snage. Ako imate snagu, ako imate stabilnost, podelite je. To je najviše što možete učiniti u ovom vremenu, jer su društvene mreže aktivne; imate sve te prostore da prenesete svoju poruku i pravilno ih koristite i prenesete svoju snagu i stabilnost. Ako ste nestabilni, onda morate da održavate tišinu. Treba da radite više pranajame – vežbe disanja, da meditirate, da se povežete sa sobom i gledate sebe kao autsajdera (osobu van vas). Šta vas tačno nervira? Šta vas ljuti? I ne krivite spoljašnje entitete, spoljašnja bića. To nije bitno. To je eskapizam. Umesto toga, trebalo bi da vidite šta vas muči iznutra. Ako ste veoma čvrsti u svojoj vezi sa vrhovnom svešću, Bogom ili guruom, ništa vas neće destabilizovati. To je sigurno. To je jedina konekcija koja vam je potrebna u ovom trenutku.

Dakle, treba da vidite šta vas destabilizuje, šta vas nervira, šta vas iritira? To su stvari koje verovatno treba da iščupate iz svog sistema. I to je dobra stvar, zapišite ih i razumite – ta posebna stvar me iritira. To što nemam cigaretu me iritira. To što nemam kafu me iritira. Anksioznost zbog nemanja hrane koju želim da pojedem me iritira. Dakle, ovo je dobro za vašu introspekciju, možete razumeti gde ste.

Prepuštam vam ove misli i molim vas razmislite o tome i pokušajte da razumete; pokušajte da razumete sebe i prestanite da krivite vlade, sisteme i organe za sprovođenje zakona. Nemojte kriviti članove porodice ili jedni druge za prošle događaje i prošle radnje, i ne pokušavajte da ljudima u kući učinite život nesrećnim. Umesto toga, pokušajte da volite, pokušajte da oprostite sve. Pokušajte da volite i date puno ljubavi ljudima. Ljudima je zaista potrebna ljubav i verovatno nismo uspeli da pružimo ljubav svojim ljudima još odavno; ovo je pravi trenutak za to. Dakle, dajte ljubav, delite ljubav, zaštitite ljude i recite ljudima – volim te – u porodici. Ako im niste dugo rekli, recite im sada i pokažite to i učinite to vrlo iskreno. Ovo je pravi trenutak za to jer imate ljude unutar svoje kuće. Učinite to i prenesite svojim prijateljima da vam je stalo do njih, preko društvenih mreža itd. Uvek shvatite da smo zajedno jaki; podeljeni ili razdvojeni, mi smo slabi. Dakle, ostanimo zajedno kao jedna porodica, jedna globalna porodica i podržimo se međusobno kao jedna globalna porodica. Svi ljudi su u istoj situaciji kao i mi. Dakle, ne pokušavajte da se predstavljate kao žrtve. Svi smo žrtve u tom režimu. Zato ne brinite o tome.

Ovo je vreme, kao što sam već rekao, da pritisnete taster za resetovanje i potpuno se očistite i učinite jačim i stabilnijim. I tada će vam svet biti bolji. Ovo je prava šansa za to. Uvek sam sa vama. Hodam s vama.

Uvek ću biti sa vama. Samo budite srećni i dajte sve od sebe. Puno ljubavi.

Mohanđi

  1. mart 2020.

Uredila: Dejana Vojnović

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X