Prava religija za ljudska bića je čovečnost
Ovo je vreme kad treba da razmišljate. Ispitujte vlastite misli i osećanja. Povežite se sa sobom, osetite sebe. Postavljajte sebi pitanja koja se tiču vas u odnosu na ovaj svet koji koristimo za svoja iskustva. Mi koristimo ovu platformu koja se zove svet za vlastita iskustva.
Pozdrav prijatelji,
Svedoci smo trenutnih zbivanja u svetu. Vidimo kako se ekonomija raspada. Vidimo kako zemlje reaguju, kako ljudi reaguju i koliko je deprimirajuće ne biti siguran ni u šta. Sve to vidimo. Svedočite li kako se odvija ova drama? Budite svedok, zanimljivo je gledati, a takođe je zanimljivo videti što se događa unutar nas.
Ljudska pohlepa ili ljudska sebičnost toliko su podelile svet u ime religije, u ime jezika, u ime toliko drugih faktora. Ali, osećam da nijedna od tih podela nije nikako doprinela ljudskom postojanju. To je ono što osećam. Snažno osećam da se čovečanstvo nikad nije poboljšalo. Sve ove godine, unazad 50, 100, 150, 200 godina previše smo isticali religije, religijske podele i na kraju sada gledamo ljude kroz religiju, a ne kao ljude, kao vrstu. U suštini, na sve moramo gledati kao na jedno. Svaka vrsta ima svoju vrednost, svaki čovek pripada jednoj vrsti – ljudskoj vrsti. Dakle, šta je ispravan način funkcionisanja ili koja religija je ispravna? Humanost. A koji je pravi znak harmonije? Dobrota, saosećanje, nesebičnost. Dakle, ako je sebičnost podelila svet, potrebna je nesebičnost da bi se svet ujedinio. Ovo je odlično vreme i prilika za ujedinjenje sveta kroz nesebičnost, kroz dobrotu, ljubaznost, bezuslovnu ljubav, saosećanje. Ovo je vrlo dobra prilika.
Danas sam čuo da su svi tržni centri zatvoreni, svi bioskopi, bazeni i teretane su zatvoreni, aerodromi su gotovo zatvoreni, ima vrlo malo letova. Dok se sve ovo događa, i većina javnih društvenih okupljanja nam je uskraćena, kako se osećamo? Osećamo se zarobljeno, zar ne? Osećamo gušenje. Taj osećaj gušenja treba iskoristiti na pozitivan način.
Broj 1: Introspekcija. Šta u nama reaguje na šta? Šta nas muči? Šta utiče na nas?
Drugo: čak i ako imate novac, nemate kako da ga potrošite. To je gušenje. Imate puno stvari da obavite, ali to ne možete jer je prevoz otežan, kancelarije su zatvorene, sredstva komunikacije i dalje rade, ali ne znamo hoće li i tu doći do prekida. Čuo sam da je u nekim zemljama došlo do preopterećenja komunikacionih mreža i sistemi su se ugasili, urušili. Samo su se privremeno urušili, ali to je gušenje. I to je gušenje.
Danas, srećom, možemo da razgovaramo. Ja pričam, a vi možete da slušate, razgovaramo. Srećni smo što to imamo. Ali ne znamo koliko dugo. Pre 100 ili 200 godina, nije bilo moguće tako slobodno razgovarati i osetiti jedni druge. Danas to možemo. Ali istovremeno, svi smo okrenuti elektronskim uređajima u poslednjih 50 godina. Zavisimo od uređaja ili uređaji imaju kontrolu nad nama, što ističe našu neosetljivost i utiče na našu sposobnost da budemo ljudi, jer ne moramo da upoznajemo ljude. Ne treba nam kontakt očima. Ne moramo da osećamo ljudske emocije, kako se oni osećaju. Umesto toga, fokusirani smo samo na mišljenja i koncepte. Dakle, pomračili smo istinu svim tim mišljenjima i konceptima; ili su mišljenja i koncepti zasenili realnu stvarnost – istinu, ali mi smo to progutali. Progutali smo ono što društveni mediji govore; progutali smo ono što zvanični mediji pričaju. Kupili smo ili progutali ono što govore političari ili verski poglavari. Većina tih govora ima profit kao motiv. Postoji razlog za te govore. Verovatno nisu dobronamerni za čovečanstvo, u smislu podela koje se stvaraju tim govorima. Sebičnost uzrokuje podele. Nesebičnost je potrebna da bi došlo do ujedinjenja, i ovo je vreme za ujedinjenje.
Jedan virus je zapravo postavio znak pitanja pred nas. Šta si ti? Šta je život? Svaka životinja na Zemlji neprestano postavlja to pitanje ljudima, neverbalno, jer ne mogu da pričaju. Kad bi neka životinja mogla da govori, ono što bismo čuli bukvalno bi nas potreslo. O tome nismo razmišljali. Mučenja i patnje svih bića, čak i ljudskih bića po tom pitanju, razlog su za zabrinutost. Definitivno.
I s ovim novim ekonomskim padom ljudi ili vlade pokušavaju da prikupe sve za šta mogu da se uhvate i pomognu u stabilizaciji ekonomije. Verujem da ćemo dvaput razmisliti pre nego što objavimo neki rat, jer će se, u suprotnom, ratovi razbuktati. Bilo je previše ratova dosad, previše komplikacija. Dosad se dogodilo previše stvari koje nisu bile dobre za čovečanstvo. Bili smo prilično neosetljivi na to. Nije nas to previše brinulo. Nikad nismo brinuli o tome.
Stoga, ovo je zaista vreme kad treba da razmišljate. Ispitujte vlastite misli i osećanja. Povežite se sa sobom, osetite sebe. Postavljajte sebi pitanja koja se tiču vas u odnosu na ovaj svet koji koristimo za svoja iskustva. Mi koristimo ovu platformu koja se zove svet za vlastita iskustva. Koristimo je nesvesno, uzeli smo je skoro zdravo za gotovo. Nikad nismo vodili računa o tome kako se Zemlja oseća jer hodamo po njoj. Vreme je. Stvarno je vreme za razmišljanje. Vreme je za razmišljanje izvan okvira kasta, države, kulture, rase, zajednice i religije. Vreme je. Vreme je da razmislimo o nenasilju – Ahimsi – nenasilju u mislima, rečima i delima. Vreme je. Taj životni stil ljubavi, saosećanja, dobrote danas je od najveće važnosti. To je potrebno za budućnost Zemlje i budućnost čoveka na Zemlji, budućnost ljudi na Zemlji jer se nikada nismo brinuli za šume. Nikad se nismo brinuli o ekologiji. Nikad u stvari nismo izgradili ništa pozitivno iz celog ovog načina života. Umesto toga, imamo sve više zahteva. Vrištimo o svojim pravima, a odgovornost ne spominjemo.
Naša je odgovornost da vodimo brigu o prirodi. Naša je odgovornost da se brinemo o ljudskoj vrsti. Naša je odgovornost da se brinemo za sve vrste jer smo mi, navodno, plemenita vrsta. Kako znamo da smo plemeniti? Ako naš stav pokazuje nesvesnu neosetljivost, mi nismo plemeniti. Plemenitost treba da se ogleda kroz dobrotu, samilost, trebalo bi da ujedinimo svet kroz ljubav. Ljubav je vrlo moćno sredstvo. Ne treba nikad da je potcenimo. Danas čak ne možemo nikog ni da zagrlimo ili da se rukujemo s njim. Ne možemo da izrazimo humanost u ovom stanju usled virusa. Pogledajte šta upravo sada vidimo i proživljavamo. Sve su to zvona upozorenja. To su znakovi upozorenja, znakovi vremena. To su znakovi vremena.
Dakle, svi treba da pružimo ruku svakom kome možemo i da širimo pozitivnost. Unesite jedinstvo, oživite čovečnost. Ljudska bića treba da ožive čovečnost. Prava religija za ljudska bića je čovečnost. Možete izražavati poštovanje na bilo koji način u zavisnosti od svojih guna. Čemu ste naklonjeni? Kakva je vaša orijentacija? Kakva su vaše sklonosti? Možete se klanjati bilo kom Bogu, bilo kojoj religiji, nije važno; ali ljudskost je na prvom mestu, izvan religija. Religije vas ne mogu spasiti u ovakvim vremenima, ljudskost može. Ljudskost ne bi trebalo da se izražava kroz ratove, nerede, podele; to je važno.
Sada ponovo proživljavamo nekoliko dana izolacije. Proživljavamo ograničenja. Doživljavamo toliko mnogo stvari koje bi trebalo dobro da nam posluže za realizaciju. To bi trebalo da nas dovede do transformacije.
Nikada nikome u svom životu nisam rekao da sam prosvetljen. Nikada nikome nisam rekao da sam njihov guru ili da sam majstor ili velika ličnost ili da imam bilo kakvu veličinu. Svi mi imamo svoju veličinu. Svi mi imamo potencijal za samoostvarenje u sebi, ali za to je potrebno okruženje, tišina, svojevrsna stabilnost, kako bismo to probudili. A ovo je vreme kada to dobijamo.
Prvo i najvažnije, vi kao ljudsko biće nasuprot svetu je prvi nivo spoznaje. Koliko zavisimo od materijala, ljudi, odnosa, lokacija, vremena, prostora i aktivnosti. Pogledajte nivoe zavisnosti! To se odražava na nivo gušenja, kada nam nešto nije dostupno. To je prva tačka.
Druga tačka – pogledajte u sebe i vidite šta u vama biva pogođeno zbog nedostupnosti mnogih stvari.
Treća tačka – pogađa li vas sve to na isti način dok spavate, kada sanjate, itd. Dakle, to se događa samo u budnom stanju, kada su vaše identifikacije jake.
Ljudska bića imaju tri dominantne vrste energije ili energetskih izraza. One se zovu Iča Šakti, Djnana Šakti i Krija Šakti. Iča Šakti je snaga volje. Djnana Šakti je snaga znanja, a Krija Šakti je snaga akcije. Ako su one u ravnoteži, vaš život je svrishodan. Kad kažem svrsishodan život, to je život koji živimo kao ljudska bića, oličenja dobrote i saosećanja, bezuslovne ljubavi, nesebičnosti, življenja za svet. To je ono što mislim pod svrsishodnim životom. Ne živeti za sebe – jesti, piti, spavati, odugovlačiti, zahtevati sve više i više od Zemlje, govoriti ili vikati o pravima i ne preuzimati odgovornost. To nije ljudsko postojanje. To ne mogu da nazovem plemenitim postojanjem.
Dakle, Iča Šakti je snaga volje. Njen izvor je vizija. Krija Šakti je snaga akcije. Njen izvor je vera, verovanje. Ako nemate vere i ne verujete u ono što radite, to je slabo delo. Isto tako, ako nemate snagu volje – snaga volje u kombinaciji s voljom za delovanje, dela nisu učinkovita. Imamo moć znanja koje treba da potiče od istine, izvor je istina. Dakle, istina je izvor znanja, dok je izvor delovanje vera, verovanje.
Ukorenite se u veri – jednoj veri – jednoj određenoj stvari u koju zaista verujete, šta god to bilo, nije važno. Prija vam; trebate da se dobro osećate s tim. Ukorenite se tamo. Kada se ukorenite u jednom određenom sistemu verovanja – uverenju, veri – to će ojačati vašu volju za delovanjem. Kad god mi kažemo: „Oh, ne radi mi se to, lenj sam, ne mogu to da uradim“, to je znak da nema verovanja, ispravnog temeljnog verovanja, dobro utemeljenog verovanja, to je znak. Dakle, vreme je da se ukorenite u ispravnom sistemu verovanja. Možete imati poverenja u jednog čoveka u kog želite da verujete, kao u osobu koja je stabilna, ili sistem ili sebe. Treba da verujete u nešto. To je vaš izbor. Možete odabrati. Niko nije viši, ni niži. Niko nije isti. Svi su jedinstveni. Imajte na umu da je svako od nas materijal za majstora. Imamo Iča Šakti, Djnana Šakti i Krija Šakti; snagu znanja, snagu volje i snagu akcije. To je u nama. Ako među njima postoji neravnoteža, nismo efikasni u ovom svetu. Dakle, istina je koren ili uzrok ili izvor snage znanja. Vizija je izvor snage volje. Treba da imate ispravnu viziju, višu viziju, širu viziju, koja će vam pomoći u vašem daljem putovanju jer imate jasnoću. Ako je vizija savršena, jasnoća je osigurana. To će se dogoditi. A onda sledi Krija Šakti, verujte u svoju viziju i delujte na temelju nje. Pomislite samo na to kako ćete usrećiti mnoga srca samo zato jer vaše srce kuca bez očekivanja, bez predrasuda. Vi nemate neprijatelja. Neprijateljstvo je zastranjivanje. To je perverzija. Mi stalno vidimo neprijatelje. To je perverzija. To nije istina. Samo zato što se ne slažemo, da li smo zaista neprijatelji? Ako vas neko mrzi, da li je to vaš problem? To je nešto što leži u njima. Ne treba da se brinemo zbog neprijatelja. Ne treba da se brinemo zbog prepreka. Uvek treba da gledamo u svrhu. Koja je svrha, najviše dobro za svet, faktor dobrote koji možete dati ovom svetu? To je vaša svrha. To bi trebalo da bude svrha čovečanstva. To je čovečnost.
Ako imate tu viziju, ako verujete u tu viziju, ako krećete od nesebične istine, istine koja je nesebična, samilosna, dobra, bezuslovna ljubav, to je odraz istine. Bog, u bilo kom obliku da mu se klanjate, nije važno; Bog je istina. Bog je sveprisutan. Bogu ne treba ništa od vas. Bog ne kažnjava. Nikada ne treba da se plašite Boga. Treba da ljubimo Boga i izražavamo pobožnost kroz dobrotu, saosećanje, bezuslovnu ljubav, praštanje; otpuštanje prošlosti, otpuštanje loših emocija, otpuštanje svega negativnog. Usredsredite se na pozitivno. Usredsredite se na istinu. Delujte, odmah delujte. Ne znamo šta će biti sutra. Sve što imate je danas; ovaj trenutak, ovaj prostor, ova prilika. Nikad ne znamo šta će biti sutra. Niko ne zna šta će biti sutra. Sutra će se dogoditi i tad ćete shvatiti da se događa.
Hajde, krenite i preporodite ljude. Kao što je Vivekananda rekao – probudi se. Ustani. Nastavite ispravno da delujete na svoj način.
Volim vas. Uz vas sam.
S ljubavlju,
Mohanđi
18. mart 2020.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Danijela Micić
Uredila: Dejana Vojnović
