12. novembar 2017.
M: Ovo je moje vreme za spavanje u Indiji. Zato, ako zaspim na polovini, molim vas da me razumete, ponoć je 🙂
Kajlaš i Maču Pikču
P: Zašto baš Kajlaš i Maču Pikču?
O: Ovo je veoma lepo pitanje. U stvari, kada smo išli na Kajlaš po prvi put 2012. godine, nisam znao zašto smo išli tamo. Ali, postojala je snažna potreba da se tamo ode. Kasnije, kao što sam i napisao u knjizi o Kajlašu, dubina tog mesta kao centra moći počinjala je da bude sve jasnija svakom hodočasniku. Kajlaš predstavlja moć bez oblika, energiju ili svest. Imamo nekoliko različitih energetskih centara u našem telu, koje zovemo šakti tačke. Isto kao što je naša glava jako važna jer u njoj postoje neke od glavnih energetskih tačaka, slično tome, Kajlaš ima vrednost kao energetski centar u ovom svetu. Takođe, postoji veliki broj tačaka koje povezuju Zemlju sa različitim dimenzijama, raznolikim svetovima, različitim centrima. U ovom kontekstu, Kajlaš je poput oaze gde različita bića sa različitih planeta ili različitih centara univerzuma dolaze da se spuste.
Ispričaću vam jedno od mojih iskustava. 2016. godine, nas 18 je krenulo na Unutrašnju Koru Kajlaša. Bilo je jako teško. Skoro 7000 metara visine. Bilo je gotovo pitanje života ili smrti. Penjali smo se na nekoliko planina (na putu ka Kuber Kundu). Dok stigneš do vrha, izmoren si, ali ne možeš tu da staneš i moraš nastaviti da hodaš jer drugi ljudi se penju za tobom. Na vrhu, morate da hodate samom ivicom planine sa vrlo strmim padom sa jedne strane. Morali ste da budete pažljivi dok hodate i da idete oko stene da biste stigli do sigurne visoravni. Bilo je jako zamorno jer ima vrlo malo kiseonika pa smo patili od hipoksije (nedostatka kiseonika). Kada sam stigao na visoravan, Kajlaš je bio iza mene. Odlučio sam da legnem dole da se odmorim.
Kada sam legao, neki glas mi je rekao: „Nemoj da ležiš tu. Nastavi da se krećeš. Ako legneš, nećeš moći da ideš dalje.” Niko ne dolazi na Kajlaš da bi otišao. Došao si na Kajlaš da bi ostao. Šta znači to „ostati“? Odlaziš odatle ili živiš tamo. Hodao sam dalje napred i onda su se desila mnoga otkrića. Rekli su mi da je prosvetljenje samo jedan deo vaše egzistencije. Prosvetljenje nije kraj. Rastvaranje je kraj. Kada kažem „rastvaranje“, to znači da ćete čak i nakon prosvetljenja na suptilnom nivou još uvek biti živi. Morate da rastvorite svoju suptilnu formu, što znači da kap treba da postane okean. Čak i bez tela, možete da postojite u suptilnoj formi. Morate da napustite tu sputilnu formu i da postanete Šiva, da postanete svest, bez forme, da postanete kompletan okean. Sve do tada, putovanje nije završeno.
Tako Kajlaš predstavlja Šivu, vrhovnu sest, dok Maču Pikču predstavlja Šakti energiju, aspekt moći u našem postojanju. Glavni šakti aspekti naše egzistencije su Iča šakti, odnosno moć volje, Đnana šakti, koja je u stvari moć znanja i Krija šakti, moć delovanja. Na fizičkom planu, moć znanja je povezana sa trećim okom, moć volje je povezana sa vašim srčanim centrom, a moć akcije je povezana sa pupkom. Ako su ove tri tačke usklađene, vaš život je moćan. Zato kada mantrate bilo šta dok ste povezani sa vašim trećim okom, sa srčanim centrom i pupkom, osetićete kako sklad ulazi u vaš život, odnosno, kako su vaši energetski centri su aktivni. Postoji još puno drugih energetskih tačaka, ali ovi šakti centri su od vitalnog značaja za uspešan život.
Tako Maču Pikču predstavlja Šakti energiju. Šiva je rastvaranje, vrhovna svest. Šakti je povezana sa našim postojanjem. Kad se vrhovna svest i postojanje ujedine, dešava se život. Ovo je razlog što idemo na ta dva mesta. Ali, ako ne možete da odete ni na jedno od ovih mesta ne znači da unutar sebe nemate šakti energiju. Možete ih dovesti unutar sebe. Molim vas prihvatite sebe takvima kakvi jeste. U tome je tajna. Ako kažete „Ja sam u redu” sa potpunim prihvatanjem, tada je šakti energija aktivirana.
Telepatska komunikacija
P: Jesi li te glasove u glavi jasno čuo ili je to bila telepatska komunikacija?
O: Svi oblici komuniciranja u mojim ranijim danima su bili telepatski. To je bilo početkom 2000. godine. Jedna stvar koju sam obično radio bila je odlazak na Himalaje i tamo sam se osećao mirno. Kada sam se jednom vratio, jedan od telepatskih glasova je bio: „Zašto odlaziš na određena mesta u potrazi za mirom? Možeš li taj mir doneti ovde? To je lažni mir. Tamo nema nikakvog mira. Mesto ti može dati mir, ali ako ne možeš stvoriti mir unutar sebe, onda taj mir nije tvoj.“ U potrazi za tišinom, puno sam putovao. Svi to radimo. Konačno, dobio sam odgovor. Ako ne možeš da pronađeš tišinu u sred buke, onda je nigde ne možeš pronaći.
Ne idite nigde, sedite tu gde ste sada i pronađite tišinu u sred buke. Telepatski glasovi su dolazili sve češće. Tada sam shvatio, čak i komunikacija je buka. Išlo je to tako neko vreme, a onda sam počeo da tragam dublje gde reč „tišina“ znači da nema misli. To je tišina. Nema nijedne misli u umu. Ako se ijedna misao pojavi, um je živ, i to je buka. Zatim stižete u prostor gde nema msili. Nema o čemu da se misli. Nema pritiska da se nešto radi. Ne postoji svet napolju dok ga vi ne stvorite. Zatim počinjete da tonete u tišinu, apsolutnu tišinu.
Koja je lepota u ovome? Nije vam potreban ni guru ni majstor. Vi sve to već imate u sebi. Vi ste potpuni rođenjem. Ovo je bilo jedno od najsnažnijih otkrića koje sam imao u tom vremenu da ne postoji neko napolju ko će vam ovo dati. U stvari, sve se dešava iznutra. Sve za čim tragamo je već u nama. Kada podignete i sklonite poklopac vašeg uma, vidite tišinu unutra. Tada ne postojite vi koji „vidite“ ovu tišinu jer vi postajete ta tišina. Onda, koja je svrha živih majstora? Oni su živi primeri.
Čak i jedna misao, poput „postaću prosvetljen“, znači da je um živ. Ova misao je živa. „Ja ću biti“ je koncept. Ne postoji nešto kao „ja ću biti“, jer vi to već jeste. Vi ste prirodno potpuni. Samo jedna mala ispravka, ko vodi ovaj šou? Svesnost je važnija od uma, ali svi mi gledamo u um. Um nas kontroliše. Kada se to ukloni, vi postajete potpuni i vi ste sve. Shvatate da ste vi sve.
P: Imala sam slično iskustvo, ali ubrzo je nestalo.
O: Doživela si komunikaciju koja je nastavak iz prošlih života. To znači da si radila neki posao i da se odvijala komunikacija, ali u ovom životu to je novo. Kada se to desilo, bila si uplašena. Kada se strah pojavi, on blokira tu komunikaciju. To se dešava ljudima. Uvek kažem, šta god da se desi, dozvolite da se desi, samo to posmatrajte, nema potrebe da učestvujete. Ako neko želi da vam kaže nešto, poslušajte to. Nema potrebe da reagujete, odgovorite ili učinite bilo šta u vezi sa tim. Samo slušajte. Nekada to može biti nešto što je važno za vas u ovom životu. Ali ono što se dešava jeste da, ako na nešto nismo navikli – mi to blokiramo.
Ranije si imala strahove i to što si uradila u prošlim životima, tamo gde si stala, ta komunikacije se nastavlja. Možeš to nazvati vidovitošću ili kako god, ali um u ovom životu možda neće razumeti um koji je postojao u prošlosti. Sve što ti je potrebno su prihvatanje i prijemčivost. Samo posmatraj šta se dešava, ali uvek budi svoja. Budi povezana sa vrhovnom svešću. Ne zaustavljaj ništa, već dozvoli da informacije dođu.
Karmički koncept kod Pravoslavne crkve, Indijaca i američkih Indijanaca
P: U pravoslavnom hrišćanstvu postoji porodična karma ili porodično prokletstvo, prokletstvo predaka. Možete li napraviti poređenje između koncepta karme u pravoslavlju i nasleđene karme u Indiji?
O: Da, to je apsolutno tačno. Na jednoj strani, razlog vašeg rođenja su neispunjene želje, ono što mi nazivamo delom sudbine. Neispunjene želje predstavljaju putovanje od vašeg prvog otkucaja srca pa do posljednjeg. To putovanje se dešava dopadalo se to nama ili ne. Sve je povezano s tim – kako ćemo živeti, šta ćemo raditi na zemlji, kakva iskustva ćemo imati, kako ćemo izgledati, gde ćemo se roditi, itd. Ovaj aspekt porodične karme nije prisutan samo u Pravoslavnoj crkvi već i u američko-indijanskim zajednicama. Američki Indijanci su to takođe znali. Postoji mnogo zajednica koje su priznavale da postoji tok karme od linije predaka, koji dolazi i pridružuje vam se. Uzmite za primer bilo koju porodicu na ovom svetu. Možete videti rast, stabilizaciju, i nazadovanje. To je definisano tako da svaka porodica ima tri do pet generacija koje rastu, tri do pet koje stgniraju i tri do pet koje nazaduju. To je poput talasa.
Iscelitelji obično govore kako se smanjuje težina linijske karme time što se hrane životinje, ptice i ribe u divljini. Ne ribe u akvarijumu, već na otvorenom. Ono što se obično dešava jeste da se smanjuju efekti aktivnosti onoga što su učinili preci, ostatak koji je ostao sa porodicom.
Zatim, postoji svetac zaštitinik porodice. Njegov posao je da smanji intenzitet porodične karme i da vam pruži miran život. Ako odete u neku tradicionalnu porodicu u Indiji, prva spremljena hrana u kuhinji se uvek daje pticama ili drugim životinjama. Ostave malo hrane napolju, na zidu sa spoljašnje strane kuhinje. Tako veverice, ptice, mravi i drugi insekti mogu doći da to pojedu. To je u ime porodične karme. Neki ljudi drže kuglu šećernog sirupa na zidu ili pored drveta blizu kuće za pčele, mrave itd. Ovo je takođe u cilju čišćenja karme predaka. Mislim da su ljudi u većini zajednica svesni karme nasleđene od predaka. Ako ste učinili dobro, to će pomoći generacijama koje dolaze tako što će se vašoj porodici dešavati dobre stvari u životu. Ali šta većina ljudi radi? Jedu, piju, spavaju i zatim umru (smeh) J Mi ne radimo ništa značajno za svet niti nešto nesebično. Stoga, ovo ima efekat stagnacije za celu porodicu.
Purušarta (purushartha), struktura ljudskog postojanja
Objasniću vam strukturu kojom smo mi, posebno u Indiji, klasifikovali ili podelili naše postojanje u životu.
Mi imamo nedvosmislenu definiciju ljudskog postojanja. To se zove purušarta. Purušarta suštinski znači esencija naše egzistencije. Postoje četiri aspekta. Darma, Arta, Kama i Mokša. Darma je pravednost, isparavan stav, ispravan način življenja, istinski život. Arta je materijalna podrška koja nam je potrebna za naš život kao što je odeća, nameštaj, hrana, itd. Kama… Svi znamo za „Kama Sutru“ tako da se misli da kama znači seks (smeh publike). 🙂 Ne radi se o seksualnosti. Seks jeste deo toga, ali nije seksualnost. Šta je tačno Kama? To je aspekt želje-želja za bilo čim u životu. Bilo šta da vam je potrebno, sve što vas mami ili bilo šta što želite je Kama. Poslednje, ali ne i najmanje važno jeste Mokša – spasenje.
Pogledajte ceo svet. Možete videti Darmu, Artu i Kamu aktivne u svakom delu sveta. Šta je sa Mokšom, spasenjem? Ko govori o tome? Ovo je razlog zašto ljudi obično dolaze u Indiju jer je Mokša veoma važna stvar u duhovnom nasleđu. Darma, Arta i Kama vam verovatno mogu obezbediti dobar život. Ali ako poslednji deo fali, nešto nedostaje. To znači da će vas Darma, Arta i Kama staviti u ciklus -rođenje, život, smrt, rođenje, život, smrt, rođenje, život, smrt. Ali kada se doda Mokša, onda se ovo menja tako da ćete konačno potražiti suptilnije akspekte života. Izvan ovog postojanja, počećete da osećate i doživljavate, ili da težite ka višim aspektima života. To je razlog zašto duhovnost postaje važna. Svi majstori priznaju ovu činjenicu – spasenje ima jednaku važnost kao i život. Oslobođenje dok živite ima drugačije dimenzije. Nakon smrti, šta se dešava? Znamo li? Da li nas je briga? Da li ćemo imati sledeći život, je li to važno? Ono što sada imamo je važno. Dakle, Darma, Arta, Kama i Mokša naglašavaju da treba imati dobar život upravo sada. Morate da živite dobro. Morate doživeti sebe dobro.
Milioni stvari i predmeta su oko nas, a da ih iskusimo imamo samo pet čula. To nam služi da bismo iskusili život. U određenoj tački vremena, možete iskusiti samo jednu stvar – bilo da je to sreća ili tuga. Čak i da želite da iskusite oba aspekta, to nije moguće. To je život. U ovom životu, kako možete biti potpuni? Kako možete iskusiti maksimum od svakog dana? Postoji upustvo za to, knjiga. Znate li koja je to knjiga? Zna li bilo ko? To je veoma važna knjiga – kako živeti, kako imati dobar život, kako biti potpun. Ime te knjige ste VI sami. Jedina knjiga koju treba da pročitate u jednom životu ste vi. Čitamo sve druge knjige, druge ljude, imamo mišljenja, osude, kritike, je li to važno? Da li vam se neko dopada ili ne, je li to važno? Da li je njih briga za to? Ali ako se vi sami sebi ne dopadate, onda imate problem. Dakle, šta sveti spisi kažu, koju praksu da upražnjavate? Provedite vreme sa sobom.
Provedite kvalitetno vreme sa sobom. Mi smo željni da provedemo vreme sa drugim ljudima. To je najlakša stvar koju možemo učiniti. Zatim ih možemo kritikovati, suditi im, šutnuti ih, ali (smeh) 🙂 to nije važno. Molim vas shvatite. Druge osobe su tu zato što ih vi posmatrate spolja. To vas neće nigde dovesti. Nastavljamo da gledamo na ljude spolja i mislimo „ja i drugi ljudi“. To vas neće nigde odvesti. Kada će se ova igra završiti? Nakon nekog vremena, videćete da ne postoji niko izvan vas. Samo ćete videti sebe. Neće postojati drugačiji ljudi, postojaće drugačije forme, izražaji, ali to je sve moje. Ja se izražavam kroz drugu osobu. Kako onda mogu postojati drugi ljudi? U trenutku kada počnete da menjate svoju svest, to je spontano, molim vas da razumete, ne morate da činite ništa za to. Samo se povezujte sa sobom, sve više i više, shvataćete sebe, i zatim shvatiti: „Ovo sam ja u raznim formama.”
Priča: Radite naporno sve dok ne vidite ništa izvan vas
Jedna osoba je otišla kod velikog majstora i rekla: „Umoran sam od svih ovih ljudi oko mene.”
Majstor je pitao: „Kojih ljudi?“
On je rekao: „Svih drugih ljudi.“
Majstor je pitao: „A ko si TI? Ako postoje drugi ljudi oko tebe, to znači da si ti samo tvoj um. Imaš još puno posla. Sve dok ne vidiš nikoga izvan sebe tj. dok ne ostaviš svoj um na miru, sve dok ne vidiš ništa izvan tebe, vredno radi. To je važno.”
Prihvatanje
Ovo je praksa koju svi mi moramo da upražnjavamo ako koračamo putem duhovnosti. To znači da se povežete sa sobom, čitate sebe, prepoznate sebe, prihvatite sebe, budete vi. Ne pokušavajte da se dokazujete drugoj osobi. Ne treba vam ničije odobravanje. Bilo da vas ljudi vole ili mrze, vi ne možete promeniti svoje lice. Zato prihvatite 100% sebe i povežite se sa sobom, osetite sebe, osetite život. Ovo je tajna univerzalnosti. Ovo je takođe tajna da se doživi purušarta koju čine Darma, Arta, Kama i Mokša 100%. To znači da morate da budte vi da biste iskusili sve. Zato uvek preporučujem, molim vas provedite neko vreme sa sobom. Ne brinite o provođenju vremena sa duhovnim majstorom ili nešto poput toga. To nije važno, ali provoditi vreme sa sobom je veoma važno. Ovo je nešto što morate da razumete. Ako sa ovog večerašnjeg programa ponesete nešto sa sobom kući, neka to bude jedna reč – prihvatanje. Vi nikada ne možete biti neko drugi, garantovano. Svi drugi ljudi su već zauzeti.
Publika (smeh) 🙂
Ako želite da budete neko drugi, moraćete da uzmete drugo rođenje.
Jednu stvar vam mogu reći. Kako sve više i više rastete u tišini, jedna stvar će vam postati jasna. Mi jurimo za dugom ceo svoj život. Druga stvar koja potpuno dolazi u našu svest je da mi samo zabavljamo naš um sve vreme. Plašimo se svog uma. Mi samo zabavljamo naš um. Um se dosađuje pa se mi s tim igramo. Dajemo umu nešto na čemu on može da radi. To je poput neumornog majmuna. On nastavlja da skače, a vi morate da mu obezbedite grane. U celoj ovoj strukturi života, mi smo samo poput sluge našem umu, da li je to vredno toga? Um nikada nije zadovoljan. On nikada ne može biti zadovoljan. Dakle, je li vredno da ceo svoj život provedete sa umom?
Drugo, šta je sa nama? Da li smo se ikada pobrinuli za sebe u ovom našem životu? Brinemo se o drugima i mislimo da im činimo uslugu. To nije važno. Ali, da li ste se pobrinuli za sebe? Da li ste prihvatili sebe? Kada ste poslednji put voleli sebe? Bez osuđivanja, kritikovanja, bez poređenja sa drugim ljudima. Potpuno prihvatanje. Kada se to desilo poslednji put? Ako vam je ovo jasno, onda ima napretka. Nije stvar u tome da vi praktikujete mnogo duhovnih vežbi. Svaka duhovna praksa je tu da vas isprazni, ne da doda još više navika. Ljudi većinom idu na meditacije, rade različite stvari i dodaju još navika, i misle da bez toga ne mogu da žive. Takođe, oni ponekad misle sledeće o ritualima: „Bogu je potreban moj ritual. Bog želi da dođem u crkvu, džamiju ili hram.“ Bogu vas je dosta u svakom slučaju (smeh). 🙂
To je za nas, da bismo se ispraznili, da se sklone sve misli i da se isprazni um. To je svrha svih vežbi. Jednom kada to postignete, shvatate da nemate za čim da tragate. Kada sebe prihvatite u potpunosti, koji je vaš izraz? Ljubav bez osuđivanja. Jer to ste vi. Svako biće ste vi. Samo ćete videti sebe. Nekada će ljudi misliti da ste ludi. Jeste li videli, kada idete ulicom i smejete se strancima, oni će se zabrinuti što im se smejete, je l’ da? Oni misle da se smejete bez razloga. Ili ste ludi ili je nešto čudno na njihovom licu? (smeh) 🙂 Ali vi nećete imati teret kad prihvatite sebe i vaš izraz će biti osmeh jer ste u miru.
Zašto nosimo tako mnogo tereta?
Jeste li posmatrali? Jeste li upitali sebe? Pod jedan, jer mislimo da smo jako važni. Pod dva, pokušavamo da budemo neko drugi. Pod tri, pokušavamo da radimo veoma mnogo stari. Pod četiri, brojimo svoje godine i kažemo: „Star sam, mlad sam, tinejdžer sam.“ Sve ove stvari su samo koncepti. Nastavljamo da brojimo. Peto, preuzimamo odgovornost za ljude koji ne žele da preuzmu odgovornost za sebe. Šesto, posedovanje – moja majka, moj otac, moja žena, moj muž, moja deca, moj pas, moj magarac, biljka, drvo… sve. Sedmo, mi mislimo o tome šta će se dešavati u budućnosti. To je nesigurnost. Postoji još jako puno stvari, ne želim dalje da vas zbunjujem. Ali molim vas, razumite, da li su sve ove stvari uopšte važne? Jeste li pronašli sebe u ovoj trci ili u tom teretu? Ne ono što vaš um pronalazi. Zaboravite na um, to su majmunska posla svakako.
Ali jeste li pronašli sebe? Jeste li se povezali sa sobom? To je jedina stvar koju morate da učinite u ovom životu. Zato toliko insistiram na tome. Jedina praksa koju morate ispuniti u ovom živtnom veku kako ne biste uzimali još rođenja, jeste da se povežete sa sobom, da se prepoznate, prihvatite i pronađete sebe. Prihvatanje. Prihvatite sebe. Opet, prihvatite sebe. Još jednom, prihatite sebe. Neka vas ljudi smatraju ludim, nije važno. Nek ljudi imaju mišljenje o vama, to je u redu. Sve dok vi prihvatate sebe, nema razloga da brinete. Niko ne može da ometa osobu koja je prihvatila sebe u potpunosti. U suprotnom, mi smo poput suvog lišća na vetru. Svaka emocija će nas nositi. Kada daljinski upravljač svog života date u ruke drugim ljudima, oni nastavljaju da menjaju kanale. Držite svoj daljinski kod sebe. Molim vas, ne potcenjujte sebe, vi ste lepi u ovoj inkarnaciji. U sledećem životu, ne znam hoćemo li imati sledeći život, ali ovaj život je važan, ovo vreme je važno.
Šta je sa religijom? Ne pravite teret od toga. Pratite religiju koja vam odgovara baš kao što nosite odeću koja vam odgovara, kao što jedete hranu koja vam odgovara. Osećajte se udobno. Ne postoji ništa što je bolje ili lošije ili jednako, sve je jedinstveno. To je vaš izbor. Ništa u životu ne pretvarajte u teret. Kako ćete znati da je nešto dobro za vas? Naravno, povezivanjem iz srca. Više od toga, treba da se osećate dobro u vezi s tim. Zar to niste osetili? Na primer, nosite majicu ili haljinu, i osećate se dobro: „O, ovo je lepo. Prijatno mi je u ovome.” Upravo je to taj osećaj. Nema pritiska ukoliko je nešto dobro za vas, ukoliko vam odgovara. To će vam biti zadovoljstvo, ne pritisak. Isto je sa svim stvarima u životu. Ne radite nešto samo zato jer neka druga osoba to isto radi, jer to verovatno vama neće odgovarati, ali svi ste orijentisani prema zoni konfora: „Druga osoba tako radi pa ću i ja učiniti isto.“ Bez razmišljanja da li vama to odgovara. Onda, šta se dešava? Na kraju postajete frustrirani: „O, to je gubljenje vremena.“
Da li ste ikada pomislili da ste potpuni rođenjem?
Da li ste ikada uzeli u obzir ovu misao? Kada?
Publika: Kada sam u prirodi, osećam se potpuno.
M: Da. To je zbog predmeta, postoji nešto spolja, pa se osećate potpunim. Govorim o vama bez ičega spolja. Bez vremena, prostora, ljudi, stvari, bez ičega, a da se opet osećate potpunim. Jeste li osetili to?
Publika: Kada smo bili bebe?
M: Dobro ste se setili. Apsolutno. Kada ste bili male bebe, bili ste potpuni. Nije bilo problema, bili ste spontani. Oni su istinski majstori. Ljudi poput mene su beskorisni.
Publika: (smeh) 🙂
M: Ali deca…Ona nemaju ego, oni su istinksi majstori. To dokazuje jednu stvar. Vi već posedujete u sebi majstorstvo. To je sve što sam želeo da dokažem danas. Rođeni ste potpuni. Ovo je važno da znate. Vi već znate, samo treba da se prisetite, da se potpuni rođenjem. Recite mi još neki period kada vam vreme, prostor, ljudi, stvari, situacije nisu potrebni da biste bili srećni. Nemojte mi samo reći da je to nakon smrti (smeh). 🙂
Publika: U stanju dubokog sna.
M: Stanje sna. To je ono što doživljavate svakodnevno. Kada udaljite svoj mobilni telefon, TV je isključen, svetlo je isključeno, vi se ne brinete o hrani, ljudima, vremenu, bilo čemu, vi samo spavate i srećni ste. I šta smo ovim dokazali?
Ne treba nam Whatsapp ili Facebook da bismo bili srećni.
Publika: (smeh) 🙂
M: Tačno ili pogrešno? U nama sedi sreća. Ovo pokušavam da vam kažem. Nije vas briga za vašeg muža, momka, komšiju ili bilo koga dok spavate. Srećni ste bez svih njih. Kada se probudite brinete se o svima. To je drugačije. Dakle, pod jedan, sreća je u vama. Rođeni ste potpuni, što je dokazano još u vašem detinjstvu. Sada, svake noći kada odlazimo u krevet, kada spavamo, ništa nam nije potrebno, zadovoljni smo. Sreća se nalazi u vama. Ako se setite ovih stvari, prebacićete to isto zadovoljstvo u budno stanje. Budite srećni sa onim što imate. Budite u miru sa svima. Ako vas neko grdi, u redu, on izražava sebe. Ako vas neko voli, to je dobro. Ako se sa svime nosite na ovaj način, postaćete svetac, svetost će se desiti.
Jeste li sada više zbunjeni nego pre nego što ste došli ovde?
Publika: (smeh) 🙂
(nastaviće se)
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
