Zatočeništvo nas uči koliko je sloboda važna

Pozdrav, prijatelji.

Već nekoliko dana govorimo o Korona virusu i njegovim efektima, i možemo da ga osetimo u svakom trenutku. Videli smo da je čovečanstvo uzdrmano; ljudi su veoma ugroženi. Svi smo zarobljeni. Sada zapravo možemo da osetimo kako se životinje osećaju u zoološkom vrtu, u zatočeništvu ceo svoj život. Sada smo osetili kako je to biti na farmi za životinje, kako je biti u zoološkom vrtu. A ovo zatočeništvo uči nas značajnim lekcijama u kojima svi uviđaju koliko je naša sloboda važna. Svi ljudi koji su slobodni su radosni, a kada su sva ljudska bića zatvorena po sobama možemo da vidimo kako se druge vrste – životinje i ptice – raduju; slobodno se kreću, srećne su, ima manje zagađenja, manje zračenja, i manje buke.

Dakle, sada uviđate promenu koju smo napravili u svetu, promenu koju u stvari stvaramo na ovom svetu. Nismo samo ograničili životinje na farme i zoološke vrtove, već smo ih doslovno izgladnjivali, mučili, sakatili i ubrizgavali u njih mnoštvo hemikalija. Čak smo i otimali mladunčad od majki. Znate, postoji veoma sveti odnos između majke i deteta, nezavisno o kojoj vrsti se radi. Odnos između deteta i majke uvek je vrlo svet, ali mi smo bili neosetljivi. Oteli smo mladunčad od krava na životinjskim farmama i izolovali ih. Toliko stvari radimo zarad našeg zadovoljstva; da bismo dobili mleko, razdvajamo majku i dete. To je vrlo loše. To je vrlo tužno.

Sada nas je priroda prisilila da budemo u zatvorenom prostoru i naterala da osetimo ono što činimo ovom svetu. A ovo je dobro vreme za introspekciju. Ovo je pravo vreme za kontemplaciju. Ovo je pravo vreme. Dakle, sada razumemo kakvu smo patnju i teskobu stvorili u životinjskom svetu. Posebno besmislene pojave poput trofejnog lova, lova kako bi se zadovoljio um. Loviti znači ubiti nekoga, ubiti životinju koja nikada nije želela da umre; životinju koja mirno živi svoj život ubijaju isključivo radi nečijeg zadovoljstva. Životinje to nikada ne rade. U životinjskom svetu, lav ubija samo kad je gladan. U suprotnom, on ne ubija nijedno biće, ali mi to radimo; ljudska bića to rade.

Dakle, ovo zatočeništvo nam pruža visok nivo svesnosti ili bi trebalo da nam poveća svesnost. Sad su sva glavna mesta okupljanja zatvorena: hramovi su zatvoreni, džamije su zatvorene i crkve su zatvorene. Mesta hodočašća su zatvorena, trgovački centri i bioskopi ne rade, aerodromi su delimično zatvoreni. Saobraćajna industrija je ozbiljno ugrožena, kao i turizam. Brodovi ne krstare. Turizam je u zastoju. U svakoj zemlji se od ljudi zahteva da ostanu kod kuće. Dakle, 7,5 milijardi ljudi sedi kod kuće.

Naime, sada se ujedinjujemo kao porodice; svi smo zajedno. To je predivno. Mislim, dugo se nismo videli, čak ni kao porodica. Ali, sada se susrećemo kao porodica. Ovo je predivno. Dakle, moramo da iskoristimo ovo vreme na najbolji način, moramo ponovno da izgradimo odnose, ponovno stvorimo ljubav, zajedništvo; ovo je pravo vreme za to. A to i jeste jedan od razloga zašto smo sada zajedno: kako bismo se ponovo povezali, stvorili ljubav i zajedništvo, družili se i pogledali jedni u druge. Ovo je pravo vreme za to.

Ovo nam daje dovoljno vremena za preispitivanje naših navika, zavisnosti, odnosa, potreba i pohlepe. Pravo je vreme. Ostavio bih vas da razmislite o ovome, o ovom aspektu. Razgovaraćemo kasnije, uskoro.

S ljubavlju,

Mohanđi

22. mart 2020.