Priroda nas je zatvorila i obavila strahom

Nije vreme samo za molitve. Vreme je za buđenje. Vreme je za potpunu transformaciju.

Pozdrav, prijatelji,

Ima već nekoliko dana otkada proživljavamo neku vrstu prisilnog zatvaranja. Svi smo u zatvorenom prostoru, a većina drugih bića je napolju. Žive prirodnim životom, dok smo mi, ljudska vrsta, osuđeni na boravak u zatvorenom.

To je velika lekcija za nas. Primećujem da smo svi u molitvi kako bi se ova situacija završila. Ali, trebali bismo da se pozabavimo davanjem obećanja i zaveta da ćemo promeniti svoj način života na ovoj Zemlji, to je danas najvažnije. Živimo nesvesno, bezosećajno, koristeći, izrabljujući i zloupotrebljavajući prirodne resurse bez mnogo kajanja, bez osećaja krivice, i priroda nam to vraća. Priroda nam daje izbor, priliku da razmislimo, da razumemo, da se menjamo. Dakle, ova situacija nije obična situacija.

Kažu da svet nije doživeo ovakav zastoj još od Drugog svetskog rata. Dakle, ovo bi moglo da se smatra trećim svetskim ratom. Ali, treći svetski rat se ne vodi između ljudi. Vodi se između ljudi i prirode. Priroda zaista zbija šalu s nama. To je šala na naš račun. Priroda nas je sve zatvorila i obavila strahom, zamolila da razmislimo, da shvatimo šta smo sve vreme radili, kakav je rezultat našeg bezosećajnog načina života, da razumemo naše nesvesne postupke i nedostatak razumevanja, kao i odvojenost od čitavog postojanja izvan nas. Dakle, priroda nam daje šansu, izbor da shvatimo i sve ispravimo. Stoga, nije vreme samo za molitve, ovo bi trebalo da bude i vreme za potpunu transformaciju.

Pre svega, trebalo bi da pogledatamo unutar sebe, da promišljamo i razumemo, moramo da analiziramo i shvatimo, uvidimo da smo svih ovih godina iskorišćavali i zloupotrebljavali ovu Zemlju, naš prostor, sam prostor u kom živimo i koji moramo da predamo budućim naraštajima. Ako pogledamo poslednjih sto godina, napredovali smo tehnološki, ali nismo napredovali kada je u pitanju naša svest. Ako pogledamo poslednjih 200 godina, napredovali smo industrijski i nasumično, zanemarujući i zagađujući Zemlju.

Zemlja je postala otrovna, vazduh je postao otrovan, voda je postala otrovna. Sve oko nas, sva osnovna sredstva i pomagala koja su nam potrebna da bismo mirno preživeli na Zemlji postala su otrovna usled katastrofa nastalih ljudskom rukom, ili zbog čovekovog nesvesnog postojanja, nerazumevanja, precenjivanja profita. To su načini života koje moramo da promenimo. Moramo dobro da razmislimo, mnogo toga što smo uradili je nepovratno. To ne možemo da promenimo, to se već desilo. Gotovo je. Nije moguće promeniti to, barem ne u sledećih nekoliko generacija. I kad god je u prošlosti neka vrsta prevladavala, dolazilo bi do prirodnih katastrofa, čišćenja, istrebljenja i stvaranja novih vrsta.

Dakle, takav scenario je i za nas vrlo moguć ukoliko nastavimo da živimo nesvesno. Klimatske promene, fabrička postrojenja, zagađenja na različitim nivoima, otrovi u vazduhu, vodi i zemlji… Živimo u kvadratnim zidovima u kvadratnim prostorima, dok su ljudska bića višedimenzionalna; ograničili smo se na prostore koji su kvadrat i pravougaonik, što opet predstavlja zatvaranje, zidove koje smo sami napravili – emocionalne, intelektualne, fizičke – sve vrste zidova koje smo podigli oko sebe kako bi nas izolovali od čitavog sveta. Sve su to naše kreacije. Dakle, ovo je situacija koju nam je priroda poslala kako bi odvojili svoje vreme. Ostanite kod kuće i razmišljajte, shvatite i onda ispravite.

Ovo baš i nije vreme za molitve. Možete da se molite, ako to želite, za iskupljenje, za bolju svest, za bolje razumevanje. Ali, ovo nije samo vreme za molitve, ovo je i vreme za buđenje. Izuzetno je važno. Izuzetno je važno. Moramo da budemo svesni. Ovo je zaista prava šala na naš račun koju nam priroda sada priređuje. Delfini su se vratili na jezero Venecije, labudovi i razne ptice selice lete slobodno, bez ikakvog straha da će ih ljudi ugroziti. Toliko ptica, životinja, raznih vrsta luta okolo bez straha. Kitovi plivaju u okeanima bez iščekivanja ili straha da će ih neko napasti i ubiti. Svaka vrsta na Zemlji bila je napadnuta od strane ljudi. Svaka vrsta na Zemlji je u opasnosti, u strahu od jedne vrste, ljudske vrste, koja ubija nekontrolisano i nasumično, bez razloga.

Uzgajamo ih zbog hrane i ubijamo ih iz istog razloga. Nije nas briga. Ne kajemo se. Ne osećamo krivicu. Čak ubijamo i sopstveni narod, boreći se ni za šta, a pritom dobro znamo i svesni smo da ne možemo da ponesemo čak ni kamenčić sa Zemlje kada umremo, ali mi i dalje pokušavamo da stvorimo veliki prostor za sebe samo da bismo zadovoljili svoj ego; ali, kada umremo, odavde ništa ne nosimo.

Dakle, mi smo vrsta nesvesnog življenja. Naša vrsta je živela nesvesno; dobila je ovaj prostor i vreme, dobili smo ovu situaciju kako bismo osvestili činjenicu da moramo nešto da preduzmemo u vezi s tim. Kada odlučimo da uvedemo drastične, dugoročne promene, kada počnemo da donosimo dobre odluke za promenu, dogodiće se trajni uspeh. Moramo da živimo svesno. Odgovor je svesno življenje. Odgovor je svesnost. Odgovor je biti pravedan, saosećajan, ljubazan i nesebičan.

To je naša budućnost. To je upravo ono što jesmo. Razmislimo o tome. Vredi razmisliti. Uskoro ćemo ponovo razgovarati.

Hvala vam.

Mohanđi

  1. mart 2020.

Originalni video možete poslušati ovde.

Lekotrisala: Danijela Micić
Uredila: Dejana Vojnović

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X