Mohanđi govori – Zum satsang – 2. deo
25. avgust 2018.
Emocije
P: Kako da znamo da li emocije koje izražavamo u ovom životu pripadaju ovom ili prošlom životu?
M: Mislim da nema potrebe da to znamo, zar ne? Emocije se dešavaju, tako da mogu biti stečene u ovom životu, verovatno su stečene tokom odrastanja, ili smo ih sakupili i zarobili u prošlom životu. Ako su zarobljene u prošlom životu, zovemo ih šablon zato što se onda ponavljaju kao pokvarena ploča, tj. ista stvar će dolaziti iznova i iznova. Ako smo ih sakupili ovde, postoje neko vreme i onda se rastvore jer nemaju dublji koren. U odnosu na dubinu njihovog korena, razumećete da li su iz ovog ili prošlog života. Ali ja verujem da ne bismo ni trebali da ih gledamo jer je to kompletno gubljenje vremena. Kada se skoncentrišete na emocije, vaša frekvencija je na tom nivou. Umesto toga, ja bih se skoncentrisao na sunčevu svetlost. Budite svetlost. Buđenje. To je mnogo bolje jer emocije svakako nemaju dugotrajno postojanje. Emocije ostaju neko vreme i onda odlaze. Niti ste vi emocije niti su emocije vi. Imaju vrednost samo kao zabava, bilo da su dobre ili loše. Stoga, ja bih rekao da ne treba previše da se koncentrišete na emocije.
Kako živeti “normalan život”
P: Kako da živimo normalan život bez vezivanja u ovo turbulentno vreme
M: Kako drugačije možete da živite? Postavite pitanje. Šta je kriterijum za normalan život? Svi mi živimo normalne živote kako znamo, onako kakvi smo, kako nam naše frekvencije dozvoljavaju. Nemojte misliti da je noramaln život nešto drugo. To um razdvaja. Ono što sada doživljavate je vaš normalan život. Budite svesni sada. To je jedina stvar koju možemo da uradimo. Vreme, prostor, situacije, iskustva su programirani, prepisani i oni se dešavaju. Ne možemo ih promeniti. Ja sam ovde u ašramu u Torontu, u Kanadi. Recimo da nisam srećan što sam ovde i želeo bih da sam u Parizu sada. Da li je to moguće? To je druga lokacija, drugo mesto i potrebno mi je mnogo vremena da stignem tamo. Svi smo mi ograničeni vremenom, prostorom, situacijama i određenim emocijama. Prihvatajući ih u potpunosti, bez opiranja i uživajući u njima bez obzira da li su dobre ili loše, to je naša zrelost.
Ja imam svoju odabranu sudbinu, bilo da vam se sviđam ili ne. VI imate svoju odabranu sudbinu, bilo da ja to odobravam ili ne. Mi smo samo proizvodi naše vlastite karme. Svrha života je život sam, odnosno iskustvo zvano život. Kao što ja nemam pravo da osuđujem vas, nemate ni vi pravo da osuđujete mene.
Duhovna zrelost ogleda se u nivou sposobnosti prihvatanja. Kada smo zaista zreli, dosta toga ćemo prihvatiti. Prihvatićemo svakoga, sve, kao da su svi oni naš izraz. Neće biti ničega kao što je dobro življenje ili loše življenje. Šta je dobro i loše? Sve je iskustvo. Kada je sve iskustvo, ne možemo reći da je nešto dobro ili loše. Uvek govorim o jednoj stvari: ahimsa (nenasilje) u mislima, rečima, delima. Nasilje stvara energiju koja vas vezuje. Kada ste nasilni u mislima, rečima i delima, to vas vezuje. Umesto toga, budite ljubazni u mislima, rečima, delima. To vas oslobađa. To znači biti na putu oslobođenja koji ja propagiram i zbog koga je dobra ideja biti ljubazan, saosećajan i voleti. Ne govorite negativno ni o kome, uključujući i vas same. Niko ne treba da zna vaše slabosti. Svako ima slabosti, kao što svako ima vrline. Ja imam sve slabosti i sve vrline celog sveta. Ne smatram sebe posebnim ni u kakvom obliku. Kada stavite sebe u kavez ili okvire, morate da živite u njima, i to je veliki teret. Umesto toga, oslobođeno postojanje znači potpuno prihvatanje sebe kakvi jeste. Možda niste savršeni u svojim očima i očima drugih. To nije važno, ovo je inkarnacija, ukus sa kojim ste se rodili. Tako je kako je.
Kada prihvatimo sebe u potpunosti na ovaj način, onakve kakvi jesmo, 80% rata je dobijeno na putu oslobođenja. Već popločavamo put oslobođenja. Prihvatanje nas vodi oslobođenju, oslobođenom postojanju. Oslobođeno postojanje ima mnogo veze sa prihvatanjem sebe (samoprihvatanjem) i prihvatanjem okruženja. Čak i ako ne možete da prihvatite ljude izvan vas, ako prihvatite SEBE u potpunosti, automatski će vas svi prihvatiti i vi ćete prihvatiti sve ljude. To ide spontano, zato je to tako. Svetlost o kojoj govorimo treba da počne iznutra i da se reflektuje spolja.
Ne postoji nešto što se zove ispravna osoba, ispravno življenje, smeš i ne smeš. Kada kažem “ne smeš”, nasilje je jedina stvar o kojoj pričam. Ne izražavajte nasilje ni u mislima, ni u rečima, ni u delima. To se proteže i na druga živa bića. Svi bi trebalo da se osećaju dobro i udobno, trebalo bi da se brinemo o SVIM bićima na isti način. Svako biće ima nagon da živi. Nemamo pravo da ih zarobimo, osvojimo, ubijemo ili mučimo. Nikada ne bismo trebali to da radimo.
Treba nam više savetnika, više ljudi
S druge strane, govorio sam o imanju više savetnika, tj. više onih što savetuju, pre nego grupi za sprovođenje zakona. Dešava se da je nekada osoba gladna i nema novac. Možda je ukrao nešto hrane, ali mi ga onda obeležimo kao lopova. Za života i iznad toga on treba da živi život lopova. Umesto toga, trebalo bi da razumemo problem i da pomognemo. Mogli bismo da ga izvadimo iz te situacija tako što bismo mu dali posao ili ga naučili nekoj veštini. To će imati REGENERATIVNI EFEKAT. Pokušavamo da nekoga učinimo stabilnim u svom postojanju. Umesto toga, mi etiketiramo ljude kao kriminalce ili lopove. Ono što se događa pre svega jeste da dolazite u tu frekvenciju. Drugo, druga osoba nema šansu ili izbor. Treba nam više ljudi koji bi mogli da savetuju pogođene pojedince kako da izađu iz svojih nenormalnosti, strahova, perverzija itd. Da se onda stabilizuju na određenom nivou tako da društvo bude bolje zbog njihovog postojanja, pre nego da ih se plaši. Mnogo strahova može da se ukloni iz takvih pojedinaca negujući istinu u njima. Svi imamo slabosti. Kada se skoncentrišemo na slabosti, one ostaju. Kada se skoncentrišemo na vrline, one rastu. Trebalo bi da se više skoncentiršemo na rast, stabilizaciju i vrline. Onda bismo to izražavali u i svetu. Zato ja uporno govorim da u ovoj tački u vremenu nama treba više Ljudi – ljudi, ljudi koji neguju, vole, brinu, saosećajnih i ljubaznih, koji su veoma svesni toga šta rade, šta jedu, kako se odnose u društvu. To je danas važno, čak i više nego da sedimo i meditiramo u ćošku. Mnogo puta sam čin meditacije postaje eskapizam. Umesto toga, treba da budete odgovorni. Odgovornost bi trebalo da se reflektuje u društvu onako ko ste vi, kakvi ste vi.
Ja verujem da ne postoji ništa što se zove pravo življenje ili pogrešno življenje. Kada kažem pravo življenje, to se odnosi na bilo šta što vas vodi oslobođenju dalje i dalje, dok je pogrešno življenje nešto što vas vezuje dalje i dalje. Veoma je jednostavno.
Ništa nije apsolutno u prolaznom životu. Ništa nije ni dobro ni loše u tom kontekstu, posebno ako naučite da ništa ne shvatate lično. Ne shvatajte lično životne situacije i imaćete večni mir, i nećete biti mamurni o emocija prošlosti. To je sloboda postojanja.
Biti na više mesta odjednom
P: Kako je moguće biti na više mesta odjednom?
M: (Smeh) Veoma je jednostavno. Postanite jedinica. Trebalo bi da poravnate sebe, sakupite rasut um i sastavite ga. Kada su um, telo, intelekt i duh u poravnanju i vi postojite kao jedinica, tada se dešava proširenje zato što proširenje kao stanje već postoji tu, samo kao energija je svuda okolo, svugde. Etar ili energija je svugde. Vi ste rasuti, pa niste u stanju da vidite energiju. Ne kažem da ste vi lično rasuti, nego su ljudi rasuti jer je um rasut. Zato ne možemo da iskusimo TU energiju. Umesto nje, mi doživljavamo emocije. Kada ste iznad vaših emocija, iznad vašeg uma, iznad vašeg intelekta i u savršenom poravnanju, kada postanete kompletna jedinica, onda je proširenje vaša priroda. Atomatski počinjete da se širite. Kada energija vaše jedinice postane univerzalna energija, kada jedinica postane univerzum, svi ste već svugde. Kada se ljudi povežu intenzivno sa vama, na tom mestu vi se formirate ili se intenzivirate na tom mestu, atomatski. Nije kao da ta osoba kaže sebi: “Sada ljudi u Indiji misle, hajde da odem tamo.” Nije tako, jer ste vi već tamo. Vi ste već svugde, ali kada se ljudi intenzivno povežu, nastaje prostor gde se energija nagomilava. Intenzitet povezanosti je faktor za jačinu prisustva. Dakle, kada se povežemo intenzivno, puni Boga, puni molitve, puni predanosti, onda se ta forma intenzivira. Energija postaje nagomilanija. Kada je slaba i obična, postaje manje nagomilana. Suštinski, svi imaju potencijala da postanu univerzum. Dakle, prvo i najvažnije, morate da postanete jedinica. Prvo postanite vi, i onda postajete univerzum. To je tajna. Veoma jednostavno. Lako.
Kada čovek postane kompletna jedinica, u prefektnom poravnanju sa samim sobom, on vidi sebe u svemu. Svoj sopstveni odraz u svim bićima, živim i neživim. On je u savršenom miru sa samim sobom i spoljašnjim svetom. On više nikada nije sam. Više nema strah od tišine. Ustoličen je u tišini koja je duša sve buke. On je kompletan.
Svesnost vodi odvajanju, ne obrnuto
P: Da li treba da se odvojimo od spoljnog sveta da bismo postali jedinica?
M: Možete li? U stvari, ne postoji spoljni svet. Da li možete da se odvojite od bilo čega? Možete li da se odvojite od hrane na dan, ili vode ili veza? Ne treba da se odvajate ni od čega jer se svesnost, stanje, nastanjuje u vama, kada shvatite da ništa ne pripada vama i vi ne pripadate ničemu. Sve je situaciono. Sve dolazi zajedno zbog iskustva, razna iskustva koja mogu biti dobra ili loša. Ne možete se zaista odvojiti i ne možete se svesno odvojiti umom. Kada se odvajamo, ono što obično radimo jeste da potiskujemo. Kada neko kaže: “Ne želim ovo”, onda ta osoba uvek milsi o tome, ali prekriva to. To je još opasnije jer će izaći u nekom drugom momentu. Znači, ono što treba da uradite je da rastete iznutra sve više i spoljašnjost spontano postaje nevažna. To je najbolji način. Ne koristite um da se odvojite. Ne odvajajte se ni od čega. Sve što vam dođe, primite ga. Kad ste kompletna jedinca, ništa spolja ne može da utiče na vaš put.
Prvo i najvažnije, postajete jedinca tako što rastete iznutra, nije povezano ni sa čim spolja. Zato kažem Bog nije spolja. Kada rastete iznutra i kada ste energizovani iznutra, sunce se rađa unutra, postajete svesni da faktor Boga postoji unutar vas. Onda, ako pogledate napolje, vidite samo faktor Boga. Ne postoji ništa drugo. Upravo ovako mi evoluiramo. Kao jaje. Kada se jaje slomi iznutra, nastaje novi život. Kada je polomljeno spolja, to je smrt postojanja. Tačno ovako se dešava. Pažljivo ovo upamtite — ne možete se odvojiti ni od čega, i ne trebate. Pustite sve što vam je sudbina dala da postoji. Može biti dobro, loše, lepo, ne baš lepo, sve. Pustite sve da postoji. Dokle god vi nemate ništa sa tim, to je vaša sloboda. Tada u stvari možete da iskusite slobodu. U suprotnom, sve je igra uma. Um drži iluzije. On kaže: “Ne želim da budem ovde, zato idem.” Ovo je dimenzija sviđa mi se i ne sviđa mi se. “Sviđa mi se, ne sviđa mi se…”- ovo je um. U stvari, ne postoji sviđa mi se i ne sviđa mi se! Svi ste sve. (Smeh) Šta možete da volite? Ne možete da kažete: “Ne volim moju desnu ruku. Volim levu ruku.” ili nešto slično tome. Nije važno jer je sve to deo vas. Svi ljudi, sva bića, sva mesta, sve situacije, sve je deo vas. Svi ste sve. Da biste ovo spoznali, treba da postojite unutra. U suprotnom, to ostaje samo mašta gde vi kažete: “O, ja sam sve.” Neki ljudi kažu: “Spoznao sam Boga.” Kada ste spoznali Boga, nemate ništa da kažete jer vidite Boga u svemu! Kada kažete: “Da li sam ja prosvetljen?”, zašto je to tako bitno? Trebalo bi da odražavam ljubaznost, saosećajnost, ljubav, jačinu aktivnosti i jasnoću svrhe. Samo onda znate da ste se u potpunosti skrasili. U suprotnom, to ostaju puke reči ili ideje.
Stoga, ne treba ništa da radite, samo treba da idete unutra i stapate se sve više i više. Povezanost unutra počinje kontemplacijom. Vaša povezanost sa samim sobom počinje kontemplacijom: “Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ja?” i to bi trebalo spontano da nas vodi u meditaciju. Ne meditirate vi prvo pa se onda povezujete. Postavljate sebi pitanja, sledeće je da se integrišete, onda nastaje meditacija i svesnost raste; svesnost se stabilizuje i nastaje Buda.
KONTEMPLACIJA -> INTEGRACIJA -> MEDITACIJA -> SVESNOST ->BUDA -> SVEST
Ovako to teče. Sve je iznutra, ne radi se o spolja. Takođe, bilo da vam se sviđa ili ne sviđa učitelj, da vam se sviđa ili ne sviđa put, to je sve igra uma. Put učitelja nema ništa sa tim. Neki ljudi će reći: “Volim ga,” već sledeći dan će reći: “Mrzim ga.” Ponovo, to je igra uma, jer vas um ne može stabilizovati ni na koji način. Priroda uma je nestabilnost i to je ono što izražavate. Ako zaista volite nešto, postojaće prijatna, dosledna povezanost. Biće to večna povezanost, veoma prijatna, puna ljubavi i bez očekivanja. Onda ga ne gledate i ne osuđujete: “O, da li on to mene gleda? Da li se smeje?” Bilo da se smeje ili plače, nije važno, povezanost je večna. Kada ste stabilni i zreli iznutra, vaša povezanost to odražava i spolja. Svi će biti zadovoljni vama, bićete zadovoljni svime. Biće to duboka i temeljna integracija, ceo svet je vi. Zato uvek kažem, stabilizujte se iznutra. I ne radi se o aktivnosti, već o uverenju. Moramo ostati povezani na ovaj način. Trebalo bi da imamo duboku povezanost.
Sa ili bez živog majstora
P: Da li je moguće da doživimo oslobođenje bez prisustva živog majstora?
M: Definitivno, jer ste oslobođeni postojanjem. Oslobođeni ste po prirodi. Živi majstor je izraz, kao znak na putu. Svi majstori su stanja. Sva bića su stanja. Vi kao jedinica izražavate određeno stanje postojanja u svetu. Isto tako svaki majstor, svaka kreacija, svaka inkarnacija je u svom stanju. Neuporedivo je. To je jedinstvenost kreacije. Svako biće predstavlja stanje određenog postojanja, i kada se povežete sa tim bićem, odnosno kada se integrišete u to biće, vi iznutra govorite: “Želim da budem u tom stanju svesnosti.” Zato su učitelji dati po prirodi. Guru znači “neko ko je utvrđen u stanju gurua.” Guru ne znači nužno ljudsko biće. Datatreja je imao 24 gurua i većina njih je bila iz prirode. Nije bilo živog gurua koji uči ljude nečemu.
Isto tako u knjizi Šivina tišina Atmanandin učitelj Šantananda nije ništa učio Atmanandu, samo ga je ispraznio. Učinio ga je kompletno praznim, kao potpuno otvorenu bocu i na kraju je ulio svoju svest unutra. Najviša dostava većine majstora je praznina. Ali praznina nije trajno stanje; to je kao tranzitna čekaonica na aerodromu. Jednom kada se ispraznite, onda se napunite. Ono čime se napunite je čista svest, koja vi već jeste i koje je vaša prava priroda. Ako vam je jasno, i ako ste svesni svoje prave prirode, onda ste u stanju da hodate stazom. Nije vam potrebna pomoć. Nije vam potreban učitelj. Ali učitelji su stanje vaše težnje. Majstori predstavljaju vašu težnju za određenim stanjem i to je stanje koje tražite. To je takođe podsetnik: “Ja sam stanje, nisam ova vreća emocija, nisam materija uma (um, ego, intelektualna materija). Ja sam dosta iznad i to je moja priroda.” Svi smo mi savršeni po prirodi. Po rođenju, mi smo savršeni. Ali materija uma dolazi i razbija naše savršenstvo, našu kompletnu svesnost o nama, održava iluzije. Kada se iluzije sklone, vi ste isti. Posao majstora je da vas odvede u stanje Bude – stanje bezumnosti (tj. bez uma). To je stanje bezumnosti. Kada misli iščeznu i um takođe iščezne, onda se svest spaja. Onda VI postajete majstor. Majstorstvo znači majstorstvo nad umom. Kada odete izvan uma, vi ste majstor. Nemojte misliti da su majstori uvek majstori. Tako ih vi gledate. Svako je individualan.
Svi oni izražavaju određenu frekvenciju. I oni imaju slabosti i vrline. Stoga, niko nije majstor kako vi zamišljate, u okviru. Svi su oni oslobođeni. Uživali su u slobodi. Kada vide ljude vezane umom koji ne mogu da uživaju u potpunosti u slobodi, oni ih vode. Oni kažu: “Pođi ovim putem. Ja sam pronašao slobodu, ja ću te odvesti tamo.” Na vama je da li ćete ići ili ne. Niko vas neće terati. Niko ne bi trebalo da vas tera. I nijedna sila nije dovoljna. Kad god se opirete, to ostaje da postoji. Kad god blokirate, ono ostaje. Kad god sudite, to utiče na vas. Prema tome, cela kreacija radi na određenim prirodnim principima. Kad ste svesni ovih principa, vi ste oslobođeni.
Dakle, ne treba vam majstor ako imate jasnoću o vašoj destinaciji i putu – put, putovanje, destinacija – sve je isto. Put se zove oslobođenje, putovanje se zove oslobođenje, destinacija se zove oslobođenje. Jer VI ste oslobođeni po rođenju. Uvek. Oslobođeni aspekt unutar svake jedinice je duša. Duša je uvek oslobođena. Nema ništa sa vašom karmom, nema ništa ni sa čim. Dozvoljava vam da imate puno iskustvo onoga zbog čega ste došli. Zaista vam ne treba majstor ako imate jasnu mapu puta. U suprotnom, bila bi dobra ideja da se povežete sa nekim ko je zaista povezan sa Univerzumom.
Vi ste početak i odredište (putovanja). Ja sam samo podsetnik.
Uvek zapamtite: ne osuđujte, ne kritikujte i ne gledajte na tu osobu kao konačnu. Gledajte ih kao odraz sebe samih i oni će odražavati samo ono što ste VI. Njihov posao je da vam pokažu šta ste vi, ne šta su oni. To šta su oni možda niste u stanju da vidite jer treba da se uzdignete do tog nivoa da biste mogli da vidite nivo na kom oni rade. Samo maturant može da razume drugog maturanta. Učenik prvog razreda ne može razumeti šta znači biti maturant dok to ne postane. Dakle, pravi majstor odražava ono što ste vi, ne ono što je on. Ne postoji ništa da se pokaže jer ste vi sve. On je pravi majstor jer kada se um rastvori, vi ste svačiji um, svaka emocija, svaka kreacija. Nema potrebe da oni izražavaju jedan određeni aspekt jer su oni 330 miliona dimenzija, oni su sve. Zato, ono što će oni odražavati na vas je ono što ste vi. To je jedina stvar kojoj možete da pričate, i možete da pričate samo sebi, ili ono što ste vi, vaša frekvencija. To je ono što vam pravi majstor daje.
Aka počnete da osuđujete pravog majstora na osnovu vaše frekvencije, vi osuđujete sebe, ne majstora, jer majstor je samo odraz. Ono što je unutar vas vi vidite u majstoru i on to odražava na vas. Dakle, kada osuđujete majstora, osuđujete sebe. Jer kada kažete da on nije u pravu, govorite da vi možda niste u pravu. Razumite ovo.
Prvo i najvažnije, istina je uvek istina i vi ste istina. Drugo, ako ste uvek samouvereni i imate uverenje o istini, ne treba vam pomoć. Treće, ako ste zbunjeni, ako vam treba mapa puta, definitivno koristite mapu puta. Na vama je. I četvrto, vi i majstor ste jedno. Majstor je vaš odraz. On će odražavati na vas samo ono što vi jeste, ne ono što je on, zato što je on ono što jeste, on ne može da se odrazi. Na vama je da otkrijete. Ako ste ovo razumeli, razumeli ste celo duhovno putovanje.
Moje prisustvo u vašem životu nije toliko važno kao vaše PRISUSTVO u vašem životu.
Želim vam svima sve najbolje i srećan sam što sam pričao sa vama. Nadam se da ste uživali i želim vam dobre dane koji su pred vama. Puno ljubavi.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
