Dajte svoj doprinos društvu – drugi deo
Morate da izađete u svet i da napravite promenu u ljudskim životima. “Ljudski” znači bića svih vrsta.
Zoom satsang sa Mohanđijem
27. januar 2019.
P: Da li afirmacije, kao što su “Ja sam srećan, ja sam zdrav” imaju neku istinsku korist za naše blagostanje?
O: Pod pretpostavkom da verujete u njih. Ako verujete da ne možete biti srećni, ali nastavljate da ponavljate tvrdnje, to će biti vaša emocija. Kad god kažete: “Ja sam srećan”, podsvesno ćete reći: “Ja nisam srećan, ja se pretvaram,” onda ne funkcioniše. Ako iskreno verujete da ste srećni, pustite da se to vidi u vašem životu. Možete biti srećni u vašoj najgoroj tuzi. To leži u načinu na koji se nosite sa situacijom. Mnogo puta tvrdnje dolaze od bespomoćnih umova.
Postoji duboka bespomoćnost unutra. I da bi prekrili to, da bi zakamuflirali, mi kažemo: “Hej, ja sam srećan.” To je pretvaranje. Mnogi depresivni ljudi se pojavljuju kao neobično svetli u društvu; jednog dana ćete se iznenaditi kada izvrše samoubistvo. Nikada niste videli da su oni toliko godina sve potiskivali, jer su naučili da kamufliraju svoju stvarnu situaciju dugo vremena i navikli su na to. U jednom trenutku desiće se veliki pad. Ja volim afirmacije. Ja volim pozitivnost, sve je to u redu, ali trebalo bi da verujete u ono što govorite. Ako verujete da treba nešto da uradite u životu, to je najbolje. Ne samo da nešto radite, treba da verujete da morate da uradite velike stvari. Ne samo da živite i umrete. Napravite promenu u spoljnom svetu. Vi to možete! Ako počnete to da radite, kada zaista napravite promenu u tuđim životima, reči koje prolaze kroz vas će imati realnost povezanu sa njima. Kad god govorite sa korenom, osnova u relnosti je transformišuća. Međutim, kada kažete: “Ja sam srećan, ja sam srećan…” vi znate: “Ja nisam zaista srećan, ja se pretvaram”. Zamislite da govorite tako. Šta će se dogoditi? Na kraju govorite nešto i shvatite: “Naučio sam da se pretvaram.” Trebalo bi da razumete ovo. Nikada se ne pretvarajte. Ako niste srećni, recite: “Ja nisam srećan.” Priča se tu završava. Samo odražavajte situaciju. I onda sutra kad budete srećni, recite: “Zaista sam srećan.” Trebalo bi to da mislite, verujete u to i osećate to. To će napraviti promenu. Takođe, ako niste srećni, kako se nosite sa životom? Učinite nešto za još manje srećne. Zamislite da niste srećni, tužni ste. Situacija nije dobra. Izađite u svet, idite i služite nekome ko je još manje privilegovan nego vi. Onda ćete osetiti: “Meni je mnogo bolje i trebalo bi da pomognem ovoj osobi.” Osećaćete se mnogo bolje. Budite praktični. U svemu što radite, budite praktični. To je veoma važno. Možete promeniti svoju situaciju samo sopstvenim stavom. Ne možete samo sedeti za svojim kompjuterom, pričati ili dopisivati se na WhatsApp-u. To neće pomoći. Morate da izađete u svet i da napravite promenu u ljudskim životima. “Ljudski” znači bića svih vrsta. Sve vrste imaju ljude – molim vas, zapamtite, “ljudi” ne znači samo ljudska vrsta. Svaka životinja, ptica, insekt ili osoba. Svi su oni jedinstveni. Svi su oni kreacije. Sve je kreacija. Svi su ljudi. Svi imaju jednu zajedničku stvar – potrebu za mirom. Svi smo mi isti. Volimo da budemo spokojni i svako biće voli da bude spokojno. Izađite napolje i pomozite im da budu spokojni, osećaćete se sjajno. To je stvarna sreća. Vaša svrsishodnost, jasnoća svrhe, sposobnost da doprinesete životima bića učiniće vas dubinski srećnima. Onda ćete definitivno reći: “Ja sam srećan”, jer ste zapravo srećni. Možda i nećete to reći. Ali, svi će znati da ste srećni. Da li to ima više smisla?
Prioriteti se menjaju kada shvatimo koliko smo privremeni. Smrt je uvek iza ćoška. I kada dođe, moramo da ostavimo sve iza sebe – poziciju, imovinu, veze i kvalifikacije. Jednostavno, ne možemo poneti ništa kada putujemo u smrt. Smrt odnosi sve od nas i većinu toga daje drugom. Ni oni ne mogu zadržati ništa, neko drugi preuzima. Kada ovo shvatanje osvane kao stabilna svesnost u umovima sveta, svet će pristupiti životu drugačije. Svet će iskusiti mir i sreću. Svesnost je tajna večne sreće; svesnost krajnje istine.
P: Da li seksualno zadovoljavanje ometa duhovnu praksu i razvoj?
O: Zašto smatramo seksualno zadovoljavanje nečim odvojenim od života? Nijedno biće na zemlji, osim ljudi, ne drži seks u svom umu. To je nešto povezano sa vašim telom, povezano sa instinktom. Seksualnost je povezana sa vrstom. Bez seksualnosti ne postoji vrsta, kao što je hrana povezana sa vašom fizičkom formom. Vašem telu treba hrana. Dakle apetit, hrana i seksualnost su instinkti. Imamo instinkte, svako biće na svetu ima instinkte, ali nijedno biće ne brine o seksualnosti kao čovek.
Zašto mislimo o tome stalno?! Problem je zato što držimo seks u umu, gledamo na seksualnost kao na greh i dodajemo krivicu tome. To postaje teret u vašoj glavi. Umesto toga, ako gledate na seksualnost kao na sastavni deo života, i nastavite dalje, uopšte više nije teret. Kada vam je um sve vreme okupiran seksualnošću, onda sve okolo vidite kroz taj um. U suprotnom, kada sve vidite onako kako jeste, u redu je. Dakle, važno je da upravljate svakim aspektom života prema njegovim zaslugama, to je to. Ne radi se o seksualnosti, radi se o svakom aspektu života.
Ništa neće ometati vašu duhovnost. Doprineće joj. Kad god postoji potiskivanje, kad god postoji diskriminacija, kad god postoji manipulacija zbog socijalno moralnih struktura, onda je veličina tog nečega veća nego prava veličina. U suprotnom, nema problema. Možemo se nositi sa bilo kojom situacijom i nijedna situacija nije loša, nijedna situacija nije neobično dobra, sve je realnost. Upravljajte njome sa realnošću. Sve dođe, sve ode. Ništa ne ostaje zauvek. Ništa neće ostati zauvek, uključujući i vas. Vidimo mnogo potiskivanja u društvu na raznim nivoima, uključujući hranu, odeću, itd. zbog socijalno-moralnih, kulturoloških i strukturalnih pravila. One ustvari zarobljavaju um ljudi. Inače, gde je problem? Naša socijalno-moralna postavka je stvorila “smeš” i “ne smeš”, ali mi u Indiji poštujemo svaki aspekt ljudskog postojanja još od početka čovečanstva. Poštujemo ga, dajemo zasluge svemu i ništa nas istinski nije mučilo, nikada. Ali, danas otvoreno diskutujemo i krivimo ljude jer imaju određene težnje: “O, on/ona ne bi trebalo to tako da uradi…” Mi nismo dostojni da sudimo čak ni nama samima, zašto se brinuti o drugima?
Kad god tražimo nešto od zemlje, kad god se rodi nova želja, shvatite da je to novo obavezivanje, novi ugovor. Svaki taj ugovor zahteva prostor, vreme i energiju da bi se sproveo. Sve ima cenu. Budite svesni svog stalnog menjanja želja. Istovremeno tražite još vremena i života.
Mohanđi govori o anatomiji želja
Ko smo mi da sudimo drugoj osobi? Sve ima svoj razlog. Ništa se ne dešava bez razloga u životu. Sve se dešava u vremenu, prostoru, situaciji, ljudi u određenom okruženju, sa određenom svešću. To se ne može promeniti. To je ono što zovemo sudbina i to se nastavlja. To je tok. Sve se menja. Ono što ste hteli juče možda nema nikakvu vrednost za vas danas. Baš kao novine. Ako vam dam novine od prošle nedelje, šta ćete uraditi? Verovatno ćete ih iskoristiti kao toalet papir jer nemaju vrednost, više nisu korisne. Baš tako svaki trenutak je završetak – nešto počinje, nešto se završava, život teče. Ideal je da ništa ne zadržavate u vašem umu. Održavajte vaš um praznim, čistim. I ono što vam dolazi, to je odraz onoga što vam je potrebno u umu u tom trenutku. Ne zadržavajte ga tamo. Jednom kad dođe, odrazite ga, otišao je. Sledeći trenutak, pojavi se, odrazite to, otišlo je. Tako je to, kontinuirani tok i nikada nećete nositi nikakav teret. Nikada nisam verovao da treba išta da nosite u svom umu više od nekog razumnog perioda vremena. Ako ga ipak nosite, to je povezano sa potiskivanjem.
Potiskivanje znači odlaganje. Odlaganje znači da će vam trebati zadovoljenje u nekom drugom momentu. To takođe može da znači da ćete morati da uzmete novi život. Videli smo da se to dešava. Neke osobe konstantno piju, kvare svoj život i umru. Drugi se pitaju: “Zašto piju toliko alkohola?” To je zbog potiskivanja u drugom vremenu. Kada kažem: “Ne radite nešto,” jedina misao koju ćete imati biće o toj stvari. U priči gde je guru rekao svom sledbeniku: “Misli na bilo šta osim na crnog majmuna”, jedina misao koju je učenik imao bila je o crnom majmunu! Zašto? Kada poričete nešto, to preovlađuje u vašem sistemu. Isto tako, kada preterano brinete ili potiskujete nešto, to se vraća. Umesto toga, suočite se sa svim tim stvarima: “Ok, ovo se dešava, to je u redu, novi događaj se dešava, to je u redu…” na taj način nastavite dalje, plovite glatko, kao divna reka, i neće biti problema da se ulijete u okean u nekom momentu. Sa druge strane, ako nosite teret, morate da ga se rešite u celosti pre nego što dođete do okeana. Zato kažem, potiskivanje je najveća šteta koju možete da nanesete sebi. Ne smatram ništa ni dobrim ni lošim, uz izuzetak nasilja. Ne volim nasilje jer nasilje ostavlja trag u vazduhu, u atmosferi i u umovima ljudi koji su bili pod uticajem nasilja i tamo stvara slične stvari. Isto kao i pozitivnost – možete izraziti saosećanje ili ljubaznost, to donosi još više takvih emocija u ljudima. Recimo da ste podelili ono što ste imali sa drugom osobom. To osećanje će povećati aspekt deljenja u vama. Postoje mnogi koji pričaju ali ništa ne rade u životu. Ovi ljudi će isto na kraju početi da budu depresivni. Oni nikad ne ispune ono što pričaju. Umesto toga, neko ko spontano ispunjava (pozitivno) će uvek biti bogat i uvek će biti oslobođen. Uvek kažem, ne ulazite u zonu nasilja u mislima, rečima i delima. To će održati vaš unutrašnji prostor čistim. Svi povezani sa vama će se osećati dobro. Dakle, jedina stvar koju treba da zapamtite jeste da nastavite da doprinosite društvu.
I ne skladištite ono što vam zaista ne treba. Posebno danas, u vreme interneta, možete da imate razne stvari sa interneta. Ne mislim da je to nešto oko čega treba da se brinemo. Mnogi ljudi kažu: “O, Bože, danas je svet jako prljav!” Prljavština nije u spoljnjem svetu, prljavština je unutra. Svet je onakav kakvog ga vidite. Ako imate prljavštinu unutar sebe, spolja ćete videti samo prljavo. Možete biti čisti i možete imati čist svet. Ne možete promeniti ništa što se dešava u svetu, osim ako se vi ne promenite. Ostanite čisti iznutra. Ako ste čisti, to je u redu. Onda će vibracija koja dolazi iz vas takođe doneti čistotu u nekom stepenu. Kada ste veoma popularni, možete doneti više čistote, kada niste popularni, možete doneti čistotu društvu, ili bar u vašem domaćinstvu. Sve je u redu, što se društva tiče.
Dakle, rekao bih da ništa ne može ometati duhovnost ako ste čisti iznutra. To je moje mišljenje.
Cenite dobre osobine u svakome, i ignorišite loše. Svi smo mi skup pozitivnog i negativnog. Nikada ne osuđujte drugog jer će i nama biti suđeno.
Mohanđi o istinskom moralu
P: Ja kada povećam svoju duhovnu praksu i počnem da stremim shvatanju sebe, osećam kako se unutar mene diže ego. Ljubazno Vas molim da me posavetujete kako da se nosim sa ovom situacijom?
O: Odgovor je u pitanju – rekli ste Ja četiri puta. To je problem: “Ja, ja, ja, ja”. Uklonite “ja” i samo budite. Promenite se. Budite duhovna praksa, budite vi. Budite sve i bićete oslobođeni.
P: Kada guru uzme na sebe patnju sledbenika, da li sledbenik mora da prolazi kroz patnju ponovo? Ako ne, da li mu manjka iskustvo u evoluciji?
O: Guru nema patnju. Patnja dolazi iz uma. Guru možda ima bolove, ali patnja je izbor. Patnja znači da se opirete nečemu. Samo kada se opirete nečemu, postoji patnja. Guru može da oslobodi sledbenika nekih stvari sa kojima sledbenik nema kapaciteta da se nosi, samo iz saosećanja, ne sa očekivanjima. Zamislite da sledbenik zaista vredno radi da dosegne najviše na zemlji, guru vidi da ga jedna stvar sprečava, guru će je skloniti. I guru ne pati – skoro kao da vidi sebe u sledbeniku i to je na neki način kao samopomoć. Shvatite ovo jasno. To nije usluga. U socijalnom, komercijalnom svetu, to je to, u društvu je svaka transakcija usluga. Međutim, u vezi gurua i sledbenika ne postoje usluge. Ako sledbenik veruje guruu, guruov posao postaje da ga vodi napred. Baš kao vozač vašeg autobusa. Verujete vozaču i autobusu, uđete u autobus; onda je vozačev posao da vas vozi. Ne možete sesti na vozačevo mesto i voziti. Ne znate kako se to radi. Dakle, vaš posao je da se pobrinete da ste seli i da verujete vozaču i vozač će vas odvesti. Guru neće uzeti sve od sledbenika, nema potrebe da to radi. Ako guru to uradi, sledbenik postaje suviše lenj i ne radi ništa. Ali kad guru razume da je sledbenik otišao suviše daleko, i ako ukloni nekoliko čioda sa njega, sledbenik će preći preko, a dalje guru preuzima. Ovo se dešava jer je tako lakše nego da da deset različitih smernica kako preći preko. Tako da je ovo akt saosećanja, bez očekivanja. Bilo kakva transakcija od gurua ka sledbeniku nije povezana ni sa uslugom, ni sa očekivanjem.
Ovo nije uobičajeno jer sad nemamo tako posvećenih sledbenika. Većina su sledbenici koji su skloni osuđivanju – “Ako guru uradi ovo, ja ću ga slediti. Ako ne uradi, pratiću drugog gurua.” Mnogi ljudi koje vidite prate razne gurue; pa im nijedan guru ne daje ništa; nijedan guru ne uzima osećaj vlasništva ili obavezivanje. Ovo je današnji svet, jer zbog ere interneta, putovanja su lakša, možete posetiti bilo kog gurua koji izgleda dobro ili je pogodan, miriše lepo, priča lepo i tako dalje. Ono što se tada dešava jeste da se pravo povezivanje ne dešava. Preuzimanje gurua se desi samo kada je povezanost nepokolebljiva. Guru zna vrlo dobro da je sledbenik njegova odgovornost; sledbenik zna da on nikada neće otići. Biće uz gurua. Onda to postaje obostrani dogovor: ti postani ja, ja ću postati ti. U tim uslovima se preuzimanje dešava. Ponovo, guru ne pati. Može postojati bol u telu, ali patnja ne postoji jer postoji zadovoljenje – jedna osoba je oslobođena. Guru je došao da isporuči. Možda je deo toga preuzimanje tog određenog tereta.
Kada se telo vodi prirodnim instinktima i um više ne gomila želje, čovek je u stanju slobode.
Mohanđi o oslobođenom postojanju
Zapamtite jadnu stvar. Sve zavisi od toga koliko je duboka povezanost. Većinu vremena povezanost je transakcijska. Svi drže granice: “U okviru ovih granica, ako je sve ok, ja ću slediti ovog gurua.” To je kao opcija. Kada je opcija, niko nije posvećen, guru nije posvećen, sledbenik nije posvećen. Na primer, ako ste u mojoj kući, ja moram da se pobrinem da ste jeli. Ako ste u nečijoj drugoj kući, nije moja odgovornost da vas nahranim. Jednostavno. Baš tako. Stoga je doslednost jako važna. Ako ste u potpunosti dosledni, ako ste u potpunosti predani, ako imate 100% uverenja i ako ste ovde zauvek, onda je to moja odgovornost, ja moram da se pobrinem da ste dobro nahranjeni, da ste dobro vođeni. Tako to funkcioniše.
U današnjem svetu, sve je stvar glamura, sjaja i vidnog uticaja. Sve je u tome šta se vidi: “Meni se sviđa ovo, ne sviđa mi se ono”, neko kaže: “On je dobar, sviđa mi se”, neko kaže: “On je jako loš, ne sviđa mi se…” Previše uticaja dolazi od strane društva i poverujemo u to; na primer: “Svi gurui su loši”, u takve izjave mi poverujemo. Kada u to poverujete, vi poričete svoj sopstveni napredak, u stvari vi umanjujete sjaj Guru Principa (Guru Tatva) u sebi. Guru Tatva, koja sjajno svetli, postaje slaba jer joj vi ne verujete. Dakle, nije da vi polažete poverenje u osobu. Vi verujete situaciji, stanju. Guru je stanje. Šiva je stanje. Vi ste stanje. Od vašeg stanja do stanja, to je putovanje. Od vas kao jedinice do univerzuma je putovanje. Univerzum vam se dešava. Kao što sam objasnio ranije, kap postaje okean i okean postaje kap. Na ovaj način morate biti postojani. Recimo, neko je rekao: “Babađi, voleo bih da ti budeš moj guru.” Baba je rekao: “Ti nisi dostojan. Nisi dovoljno čist.” Onda je čovek rekao: “Ako me ne prihvatiš, izvršiću samoubistvo.” Babađi je rekao: “Molim te, samo napred.” Čovek je skočio sa brda i umro. Onda je Babađi uzeo njegovo telo i ponovo spustio dušu u njega. Jednom smrću on je popravio sebe, a onda se vratio. Mnogo puta guru vam da ovo iskustvo ponovnog rođenja da biste postali dostojni u jednom životu, za šta bi vam inače bilo potrebno mnogo života. Guru radi ovakve stvari. Možda vi to i ne znate. Ali morate biti dosledni. Ako niste dosledni, šta guru može da uradi? Guru neće reći: “Vidite, ja sam najbolji guru.” Na vama je da odlučite. Kojeg god gurua da sledite, budite tamo, mirni, sve vreme. U suprotnom, niko vas ne može služiti. Guru znači neko ko je ustaljen u stanju bez uma, stanju bez misli; osoba koja je ustvari povezana sa višom svešću, sa Izvorom. To je guru i taj guru će uvek biti dostupan. Uvek je dostupan. I zapamtite, nije samo osoba, već stanje. Tako da ako tražite osobu i njegovu pojavu, oblačenje i način na koji govori ili koji god da su razlozi, promašili ste glavni princip – stanje, stanje učitelja. Stanje je ono što vas može transformisati, ne ličnost. Ličnost može samo privući, stanje može da transformiše. Vi se povezujete sa učiteljem zbog te transformacije. Prava duhovnost je transformišuća. Ako se transformacija ne dogodi, nema razloga da budete duhovni. Možete da odete u kafanu i popijete pivo, to je bolje. Ako se tranformacija dogodi, to znači dešava se manje misli, što znači, ne postoji žurba za mislima, smireni ste, celo postojanje će biti smireno; neće biti narušeno emocijama. Transformacija u stanje koje neće biti narušeno ničim oko vas. Guru će vas odvesti na taj nivo i onda na nivo gde ćete se potpuno rastvoriti. Ali, za to treba da budete prisutni. Ako niste tu konstantno i kontinuirano, kako vas guru može igde odvesti? Zamislite da je autobus ispred vrata, ali vi ste već otišli u jutrarnju šetnju. Autobus će čekati neko vreme i onda će otići. To što sam objasnio je baš tako. Nadam se da je jasno.
Poravnanje je oslobođenje. Oslobođenje je poravnanje. Kad su telo, um, intelekt i ego odvojeni jedno od drugog i ne utiču jedno na drugo, čovek je poravnan. Kad okolnosti i događaji ne uznemiravaju nijedan deo čoveka, on je odvojen. Odvojenost je poravnanje. Poravnanje odvaja osećaje od uma. Stvari kao što su um, intelekt i ego ostaju povezani, ali i razdvojeni. Stanje slobode podrazumeva ovo odvajanje. Nema vezivanja između. To je stanje bez karme jer nema osećaja vlasništva ni nad kojim aktivnostima. Čovek iskusi apsolutnu slobodu u svakom trenutku.
Mohanđi govori o pravoj slobodi
P: Vi kažete da prihvatimo osobu sa svim njenim pozitivnim i negativnim atributima, ali ako nam negativni atributi štete, ne popravljaju se vremenom, šta bismo trebali da uradimo u tom slučaju?
O: Svi smo mi mešavina pozitivnog i negativnog, dobrog i lošeg. Mi smo pozitivni i negativni, sve je do nas. Kada potisnete negativno i pojačate pozitivno, desi se nesklad. Kada gledate na pozivitno i negativno kao da su isto, presušiće i jedno i drugo. Ako tražite stabilnost uma, to mora biti na način gde su pozitivno i negativno jednako poštovani. Na Zemljanoj ravni naučili smo da budemo posesivni. Možemo da vidimo (šta postoji) u svetu ono što vidimo u novinama – ljudi se hvale i daju sve od sebe da dokažu da su bitni u ovom životu. Sve to – pohvale, aplauzi – čini nas pohlepnim za vrstom opstanka gde nas svi odobravaju. Isto tako, shvatite, kad vas ljudi odobravaju, to takođe postaje vaš teret. Sve je teret, čemu god da se opirete ostaje duže, većinom negativni aspekt. Pričali smo o seksualnosti, aspektu novca itd, mnoge od njih mi poričemo, opiremo se, odbijamo da obratimo pažnju na njih. Šta će se dogoditi? Ostaće tu duže jer postoji potiskivanje. Stoga, ako ste u redu sa vašim i pozitivnim i negativnim, razumite da svi ljudi na ovoj planeti takođe imaju i pozitivno i negativno. To je uvek pomešano. Dakle, kada potiskujete nešto, taj aspekt preovladava jer se njegova kvota povećava. Prihvatite i živite sa svakim svojim aspektom jer svako ima sve aspekte. Nikada nisam rekao da sam savršen jer znam da nisam savršen, niti je neko drugi savršen. Nema potrebe biti savršen. Vi ste to što jeste i vi radite najbolje što umete na ovom svetu. Tražim od ljudi da pokušaju da doprinesu društvu u kome žive, na svoj način. Ako imate vreme da date, dajte vreme. Ako imate ljubav, dajte ljubav. Ako imate novac da date, dajte novac. Ako imate znanje, veštinu, iskustvo da podelite, delite to. Šta god da imate, delite. Na taj način ćete uvek biti bogati. Uvek ćete se osećati bogatima, osećaćete se dobro. To je sve što možete da uradite.
Pravična dužnost je dati svoj doprinos Zemlji, kao što je najviša darma nenasilje.
Mohanđi o ljudskoj dužnosti
Čitavo poređenje je uzaludna vežba. Nikad nisam video nikoga potpuno pozitivnog, uključujući i mene. Nikada nisam video nikoga potpuno negativnog, uključujući i mene. Dakle, svi smo isti, svi smo ljudska bića koja hodaju ovom zemljom i hajde da se ne zanosimo verujući da smo bogovi i da ne treba da imamo nedostatke. Ja sam pao mnogo puta pre nego što sam naučio da hodam. Čak do danas nisam naučio da hodam. To je uvek kontinuirani proces. U raznim vremenima donesete odluku, nekada će istorija reći da je odluka bila pogrešna, u vezama, u životu. U raznim situacijama, u poslu, mi donosimo brojne odluke ne očekujući loš rezultat. Međutim, nekada to donese loš rezultat. Ne krivite sebe za to jer smo svi bića sa različitim sastojcima, mi smo mešavina mnogih stvari. Pa nekada možemo pasti – to je u redu, odatle učimo, razumemo da može biti neuspeha, može biti uspeha, to je mešavina. Iako je bilo neuspeha, vi niste neuspeh. Iako je bilo uspeha, vi niste uspeh. To je sve do situacije. Neke situacije vam donose uspehe, a određene situacije neuspehe. I jedno i drugo je u redu, to ste i dalje vi. Prihvatanje na tom nivou je važno. Onda negativno i pozitivno neće mnogo uticati na vas. I ne gledajte ni na koga kao potencijalno negativnog ili potencijalno pozitivnog jer ćete se razočarati. Neko mi je skoro napisao: “Mohanđi, ja gledam na vas kao na savršeno ljudsko biće.” Ja sam mu rekao: “Ti tražiš razočaranje uskoro.” Ti ljudi će sutra reći: “O, ja sam rekao da je on veliki čovek, ali on je glup tip.” To je isti problem. Kada nekoga pozicionirate iznad određene granice, onda vaš posao postaje da to održavate, a ne posao te osobe! U raznim vremenima susreli smo se sa razočaranjem zbog našeg osećaja o nekome, a ne zbog njihovih problema. Možete slediti određene stvari koje vam se sviđaju, možda način na koji ja nešto uradim ili kako pričam, bilo šta… to je u redu. To vas oblikuje i to je sve. Ali, ne gledajte na drugu osobu kao na potpuno pozitivnu ili potpuno negativnu; svi smo mi mešavina. Dopustite sve u svakom i nema razočaranja. Bićete srećni sa ljudima.
Veze će biti dugovečne. Imaćete duže veze. Ako bilo koju vezu izgradite na očekivanjima, samo pogledajte koliko će dana trajati. Period. Uzmite u obzir veze koje ste izgradili sa bilo kim, bila to porodica ili prijatelji, bilo koja veza izgrađena na očekivanjima imaće kratak vek. To je zagarantovano. Ja sam to iskusio u svom životu jer su ljudi koje sam mnogo voleo počeli da imaju sve više i više očekivanja. Dalje su očekivanja vodila posesivnosti. Posesivnost postaje veoma teška jer ne možete nikoga posedovati. Ja ne posedujem sebe, ne mogu da posedujem nikoga, ja vodim slobodan život. Drugi mogu reći: “Ne, on bi trebalo da radi šta ja kažem.” Ali to karmički nije moguće. Ne možete garantovati da će vaša deca uraditi tačno šta vi kažete, jer su takođe karmička bića. Kada su jako mala, to je drugačije, ali kad odrastu, imaju svoj život jer ih karma vodi, sudbina ih preuzima. Dakle, kad god se dese očekivanja i posesivnost, rezultat je uvek razočaranje. Druge emocije to slede – bes, mržnja, ljubomora, osveta, i tako dalje, sve što vašu frekvenciju čini lošom, niskom. Bolje bi bilo imati veze bez očekivanja da biste uvek mogli da se smejete jedno sa drugim. U suprotnom, uvek završimo namršteni: “O, pogledaj ovog tipa,” to nije dobro. Ovo je važno da razumete.
Mohanđi govori o životnom balansu
Kada nemamo vremena za sebe, živimo neizbalansiranim životom.
P: Ako neko identifikuje sebe drugačije od pola u kom je rođen, kako se orijentiše u društvu i kulturi gde nije prihvaćen?
O: Ovo je konflikt koji lako možemo rešiti prihvatanjem; kada prihvatite sebe onakvim kakvi jeste i tako se ponašate. Osnovni sastojak kao što je pol, životni vek, mesto rođenja, itd. su određeni pre nego što smo se rodili. Zato ste rođeni u određeno vreme, situaciji ili mestu. Mora da se počne prihvatanjem. Sve mora da počne prihvatanjem. Morate prihvatiti sebe onakve kakvi ste. Odražavate sebe onako kako prihvatate. Kada počnete prihvatati sebe, celo društvo će vas prihvatiti. Ako ne prihvatate sebe, niko vas ne može prihvatiti ni na koji način. To možete videti i u društvu. Vaše prihvatanje će biti odlučujući faktor za društveno prihvatanje. Ako vam je potpuno prijatno u sopstvenoj koži, ceo svet vas prihvata. Ako vas svet ne prihvata, ne gledajte na svet – gledajte unutra. Šta je to u vama što ne prihvatate? Ako ne prihvatate jedan aspekt u sebi, to ćete odražavati i u društvu. Ako ne prihvatate sebe u potpunosti, niko vas neće prihvatati. Postajete usamljenik. Ovo je tako jednostavno.
P: Da li treba da doniramo naše telo medicinskom fakultetu za istraživanja nakon naše smrti, za dobrobit medicinskih studenata?
O: To je individualna odluka. Šta bih ja mogao da kažem? Ako vam se to radi, uradite.
Mohanđi govori o pravoj akciji
Rad je bogosluženje. Kada posmatramo rad kao bogosluženje, uvek smo sa Bogom. Mudra osoba svaku životnu aktivnost gleda kao nebeski ritual. Tako nikad ne napušta boravište Boga u sebi.
P: Kako sledbenik može da iskaže zahvalnost svom guruu?
O: Svojim životom. Sledbenik iskazuje zahvalnost svom guruu kroz svoj život. Ako živite učenja svog učitelja, nema bolje guru dakšine (dara). Najveći dar je živeti učenja, živeti taj život. Ne gledajte gurua govoreći: “O, on jede, puši, pije…” Umesto toga, gledajte osnovna učenja, koja su suštinska učenja, srž Datta puta, našeg puta.
Samoprihvatanje. Početi sa prihvatanjem sebe, čineći svaki trenutak vredan življenja za društvo spolja, živeti život saosećanja, ljubaznosti, bezuslovne ljubavi, deljenja, brige za druge, čistoća u mislima, rečima, delima, nesebičnost… i poštovanje i zahvalnost.
Poštovanje i zahvalnost nikada ne treba da budu uslovljeni. To je najveća tragedija za sve ako su uslovljeni. To pokazuje naš manjak integriteta. Jedini najvažniji poklon koji možete da date sebi kao sledbenik je integritet. Juče, danas i sutra – ako ste isti, onda vas guru obasipa milošću. Ne smo guru, nego vas cela tradicija obasipa milošću zbog vaše doslednosti. Ako zbog socijalnih ili moralnih razloga, šta god da je razlog, nastavite da se kolebate, neće biti nikoga ko bi mogao da vas vodi ili da vam pomogne. Stoga, najveći poklon koji možete dati svom guruu jeste da živite njegova učenja do tačke gde ćete postati ista ta osoba, produžetak osobe koju smatrate guruom. Onda je to zauvek.
Mohanđi govori o življenju ljubaznosti
Ostavite ovaj prostor kao da nikada niste ni živeli. Ostavite svoju aromu, ne vaša razočaranja.
Dalje, kada napustite telo, takođe će se sve rastvoriti. Juče, u drugom kontekstu, govorio sam o izlazu gurua. Vreme izlaska gurua iz tela je kao poseban događaj. Kada se osoba ustoliči u sebi, to znači da se potpuno ustoličila, rastvorila je um, potpuno je poravnala telo, um, intelekt, ego i duh i ona je savršeno stanje mirnoće (stanje Šive), ona u trenutku smrti ne odlazi. Ona se širi. To je veoma slično velikoj eksploziji, slično atomskoj eksploziji. U to vreme, ko god da je sa guruom automatski će ući u tu zonu. Drugim rečima, grupa ljudi će takođe ući u tu dimenziju i to je ekstremno retka prilika. Kad guru odlazi, takav događaj je redak, jer se guru obično udalji od svih i pošalje ljude dalje i onda ode ili se proširi. Dakle, “smrt”, pravi mahasamadi učitelja, nije smrt. Smrt je kada duša napušta telo. U ovom slučaju, duša ne odlazi. Duša je kap, potpuni konglomerat, onda se proširi. To znači da jedinica postaje univerzum. Faza gde jedinica postaje univerzum je ogroman događaj u svetu. Čuli ste o velikim majstorima kao što je Ramana Mahariši, i drugi. Vreme njihovog odlaska (iz tela) ili proširenja je veliki događaj. Svega nekoliko sledbenika ima priliku da bude uz gurua u to vreme. Pre toga, mnogo proveravanja će se desiti. Ljudi moraju da budu veoma posvećeni, u potpunosti spojeni i rastvoreni u guruu da bi bili uz gurua u to vreme. To su osobe koje se skupe. Onda guru zna kad da preuzme (ranije pitanje o preuzimanju gurua). Ovo vreme guru ne samo da preuzima, već takođe rastvara i spaljuje sve i odlazi. I to je završetak za sve te ljude. To je veoma redak događaj. Da bi dosegli to, osoba treba da bude smirena, posvećena i da ima nepokolebljivu veru. U suprotnom, mnogi dođu i odu. Guru nema ništa sa njima. On daje koliki god da je njihov kapacitet i to je to. Ali, kada sledbenik ima nepokolebljivu veru, potpunu predanost, bez promene ili devijacije (na putu), i guru je jedini objekat povezanosti, on postaje ne samo odgovornost gurua, već guru mora da stopi sledbenika sa sobom i da ga vodi. Takvi ljudi možda neće umreti odmah, ali njihova cela konstitucija se menja. Njihovo preostalo vreme će biti u mirnoći, oni postoje u mirnoći i kada odu, oni postaju okean. Neće se vratiti na zemlju da se ponovo rode i iznova nastave putovanje.
Ja ne forsiram stvari. Ja ni ne blokiram stvari. Kad je um umešan, prirodnost je izgubljena. Kad je “ja” umešano, milost je izgubljena.
Mohanđi objašnjava kako biti prirodan znači biti duhovan
Ovo sam pričao jer postoji mnogo faktora koje ljudi ne razumeju, društvo ne razume, gledaju osobu, slušaju šta govori, neke stvari takve prirode i veruju da je to cela slika. Ovo su moguće zablude; forma, izrazi mogu dovesti u zabludu. Oni verovatno proveravaju ljude jer oni koji nisu dostojni da ostanu, moraju da odu. I to je svakodnevni test. Da biste bili dostojni da se potpuno rastvorite, morate biti potpuno čisti od ćelijskog nivoa, sa nivoa atoma, jer smo skupili toliko toga iz mnogih života. Moramo zapamtiti ovo. To znači da smo danas ono što jesmo zbog prošlosti. “Prošlost” znači da smo nosili mnogo materijala iz prošlosti da bismo napravili ovu sadašnjost danas. Dakle, mi smo takođe ono što smo bili u prošlosti. Mnogo puta to je bolno zbog posedovanja i posesivnosti. Mi smo posesivni zbog osoba, naših pozicija, imovine, svih tih stvari, pa da bismo se skinuli sa svega ovoga i učinili se potpuno bistri, čisti, da biste se rastvorili, guru radi napornije od vas, ali vi morate da budete dosledni.
Da zaključim, najbolje što možete dati je da živite učenja svog gurua i budete postojani u svojoj povezanosti. S vremena na vreme guru vas može izbaciti samo da vas testira da vidi da li ćete otići. Ako imate ego, bićete uvređeni i otići ćete. Ako ste odbacili svoj ego, ništa neće raditi, nećete biti uvređeni, kao u priči o Dipaku.
Guru ga je zloupotrebljavao iz dana u dan, ali Dipaka je nastavio da mu služi. Bog Šiva je došao, Bog Višnu je došao zbog postojane pažnje koju je sledbenik davao guruu. Avatari su došli, učitelji su došli, i bogovi su došli. I dalje se sledbenik nije uznemirio. Njegov fokus je bio guru, ništa drugo nije bilo važno. Onda je i on postao veliki učitelj. To je poenta.
Dakle, šta možete dati guruu?
Živite učenja, učinite gurua prisutnim svugde; gde god odete ljudi će videti gurua. Onda ste uradili svoj deo i kada dođe red na vas da odete, da se stopite, guru će preuzeti. To je guruova odgovornost. To je lepota Tradicije.
Ako iz vaših usta ne dolaze reči saosećanja i ljubaznosti, za šta vam služe usta?
Ako svojim rukama ne činite dela saosećanja i ljubaznosti, za šta su vam one?
Ako iz vaših misli ne cvetaju misli saosećanja i ljubaznosti, za šta služi ovaj um?
Ako se plan dobrih dela bez očekivanja ne rađa u našem intelektu, za šta nam služi intelekt?
Ako iz naših srca ne teče ljubav, za šta nam služi srce?
Naš život je tačno onakav kakvi smo mi. Budite dobri. Činite dobro. Ahimsa (nenasilje) je najveća Darma (životni princip).
Mohanđi govori od istini postojanja
Prevela: Ivana Vujin
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić