Satsang u Zrenjaninu, Srbija, prvi deo
24. oktobar 2016.
P: Kako da izađemo na kraj sa ljudima koji u nama izazivaju krivicu?
O: Sva iskustva života od ranog djetinjstva pa sve do sada, svi ljudi koji su došli u naš život, sve lokacije, čak i hrana koju jedemo, vazduh koji dišemo, mesto na kom se nalazimo – sve je to karmički povezano. U tom smislu, mi smo privukli sve ljude koji su došli u naš život. Privukli smo svaku reč, svaku misao, svako iskustvo. Tako da nema slučajnosti. Ako se nešto dogodilo u vašem životu, to ste privukli tokom vremena. Mi većinu ovoga u stvari privlačimo nesvesno. Nismo razmišljali. Na primer, ako nekoga kritikujete, time privlačite ktitiku na sebe. To je naučno dokazano. Ako kažete nekome „Hej, izgledaš divno, ti si divan”, vi automatski počinjete da doživljavate vlastitu lepotu i milost. Ljudi će gledati u vas i počeće da govore „Ti si lep”. Što više postajete pozitivni, takav oblik karme privlačite. Nasuprot tome, ako privlačite tračeve i učestvujete u njima, onda se cela energija usmerava u taj način funkcionisanja i počinjete da privlačite negativnosti. Vaša celokupna frekvencija se smanjuje. Što je niža frekvencija, to nižu frekvenciju privlačite. Na primer, ako kažete da najavljujete zabavu sa puno alkohola, koliko ljudi će doći? Kada je u pitanju Mohanđi, Satsang i davanje Šaktipata, dođe 100 ljudi. Da je zabava sa alkoholom, došlo bi hiljadu ljudi. Zašto je to tako? Privlačnije je nešto što smanjuje frekvenciju. Što više smanjujete frekvenciju, taj oblik gužve privlačite.
Duhovnost je individualno putovanje. Trebalo bi da povećate frekvenciju postepeno tako da postajete potpuno imuni na sve niže frekvencije. Jedini način da preživite jeste da povećate sopstvenu frekvenciju. Vi imate taj kapacitet. Ovo je prednost ljudskog postojanja. Vi imate kapacitet da postignete najviše u ovom životu. To je ono što zovemo nivoom besmrtnosti.
Postoje majstori na Himalajima koji su prkosili smrti. Oni su dokazali da su ovde stotinama i hiljadama godina. Postojao je jedan pesnik koji je pisao četiri stiha godišnje, što je ukupno tri hiljade stihova. Dakle, živeo je 750 godina. Inače, naš potencijal je neverovatan. Znajte jednu stvar: mi moramo verovati da je ova ličnost koju projektujemo u svet, naša ograničena ličnost. Naša ličnost je mnogo više od načina na koji biramo da projektujemo sebe spolja.
BUDITE SVOJI.
Jedan od ključnih aspekata na ovom putovanju jeste da upoznate sebe i da budete svoji. Ako počnete da osećate svoje telo, da se povezujete sa njim. Reći ću vam da vaše telo nikada ne laže. Uvek govori istinu. Ako se povežete sa telom, sve više i više, čućete svaku ćeliju kako vam se obraća. Svaka ćelija ima potencijal da bude i postane novi vi. Od svake ćelije možete kreirati novo biće, nalik vama. Znači, svaka ćelija sadrži sastojak zvani – vi. Ove ćelije će nastaviti da vam se obraćaju. Svaka ćelija će vam reći gde stojite. To je najveće buđenje koje možete ikada doživeti dok ste živi.
Umesto njih, koga mi slušamo svakog momenta? Sve vreme slušamo naš um. Um vam kaže „Ti si lenj, vreme je za jelo, za toalet, da uradiš ovo ili ono…Ne sviđa mi se to, ne volim to..” Um govori sve ove stvari. Dakle, um vas u suštini, kontroliše. Um kontroliše našu svakodnevnicu. Kontroliše je u tolikoj meri, da kad god pokušate da budete srećni, ne uspevate u tome. Šta sprečava sreću? Ako pitate bilo koga na ovom svetu, osam milijardi ljudi, „Šta želite u životu?”, svi će reći „Sreću.” Ali pitanje je „Zašto ne možete biti srećni?”
Oni će vam dati puno razloga, „Da je moja svekrva bolja…da moje dete bolje uči… kad bi se moj muž smejao svakodnevno…kad bi moj auto radio bolje…” Uvek postoji neki razlog da ne budemo srećni. Naše prirodno pravo je da budemo srećni. Nema šanse da ne možete biti srećni ako pogledate unutar sebe, videćete čoveka, osobu ili biće koje vas čini nesrećnim, nekog ko sprečava vašu sreću. Jedina stvar koja vas sprečava da budete srećni je vaš um. Svako od nas će reći „Ne dopada mi se ta osoba, sviđa mi se ova druga.”
Zašto nam se uopšte neko dopada ili ne dopada? Zašto nekoga ne bismo voleli? Pa ne plaćamo njihove račune, zar ne? Molim vas, razumite, ovo je ponovo projekcija uma.
Dakle, odgovor na ovo pitanje je da ako smo nesrećni sa bilo kim oko nas, mi smo nesrećni sa samima sobom. Ne postoji niko izvan nas. Ako vi ne postojite, ne postoji ni niko izvan vas. Kada ste u stanju dubokog sna, postoji li neko u svetu? Vi spavate, i ne vidite nikoga. Svako je u svom stanju i projektuje sve ove ljude okolo. Na vama je da budete srećni iznutra tako da i spoljašnjost bude dobra za vas.
Ljudi nam pružaju toliko mnogo stvari, i dobijamo mnogo povratnih informacija od društva. Ljudi mi govore „Mohanđi, trebalo bi da izgledaš ovako, da hodaš ovako, da govoriš na ovaj način.” Uvek im odgovorim da sam ja ovo što sam. Šta ja mogu da učinim? Ne mogu da promenim svoj lik… Dakle, ljudi će imati svoja mišljenja. Oni će vam govoriti šta da radite, kako da se osećate, u šta da verujete, ali na kraju dana, VI ste ti koji sve proživljavate. Ako vam drugi prodaju mnogo stvari, ne morate sve da kupite. Ne možete. Molim vas, upamtite, VI ste važni. NE verujte nikom ko vam kaže da niste važni. Kažem vam da ste važni jer bez vas život o kome govorite ne bi postojao. Ako vam drugi pružaju ljubav, uzmite. Uzvratite sa još više ljubavi. Ako posejete mnogo ljubavi, mnogo ćete i da požnjete. Kažem vam ovo iz ličnog iskustva. Svi imamo razloge da budemo nesrećni, ali ako širite sreću, ona će vam se vratiti. Šetao sam ovuda sa Majom, okolo su svi ljudi stranci, posmatrali su me kao da sam izašao iz zoološkog vrta. 🙂 Pokušao sam da im se nasmejem, gledali su u mene, u smislu, ko je ovaj momak? Vidite, to je ono o čemu vam govorim. Ne bi trebalo ništa da vas zaustavi da se smejete. Bilo da dobijete osmeh zauzvrat ili ne, nije ni važno. Ako vam ljudi ne uzvraćaju osmeh, to je zato što nose mnogo težine. Molim vas cenite to. Kada imate sposobnost da se smejte bez ikakvog razloga, to znači da ste svetlost iznutra. Vi imate svetlost, sposobnost i imate moć. Kada razgovarate na ulici, znaćete jasno. Videćete puno ljudi okolo. Jedva da im vidite lice, vidite njihov teret. Uvek se pitam zašto su ljudi tako teški? Hodaju kao da imaju mnogo tereta na ramenima. Vidite ih kako idu ulicom.
Pre nekoliko godina, držao sam govor na jednom ženskom koledžu. Tražili smo volontere da rade nešto u vezi sa dobrotvornim radom. Obraćao sam se grupi devojaka. Mislim da ih je bilo oko 400 studentkinja, i njih 280 su se registrovale za volontersko služenje. Poslali smo jednu grupu na mesto sa napušetenim ljudima. Pitale su me „Šta bi trebalo da uradimo za njih?”. Rekao sam „Ništa. Samo stavite ruke na njihova ramena, i recite „volim te”.“ I one su to i učinile. Kasnije, kada smo dobili povratne informacije od ovih devojaka, mnoge od njih su bile u suzama. Rekle su „Nikada nećemo napustiti naše roditelje.” Ovi napušteni ljudi su ih čekali da dođu ponovo. Neki od tih starih ljudi su im dali neke stvari, čak i zlato ili nešto što su čuvali dugo vremena, ali nisu imali kome da poklone. U poslednjoj fazi života su pronašli ljubav. Šta još možete dati ovom svetu? Šta je dragocenije od ljubavi? Kada pružamo ljubav bespomoćnim bićima, ne očekujemo ništa zauzvrat. Mi prosto izražavamo ljubav. Ono što izražavate je čistota unutar vas. Iskrenost, ljubav – duša izražava svoju suštinu. Napušteni ljudi u društvu su odraz težine našeg društva. Kada su ljudi u društvu teški, oni napuštaju druge. Koga možete napustiti? One koji su bespomoćni. Ovo je sramota društva. Govorio sam ovim studentkinjama, „Pogledajte, vi ste odgovorni za njih, vi ih podižete, vi pružate ljubav ovom svetu. Kada ljudi kažu „Voleo bih da radim nešto“, onda im kažem „Delite ljubav. Ovo je sve što treba da radite.“
To vas menja, transformiše vas, tako da nećete imati nikakvih problema ni sa kim na ovom svetu, čak i ako su ljudi ljuti, jer ste toliko moćni da ljutnja ne može da vas pogodi.
P: Kako da se ponovo otvorim za ljubav nakon što sam se razočarala u ljude? Kako izaći iz pakla depresije i opet izgraditi veru?
O: Mislim da sam već odgovorio na ovo pitanje. Život nam može dati bilo šta, razne emocije, situacije, iskustva, ali na nama je da odlučimo šta ćemo uzvratiti životu. Kada sam radio u kompaniji, jedan od mojih kolega mi je prišao veoma ljutito „Znaš šta, ne mogu više da radim sa ovim čovekom. Jako me uznemirava, ne mogu čak ni da sedim ni da radim sa njim. Sada ću mu uzvratiti istom merom.” Ja sam bio na čelu kompanije, i morao sam da donesem odluku. Bilo da ga premestim u neku drugu kancelariju, ili da učinim nešto sa ovim drugim. Postavio sam mu pitanje „Zamisli tog čoveka kako hoda ulicom bez odeće. Hoćeš li i ti učiniti isto?“
Odgovorio je „Ne, moja kultura mi to ne dozvoljava. Ne mogu postati tako prost.” Zatim sam rekao „Zašto te onda pogađa to što on radi? Ti pokazuješ svoju kulturu, svoj ponos, svoju otmenost. Zašto moraš da se spustiš na nečiju frekvenciju? Mi imamo svako pravo da upravljamo svojom otmenošću i frekvencijom. Moramo. Trenutak kada postanete prirodni i dostojanstveni, garantujem vam da vas ništa spolja neće moći dotaći. Oni će pokušati da vas namame, nemojte zagristi, i sve je u redu. “
Buda je sedeo sa svojim ljudima i držao govor. Iznenada, jedan od njih je došao ljutit, uznemiren, i počeo da vređa Budu: „Svi duhovni učitelji su varalice, oni su lažni, obmanjuju ljude.”
On je grdio Budu govoreći mu mnoge stvari koje su pogađale ljude koji su slušali. Buda je prestao da govori i gledao ih bez ikakvih emocija. Zatim je taj čovek počeo da pljuje Budu u lice. Odjednom, svi su ustali jer im je bilo neprijatno da sve to posmatraju. Buda je rekao „Sedite.”
Zatim je ovaj čovek otišao. Ljudi su pitali Budu „Zašto mu nisi odgovorio? On je vikao na tebe, vređao te, pljuvao, a ti si nastavio da ćutiš?”
Buda je rekao: „Učim ljude kako ništa ne treba da ih dotiče, da treba uvek da ostanu smireni. Da li sam dostojan da podučavam ovo? Ovaj čovek je bio moj ispit. Sada znam da sam dostojan da učim ljude. U suprotnom, ako kažem ljudima, „Nemojte biti pogođeni svetom”, a ja sam bivam njime pogođen, tada nisam dovoljno dostojan da ih učim. Ovaj čovek je bio moj ispit, test. Sada sam dobro.”
Kada se razočaranja dogode, razumite da su to vaši testovi. Da li ste dostojni života? Recite „U redu, testiraj me.“ Poželite im dobrodošlicu, suočite se sa njima. Uspejte u tome, i postaćete majstor na kraju.
Kao što sam rekao na početku, ako nema sudbine, nema susreta. Ako nije suđeno, nema ni iskustva. Garantujem vam da nikada nisam pomislio da ću ovako sedeti i razgovarati sa ljudima. Nisam znao da će ljudi dolaziti da me vide. Sve ovo je iznenađenje za mene. Nekada sam sebe uštinem da poverujem i uverim se da razgovaram sa ljudima. Sudbina vam daje mesto, svesnost, impuls i iskustvo. Sudbina je definsana vremenom. Danas, 24. oktobra, u ovo vreme trebalo je da budemo ovde. Nema šanse da smo mogli biti u Beogradu ili Novom Sadu u ovo vreme. Ko god ulazi u vaš život, kakvo god iskustvo da imate, u redu je, pogledajte ga, nasmejte se, i nastavite dalje. Steknite snagu. Budite moćni. To je vaše pravo stečeno rođenjem. Niko vas ne može dotaći, osim ako vi to ne dozvolite.
P: Voleo bih da se vratimo na priču o Budi. Gde je granica strpljenja? Mi smo smireni, opušteni, vedri, i onda dođe neko poput onog čoveka koji je došao kod Bude, a on sve to tolerisao. Mogu biti devojka, ili bilo ko, na poslu gde vas maltretiraju; to može biti uznemiravanje ili čak i silovanje. Treba li da kažem, u redu, to je karma, hoće li biti dečak ili devojčica? Kada treba prestati sa tolerancijom?
O: Sve što se događa indukovano je karmom. Iza svakog iskustva postoji karma. Ali veći deo perspektive postojanja je kontrolisan darmom. Sunce izlazi ujutru, neguje Zemlju, povlači se uveče. Izlazak sunca, zalazak, oblaci, kiša, rast vegetacije, ptice, životinje, sve je kontrolisano od strane darme. Čak i aktivnosti, iskustva karme, čitava tapiserija, čitava mašina se pokreće darmom. Svaki majstor koji je došao na zemlju, ili koji je vodio ljude, vodio ih je na osnovu darme – istinite dužnosti. Niko od majstora nikada se nije mešao u tuđu karmu. Oni su samo vodili ljude stazom darme. Darma policije ili pravnog odeljenja je da se brine o dobrobiti građana. Koji god da je razlog rata ili silovanja, trebalo bi da smo zaštićeni i kontrolisani pravom. To je darma odeljenja, darma policije, darma roditelja je da se brinu o svojoj deci, darma dece je da se brinu o roditeljima. Darma učitelja je da prenosi poruke studentima. Darma studenata je da uče i da postanu korisniji svetu. Dakle, nit darme se provlači kroz čitavo postojanje, kroz svaki njen aspekt. Svako od nas isporučuje i doživljava karmu. Na osnovu darme, mi doživljavamo karmu. Ako razumete veći okean darme, na kojem se događa karma, dobićete odgovor na vaše pitanje.
Na bojnom polju, kada je Ardžuna rekao „Ne mogu da se borim sa mojim dedom, ne mogu da ubijam moje rođake. Ne mogu da ratujem. Žao mi je.“ Krišna mu je rekao „Ne budi kukavica. Ti si rođeni ratnik. Tvoj posao je da učestvuješ u ratu. Pobedi u ratu.“
Kada vidite nekoga kako pati, vaša je odgovornost i darma da pomognete toj osobi. Karma vas je dovela toj osobi. Neko gladuje, a vi imate dva burgera u rukama. Ponudite burger gladnoj osobi. Vi izvršavate svoju darmu. Dakle, postoji razlika između karme i darme. Karma osobe je da bude gladna, ali vaša darma je da joj date hranu. On ima karmu da dobije hranu od vas. Na taj način to funkcioniše. Sve tako funkcioniše u ovoj tapiseriji. Sve je povezano.
Na primer, neko je doživeo nesreću. To je bila njihova karma. Ali vi ste prolazili tuda, spasili ste tu osobu, odveli je u bolnicu, dakle, vi ste ispunili svoju darmu i pomogli toj osobi. Biti ljubazan, saosećajan i nežan je darma.
Ako pogledate suštinu mojih učenja, i to je darma. Ne postoji ništa drugo što možete reći svetu. Možete jedino saopštiti darmu jer nema ništa karmičko što treba reći svetu. „Aha, vi već proživljavate karmu. Niko vam ne može reći da ste ispunili svu karmu jer karma je bazirana na vremenu, prošle godine, ove godine, sledeće godine… Nastavlja se. Ali darma je poruka svakog majstora koju daje svetu. Kada je Isus rekao „Volite bližnjega svog, kao sebe samoga”, to je darma. Ne postoji karma koju treba podučavati. Karma se jedino može doživljavati.
P: Šta učiniti u slučaju kada vas neko promišljeno zlostavlja ili povređuje, kada treba prestati sa tolerancijom?
O: To je ono što sam sam vam ispričao o Krišni i Ardžuni. Verovatno treba da sikćete kao zmija tako da ta osoba zna da ste vi opasni, ali ne morate da grizete. Kada ugrizete, to postaje karma. Kada sikćete poput zmije, vi dajte svetu poruku „Pogledaj me, ja sam potencijalno opasan. Ne diraj me.“
P: Nakon čišćenja karme sa nekom osobom, šta ostaje? Da li i emocije bivaju obrisane ili ostaju? Kako se ljubav koju osećamo prema drugoj osobi menja tokom i nakon čišćenja?
O: Nisam siguran na šta mislite kada kažete karmičko čišćenje. Karmu čine neispunjene želje. Karma je agenda iskustva. Regularan način čišćenja karme je njeno proživljavanje. Kada doživljavate i prihvatite iskustvo, karma je otišla. Karma za to iskustvo je otišla, ali ne i celokupna karma. Kada kompletna karma nestane, dešava se smrt. Ne morate više da živite.
Prararabdha karma (sudbina), je staza sudbine koja je ugovorena pre rođenja, kontinuirano, sve do kraja života. U neposrednoj blizini majstora, ili uz pomoć Šaktipata, smeće koje ste nakupili tokom vremena i koje se naziva Agamja karma (što znači izabrali ste da to živite, dok ste živi) i sav nepotreban deo toga se spaljuje. Ali mi ne diramo sudbinu koja je dozvolila vama da uzmete rođenje i ona će se nastaviti sve do smrti. Nijedan majstor neće nikada dotaći glavnu nit života jer to bi značilo smrt za vas. Sve što radite je da smanjujete težinu. Kada je težina smanjena, putovanje je lakše. To je ono što rade ljudi poput nas. Mi smo poput veš mašine.
Publika (Smeh)
O: Mi pospremamo ljude. 🙂 Dobra stvar je što nemate pojma koliko prljavštine zapravo nosite. Tako da je lako.
Publika (Smeh)
O: Svakako, to je posao čišćenja. Zato ljudi dolaze da vide ljude poput mene. Vreme je za dobro kupanje.
Publika (Smeh)
O: E sad, zaljubljivanje ili osećanje ljubavi prema nekome, bilo da je to viša ili niža energija, jeste prirodan proces uma. Mi se zaljubljujemo svakog trenutka, zar ne? Mislim da smo svi mi rođenjem romatični. Ne mora nužno da se radi o ljudskom biću. Biti romantičan je lepa ideja. Možete biti romatični sa vetrom, pticama, biljkama, sa svima. Tada počinjete da vidite samo romansu u vašem životu. Jedini problem je taj ako ste romantični prema drugoj osobi, a to vam nije uzvraćeno. 🙂 Jer postoje očekivanja. Zato ljudi radije u kući drže pse nego ljudska bića. Jer su prirodniji sa psom. 🙂
Publika (Smeh)
O: Šalim se, ne shvatajte me ozbiljno (smeh). Ne menjajte vaše muževe i žene za pse. 🙂 Biti romantičan je divno. Treba biti romatičan po prirodi. U trenutku kada ste romantični, vi zaista jeste romantični, vi cenite zalazak i izlazak sunca, cenite sve, čak i ptice, cvet, zemlju kojom hodate, sve će vam biti lepo. Sponatano ćete govoriti „Volim te.” To je lep osećaj. Ne mora to da bude u vezi sa drugom osobom. Neko je ubacio tu ideju u naš um da treba da imamo srodne duše ili neko ljudsko biće da bismo voleli. To je zapravo veliki teret za nas. Znate kako vam ta bića uzvraćaju?
Odveo sam Devi na jedno mesto u Indiji, i hranili smo neke ribe i kornjače. Izlazili su iz vode svi, čak i ribe, uzimajući hranu iz naših ruku. Kornjače su izlazile iz vode da uzmu hranu. Eto kako romansa deluje!
Video možete pogledati ovde.
Ribe obično ne izlaze iz vode. Nisu se zadržavale van vode, samo su došle do nas, pokupile hranu, a zatim se vratile nazad u vodu. Sva ova bića su povezana sa nama, i u trenutku kada postajete romantični, vi u stvari vidite život u svemu. Uvek osećam da sam hronični romantik.
Publika (Smeh)
O: Ne očekujem ljubav zauzvrat i dobro sam. Problem nastaje jedino kada očekujemo da nam se ljubav uzvrati.
P: Veoma često dobijam čudan osećaj u rukama tokom meditacije. Svesno vizualizujem dlanove kako rastu sve više i otiču.
O: Senzacije su deo konstitucije. Vi ste orijentisani na to da doživite tako nešto. Kad god osećate da se događa ekspanzija u nekom delu vašeg tela, ili nagomilavanje energije, vizualizujte nekoga kome je to potrebno, ako je neko u bolnici ili je bolestan. Mentalno predajte njemu ili prepustite majstorima ili majci zemlji.
P: Sanjao sam vas, da li je moguće da se povežemo čak i preko sna?
O: Ne mora da znači da je to bio san. Svi mi imamo mnogo različitih dimenzija. Kada posmatrate iz zemaljske perspektive, astralno iskustvo se može doživeti kroz san. Veliki broj vas se povezalo sa mnom astralno. To je jednako zemaljskom povezivanju. Kada ste povezani sa mnom ovde, vrlo je verovatno da ćete biti povezani sa mnom i astralno. Razlog zašto su neki od vas ovde je i zbog te povezanosti. Ovaj susret je prirodan za vas. Zato što smo se već sreli. Bilo je važno da se sretnemo ovde.
Dakle, bilo koji san koji tumačite kada se probudite, „To je bio san, sanjao sam Mohanđija”, možda nije bio samo san. Moglo bi to biti povezivanje koje smo imali astralno. Nekada prenosim poruke i astralno. Rekao sam određene stvari kojih se ljudi sećaju. Nekada mi pišu „Vodili smo ovaj razgovor. Ovo je bilo jasno i želeo sam odgovor.” To znači da je bilo stvarno. Mnogi od vas su povezani sa mnom iz prethodnih života. Naš susret nije slučajan. Većina nas se srela ranije, u drugim životima, tako da je ovo samo nastavak putovanja.
Reći ču vam nešto zabavno. Sedeo sam na aerodromu i čekao sam let. Mislim da sam završavao konačan pregled i reviziju knjige Moć čistote. Dok sam bio zauzet time, jedan momak je sedeo pored mene i uzviknuo „Hej, ja tebe znam. Već sam te negde video!” Pogledao sam ga. Bio je potpuni stranac u ovom životu, ali odmah sam shvatio da me zna iz nekog prethodnog života. Nisam želeo to da mu kažem, pa sam rekao „Ne, ne, ne, ne poznaješ me.”
Publika (Smeh)
O: Ali on je insisitirao, „Poznajem te. Video sam te negde.“
Publika (Smeh)
O: Nastavio sam da poričem, a on da zapitkuje. Video sam da ne mogu da završim posao. Konačno sam rekao „Sreo si me u zoo vrtu.”
Publika (Smeh)
O: On me je pogledao i odmah otišao. Nekada morate da izbegavate ljude, znate. 🙂
Dakle, nema slučajnosti u životu. Svaki susret je povezan. Nekada nećete znati otkuda i zašto ste povezani, ali konačno, to će se probuditi u vama. Zato uvek kažem „Ne žurite da uđete u vezu, već iskusite i uživajte u povezanosti.“
P: Koji je razlog rođenja i odrastanja u gradu koji ne volimo?
O: Obično postoji mnogo različitih kombinacija koje su izazvale ovo postojanje. Daću vam hipotetičku priču, ali ne shvatajte je previše ozbiljno.
Pre 100 godina, grupa ljudi je živela zajedno. Bili su povezani, kao što ste vi povezani sa ljudima u ovom životu. Vi kažete „Uzećete ovo rođenje, i ja ću doći sa vama.” Nije važno na kojoj lokaciji, jer duše dolaze zajedno, vi ste takođe došli kao dete određenih roditelja, sa određenim ujacima, stričevima, ili ujnama… Uzeli ste ovo rođenje u određenom mestu jer ste dali obećanje određenoj grupi duša. Onda te ljude nazivate srodnim dušama. Obećanje postaje sudbina. Ovo obećanje se nastavlja kao sudbina, tako da ste vi zaglavljeni na tom mestu. Dok živite, možete uvek otići i iskusiti druga mesta. Ja sam rođen u malom mestu, ali sada idem širom sveta. Ne znam koja zemlja mi je sada dom. Nakon nekog vremena svako mesto ćete osećati isto. Svi ljudi su isti, svi su deo vas.
Ako ih ne volite, i pružate otpor prema određenom mestu, vrlo je verovatno da ćete se ponovo vratiti tu u sledećem životu. Jer sve što volite, i sve što mrzite, ostaje. Sve u šta ulažete, raste. Ako svoju energiju ulažete da nešto mrzite, mržnja postaje jača. Uložite svoju energiju da nešto volite da bi se to zaustavilo tu. Volite nešto, vaš život, mesto u kojem živite, ljude, okruženje, psa…sve. Ne krivite vaše roditelje ili mesto. Nema svrhe. Već ste ovde. Prihvatite to i idite dalje. Biti smiren u svakoj situaciji je prava duhovnost. Morate da prihvatite sebe. Ako ne možete da prihavtite sebe, ne možete nikog drugog prihvatiti. Zapamtite to.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
