Božićni satsang sa Mohanđijem 2018.

“Mohanđi govori” Zoom satsang, 25. decembar 2018.

Želim vam veoma srećan Božić.

Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića. Molim vas, jasno ovo razumite i ponovite za mnom:

“Ja sam sreća. Ja sam tuga. Ja sam svetlost. Ja sam tama. Ja sam snaga. Ja sam slabost. Ja sam život. Ja sam smrt. Ja sam sve – svaki aspekt života. Ja sam dobar. Ja sam loš. Ja sam zgodan, lep. Ja sam ružan. Ja sam SVE. Svaki aspekt života sam ja. Sve što vidite okolo je moj sopstveni odraz.”

Kako znate da je to vaš odraz? Ako nešto utiče na vas, onda imate nešto s tim. Ako vas ništa spolja ne pogađa, to znači da je to sve već u vama. Ipak, sa većinom nas to nije slučaj. Na nas utiču brojni faktori postojanja jer se život čak i menja zbog spoljašnjih faktora. Kad to jasno razumemo, shvatamo da smo deo celog društva, deo celog sveta i cele kreacije. Svako biće, svaki aspekt kreacije je deo vas.

Dakle, za vreme Božića najbolje što možete da izrazite je da budete ceo univerzum, sve – svako biće, svaka emocija, svaka osobina ili konflikt. Sve stvari ste vi. A razlog zbog kog postoje konflikti u životu je uvek ukorenjen u nekoj vrsti otpora. Kad se opiremo mnogim stvarima u životu one blokiraju protok energije, čine nas slabima, ograničavaju nas i tada doživljavamo unutrašnji konflikt. Razne vrste tuge proizilaze iz ovih konflikata. Želimo da se određene stvari dese na određeni način, na idealan način, ali to nije tako. Zašto se to ne dešava? Postoje mnogi faktori koji su uzrok toj situaciji koju proživljavamo svaki dan. A u većini slučajeva, ono što u našem životu kreira kolektivna svest, ili naše iskustvo tokom određenog vremena, ne možemo promeniti u jednom danu. To je zato što nešto što se desilo u našem životu danas može imati istoriju iz mnogih života, verovatno ne iz ovog. Ono što doživljavate danas može biti zbog raznih stvari iz raznih života ili raznih aspekata ovog života – i jedno i drugo je moguće. Ali, ono što doživljavate danas nije izolovani slučaj, povezano je sa mnogim stvarima. Ovo nam mora biti jasno. A kako će ta stvar opstati? Kako će se održati u životu? Samo kroz otpor. Vi to gurate od sebe. Pokušavate da odgurnete. Kada stvari pokušate da odgurnete, one će uticati na vašu ravnotežu.

Zašto treba da prihvatimo? To nije pasivno prihvatanje. Prihvatanje je uvek povezano sa vašim prihvatanjem da se to dešava u vašem životu, da teče kroz život, da mora da dođe i prođe. Prihvatanje je jasnoća da se situacija neće desiti ukoliko za to ne postoji razlog. Efekat se neće desiti bez uzroka. Situacija se neće desiti bez razloga. Ovakva svesnost je dovoljno dobra. U stvari, ovo je jedina stvar koja nam je potrebna kako bismo znali: “U redu, postoji uzrok, možda ga ne znam, ali dobro je. Dobro sam s tim.” Ako nam je potpuno jasan ovaj aspekt našeg postojanja, onda će sve ostalo teći. Prihvatanje ima veliki značaj u životnoj stabilnosti, životnoj zrelosti. To nije pasivno prihvatanje koje vodi u inerciju: “To se dešava, ne mogu tu ništa da uradim, zato patim.” Ovo nije patnja. Kod prihvatanja ne može postojati patnja. Prihvatanje je zrelo shvatanje da je tako kako je, tako se stvar odvija i takva je situacija. Nešto je kreiralo situaciju i to je savršeno u redu. Ne znate šta je kreiralo situaciju. Možda ju je kreiralo više stvari, možda je povezana sa više koncepata koje smo razvili tokom vremena. Sve ovo je moguće. Ipak, naš nivo prihvatanja će nas osnažiti: “U redu, to se dešava, hajde da to iskusim, onda sledeće…”

Život znači iskustva. Razlog što smo uzeli telo, što smo uzeli inkarnaciju je iskustvo. Prolazite kroz iskustva mnogobrojnih stvari u životu. Svi vaši odnosi su vaša iskustva. Ne možete nikoga posedovati. Ne možete ništa u životu posedovati. Sve materijalne stvari koje imate, koje su vam došle u život, tu su samo radi vašeg iskustva. Razni faktori postojanja su tu zbog iskustva. U životu se dešava samo jedna stvar, a to je – iskustvo. Ono potiče od ljudi, mesta, materijalnih stvari… Uzmite bilo koji aspekt života, svaki vam obezbeđuje neko iskustvo. Nekada ga možete nazvati dobrim, nekada lošim, ali na kraju dana, to su sve iskustva. Ne možete promeniti nijednu od tih stvari. Vi ste svežanj iskustava, memorija svih njih. Ono što kažete danas o onome šta ste zbog svog iskustvenog aspekta života ili zrelosti, to je skup iskustava od detinjstva pa sve do sada. Vi ste gomila, memorija, utisnuta iskustva.

Drugi aspekt je da život znači izražavanje. Hristova svest znači sposobnost da izrazite saosećajnost, bezuslovnu ljubav, davanje, brižnost, čistotu. Svi ovi aspekti su viši aspekti ljudskog postojanja. Imate svoju svesnost – pre svega svesnost da ste se rodili, da ste inkarnacija, da ste živi, da imate telo, da imate društveno okruženje, aktivnosti, karakter, konstituciju… Ovo je nivo svesnosti koju u osnovi imamo i ta svesnost treba da nas vodi do našeg najvišeg izražavanja. To je stanje Hrista. Kad ispoljavate saosećajnost, ljubaznost, bezuslovnu ljubav, davanje, brižnost i nesebičnost, sve te najviše aspekte postojanja koje ne činite zarad ličnog sebičnog zadovoljstva, tada postajete jedno sa Hristovom svešću. Drugim rečima, u praktičnom životu možete reći da je to kao drvo manga. Drvo manga se nalazi na jednom mestu, daje senku i zaklon pticama i raznim stvorenjima, daje senku svim ljudima koji tuda prolaze, a takođe daje plod i oslobađa kiseonik u životnu sredinu. To je samo davanje. Sve stvari koje radi su za nečije dobro. A na drvo manga ne utiče onaj ko jede njegove plodove ili koristi njegovu senku. Isto tako, kad mi postojimo zbog sveta, potpuno se rastvaramo. Prestajemo da budemo sebične inkarnacije.

Inače, samo mislimo o tome šta još možemo dobiti od ovog sveta. To o čemu govorimo je iluzija, maja. Maja je relativna istina, iluzioni aspekt postojanja. Što znači da verujemo da nas više materijalnih stvari može više usrećiti. Verujemo da nas više novca može učiniti srećnijima. Verujemo da ako imamo određenu vezu, ljubavnu vezu ili smo povezani sa nečim ili sa nekim, ako se preselimo na neko drugo mesto, da će nas to učiniti srećnijima. Molim vas, zapamtite, ako pogledate svoj život od detinjstva do sada, ono što vas je u stvari učinilo srećnima su one trenutne stvari, a one nikad nisu ostale. One su bile trenutna zadovoljstva. Npr. pojeli ste izvrstan obrok. U tom trenutku ste veoma zadovoljni i srećni. Kasnije ste ponovo gladni. Otišli ste na neko mesto, otišli ste na izlet, videli ste neka mesta, slikali se spram nekog pejzaža, i neko vreme ste srećni. Onda hoćete više. Dakle, ništa ne ostaje. Nijedna sreća nije trajna. Ovo je važno da shvatite.

Stoga, da biste razumeli svest Hrista, znajte da se ona nalazi na svakom mestu, to ste vi sami. Vaša sreća je u potpunosti smeštena u vama. Vi ste potpuno srećni sa svim što vas okružuje bilo da je to dobro, loše ili ružno. “Srećni” ne u smislu da sve prihvatate pasivno, već da razumete da je ta situacija proizašla iz različitih faktora postojanja iz prošlosti – kako prošlih, tako i ovog života. To vas je dovelo do ovog nivoa. Sada ste ovde i to se ne može promeniti. Ne možete promeniti ovu situaciju, ovo vreme, prostor, svesnost, okruženje – i to je u redu. To je nivo prihvatanja o kome pričamo. Kad govorimo o Hristovoj svesti, to je nivo prihvatanja: situacije su od Boga date. One su od Boga dar. Ako to shvatimo kao dar od Boga, onda smo srećni i smireni iznutra: “Neka sam ovde.” Šta je Hrist rekao? “Ako je to Tvoja volja, neka bude.” To znači da se predajete najvišoj volji. U stvari, kad govorimo o najvišoj volji, Bog se nikada ne meša u naš život, baš kao ni duša. Vaša duša je energija koja vas pokreće, motiviše, vodi. To je vaš aspekt koji zapravo ceo život stvara iskustva, ali još jednom, duša nije iskustvo. Duša obezbeđuje i potpomaže iskustvo. Ona je potpuno neutralna. Ona se nikada ne meša u vaše odluke, zadovoljstva, tugu ili sreću. Duša se nikad ni u šta nije umešala. Kao što se Bog nikada ne meša u vaš lični život, u ono što vam se dopada ili ne dopada, u to kako zarađujete novac, u to šta ste. Bog se ne meša. Bog je platforma koja sve to obezbeđuje. Ako vam je duša dala život, Bog je dao život univerzumu. Univerzum je mesto gde postojimo. A mi smo toliko sićušne čestice u celom univerzumu. Pošto smo toliko preokupirani svojim inkarnacijama, zavarani smo da to predstavlja postojanje.

Ovo postojanje je takođe privremeno. Na primer, ako pogledate u prošlost, milijarde ljudi je hodalo ovom zemljom pre nas. Ako pogledate poslednjih 100 godina, toliko ljudi je došlo i otišlo. Ako uzmete narednih 100 godina, mnogo lljudi, uključujući i nas, doći će i otići. Još mnogo ljudi će doći. A “platforma” nastavlja da obezbeđuje za sve te ljude. Svi dolaze i odlaze, ljudi imaju iskustva, imaju sreću, tugu, mnoge stvari o kojima pričaju. Takođe, razvijamo osećaj posedovanja: moj otac, moja majka, moj muž, moja ćerka, moj pas, moj nameštaj, moja kuća, moj auto… Sva ova vezivanja takođe dolaze kao deo inkarnacije, iako iznutra znamo da smo ovde samo kao turisti na neko vreme, da smo došli na određeno vreme i da ćemo posle određenog vremena morati da odemo i da ne postoji ništa što možemo posedovati na ovom putovanju. Ne možete posedovati nijednu vezu, oca, majku, decu, imanje, ništa. To nije vaše. To je sve deo vašeg modela iskustva, deo vašeg plana iskustva. Ako posmatrate na taj način, ceo život prolazi i u različitim trenucima. Različiti ljudi dođu i daju vam određena iskustva. Isti ljudi vam mogu dati dobro ili loše iskustvo. U jednom trenutku ista grupa ljudi vam daje dobro iskustvo, u drugom trenutku vam daje loše iskustvo. Na kraju dana to su sve iskustva. A glavni razlog za sve je jednostavno iskustvo. Štaviše, niko ne ostaje, svi dolaze i odlaze. Neki ljudi odluče da odu zbog svojih umova, neki zbog svojih života. Život ih odnese, ili ih čak smrt odnese. Sve je to moguće. To je nivo prihvatanja koji treba da imamo kako bismo bili u Hristovoj svesti.

Hristova svest je potpuno prihvatanje celokupne situacije u životu. Isus se mogao spasiti raspeća, imao je tu moć. Međutim, izabrao je da prođe kroz proces i drži se svog učenja. Ono što je ljudima govorio je: “Šta god posedovali, koje god da su vam pozicije, sve je to privremeno. Ono što date, imate. Samo ono što dosledno dajete sa uverenjem, stvarno imate.” Primenjivost ove poruke: ako je odlazak toliko dramatičan, kakav je bio u Isusovom životu, ako je to moralo da se dogodi, najbolje je to uraditi jer ne postoji drugi način na koji možete otići i ostaviti poruku koja podstiče, a takođe se ne može ni ignorisati. To je takva vrsta izlaza gde su ljudi zaista osetili i nisu mogli ignorisati taj uticaj izlaska. Verovatno je sličan primer i gospoda Rame, avatara sa potpunom svesnošću koji je proveo 14 godina u šumi, žena mu je bila kidnapovana. Osoba koja se sve dirigovala, Ravan, delovala je da ima odličan život. Bio je poklonik boga Šive, imao je sve što je želeo, ali je na kraju Rama morao da dođe i ubije ga. Kad dođete na put negativnosti – sebičnosti, pohlepe, mržnje… ako idete tim putem, u početku možete osetiti neku vrstu uspeha, možete se odlično osećati, ali na kraju to vas sve vuče nadole i vodi vas ka nižim frekvencijama. To jednostavno spušta vašu frekvenciju na nivo besa, mržnje, ljubomore, poređenja – aspekata koji vas udaljavaju od istine. Iskustva koja čine da se osećate da ste jedno sa čitavim univerzumom – saosećajnost, ljubaznost, ljubav, nepodeljenost – to je vaše najviše moguće iskustvo u ljudskom telu. Definitivno imate tu opciju.

Zaista imate opciju najvišeg mogućeg iskustva. To je najbolje što možete da uradite dok ste u telu. Velika je stvar prihvatiti sebe sa svim svojim slabostima i vrlinama, ni u kom slučaju se ne pretvarajte.  Svi mi imamo svoje slabosti. Ne pokušavajte da ih sakrijete. Ne u smislu da ih nabrzinu pokažete, već u smislu da ne morate da ih sakrivate, tj. da se ne pretvarate da ih nemate. To je teret. Kad god se pretvarate, kad god nešto skrivate, to postaje vaš najveći teret jer su tad vaš ceo um i energija preokupirani tim skrivajućim faktorom. Umesto toga, jednostavno živite sa prihvatanjem, imate slabosti, imate vrline, svi ih imaju, živite sa tom svesnošću. Ne pokušavajte da budete savršeni, da kažete da će jedino savršenstvo proizići iz vašeg postojanja. To nije istina. Grešili smo i grešićemo. Morali smo mnogo puta da padnemo pre nego što smo naučili da hodamo. Greške su deo našeg postojanja, padanje je deo našeg postojanja, tzv. “neuspesi” – kad je ono što ste očekivali drugačije od onoga što se desilo, kad se naš očekivani rezultat ne desi, to je sve deo našeg postojanja. Ljudi padaju u depresiju. U današnje vreme, zbog jakog pritiska da se postiže samo uspeh, deca izvršavaju samoubistvo ako padnu na ispitu. To je tragedija našeg postojanja. Ovo je faktor naše egzistencije koji se NE razume. Možemo pasti, u čemu je problem? Zašto bismo uvek bili uspešni? Uvek možemo imati obe strane. Ovde su u pitanju dve strane. Život se svodi na dualnost. Postoji uspeh i neuspeh, sreća i tuga, noć i dan. Tako se život odvija.

Kad jasno shvatite da se na taj način život odvija, u vama će zavladati mir. To je prihvatanje. To je nivo na kom se bude Hrist – Hristova svest. Potpuno prihvatanje, potpuno zadovoljstvo onim što se ima, što nam je dato kao poklon. Hrana koja je došla na vaš sto je lek za vas. To znači da hrana koja automatski dođe do vas je vaš lek. To je ono što ste zaslužili. Ono što zaslužite to dobijate, ono što želite možda nećete dobiti. U životu vaš faktor zasluge odlučuje šta ćete dobiti. Faktor zasluge se odnosi na ono šta ste gajili tokom vremena. Zamislite da ste gajili mnoga semena koja su tokom vremena postala plodovi. Taj inicijalni faktor je presudan. Ispravan korak je korak nesebičnosti. Ako živite za svet, svet će živeti za vas. Ako ne živite za svet, tada svet neće biti briga za vas. Zašto bi svet brinuo o vama ako živite samo za sebe, svoje sebične razloge, sebična zadovoljenja? Molim vas zapamtite – koristimo ovu platformu zvanu Zemlja zbog svoje svrhe, svog zadovoljenja, svog zadovoljstva. Molim vas, uzvratite to. Jedini način na koji možete uzvratiti Zemlji je da delite ono što imate. Niko ne kaže da ne treba da iskusite i uživate u svemu onome što vam život donosi. To je u redu. Život vam je pružio mnogobrojne stvari. Uživajte u svima njima ako možete.

Međutim, molim vas, setite se – više stvari ne znači više uživanja. To verovatno znači manje uživanja. Na primer, pred vama se nalazi švedski sto. Možete pojesti samo onoliko koliko vaš stomak može da primi. Čak i ako volite sva jela sa tog stola, možda nećete moći da ih probate. Zašto? Zbog vašeg kapaciteta. Više materijalnih stvari, novca, odnosa, u suštini ne znači da imate više iskustava. To samo znači da imate više izbora, to je sve. Ovi izbori su takođe iluzija jer su svi privremeni, ništa ne ostaje. Na primer, kad ste bili dete, imali ste razne igračke kako biste se srećno igrali. Sada više niste zainteresovani da se njima igrate. Posle nekog vremena dobili ste “za igru” razne uređaje koji su vam pružili zadovoljstvo, neku vrstu stabilnosti i sreću u nekom trenutku. Čak i ako koristite mobilni telefon, ne koristite ga dok spavate. Čak i ako koristite prelep auto, npr. nabavili ste Rols Rojsa, samo ga možete voziti od jedne do druge tačke, ne možete u njemu sve vreme spavati ili ga sve vreme koristiti. Isto tako, sve ima svoje vreme, mesto, ograničenja, svoj iskustveni aspekt, a oni se menjaju.

Život se svodi na promene. Prihvatanje znači da elegantno prihvatate te promene. Kad  promene lepo prihvatite, to vas promeni. To vam pruža zadovoljstvo. Ako im se opirete: “To nije ono što želim, hoću da promenim stvari. Želim da pomerim stvari”, tada ćete uvek biti s nečim u konfliktu, a to je ono što održava bol. Inače, bol dođe i prođe. Ništa ne ostaje. Ako dolazi sreća, dolazi i bol. Oni ne ostaju. Situacije dolaze i prolaze, dogode se i iščeznu. Tako to ide u životu. Moraju nam biti veoma jasni ovi aspekti. Danas vam pričam, a sledeći put ne znam da li ću biti živ da bih mogao pričati. Danas govorim jer sam živ da bih pričao. Mogu da pričam i zato to i radim. Ko zna koliko još dugo mogu pričati! I to je tako. Ako sutra budem mogao da pričam, pričaću. Ako vi budete mogli da slušate, slušaćete. Život je baš tako jednostavan. Svaka situacija vam je dala šansu za iskustvo. Nemojte je poricati. Ako je poreknete, to će biti najveća greška koju ćete napraviti u svom životu jer koristite svoj um, svoj analitički aspekt i onda birate da nemate iskustvo. U tom pogađanju dobijate krivicu. Krivica nastaje kad niste mogli da iskusite određenu stvar u određeno vreme, ili niste mogli da iskoristite nešto što vam je bilo obezbeđeno u određeno vreme na određeni način, ili kasnije imate utisak da ste to mogli bolje da uradite. To je sve povezano sa nemogućnošću, tj. da nešto nije moguće. Morate da doživite ovaj govor u ovo vreme. Sutra neću moći da govorim na ovaj način.

Sve se zasniva na vremenu. Vreme je kao pokretna traka na kojoj hodate na aerodromu. Dok idete, traka se takođe pomera kako ne biste morali previše da hodate. Baš kao što se vreme stalno kreće,  pokretna traka se neprestano pomera. Možete da pretrčite preko nje, možete preko nje da hodate ili stojite, ali ona se i dalje pomera. Vreme vas vodi ka napred. Upravo tako se odvija naš život.

Zbog toga nam je potrebno prihvatanje. Pre svega, prihvatanje se svodi na to da morate da iskusite život koristeći svoja čula – oči, nos, uši, usta, kožu. Drugo, da biste nešto iskusili imate samo jedan um. Pet čula i jedan um. Kad je um sa očima, vidite. Kad je um sa nosem, osećate miris. Kad vam je um sa jezikom, osećate ukus. Dakle, naša iskustva su ograničena na naš um i njegovo prisustvo. U nekom drugom trenutku to verovatno nije moguće, jer ako vam je um negde drugde a vi jedete, možda nećete ni znati koju ste hranu jeli, osim ako nije prezačinjena ili veoma lošeg ukusa – tada ćete se definitivno ponovo na nju fokusirati. Inače ćete je jesti kao hranu koju vam mama da, hranu koju vam da blizak prijatelj, možda ćete je jednostavno pojesti – skoro nezahvalno jer je uzimate zdravo za gotovo. Uzimamo zdravo za gotovo mnoge stvari u životu: “O, to će se desiti, to će se nastavtiti, sve je to dobro.” To je jedna od grešaka koju činimo. To nije biti svestan, to nije naše prihvatanje već pasivan život, pasivno postojanje. Pasivan znači skoro kao u stanju sna, tj. niste to živeli. Pasivni aspekti postojanja znače da se nismo povezali sa tim delom života. To se dešava. Gledajući unazad znate da se to desilo ili verovatno znate da se dešava, ali u stvari niste to iskustvo u tom trenutku. Iskustva o kojima govorimo, istinska iskustva se dešavaju samo onda kad je vaš um dostupan, prisutan. Zato uvek kažem da kad radite jednu stvar, samo to radite, ne brinite o drugim stvarima. Ako jedete, samo jedite. Kad se igrate sa svojom decom, samo se igrajte. Kad pričate s nekim, samo pričajte sa tom osobom. Tako da u svakom trenutku vaše iskustvo bude potpuno, apsolutno. To znači biti u sadašnjem trenutku i to je prihvatanje situacije.

Ako se nešto “loše” desi u životu, “loše” u smislu da nije zanimljivo za vašu sreću, samo imajte strpljenja sa tom situacijom, onda će se ta situacija promeniti. Kad se promeni situacija, vi ste u drugačijem stanju. Sve što je došlo, otići će takođe. Ništa ne ostaje.

Drugi aspekt Hristove svesti je nepostojanje posedovanja. Vi čak ne posedujete ni svoje telo. Uzeli ste svoje telo na određeno vreme. Zato sam rekao da, ako pogledate poslednjih sto godina, mnogo ljudi je došlo i otišlo, narednih sto godina mnogo ljudi će doći i otići. I mi ćemo postati istorija. Neki ljudi će se možda sećati, neki će zaboraviti. I ljudi koji žive sa vama će takođe otići. Svako ode iza zavese vremena u nekom trenutku. Uvek će biti novi tim ljudi na ekranu, na pozornici. Ako želite da ostavite svoj trag na Zemlji, to mora da bude kroz davanje. Onoliko koliko date ovom svetu, to će postati vaša zaostavština. Tako će vas ljudi pamtiti. Zašto pričamo o Isusu 2000 godina nakon njegovog odlaska? – Zato što je dao svoj život zarad svog uverenja. Ovo je govorio: “Ja sam sve. Ja to živim. Ja sam vi. Ovde sam zbog služenja. Nisam ovde zbog sebičnih zadovoljstava. Nisam ovde da bih nagomilavao još bogatstva. Nisam ovde da bih se više vezivao ili imao veću kontrolu nad stvarima. Ovde sam da dajem. Ja ništa ne kontrolišem. Ništa ne posedujem. Nisam vezan posedima. Nisam vezan položajima.” 

Tu poruku je preneo. I to je imalo smisla za ljude jer je to istina za sve, za sve ljude. Gospod Krišna je hodao ovom zemljom sa mnogo energije i moći, i još uvek njome hoda sa mnogo energije i moći. Zašto još uvek pričamo o Krišni? Zašto mu se klanjamo? Zašto ga volimo? Zato što je voleo svaki aspekt postojanja. Kao dete voleo je detinarije, dečije nestašluke (našli su ga kako krade i jede puter). On je voleo nestašluke i svi su voleli njega. U svojoj mladosti voleo je romantični aspekt. Zapravo ga je slavio. Svi mi u sebi imamo romantični aspekt. Kad kažete “predivan cvet”, drugim rečima kad se nečemu divimo, to je romantika u nama. Iako svi mi imamo romantičnu stranu, tokom vremena smo taj aspekt potpun odbacili samo zato da bismo bili odrasli. Kad se nečemu divimo i volimo, kad govorimo lepe stavri, to dolazi od lepote i osećaja za ljubav u nama, našeg romantičnog aspekta. Krišna je to svojim primerom pokazao. On je to u potpunosti živeo i želeo je da svet romantizuje život. To je najbolji način da se živi. Zamislite da taj aspekt Krišne ne postoji u našim životima danas. Tada ne bismo razumeli da je u redu biti sve u životu.

Dalje, bio je izvrstan vladar. Vladao je zemljom sa puno topline i osećaja za pravdu. Svi su bili potpuno opušteni. Pravi vladar je onaj koji obezbedi da svi mirno spavaju – ne samo ljudska bića, već takođe i životinje i ptice. Taj aspekt kreacije ima mir u svom stanju, u svom postojanju. To je ispravan vladar. Krišna je to omogućio. Svi su živeli u miru u njegovoj zemlji, njegovom carstvu.

Zatim je bio izvrstan filozof. Od faze padanja na dno, odlaska u depresiju, od osobe (Ardžune) je načinio ratnika. To je povezanost. To je uverenje. Možete videti mnoge ljude koji su umorni od života. Oni kažu: „Umoran sam od života. Ne želim više da živim. Ništa dobro mi se ne dešava.“ Oni su u stanju potpune depresije. Odatle ispoljite svrhu, služite svetu, učinite nešto za svet. Dajte žvot životu. Dajte život svakom biću oko vas. „Život“ u smislu preduzimljivosti, vedrine, smelosti za sve oko vas. Taj nivo davanja života životu učinio ga je poptunim, moćnim filozofom.

Zato, pogledajte svaki aspekt. Svi veliki majstori su imali nešto da daju svetu i dali su velike poruke. Hiljadama godina kasnije i dalje mu se klanjamo i poštujemo ga. U tome je tajna. Ono što date iskreno, istinoljubivo i sa uverenjem, generacije će o tome pričati i biti time inspirisane. Ako samo nešto zaradimo, posedujemo neke uređaje, materijalne stvari u životu, jedino vam se može reći: „Dobro za tebe.“ To može biti odlično za vaš lični život. Možete imati više novca, automobila ili materijalnih stvari nego vaš komšija, i možda ste najbogatija osoba na svetu. Ali kad umrete, sve ostavljate za sobom. Tako da ste ceo svoj život verovatno živeli iluziju. Ne kažem da to nije dobro. Kažem da sve što vam život ponudi, oberučke prihvatite sa zahvalnošću: „Daj mi to i puno ti hvala.“ Nema poente da govorite „hoću ovo, hoću ono“. To je vrsta otpora jer tako samo odlažete.

Ono što mora da vam dođe, doći će. Bilo da je u pitanju situacija, vreme, prostor ili materijalne stvari, sve što mora da dođe, doći će vam. Ono što doživljavate je vaše lično iskustvo, ali ono što možete da delite sa srećom, čistim srcem, čistotom, to vam daje stabilnost. To je Hristova svest. Ne da delite zato što ste bolji od nekog drugog – to je ego. Ako mislite da ste bolji od nekoga i onda toj osobi nešto date, to je ego. Ego takođe predstavlja blokadu u nama. Kad nešto više nemate i onda se osećate depresivno, to je druga strana. Služite bez očekivanja. Služite bez uslovljavanja. To je Hristova svest.

Molim vas, ako možete, donesite danas odluku da ćete davati više nego što ćete uzimati. Da ćete uvek davati i deliti ono što imate više nego što se od vas traži. Uvek tražimo sve više i više od Zemlje, „hoću ovo, hoću ono“, i mislite da će vas to više usrećiti. To verovatno nije istina. Kad više dajete, postajete bogatiji iznutra. Zapravo ćete biti bogati iznutra. Ako ste bogati iznutra, to je vaše bogatstvo. „Biti bogat iznutra“ znači da ste sposobni da delite. Samo donesite tu odluku – uvek budite bogati iznutra i budite Hristova svest.   

Sada ću odgovoriti na vaša pitanja.

P: Kako da prevaziđem zavisnosti? Veoma je teško biti svestan u trenutku zanosa.

M: Pre svega, postavite dijagnozu da imate neku zavisnost i da vas to vezuje. To može biti bilo šta – osoba, materijalna stvar. Nijedno vezivanje nije dobro za oslobođenje, bilo da je u pitanju osoba, situacija, posedovanje materijalnih stvari, ljudi… Šta god da nas veže, predstavlja nam smetnju. To su sve zavisnosti. To nisu samo materijalne zavisnosti. U suštini, potrebna nam je dijagnoza, tj. svest o tome da postoji nešto što nas vezuje.

Dalje, kad god nešto ne možete sami da rešite, potražite pomoć od nekoga ko je već kroz to prošao, ko ima iskustva, ko vam može pomoći da iz toga izađete. Kad god se nešto desi u vašem životu, na primer, ako treba da rešite plaćanje poreza a ne znate kako to da uradite, otići ćete kod poreskog savetnika kako biste to ispravno uradili. Slično tome, kad imate neku bolest, treba da se obratite doktoru. Kad imate neku zavisnost, opsesivno ponašanje koje ne možete da promenite, treba da kontaktirate stručnjaka. To je najbolji pristup. Imamo stručnjake, savetnike, vodiče koji mogu ljude da izbave iz raznih situacija. Možete da odaberete nekoga sa mnogo iskustva ili sa dobrim preporukama. Na taj način se možete  osloboditi zavisnosti. Obično onaj mentalni sklop koji vas je doveo do zavisnosti ne može vas iz nje izvući, jer frekvencija koja je nešto proizvela ne može se iskoristiti da bi isto to nestalo. Potrebna vam je malo viša frekvencija kako bi to nestalo. Upravo na ovaj način to mora da se desi.

P: Šta je istinsko bogatstvo u najširem smislu?

M: To sam već odgovorio. Vaše bogatstvo je vaša sposobnost da dajete i delite ono što imate. Šta god da ste nakupili na Zemlji morate da ostavite iza sebe. Zamislite da ne možete da jedete hranu koja je došla na vaš sto, tada ona nema nikakvu vrednost za vas. Međutim, kad je pojedete, kad je iskusite, kad se svari, ona ojačava vaše telo i tek tada se pokazuje njena vrednost. Isto tako, svaki dan mnogo informacija dolazi do nas putem interneta, Whatsapp-a, Facebook-a… Veliki broj informacija protiče i one ulaze u vas. Koliko ćete od toga svega obraditi? Koliko toga ćete se sećati? Obradićete ono na šta ste obratili pažnju. To je jedina stvar koju ćete obraditi. A tek kad to primenite u praksi, to postaje mudrost. Ima mnoštvo informacija i ako ne obratite pažnju na njih, one nisu vaše. One dođu i prođu. Vi prepoznajete da dolaze i prolaze, ali one ne ostaju i ne postaju vaše. Nemate ih. Na taj način informacija na koju obratite pažnju postaje znanje. Znaje koje u životu primenite postaje mudrost. Tek tada to postaje mudrost, baš kao hrana. Nema vrednost ako je na stolu. Ako je pojedete, iskusite, tada ona prolazi kroz vaš stomak, kroz proces varenja i hrani vaše telo. To je u stvari jedini put kad hrana postaje vaša, inače nije vaša. Sve u životu je tako. Nije vaše sve dok ne prođe kroz vas, dok to ne praktikujete i dok ne promeni vašu svest.

Znači, bogatstvo je uvek vaša sposobnost da dajete više, da dajete šta imate, da delite šta imate. Možete imati znanje, novac, veštine, vreme… A ono što delite je vaše bogatstvo. Ako nešto nemate, to ne možete ni da date. Možete da date samo ono što imate. Dakle, ono što imate je vaša prednost. Ali, to nije vaše bogatstvo. Vaše bogatstvo je vaša sposobnost da dajete. Vaša inkarnacija dobija smisao jedino ako delite. U suprotnom, život se svodi na životinjski – jedete, pijete, spavate i onda umrete. Ovako živi većina ljudi. Živimo nesvesno postojanje, a krivimo druge, imamo konflikte sa drugima zbog svoje sebičnosti, zbog našeg neshvatanja, naše mržnje. Sve ove stvari su nepotrebne. Ono što možemo da učinimo je da pitamo: “Šta možemo da učinimo za ovaj svet dok smo živi i koliko dugo to možemo da radimo?” Ne znamo. Sve dok imamo telo, sve dok smo sposobni, možemo da dajemo. Učinite nešto dok možete. To će ukloniti mnoge blokade u vašem sistemu. Kad više dajemo, više dobijamo. Isto kao kad vadimo vodu iz bunara. Kad vadimo vodu iz bunara, sveža voda ulazi u njega održavajući i balansirajući nivo vode. Ako ne vadite vodu, posle određenog vremena ona postaje ustajala i u njoj počinju da se razmnožavaju insekti. Tada voda postaje neupotrebljiva. Tako je i sa našim situacijama. Akumulirali smo stagnaciju zbog svoje neaktivnosti, zbog neispravnih dela, tj. zbog dela koja smo radili samo iz sebičnih razloga. Ispravno delo je nesebično delo, delo za više dobro u svetu.

Naše unutrašnje bogatstvo je naša sposobnost da delimo, da dajemo, da budemo saosećajni, da budemo ljubazni – ovo su osnovni principi Sanatana Darme. Ako ste pravi sanatani (neko ko praktikuje Sanatana Darmu), uvek ćete ispoljavati saosećajnost, ljubaznost, ljubav, davanje, brižnost i nesebičnost. Takav bi život trebalo da bude – bez ljutnje, mržnje, ljubomore, osvete, požude, vezivanja, pohlepe, ponosa, sebičnosti, nepravde, okrutnosti i ega. Sve ovo vas uništava, isisava vam energiju, dok vas saosećajnost i ljubaznost šire i čine snažnijim i energizovanijim. Nećete osećati umor jer ste ovde zbog sveta.

Kad živim za svet, ja sam moćan. Zato sam na početku rekao da sam sve. Ja sam sreća. Ja sam tuga. Ja sam dobro. Ja sam loše. Ja sam snaga. Ja sam slabost. Ja sam sve. Šta odatle izaberete i date svetu, to je vaše bogatstvo.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Dejana Vojnović
Prevela i uredila: Staša Mišić