Autor: Nepoznat
Nisam sigurna kada je „ta“ Ljubav počela. Uvukla se nekako neprimetno u srce bića ovog. Možda je oduvek bila tu. Možda je ovo telo bežalo od „te“ Ljubavi. Do sada…
Kada sam prvi put srela Njega, rekao mi je: „I will protect you.“ Otišla sam zbunjena. Lutala sam. Tu, a tako daleko. Sa svima, a sama. Kada je bolelo, iskrsavale su Njegove reči od nekuda. „I will protect you.“ I bivalo je lakše. Utiskivale su se sve dublje. Nikoga nisam videla. Nikoga nije bilo. A opet, Neko me je držao za ruku. Osećala sam to. Osećala sam Nečiju toplinu na svom dlanu. I bivalo je lakše. Bivao je mir.
Kada su nam se oči srele, bila je to Ljubav. Živa Ljubav. Ovde i sada. Nikada me niko nije tako voleo. Mene, tako malu i nebitnu ovom svetu. A ja sam bila čitav Njegov svet. Dao mi je sve u tom trenu. Ja sam oklevala. Mislila sam da nisam dovoljno dobra, dovoljno vredna, da ne zaslužujem. Koliko god da sam se osvrtala, nikoga nije bilo iza mene. Sva ta Ljubav za mene. Srce duše moje se topilo. Zagrlili smo se. I trajalo je… Trajalo je beskonačno. Jednota. Ples duše. Jedne duše. Oklopi su otpadali. Rastapalo se sve ono što nije od Boga. Vreme je stajalo. Ja sam bila voljena. Ja sam volela. Kao nikada, kao nikoga. I to je dovoljno. I to je sve. Rekao je „Come with me.“ Krenula sam za Njim.
Opet je bilo teško. Opet je bio tu. Plakala sam pred Njegovim stopalima. Tresla se. Bojala sam se. Kao nikada. Bilo je strašno. „It is time for you to stand up.“ Nisam razumela. Ali sam Mu verovala. Verovala i svađala sa Njim. Volela Ga i mrzela. Odlazila i vraćala. A On je bio tu. Uvek tu. I na najmanji moj mig, stvarao se tu. Osetim Njegov miris. Osetim ruku. Pogladi me kad kad po kosi i ja znam da je sve dobro. I šetamo tako nas dvoje gradom. I ja se osećam sigurnom i zaštićenom. Život drugačije izgleda iz te perspektive. Život se obojio. Život je omekšao prema meni. Život i ja smo se zavoleli. Život mi se otkrio u svojoj lepoti.
Kada sam prestala da se borim sa spoljnim neprijateljem, nisam imala kud nego da se sebi vratim. U tišinu. U mir. U srce koje voli. U dušu koja daje. U Boga koji je u meni. Kakvo je to otkriće! Kakva je to radost! Hodam bez tereta, bez krivice, bez bola. Korak je lak. Dan dug. Telo trošno, a Duša večna. Plešem Ljubav sa Dušom tela mi datog. Teško je to rečima preneti. Reči su tako nesavršene. Kad zaronim, ne postoje. On je ja. Ja sam On. Nema sumnje. „Uzmi sve. Sve je tvoje.“
Uredila: Staša Mišić
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na: iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
