Karakteristike dobrog učenika
P: Kao Guruđi, da li biste želeli da vaši poklonici budu nezavisni ili zavinsi?
M: Voleo bih da moji ljudi budu samodovoljni, tako da imamo trajnu vezu. Kad su suviše zavisni o meni, ponekad postanu zaslepljeni. Voleo bih da se povežu sa mnom kroz svest. Ako se neko poveže sa mnom samo gledajući u moju formu, ništa neće dobiti. Međutim, ako se poveže sa mojom svešću, dobiće sve. Velika je razlika između ta dva. Voleo bih da moji ljudi budu potpuno povezani sa svešću. Kad prestanete da budete vi, postajete ja. Ja nisam ovo telo, već svest koju ovo telo predstavlja. Sve dok um vodi šou, postoje mnoga ograničenja. Mi smo ionako stalno u okvirima. Kad se okviri uklone, mi prigrlimo taj momenat, postajemo jedno, a to je večno, ne postoji nikakva mogućnost za razdvajanjem. A to nije nešto što se razume umom, to je nešto što se svakodnevno doživljava. Vi znate da ste potpuno i 100% ja i moja svest. Zbog toga ljudi pričaju o čudima. To nisu samo snovi, ili tako nešto. To je zato što je jedinstvo svesti projektovalo celu stvar u drugu dimenziju. To je čudo.
Ako je Baba napustio svoje telo pre skoro 100 godina, kako je toliko aktivan čak i sada? Granica tela je prevaziđena. Ali i dok je bio u svom telu, prisustvovao je raznim dešavanjima širom sveta. Jer, ni na koji način nije mogao biti vezan telom. Njegovo izražavanje je postalo uočljivo kad je, u stvari, zbacio svoje telo. To je trenutak kad smo u stvari počeli da ga primećujemo. Čovek ne postoji u telu, ali čovek postoji. To daje mnogo značaja celoj stvari. Ipak, dok je osoba u telu, vi težite da se povežete sa telom i tada propuštate šou. Zato, ako se povežete sa svešću dok je osoba u telu, nema ništa više od toga. Povezani ste sa telom i povezani ste sa svešću, što znači da niste u sukobu sa telom (telom u smislu ličnosti, takođe), a u isto vreme potpuno ste okupirani svešću. To je prelepo stanje za koje je potrebno da imate čistu svesnost. Pre svega, vera treba da bude čvrsta. Vera je kao most koji kreirate između dva entiteta. A onda kroz veru dodajete suptilni aspekt, dimenzionalni aspekt. Kažete: “Sve ovo su izražaji, a ovo sam ja. Ja i moj guru smo jedno.” Kao što je Isus rekao: “Ja i moj Otac smo jedno. Kroz mene ćete dostići mog Oca.” Guru je povezan sa vrhovnom svešću, i na taj način guru je vrhovna svest. Ja sam povezan sa guruom, znači da sam i ja povezan sa vrhovnom svešću. To znači da ste potpuno okupirani svešću. Tada nema raydvojenosti između gurua i učenika – kako guru pomisli, tako učenik uradi. Takva vrsta učenika je veliki blagoslov za svakog gurua. 🙂
Prva priča
Daću vam jedan primer. Bio jednom jedan majstor. Mislim da je napustio svoje telo u sedamdesetim ili osamdesetim. Bio je odličan lekar i avaduta. Sve vreme je pušio. Sedeo je i pušio. Ponekad bi mu spao doti (*dhoti = materijal koji prekriva telo kod Hindusa), a on to ne bi primetio. Bio je odličan lekar, tako da šta god da mu je bilo pri ruci, dao bi ljudima kao lek. Ne bi čak ni otišao da donese lek. 🙂 Ako bi neko došao s nekom bolešću, možda bi imao kod sebe kikiriki ili indijske orahe, dao bi mu par komada i rekao da je u redu, i ti ljudi bi bili izlečeni. Jedan od njegovih učenik mi je pričao da je bilo veoma, veoma teško shvatiti ga, jer nije imao nikakvog reda.
Jedan od glavnih ministara je imao nekih problem i dolazio je da ga vidi.
Avaduta je rekao svojim učenicima: “Ovaj auto što dolazi sa policijom, recite im da je lekar umro.”
Učenik: “Ne mogu da idem i da mu kažem da je lekar umro, vi sedite ovde i pušite. Kako im mogu reći da ste umrli?”
Avaduta: “Kakav si ti to onda učenik? Ti čak ni ne radiš ono što ti kažem.”
Učenik: “Ja ne mogu da lažem.”
Avaduta: “Ja sam ti rekao da lažeš i samim tim ja preuzimam karmu. Zašto nećeš da poslušaš?”
Učenik: “Neću ići!”
Onda je majstor/avaduta lično otišao, bez majice, na sebi je imao samo doti. Otišao je tamo, ministar je izlazio, a on je rekao: “Šta te je dovelo ovde?”
Ministar: “Došao sam kod lekara.”
Avaduta: “O, žao mi je, on je umro.”
Tako oni otiđoše. Učenik se vrati, a majstor je sedeo i pušio.
Učenik je pitao: “Zašto si ga oterao?”
Avaduta je odgovorio: “Znaš, taj čovek je kao komarac. On sisa svačiju krv. On je loš čovek. Ne želim da ga držim u životu još duže vreme.”
Govorio je istinu. Rekao je: “Taj čovek je u stvari parazit, zašto bih ga lečio i produžavao mu život, pa da može da sisa još krvi? Neću to da radim.”
Isto tako, učenik je rekao: “Mnogo puta nisam razumeo svog gurua. Ceo život sam živeo s njim, a nikad ga nisam razumeo, jer sam ga uvek smatrao ludim, zato što se uvek tako ponašao.”
Druga priča
Ispričao nam je još jedan događaj. Grupa ljudi iz plemena je došla iz šume. Tamo se nalaze side (*siddha = asketa koji je dostigao prosvetljenje) koji meditiraju. Ovi ljudi su povezani sa sidama, oni čak ni ne izlaze u spoljašnji svet. Nalaze se duboko u šumi na području Kerale, Tamil Nadua i Karnatake. Došli su jer žele da naprave hram u jednoj od pećina. Majstor je rekao svojim učenicima: “Dolazi grupa iz plemena i zaista se moramo pobrinuti za njih.” Tako je grupa iz plemena došla. Bili su jedva obučeni, nosili su jedino doti. Majstor je rekao: “Dođite, poslužite se čajem, kafom,…” Ponudili su im da sednu, dali im hranu, itd. Učenik je bio iznenađen šta se to dešava, jer nisu čak ni razgovarali o tome zašto su došli, a guru se lepo prema njima ponašao i služio ih hranom. 🙂 Kad god bi pokušali da kažu zbog čega su došli, on im ne bi dozvolio. Trebala im je pomoć za izgradnju hrama. Mislim da su hteli samo dva murtija, jer je u pitanju bila pećina. Dakle, pre nego što bi progovorili, on bi ih u tome sprečio i uopšte ne bi mogli da pričaju. Onda je došlo veče i hteli su da odu, ali je majstor rekao: “Ne, nećete ići, vi ostajete ovde.” I svi ti ljudi iz plemena su ostali u ašramu. Opet im je dao hranu i sve ostalo. Ovi ljudi su pitali: “Kad ćemo moći da pričamo s njim?”
Ujutru, u šest sati, guru je došao, sve probudio i rekao: “Zašto spavate ovde?” Oni nisu znali šta da kažu. 🙂 “Trebalo je još juče da odete. Sad je već veoma kasno. Idite, idite, idite.” Sve je poslao nazad. Onda je jedan od njih rekao: “Svami, hteli smo nešto novca ili pomoć za murti.” Guru je rekao: “Mislite li da ja uopšte imam para? Nemam ja pare. Trebalo bi da pitate ljude koji novac imaju, a ne mene. Idite.” Pogledali su u učenike koji su im davali hranu, a oni su svi gledali na drugu stranu. 🙂 Nisu znli šta da rade. 🙂 To je bila velika sramota, zar ne?
Treća priča
Učenik je rekao: “Nikada nisam razumeo ovog gurua.” Priča ide ovakao, jedne noći guru je pozvao svoje učenike i rekao: “Stavite ovde belo platno, umirem.” Pošto su do sada doživeli toliko toga s njim, nisu mu više verovali šta god da bi rekao. 🙂 Rekli su: “Ti nikada nećeš umreti. Sedećeš ovde i pušiti sve vreme.” Ali on je rekao: “Ne, ne, ne, umirem. Umreću. Stavite belo platno.” Učenik je rekao: “Ne umireš. Toliko puta si mislio da ćeš umreti, a nikad nisi umro.” Onda je on sam ušao unutra, uzeo belo platno, raširio ga i legao. Rekao je: “Zovite hitnu pomoć. Odvedite me u bolnicu.” 🙂 Učenici su mislili: “Šta da kažu? To bi bilo kao zbijanje šale.” Nisu to želeli da urade, ali on je insistirao. Onda je on sam pozvao hitnu pomoć i oni su došli. Učenici su rekli: “Ovde se odvija neka drama.” Hitna pomoć je došla, uzela ga i smestila u kola. Celim putem do bolnice je pričao. Rekao je: “Na ovom mestu ćemo imati štalu za krave, ovo bi trebalo da imamo ovde, itd.” Dao je sva uputstva za zemlju. U trenutku kad su kola hitne pomoći stigla u bolnicu, on je sklopio oči. Doktori su rekli: “Umro je pre dva sata.” U stvari, onog trenutka kad je legao na platno, on je umro, ali je nastavio da priča i dao je sva uputstva. Upravo su tako, kasnije, napravili ašram.
Moja poenta je ta da učenici možda čak i neće razumeti gurua dok je guru u telu jer su preokupirani ličnošću. Ono što se onda desi je da guru iznenada umre i to je trenutak kad sve dođe na svoje mesto.
Četvrta priča
Ovaj čovek je plakao. Rekao je: “Mohanđi, ja sam potpuni idiot. Živeo sam s njim i sve vreme sam ga proklinjao jer me je uvek stavljao u probleme.” Ponekad bi vozilo došlo da nešto dostavi, a on čoveku ne bi platio, i zadržao bi vozilo tamo celu noć. Onda su ti ljudi morali da ga služe hranom i drugim stvarima, a sve vreme bi proklinjali vozača. Ujutru bi rekao: “Zašto ti je kamion ovde? Zašto ne platiš? Dakle, veoma, veoma ludo.
Peta priča
Pored sobe gde sam u ašramu odseo bilo je jedno drvo. Bio sam smešten u sobi za doktora pošto sam, navodno, bio “VIP”. Dakle, odseo sam u doktorskoj sobi, a pored sobe je bilo jedno drvo. Tu je, očigledno, boravio Jakša Gandarva (*Yaksha Gandharva = mitsko stvorenje u Indiji) i ljudi su se plašili tamo da idu. Došla je jedna Matađi (*Mataji = Božanska majka). Kad je Matađi ušla u ašram pogledala je gore, videla je ovu osobu na drvetu i rekla ovom guruu: “Znaš, tu je Jakši, u tvom ašramu, nalazi se na drvetu.” On je rekao: “O da, da. Ona mi pravi društvo. 🙂 Vrlo dobro. Nekad ode i sedne ispod ovog drveta. Ljudi se plaše da idu blizu toga, ali ona nekad ide i sedi ispod drveta.” Kad sam boravio tamo, pitali su me: “Plašiš li se da budeš tamo?” Rekao sam: “Nema problema. U redu je.”
Ovako neki od ovih majstora funkcionišu, a učenici nemaju predstavu o tome. Oni samo vide ono spoljašnje i na osnovu toga donose odluke, kritikuju, proklinju. A na kraju, kad majstori odu, svi žale. Ista stvar se desila sa Širdi Sai Babom i svim ostalim majstorima. Većinu vremena ih nisu razumeli. Ko je razumeo Ošoa? Danas te stvari čitamo i citiramo ga, itd. Ali, da li smo ga razumeli? Razumemo li ga sada? To nije lako. Citiramo majstore iz prošlosti na Fejsbuku kako bi ljudi znali da imamo neko znanje, ali znamo li to što citiramo? Kad bismo zaista razumeli taj citat, više nikada ne bismo bili isti.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić
