Napisao: Radžeš Kamat
Putaparti
Pre nego što počnemo, želeo bih nešto da spomenem. Naš raspored se stalno menjao, što je čest slučaj kada ste sa Mohanđijem. Vi odlučite nešto, a zatim se to spontano promeni. Na ovom putovanju naučio sam (kroz nekoliko teških udaraca) da nema smisla napraviti detaljan plan i raspored kada ste sa Mohanđijem. Mohanđi je živ primer toga da treba „ići sa tokom‟, i putovanja sa njim su odraz tog Guru principa. Mohanđi podučava fleksibilnost kao najbolji i suštinski navigator na stazi bez putanje. Kasno samshvatio da je ovo najprirodniji tok, i da svest radi najbolje što može u datoj situaciji ako dozvolite sebi da tečete bez pružanja otpora.
Da skratim priču, želeo sam da provedem Novu godinu u Putapartiju ili Arunčali, ali nisam bio siguran da li ćemo tamo stići na vreme. Uz Mohanđijevu miloststižemo za vreme trajanja Novogodišnje noći, kao i za vreme proslave. Bio sam presrećan zbog ispunjenja ove želje na najjedinstveniji i najsjajniji način. Stigli smo u Putaparti uveče. Kao što je ranije pomenuto, upoznali smo zvaničnika Putapartija u Kuruvapuranu. On se ljubazno ponudio da se pobrine za naš smeštaj u ašramu Prasanti Nilajam, u Putapartiju. Kada smo stigli do ašrama, povezali smo se sa njim i on je koordinirao sa lokalnim osobljem da nas odvedu do naših soba. Bilo je kasno i Mohanđi je odlučio da ne večera, zamolivši nas da nastavimo sa večerom. Tražio je da mu donesemo nešto voća i slatkiša. Večerali smo i uzeli voće za usput. Zanimljivo je da smo naišli na mesto zvano „Mohanovi slatkiši‟i shvatili da je ovo pravo mesto za uzimanja istih. Kada smo se vratili, imali smo mali neformalni satsang sa Mohanđijem, tokom kojeg nas je uputio na njegova iskustva i druženje sa Bagavanom. Mohanđi nikada nije fizički razgovarao sa Sai Babom. Sledi suština priče:
„Ovo je verovatno bilo negde između 2004/2005. U to vreme sam bio u Dubaiju. Tu je bio moj poznanik koji je bio u Putapartiju kao sevadalni (dobrovoljni) član i tako je bio poznat Bagavanu. Kasnije, on je napustio Putaparti i otišao jeu svoje selo, prema instrukciji Bagavana. Kada je Bagavan stigao u Kodiakanal, ovaj poznanik je odlučio da ode tamo i upozna ga. Imao je želju za privatnim razgovorom. Bagavan bi obično šetao kroz masu i „slučajno‟birao ljude za privatan razgovor. Ta osoba (poznanik) me je nazvao i rekao mi za njegovu želju,tražeći od mene da se pomolim za to. Rekao sam mu: „Bio si sa Bagavanom i ti si Mu poznat. Nikada lično nisam upoznao Bagavana i samo sam ga video iz daljine. Vi ste više povezani.Kako bi moja molitva mogla biti važna?‟ Međutim, on je rekao: „Osećam da je tvoja molitva jako moćna.‟ Rekao sam mu da nisam siguran zašto bi to bilo važno, alida ću se i dalje moliti za njega. Molio sam se Bagavanu: „Bagavane, ako je to tvoja volja, onda te molim da se sastanete i da upoznate ovo vaše dete‟. Ovaj čovek (poznanik) je znao moju prošlost. 2000. sam izgubio Ammu. 2003. sam se razveo od supruge. Izgubio sam skoro svu ušteđevinu. Investirao sam u imovinu i graditelj je pobegao. Uskoro sam izgubio i posao. Svaki deo mog života je pucao i nestajao. Bio sam u Dubaiju i tražio sam posao. U to vreme, da dodam još nešto na sve svoje probleme, imao sam strašno suvu i bolnu kožu koja je pucala. Telo se otvaralo i iz pukotina je tekla krv. Nisam mogao ni da se okupam kako treba jer bi mi se celo telo zapalilo. Dakle, sve vrste problema! Većinom sam bio potpuno izolovan. Istovremeno, morao sam da radim da bih zaradio za život. Zato sam radio jedan posao za drugim, jer je novac bio oskudan.Ovo je bilo nakon mog mandata na poslednjem poslu, gde sam nadgledao poslove u pet zemalja. Nastao je totalni vakuum nakon što sam dao otkaz na tom poslu. Bio je to dubok pad. Bez porodice, novca, imovine, i bolest koja se izlučila na vrhuncu svega. Dakle, možete zamisliti moju situaciju. Tokom vremena nevolje je uobičajeno da, čak i ako pozovete nekoga,izbegavavas i ne javlja se na pozive.
Dakle,taj prijatelj je išao da vidi Bagavana. Nosio je sa sobom 5-8 pisama, od raznih članova porodice i prijatelja. Takođe je napisao jedno pismo u moje ime, gde je spomenuo moje uslove, bez da mi je to rekao. Nisam tražio da napišeikakvo pismo u moje ime. Bagavan je sveprisutan. On će znati. Kao što se ispostavilo, Bagavan ga je izabrao za lični intervju. Ne smatram da je to rezultat moje molitve. Bio je dostojan, zato ga je Bagavan pozvao. Obično Bagavan poziva više ljudi istovremeno u prostoriju za intervjue. Ali, u njegovom slučaju on je bio sam kada je ovaj poznanik pozvan na intervju. Bagavan je sigurno proveo sa njim oko 45 minuta. Bagavan je zamolio ovu osobu da mu pruži samo to pismo koje je napisao u moje ime, iz gomile pisama koje je nosio sa sobom. Držao je pismo u svom krilu i počeo ga dodirivati rukom. Bagavan mu je rekao: „Ti si napisao ovo pismo o Mohanu, ali ja znam sve o njemu. Testirao sam ga dovoljno. Do sada bi bilo ko drugi u ovoj situaciji izvršio samoubistvo. Nije lako izdržati toliko problema u jednom životnom veku. Testirao sam ga dovoljno. Sada ću hodati sa njim.‟ Njegov intervju sa Bagavanom je trajao 45 minuta, od kojih je o meni pričao 15 minuta. Setite se da nikada nisam upoznao Bagavana. Samo telepatska zajednica, do tada i do sada. Bagavan je takođe rekao ovom čovekuda mi kaže da uzmem određeni lek za kožu. Kontaktirao sam lekara u Dubaiju koji mi je rekao da je ovaj lek dostupan samo u Indiji. To je steroid. Zatim sam kontaktirao doktora specijalistu u Dubaiju koji je predložio zamenu. Počeo sam da uzimam taj lek i stanje se ublažilo. Kasnije sam jednom sreo doktora homeopatu sveca i on je očistio dosta toga iz mene. Nakon toga, jednog dana, Bagavan me je probudio usred noći i dao mi mantru upadeša (inicijaciju u mantru). Dao mi je mantru i rekao da je pevam. Rekao mi je da počnem da je pevam od sledećeg dana pa nadalje. Dakle, bilo je dosta iskustava vezano za Bagavana. Nekoliko meseci kasnije imao sam san u kome je Bagavan bio u kući prijatelja. Prijatelj mi je rekao da je Bagavan ovde i da odem da Ga vidim. Video sam Bagavana kako leži u bolničkom krevetu u kući, a kuća je imala puno soba, staklenih zidova, kao bolnica. Zatim je Bagavan odveden u drugu sobu u invalidskim kolicima i neki ljudi su pričali. S obzirom na to da je soba bila u okruženom prostoru, nisam mogao ući u nju. Zato sam mu se poklonio spolja. Kada je trebalo da odem, Bagavan je iznenada ustao iz kolica. Odmah sam mu se poklonio. Rekao mi je: „Mogao sam ti dati sve sidije (moći) odjednom, ali ne bi bio u stanju da se nosiš sa ljudima. Puno ljudi će dolaziti da te vidi. Zato ti sidije vraćam polako.‟ U to vreme nisam radio nikakve programe, nisam imao ništa. Fizički sam bio sam, bolestan tragalac. To se dogodilo otprilike tada.‟
Nakon što smo poslušali ovo iskustvo, naša srca su bila ispunjena. Želeli smo da se Mohanđi odmori, tako da smo i mi otišli da spavamo. Ujutru jeMohanđi spomenuo da je imao darshan (videti sveca ili njegov lik)i zajednicu sa Bagavanom tokom noći. Međutim, Mohanđi se šalio da je Bagavan došao nakon što sam završio masiranje njegovih (Mohanđijevih) stopala jer se plašio mojih brkova. 🙂
Daršan u Putapartiju je veoma koordinisan i disciplinovan.Na ulazu postoji kompletna patrola bezbednosti. Pravila oblačenja za muškarce i žene se strogo poštuju, i sedišta su posebno odvojena za muškarce i žene. Određena mesta, poput unutrašnjeg dela hale,ograničena su, i to samo za ljude koji se kvalifikuju za VIP daršan. Imali smo VIP protokol zbog Milosti Majstora i zapamtite da ovo nije bilo planirano ili orkestrirano od strane bio kog člana Mohanđijevog tima. Zvaničnik je poslao dvoje ljudi, muškarca i ženu, da budu pratnja muškarcima i ženama u hali tokom daršana. Pošto u ovoj dvorani telefoni nisu dozvoljeni, ostavili smo ih u sobi pre odlaska. Kada smo stigli u dvoranu, podelili smo se na muške i ženske redove. Nakon sigurnosnih provera, otpratili su nas i seli smo u VIP deo.
Daršan hala je ogromna, u njoj se nalazila stolica za Bagavana i samadi mandir (konačno mesto odmora, grobnica, gde se čuvaju majstorovo telo i kosti) u centru, prema jednom kraju, sa pogledom na mesto na kojem sedi. Na zidu su se nalazile ogromne slike Bagavana i samadi koji nas posmatra saosećajno i bloagosilja nas. Osetili smo to i upili smo vibracije ovog svetog mesta koje je bilo blagoslovljeno da bude dom Bagavana. Osećate Njegovo prisustvo i stapanje sa ljubavlju i blagoslovima. Studenti u Prašanti Nilijamu pevali su prelepe bađane (posvećeničke pesme) koje su,melodijom i osećanjem, dotakle jezgro u našim srcima. Kada se završilo pevanje, bilo je vreme za daršane. Prednost je bila data deci u Prašanti Nilijamu i Putapartiju. Bilo je veoma ponizno gledati njihovu čistu predanost Bagavanu.Tamo nije bilo praznog trona ili samadi spomenika za njih. Oni su pokazivali ono što su kupili Bagavanu, kao da je On bio tamo, u telu. To nije ništa čudno. Vera i predanost su veoma važni sastojci za postizanje spasenja od točka neprekidnog života,podseća Mohanđi.Konačno je došlo vreme za nas da stanemo u red za daršan. Dok smo svečano hodali prema stolici i samadiju, mentalno smo se poklanjali i uvažavali Večnog Gospodara, koji nam se osmehivao i blagosiljao nas sa slika koje su visile iznad, na zidu. Mohanđi se zahvalio i molio Bagavanu, a isto sam radio i ja. Zahvaljujući tome, volonteri su nam odobrili dodatno vreme za naše naklone i poklone.Potom su nas dopratili do unutrašnje molitvene sale koja je bila ograničena samo na VIP osobe. Dve nedelje pre toga, kada sam bio u Prašanti Nilijamu, pokušao sam da se sakrijem tamo i oni su me izbacili kada su saznali da nemam VIP odobrenje. Potom sam pokušao da meditiram u blizini hodnika izvan unutrašnje sale, ali su me i tamo pronašli i odatle izbacili. :- ) Ovog puta uspeo sam da osetim unutrašnju salu uz pomoć Mohanđijeve milosti. Unutrašnja sala imala je presto sa prelepim portretima Bagavana.
Uradili smo namaskar (pozdrav klanjanjem po zemlji) i pomolili se Bagavanu, a zatim smo bili odvedeni. Nudim bezbroj pozdrava Bagavanu za divno orkestriranje i dobijanje njegovih blagoslova za započinjanje nove godine. Kada smo izašli, ostavio sam Mohanđija u blizini Ganeša hrama i otišao sam da pronađem ženu zbog već dogovorenog sastanka (nismo imali telefone za komunikaciju). Posle nekog vremena, kada sam video da je ne mogu pronaći, vratio sam se Mohanđiju. Mohanđi je već stajao usred male grupe ljudi. Jedanmuškarac se pridružioi predstavio kao lokalni predsednik Putapartija i jedne od najvećih političkih partija u Indiji. On je razgovarao sa Mohanđijem i zatražio od njega da dođe u dvoranu Sai Bajan, koju je sagradio u Putapartiju. Rekao je da je vrlo malo udaljena i da bi ga zamolio, ako je Mohanđi u mogućnosti, da blagoslovi ovo mesto. Dok smo stajali tamo, došao je profesor Anil Kumar Kamaraju, zvanični engleski prevodilac Bagavan Satja Saija. Lokalni predsednik je predstavio Anila Mohanđiju. Zagrlili su se sa puno privrženosti i ljubavi iako se sreću po prvi put, fizički. Mohanđi se složio sa zahtevom lokalnog predsednika, ušli smo u njegov auto i otišli u dvoranu Sai Bajan. Bilo je to mesto veoma malo udaljeno od Prašanti Nilijama, smešteno na vrhu zgrade. Nakon što smo stigli tamo, uradili smo namaskar i primili blagoslove Bagavana. Lokalni predsednik primenio je vibuti(sveti pepeo) i dao nam prasad (posvećenu ponudu). Zamolio nas je da sednemo jer je pozvao i druge lokalne zvaničnike. Ubrzo su nam se pridružili i oni, bio je tu i predsednik Putapartija i TDP jedinice (TDP je vladajuća stranka u državi AP, gde se nalazi Putaparti), između ostalog. On je takođe pozvao kolekcionara Putapartija da se pridruži nama u ovom druženju. Pozvan je i lokalni novinar kako bi pokrio ovaj sastanak u novinama. Lokalni predsednik čestitao je Mohanđiju u prisustvu lokalnih zvaničnika i kolekcionara, poklonivši mu lepu sliku Kalajan Mandapama (božanski brak)Lorda Rame. Novinar je uslikao Mohanđija sa zahvalnicom, kao i Mohanđija sa grupom. Za potrebe ovog članka upoznao se sa detaljima iz Mohanđijevog života. Setite se da nišata od ovoga nismo planirali. Kada je Mohanđi zatražio ponovo susret sa Anil Kumar Kamarajem, lokalni predsednik je ponudio da nas odveze do njegove kuće. Seli smo u automobil i krenuli ka njegovoj kući. Anil je sa ogromnim poštovanjem primio Mohanđija i dao mu mesto pored njega. Anil je veoma društvena i topla osoba. Razgovarao je o njegovom ogromnom poštovanju prema Svamiju Čijamananandi i savršeno izimitirao Svamijev glas. Upoznali smo se i sa sinom Anila Kumaraja. Mohanđi i Anil su imali kratak razgovor sa lokalnim zvaničnicima i udruženim kolekcionarima. Na posletku su nas dovezli nazad u Prašanti Nilijam, i ostavili smo Mohanđija.
Bilo je vreme za ručak. Još uvek nismo mogli da se povežemo sa ostatkom grupe, zato smo odlučili da pređemo u severnu kantinu i da tamo ručamo. Bili smo izgladneli, a ipak pozdravljani od strane dugačkog reda ljudi koji se pomerao u ritmu kretanja zmije. Imali su direktne redove za volontere i decu iz Purapartija, kao i za VIP ljude. Mohanđi ne koristi nikakve privilegije, čak i ako su mu date. Mogli smo imati ručak po kompletnom protokolu, da je on to želeo. Međutim, Mohanđi je rekao da radije želi da čeka u redu, nego da obezbedi poseban ulaz u dvoranu za večeru. Ovo je jasan dokaz da biti normalan, prirodan, nenametljiv i sasvim običan, znak je nepostojanja duhovnog ega. „Niko nije poseban pred hranom i Bogom.‟-Mohanđi.
„Jezik gladi je isti kod svih vrsta, u svim zemljama i okeanima.‟ -Mohanđi. Glad koju sam osećao učinila je da pomislim kako svi ljudi unutra večeraju poslednji put u životu i zato uzimaju tovreme samo za sebe, kako bi uživali u svakom zalogaju. Istovremeno, horde volontera i dece su se materijalizovali u tankom vazduhu i ućutali su tačno ispred nas. Mi smo čekali i čekali. U međuvremenu se Mohanđi, znajući moju situaciju i glad, pomerio i napravio mesta za mene kako bih pre stigao do hrane. Ali, jedan od naših suseda je upravo ušetao u red među nas. Mohanđi mu je dao krhki odsjaj i zamolio ga da se vrati na svoje mesto. On se izvinio i ustao. Sledećeg trenutka, Mohanđi se vratio svom uobičajenom sebi. Ovo pokazuje da biti duhovan ne znači da treba postati otirač. Istovremeno, vi niste venčani ni za kakvu emociju. Izrazite sebe u trenutku i nastavite kao da se ništa nije desilo. Konačno, nakon dugog dugog dugog čekanja dozvoljeno nam je da uđemo u dvoranu za večeru, gde smo zatekli nešto što nas je još više iznenadilo. Ako još uvek niste pretpostavili, postojao je još jedan, daljired, koji je vodio do hrane. Ali ovog puta gladne horde su bile mnogo brže, tako da smo brzo došli do reda gde se nalazi hrana. Nagomilao sam hranu na tanjir, kao da upravo bežim od gladi. Uzeli smo našu hranu i seli smo. Mohanđi je spomenuo da u starim danima, ako ljudi ne bi završili sa jelom, Bagavan bi stajao pored njih dok ne bi pojeli i poslednji zalogaj. To bi ih naučilo da sledeći put budu mudriji u vezi sa svojim apetitom. Bilo je tužno zapaziti da se dosta hrane rasipalo oko nas uprkos znakovima koji su upozoravali ljude na suprotno.„Svesna konzumacija je važna za balansiran život.‟ – Mohanđi. Završili smo ručak i vratili smo se u svoje sobe. Tako smo se povezali sa našim „nestalim stadom” i saznali smo na kraju da smo pomešali ključeve. Posle nekog neobičnog pretraživanja svih naših torbi, nismo ih mogli pronaći. Odlučili smo da kontaktiramo administraciju ašrama kako bi ih otvorili. Trebalo je neko vreme da se to reši. Mohanđi je odmarao dok smo ih mi smestili u svoje sobe. Kasnije sam našao ključ koji se krio u udaljenom uglu moje torbe. Bio sam prilično siguran da sam temeljno proverio torbu iznutra. Ne znam kako se desilo da je ključ završio u torbi. Mislim da je to Mohanđijeva lila (božanska igra) da istakne moj nedostatak svesti ili odsustvo misli. Stoga sam zadržao ključ kao podsetnik na tu grešku u svojoj konstituciji. Nedugo zatim smo se našli u knjižari ašrama. Mohanđi je pokupio sve knjige koje je napisao Bagavan za Daramšalu ašram biblioteku. Takođe smo pokupili sve CD-ove i DVD-ove Bagavanovih razgovora i predavanja, kao i bađane i mantranje. Mohanđi je za mene izabrao sliku Bagavana na kojoj je on strogo gledao pokazujući prst.
Kada smo stigli do brojača za proveru, došlo je do potpune neusklađenosti brzina. Ja koji sam bio zec i brojni volonteri koji su bili kornjače. Gospođa je postajala sve nervoznija. Mohanđi me je izvukao,zaustavio i uskladio proces odlaska po njenom ukusu. Prošli smo napred i otišli u naše sobe da se konačno odmorimo. Dok smo se vraćali u sobe, neki ljudi su prilazili Mohanđiju i pitali ga ko je on, ili su govorili da su ga već videli ovde. Mohanđi je razgovarao sa njima neko vreme i dao im je karticu sa njegovim očima pre nego što je ušao u sobu. Malo smo se odmorili i uveče se vratili u Bangalor. Činilo se da Bagavan gaji posebnu ljubav prema Mohanđiju. Nismo znali nikoga u gradu. Nismo poznavali nikoga toliko dobro da bi nam učinio bilo kakvu uslugu. Ali, upravo od našeg smeštaja u VIP daršanu, bilo je savršeno dogovoreno da dođe do navodno „slučajnog‟ susreta u Kuruvapuramu. Bilo je previše „slučajnosti”, od upoznavanja Putapartija i ko je ko u njemu, do toga da taj sastanak bude objavljen u novinama, i na kraju sastanak i upoznavanje sa Anilom Kumarajem. Sve je bilo savršeno orkestrirano od strane Bagavana da bi učinio ovo putovanje Putapartijem posebnim za Mohanđija i za našu grupu. Mnogo iskrenih i srčanih pozdrava našem Gospodaru-Om Sai Mohan!
U poslednjih nekoliko dana, jedna realizacija me je pogodila. Na svim ovim mestima koja smo posetili – Kuruvapuram, Hiderabad Ahobilam i Putaparti, doživeli smo nekoliko zajedničkih stvari. Neobično tople dobrodošlice, kao da su samo nas sve ovo vreme čekali,mnogo ljubavi i poštovanja prema Mohanđiju, a stvari su se dešavale izvan plana i knjiga. Svako mesto smo doživljavali kao dom. Dom za sve nas. Nije bilo nepoznavanja, čak iako smo se sreli po prvi put. Čak i oni sa kojima smo se sreli po prvi put, pokazivali su ogromnu ljubav i poštovanje. Putovanje sa Mohanđijem je otvorilo puno različitih dimenzija u svima nama,ukoliko bi imali oči da vidimo i srce da osetimo to. Nema slučajnosti. Naizgled neočekivani susreti ispostavili su se kao savršeno orkestrirani božanski planovi pred našim očima. Kada pogledamo unazad, shvatamo da božanstvo radi nezavisno od vremena, mesta i ljudi. Oni koji ovo smatraju uobičajenim i slučajnim, u potpunosti su promašili autobus(metafora).
ŠRI SAILAM
Još jedna mala pozadina dok ne počnemo. Pre nego što smo krenuli na ovo putovanje, nekoliko majstora, poput Devi Amme i drugih uzvišenih duša koje su povezane sa Mohanđijem, preneli su mu da su negativne energije pokušale da uznemiravaju i usporavaju Mohanđija i njegovu misiju. Oni su ukazali da je bilo mnogo astralnih pretnji njegovom biću. Savetovali su mu da ostane u izolaciji i da ne krene na planirano putovanje. U to doba Mohanđi je prevazišao te sugestije uz dužnu poniznost i poštovanje, govoreći da je promena njegovog cilja i svrhe u odnosu na prepreke u suprotnosti sa njegovim vodećim principima. Mohanđi je rekao da on nikada nije podlegao strahu i da se nikada nije plašio da hoda sam. Mohanđi je takođe kategorički odbio da koristi svojesopstvene energije i moći kako bi rešio probleme koji su se odnosili na njega. Rekao je da ne može da koristi svoje moći za zaštitu jer je njegov put u osnovi put bezuslovne ljubavi. Stalno je navodio primer Adi Šankaračarjevog učenika,Padmapada, koji je bio spreman da dozvoli tantriku da dođe pred njega i uzme mu glavu kao žrtvu. Tantrik je hteo da ponudi majstorovu glavu kao žrtvu vatri da bi dobio blagoslov. Bio je to učenik Adi Šankaračarja, Padmapada, koji je preuzeo svest Lorda Narišme, ubio tantrika i spasao majstora. Slično tome, rekao je da je na nama da shvatimo šta da radimo u vezi sa tim. Za Mohanđija nije važno da li bi rezultat značio uništavanje njegovog tela jer bi on u svakom slučaju mogao da nastavi svoju misiju sa jednakom ili boljom energijom i bez tela.
Tokom tadašnjeg putovanja, iako je Mohanđijevo zdravlje donekle bilo narušeno, on nije usporavao i nastavio je svoje programe sasvim normalno. Samo oni koji su mu bili bliski, poput nas, znaju koliko je fizički pretrpeo i patio. Svami Tjagananda je potvrdio da su pretnje bile stvarne i da bi Mohanđi morao biti jako pažljiv u bliskoj budućnosti. Bili smo na putu za Bangalor, Svami je zatražio od Mohanđija da dođe kod Samadija Svami Poornanande u Šri Sailamnarednog dana, kako bi preuzeo blagoslove njegovog gurua. Zabrinut zbog Mohanđijevog zdravlja, bio je spreman da putuje još milju da bi se sreo sa njim u Šri Sailamu. Tako je odlučeno da rano napustimo Bangalor i da idemo ka ašramu Svamija Poornanande. Jedva smo uhvatili nekoliko sati sna i rano ujutru smo se uputili ka ašramu. To je bilo dugo i naporno,skoro četrnaestočasovno putovanje, i stigli smo u ašram Šri Sailama kasno uveče. S obzirom na to da je bila kasna noć, krenuli smo put svojih soba. Ljudi u ašramu su se pobrinuli da imamo najbolje sobe i bili su vrlo pažljii prema našim potrebama. Mohanđi i dama koja je bila njegov telugu prevodilac krenuli su prema prostoriji u kojoj je bio Svami Tjagananda i imali su satanak do kasno uveče. Glasni zvuci satsanga, razgovori i mantranje, mogli su se skoro čuti iz sobe. Povremeno su me zvali kako bi dogovorili manje zadatke, ali većinu vremena sam uglavnom besposličario u svojoj sobi. Osećao sam se pomalo napušteno jer sam propuštao „akciju”. Ovo se nastavilo i tokom noći. Kada su konačno završili sa satsangom, vratili smo se u svoje sobe i potpuno se povukli. Konačno smo se dobro naspavali. Ujutru smo bili posluženi tradicionalnim južnoindijskim doručkom. Svami Tjagananda nam je pomenuo da je video Bagavana Satja Saija kako se spaja sa Mohanđijem tokom noći. Video je talase koji su izlazili iz Bagavana i ulazili u Mohanđija,spajajući se sa njim. Bio je zapanjen iskustvom. Za razliku od ašrama u Hiderbradu, ovaj ašram je bio ogroman. U njemu je smešteno nekoliko hramova i Jagja Shala(Vedska škola). Nakon doručka krenuli smo u obilazak ašrama. Posetili smo Jagja Shalu. U centru je bila velika jagja kund(sveta vatrena jama). Škola je imala nekoliko studenata koji su glasno recitovali vedske himne, što je stvorilo predivan ambijent. Stigao je stariji upravnik, sastao se sa Mohanđijem i odveo nas u obilazak ašrama. Cenio je mnogo Mohanđija, pričao mu je priču o Svami Poornanandi i pokazivao mu je različita mesta oko ašrama. Posetili smo dvoranu Samadija Svami Poornanande. Hram je imao lep spomenik Svamija Poornanande, napravljen od žutog metala. Uradili smo namaskarpred njegovim nogama i primili blagoslove. Tu je i susedni hram Svamijevog gurua, Rakhadi Babe. Rakhadi Baba je bio učenik Bagavan Nitjanande od Ganešpura. Tada nam je postala jasna veza Svami Poornanande i Nat tradicije. Rakhadi Baba je napustio dom vrlo mlad u potrazi za guruom i upoznao Bagavana Nitjanandu. Bagavan Nitjananda se raspitao o njegovim moćima i pitao ga je šta može. Rakhadi Baba je rekao: „Ja mogu da jedem, ja mogu da se borim. Ja mogu da se borim da jedem i da jedem da se borim”. Bagavan Nitjananda ga je uzeo u svoje krilo i dao mu monaško ime – Omkarananda. Međutim, lokalno je bio poznat kao Rakhadi Baba jer je uvek bio uprljan pepelom(rakh na hindiju) od glave do pete. U hramu je postojala slika Rakhadi Babe i Bagavana Nitjanande. Tamo se nalazio i dhiana mandir (soba za meditaciju) oko prostorija hrama, u kojem se nalazila hipnotička slika o životu Rakhadi Babe. Gde god da stojite u sobi, oči Babe vas prate kao da kažu:„Nikada te neću pustiti iz vidokruga.” Energija u sobi je bila zapaljiva. Mogao sam da osetim jake struje energije kako teku kroz vrh moje glave. Zanimljivo je da sam dobio daršan Rakhadi Babe tako daleko od kuće, iako sam znao za njega, ali nikada nisam posetio njegov ašram u Ganešpuriju tokom mojih brojnih poseta. Zahvalan sam Mohanđiju i RakhadiBabi što mi je oprostio grešku i obezbedio mi ovako lep daršan. Zatim smo odvedeni na drugo mesto u ašramu koje je obilovalo brojnim fotografijama Svami Poornanande, kroz različite faze njegovog života, od rane mladosti do samadija. To je bilo nalik biografiji u slikama. Proveli smo puno vremena gledajući slike, uživajući u različitim trenucima života Svami Poornanande i čitanju njegovih lepih citata. Postoji sjajna sličnost u jeziku koji koriste Svami Poornananda i Mohanđi, u njihovoj artikulaciji i načinu izražavanja. Njihov stil je isti. Direktno, neupadljivo, baz maske, neskriveno, nema besmislenog stila komunikacije. Da li je to slučajnost? Sada znamo zašto je pre 14 godina Svami Poornananda ostavio svoju ličnu japa malu učenicima njegovih učenika. Da bi bila isporučena Mohanđiju. Majstori su jedna svest. Tradicija teče. Svest teče venama generacija.
Nakon toga smo se uputili ka kancelariji gde je naš domaćin uručio Mohanđiju i meni knjigu, autobiografiju Svami Poornanande. Dok su naši domaćini odlazili, Mohanđi je čekao u kancelariji pregledajući druge pamflete i knjige. Tražio je još knjiga na engleskom jeziku, jer je većina literature bila na teluga jeziku (osim biografije). Mohanđi je sedeo dok sam ja razgledao koje ću knjige i slike kupiti. U tom trenutku u kancelariju je ušla žena. Posmatrala je Mohanđija iz daljine i počela je da plače. Mohanđi je podigao ruku i blagoslovio je, iako je bilo očigledno da je nikada ranije nije sreo jer je ovo bila prva poseta ovom mestu. Ona je uradila namaskarpred njegovim nogama i nastavila da plače. Mohanđi joj je rekao: „Ne brini. Sve će biti u redu.”, i dao joj je karticu sa njegovim očima. Izašla je napolje i vratila se sa sinom koji je bio invalid. Tražila je od sina da klekne, i zamolila Mohanđija da ga blagoslovi. On ga je blagoslovio, zatim su napustili kancelariju. Vratio sam se Mohanđiju i bio sam vrlo radoznao da shvatim šta se tu zapravo desilo. Razna pitanja su se vrtela po mojoj glavi. Mogao je i sam da pokupi knjige na engleskom odavde, pa zašto je onda Mohanđi došao samnom? Na kraju krajeva, znao je da u knjižari više nema knjiga na engleskom. Zašto je još uvek sedeo na stolici i čekao? Zašto je rekao ženi da ne brine? Da li ju je poznavao i očekivao? Da li je došao u radnju zbog nje? Njena čista emocija dodirnula je moje srce. Napustio sam sobu i Mohanđija i brzo se vratio u kancelariju da pitam damu šta je videla u Mohanđiju i zašto je plakala. Rekla je nešto na teluga jeziku što nisam mogao da razumem. Zato sam zamolio osobu koja je radila u kancelariji da mi prevede. Ona je pokazala fotografiju Svami Poornanande i rekla da se on pojavio ovoj dami i da joj je rekao da ode Mohanđiju i potraži njegove blagoslove. A kada je došla tamo i pogledala Mohanđija, umesto Mohanđija je videla Svami Poornanandu kako nosi svoju malu (brojanicu) i sedi na stolici. Samo je ona mogla da vidi ovu viziju. Za trenutak sam ostao bez reči. Zahvalio sam joj se i vratio se Mohanđiju. Kada sam sve ovo spomenuo Mohanđiju, on je bio nezainteresovan kao i obično, kao da je to bio samo još jedan običan dan u kancelariji. U čemu je stvar? Za većinu ljudi koji su bili u blizini Mohanđija ili na bilo kom putovanju sa njim, ovakvi čudesni događaji su bili uobičajeni. Nekada i srodnost stvara prezir. Ponekad, kada sam u njegovoj blizini, ja ga takođe uzimam zdravo za gotovo, kao i većina drugih. Na kraju krajeva, čuda ovakve vrste su očekivana kada je Mohanđi u blizini. Na sopstveni rizik zaboravljam da uvek postoji viša svrha iza toga što sam bio svedok događaja. Ako ste sa majstorom, morate vežbati svesnost upozorenja. Ako propustite suptilnost, propuštate poruku. Ako ste sa majstorom, BUDITE bukvalno sa NJIM potpuno i kompletno. Propustio sam dosta poruka, moram da priznam. Mohanđijev odlazak u kancelariju je bio sasvim nepotreban, osim ovog događaja. Postojala je veća svrha. Bila je (ona) vatreni posvećenik i pratilac Svami Poornanande i zbog tog jedinstva u svesti Mohanđi je ispunio njenu želju da ga vidi i da primi njegove blagoslove. Mohanđi je postao Poornananda jer ne postoji dualnost kod uzvišenih majstora. Mohanđi je svaki majstor, i svaka osoba. Ovo razumevanje čini jednu stvar glasnom i jasnom. Posvećenost nikada ne nestaje. Ova situacija takođe daje jasnu lekciju. Čini se da ono što se dešava nije uvek stvarnost. Mohanđijeve suptilne akcije mogu da imaju napregnute razloge. Možda mi to nećemo moći da vidimo. On nikada ne gubi vreme u objašnjavanju i dramatizovanju. On u suštini smanjuje sve to. On samo klizi kroz svoj život baš kao što reka teče neumorno.
Imali smo ručak i odmorili se malo. Kad je bilo vreme otišli smo u sobu Svami Tjaganande, gde su Mohanđi i on sedeli. Njemu je bilo jako žao što Mohanđi odlazi. Kao i obično, on je nastavio da ga pohvaljuje i da izražava ljubav Mohanđiju. Svami Tjagananda je želeo da izvede jedan ritual za njega i pozvao ga je da priđe bliže. Držao je Mohanđija i počeo je da peva mantre i stotrame. Bilo je to lepo iskustvo čuti Svamija Tjaganandu, a energija oba majstora prolazila je kroz naša bića. Ovo je trajalo neko vreme i završilo se tako što je Svami uradio pomazanje Mohanđija crvenim sindoorom na trećem oku, sve do vrha glave. Uradili smo namaskarispred stopala Svamija i primili smo njegove blagoslove. U jednom trenutku Svami me je pogledao i rekao Mohanđiju:„On je dobar momak.”, na šta je Mohanđi sa osmehom dodao: „Jeste, ali mora da odraste i postane čovek!” JAO! Majstorov štap je tu. Svami je bio jako tužan zbog Mohanđijevog odlaska. Rekao je da će narednenedelje raditi rituale za dobrobit i povoljnost u Bangaloru. Oprostili smo se i otišli do auta. Mohanđi je dao novac svakome od Svamijevih učenika kao blagoslov. Jedan od učenika je oklevao da uzme novac od Mohanđija i ljubazno je odbio. Mohanđi mu je oštro rekao:„Šta ste naučili od svog gurua? Svi gurui su isti. Nikada ne ometajte milost koja dolazi u obliku dobre volje i bezuslovne ljubavi.” Toliko se uplašio Mohanđijevog strogog lica, promrmljao je izvinjenje i prihvatio je novac. Kada smo ušli u auto, Mohanđi je klimnuo glavom i rekao da je trebalo da postavi na svoje mesto ego ovog momka. Rekao je da će nakon ovog preokreta zanemariti ovo upozorenje i otići dalje na jug. Ono što sam shvatio na osnovu ovog iskustva jeste to da učenici mogu razumeti da li mogu prihvatiti bilo šta od drugog gurua bazirano na odnosu koji on/ona deli sa svojim guruom. Pravi guru neće dati mantru ili predlog za inicijaciju bez prethodnog dogovora sa postojećim guruom. To je opšte pravilo i poštovanje među majstorima koji su povezani sa Izvorom. Nijedan guru koji je istinski povezan sa Izvoromnikada neće inicirati ili dati mantru učeniku drugog gurua. U isto vreme, ako je materijalni poklon dat, kao što ga je Mohanđi dao, taj poklon će poboljšati učenika, ali će takođe i izraziti zahvalnost i poštovanje prema drugom guruu. Ako vam guru specifično pošalje drugog gurua, onda to možete prihvatiti od njega.
Svami Tjagananda je došao do kapije i oprostili smo se. Kroz prozor je držao Mohanđijevu ruku, a zatim mu je mahao dok smo sekretali putem prema Bangaloru. Iako smo bili tako blizu Šri Sailama, nismo otišli da posetimo hram Malikarjuna zbog vremenskog ograničenja. Zaustavili smo se na raskrsnici koja je vodila ka Šri Sailamu i pomolili smo se Gospodaru približno u tom smeru. Od srca sam se nadao da su naše molitve stigle do Gospoda Šive. U svakom slučaju, imali smo našeg Gospodara Šivu u kolima pa smo se nadali da će onaj u Šri Sailamu prevideti našu grešku. Bila je to veoma duga vožnja nazad u Bangalor. Stigli smo tamo kasno u noć.
BANGALOR
Želja nam je bila da nešto učinimo za Mohanđija, iakoje on taj koji je izgrađen u bezuslovnoj ljubavi i nije preplavljen nikakvim strahom, od bilo koga i bilo čega, jer je odgovornost Božanstva da vodi računa o svecima. To je ono za šta verujem da je Mohanđi govorio kada je spomenuo priču o Adi Šankanari. Naš boravak u Bangaloru naredna dva dana je bio svedočanstvo o tome kako Božanska svest savršeno ugovori boravak,sama od sebe. Kratka pozadina pre nego što počnemo. Devi Amma je visoko realizovani majstor Bangalora i veoma je vezana za Mohanđija. Mohanđi je smatra jednom od svojih duhovnih majki. Ona se smatra ćerkom mudraca Agastje u svesti. Mudrac Agastja je njen duhovni guru i jedan od najvećih majstora Sida tradicije. On je jedan od 18 sidija čije je ime Mahatavar Babađi spomenuo u „Autobiografiji jednog jogija‟ Parahamse Joganande. Ona se udružuje sa sidijem i duboko je povezana sa Bagavanom Satja Saijem. Ona kanališe mudraca Agastju Bagavana ljudma koji žele njegove odgovore na pitanja, ili ako im treba božanska pomoć u vezi sa pitanjima koja imaju. Mnogi posvećenici Satja Saija je posećuju u Bangaloru. Ona je predivna duša bez ikakvih pretenzija. Svi koji je posećuju uživaju u neizmernoj ljubavi i blagoslovima kojima ih obasipa. Mohanđi je jako voli i njegovo putovanje u Bangalor se nikada ne završi a da ne provede neko vreme sa Devi Ammom. To je kao susret majke i sina.
Pre početka ovog putovanja Mohanđi je imao sastanak sa Devi Ammom. On je pitao mudraca Agastju preko Devi Amme da li je njegovo obavljanje misije na zemlji zaista po njihovom ukusu i blagoslovu, da li pravac kojim se Mohanđi kreće ima njihovo odobrenje. Amma mu je jasno rekla da su mudrac Agastja i drugi majstori jako srećni i zadovoljni njegovim poslom. Mudrac Agastja je rekao Devi Ammi da je Mohanđi njihov duhovni sin i da nema potrebe ni o čemuda brine jer je njihova odgovornost da štite njega i njegovu misiju. Devi Amma je rekla Mohanđiju: „Mudrac Agastja kaže da si ti njegov duhovni sin, a ja sam njegova duhovna ćerka. Zbog toga smo povezani kao brat i sestra. Znači, možeš me smatrati starijom sestrom.‟ Mohanđi je odgovorio: „Uvek sam Vas smatrao majkom i molim Vas da održimo tu vezu do kraja života.‟ Njihova ljubav pred drugima je neshvatljiva i nedokučiva. Kada su neki ljudi pokušali da joj ispričaju neke tračeve o Mohanđiju, ona im je rekla: „Svi koji ovako govore, greše. Mohanđi je u pravu. Vreme će pokazati.”
Postoje razlozi za svaki događaj, reč i misao. Majstori uvek vide istinu. Ne mogu biti zagađeni lažima. Kao što je jedan drugi majstor, Mulaiji, pre nekoliko godina rekao: „Mohanđi je čisto zlato. Čak iako čisto zlato leži u blatu, jedna kiša će vratiti njegov sakriveni sjaj. Čisto zlato nikad ne rđa.‟
Da nastavimo sa našom pričom. Svami Tjagananda nazvao je ujutru rekavši da će odmah krenuti za Bangalor kako bi prisustvovao i obavio ritual za dobrobit. Prethodno veče saznali smo da je gospodin Raman u blizini. On je realizovani majstor koji je duboko povezan sa Mohanđijem (i obrnuto). Bilo je odlučeno da se gospodin Raman sastane sa Mohanđijem u Bangaloru tokom ovog putovanja. Ujutru je gospodin Raman pozvao Mohanđija i rekao da dolazi iz Rančule da bi se sa njim susreo istog dana, ali kasnije uveče. Kao što se ispostavilo, gospodin Raman je došao mnogo ranije nego što se to očekivalo. Pratile su ga još tri osobe. Mohanđi ga je primio sa velikim poštovanjem. Mohanđi poštuje sve ljude, posebno majstore sa dubokom poniznošću. Kako je to uobičajeni znakpoštovanja, Mohanđi je pokušao da uradi namaskar ispred stopala majstora. Majstor Raman je to sprečio i pokušao je isto – da se spusti pred stopala Mohanđija, što Mohanđi takođe nije dozvolio. Kao da su igrali igru ko će pre da se spusti i uradi namaskar pred stopalima onog drugog. 🙂 Nakon nekog vremena, Mohanđi je odlučio – on je ipak mnogo mlađi i povlašćen je Njegovim prisustvom, poklonio mu se prvi, agospodin Raman je to napokon ljubazno prihvatio. Mohanđi je sa velikim poštovanjem dotakao stopala gospodina, a ovaj ga je blagoslovio. Zatim su se zagrlili. Ljubav i poštovanje su bili očigledni u njihovim međusobnim interakcijama. Svi smo uradili namaskar pred stopalima gospodina Ramana i primili njegove blagoslove. S obzirom na to da se nisu dugo vremena sastajali (u ljudskom telu), vodili su dug razgovor koji je uglavnom bio na maternjem jeziku,malajama. Nakon što su se gospodin Raman i njegova grupa osvežili, svi smo zajedno ručali. Ovo je prvi put da sam sreogospodina Ramana. Čuo sam za njega preko Mohanđija i od jednog od Ramanovih učenika. Mohanđi je više puta istakao da je gospodin Raman među najvišim duhovnim veličinama. Bio sam zapanjen načinom na koji se on držao. Gledajući ga, ne možete da naslutite njegovu duhovnu veličinu. Kao i Mohanđi, on nema nikakvih pretenzija duhovnog učitelja. U tom trenutku, bila je tu osoba iz grupe Svami Tjaganande, koja je objašnjavala duhovniznačaj Maha Mritjunaja mantre gospodinu Ramanu. Skoro da sam prevrtao očima, ali gospodin Raman ga je pažljivo slušao, sa potpunom pažnjom i bez ikakvih naznaka ega. Tek kada mu se direktno postavi pitanje, on ulazi u svoje duhovno raspoloženje. Veoma je skroman i neće pokazati svoju duhovnu veličinu, osim ako sami to ne odlučite da istražite.
Malo kasnije Svami Tjagananda je takođe sišao sa svojom grupom. Mohanđi ga je primio sa puno ljubavi i tako su sva trojica bili zajedno. Svi smo se spustili pred noge Svamija i primili smo njegove blagoslove, takođe. Razmenili su međusobno zadovoljstvo zajedničkog prisustva i nastavili su razgovor o uobičajenim stvarima. Gospodin Raman i Mohanđi su odlučili da se sastanu sa Devi Ammom u njenoj kući. Odlučeno je da se ritual za dobrobit uradi u njenoj kući i njenom prisustvu, i prisustvu mudraca Agastje. Sledećeg jutra smo se Mohanđi, ja i sestra Preeti zajedno sa gospodinom Ramanom i njegovom grupom uputili ka kući Devi Amme. Kada smo stigli tamo, Devi Amma je primila Mohanđija sa velikom ljubavlju. Mohanđi je prvo uradio namaskar pred njenim stopalima, a zatim su se zagrlili, uz puno uzajamne ljubavi. To je više bio sastanak sina i majke nego susret dva majstora. Bilo je lepo gledati ovu božansku igru. Gospodin Raman je takođe uradio namaskar pred njenim stopalima. Mohanđi je seo blizu stopala Devi Amme. Amma se ljubazno raspitivala o Mohanđijevoj porodici, radu i putovanjima, i o nekim zanimljivim stvarima koje su se desile za vreme putovanja. Ubrzo nam se pridružila i grupa Satja Saija koja je takođe došla da je upozna. Zanimljivo, ta grupa je bila predvođena starim Mohanđijevim prijateljem (za one koji su čitali Mohanđijev blog, on se spominje u trilogiji članaka pod naslovom „Babađi izvan svake definicije” kao Amerikanac koji kanališe Babađija). Mohanđi i on su se zagrlili i oživeli stara sećanja. Nije tu bilo nikakvih formalnosti, atmosfera je bila jako razigrana i vesela, nalik na susret dece. Imao je obrijanu glavu sa pramenom kose na vrhu (što je bilo uobičajeno za one koji se nalaze na čelu Brahmina), a Mohanđi, poput deteta, nastavio je razigrano da proverava da li taj njegov pramen kose „radi”. Mohanđi je dotakao i povukao čuperak da bi se uverio da je pravi. („Istinski sveci su nalik deci.”-Mohanđi). Bilo je lepo gledati obojicu kako zrače svojom ljubavlju. Spomenuo je da ga je Babađi naknadno poslao Bagavanu. Sada je većinu vremena u Putapartiju. Imao je svoju bazu i u Kaliforniji, i tamo je putovao često. Kazao je da većinu vremena radi sa posvećenicima Satje Saija koje mu Bagavan šalje. Babađi ga je naučio vežbe očima, što omogućava da direktno prenese energiju gledajući ljude u oči. Kaže da većinu vremena kanališe Babađija. Pomenuo je da nije imao nikakvu posebnu svrhu, osim što ide tokovima života i uživa u igri svesti. Zatvorio je oči, kanalisao je majstore i rekao je Mohanđiju da sada može da inicira ljude u Kriju. Mohanđi mu je rekao da je već počeo sa inicijacijama. Malo kasnije je ustao i otišao. Poklonio se Devi Ammi i duboko zagrlio Mohanđija, što je bilo neverovatno zadivljujuće spajanje svesti dva bića u prisusutvu drugih razvijenih bića, kakvi su Devi Amma i gospodin Raman. Mi smo se takođe odvojeno zagrlili. Mohanđi kaže da kada zagrlite majstora, kada se vaša srčana čakra poveže sa srčanom čakrom majstora, dešava se momentalno otvaranje kod tragaoca. Međutim, za aktivaciju zagrljaja treba dovoljno vremena (najmanje 30 sekundi ili više). Vi morate da se stopite i sjedinite sa aurom i vibracijom višeg bića. Zagrljaj na brzinu i rukovanje vam to ne mogu doneti. Nakon toga, Svami Tjagananda je sišao sa svojom grupom. Svi smo se spustili i seli, a zatim i započeli ritual za dobrobit. Sa toliko majstora u prostoriji, uključujući mudraca Agastjui Sida majstore, soba je bila prepuna žive energije. Pevanje vedskih matri je sve učinilo još božanstvenijim. Svi smo zatvorili oči i lebdeli u čistom toku energije. Pevanje je trajalo neko vreme. Svami Tjagananda je izveo nekoliko obreda u sklopu rituala. Bili smo istovremeno učesnici i svedoci ove divne igre božanske energije u prisustvu tako visoko realizovanih bića. Na kraju,kada se ritual završio, imali smo osećaj kao da smo doživeli krštenje.Nismo čak mogli ni da zamislimo koliko je ovom prilkom života očišćeno od prljavštine, a sve uz blagoslove tolikih majstora. Kada je došlo vreme da krenemo, Devi Amma je zapevala malu himnu svojim predivnim glasom i podelila je poklone svima. Svi smo primili njene blagoslove, zagrlili je i otišli.
Zatim su se sve grupe sakupile u rezidenciji Duggal. Svami Tjagananda je takođe bio tamo. Za neke od njih smo napravili alternativne aranžmane noć ranije, jer smo predvideli njihove potrebe. Ali, danas niko nije želeo da se udalji. Ručak je poslužen prvo majstorima, a zatim i nama. Gospodin Raman i Mohanđi su ostali u istoj sobi te noći, dok je Svami Tjagananda ostao u drugoj sobi. Dok su majstori odmarali, mi smo bili u blizini. Veče u rezidenciji je bilo prepuno ljudi. Lokalna meditativna grupa bila je u punom sastavu. Poznati 99-godišnji astronom (takođe i astrolog) iz Bangalora, Kalian, takođe se pridružio večernjim sesijama. Kao što znate, Mohanđi nikada nikome nije govorio o sebi ili o svom ugledu. Odbio bi svaku sugestiju u vezi sa tim. Ostali duhovni majstori, kao Vital Babađi, Gorhke Guruđi, Devi Amma,stari svetac koji je kanalisao Gorakhnat Babu i Kumb Meli itd. prikazali su nam dimenzije Mohanđija koje mi nismo mogli da razumemo sa našeg nivoa svesti i percepcije. Svami Tjagananda je započeo otkrivanje duhovnog ugleda Mohanđija. Svima je objasnio da je Mohanđi rođenje avatara koje se inkarniralo za posebnu božansku svrhu. Rekao je da se takvo rođenje događa jednom u više od deset hiljada godina. Takođe je objasnio da Mohanđi nije bio prisiljen da uzme ovu inkarnaciju, ali se odlučio za to iz ljubavi i saosećanja onih koji su ga pozvali ovamo. On će ispuniti sve želje svojih ljudi i više neće uzimati nijednu fizičku inkarnaciju. (On je postigao i ispunio Đana Rišija u svojoj prethodnoj inkarnaciji i rastvorio se u beskonačnosti u Njegovom Samadiju. Ipak, vratio se kao Radža Riši u ovom životu samo da ispuni želje svih onih koji su bili povezani sa Njim, iako nije bilo karme da bi se inkarnirao ponovo. Mohanđi je jednak bezuslovnoj ljubavi.) Ali u isto vreme, Mohanđi će suptilno biti prisutan na zemlji sve dok i poslednja duša koja je povezana sa njim ne dostigne oslobođenje. Rekao je da će Mohanđi biti prisutan na zemlji 1008 godina i da će njegovo mesto samadija (grobnica) postati veliko svetilište za hiljade ljudi. Takođe je spomenuo da će širom sveta biti mnogo hramova i svetilišta posvećenih Mohanđiju, i da će puno ljudi imati koristi od obožavanja Mohanđija. Rekao je da bi sve ovo mogao i da dokaže koristeći Mohanđijevu sliku i upaljene lampe, i obećao je mnoštvo čuda i iscjeljenja. On je rekao da je spreman da da novac kako bi dokazao moć Mohanđijeve slike. Poslušao je Mohanđi Gajatri mantru rekavši da ona ne može ni približno pokazati Mohanđijevu moć. On je komponovao i ispevao četiri posebne verzije Gajatri mantre, objašnjavajući različite dimenzije Mohanđija.
Protokol ručka je bio ispoštovan. Tokom večere sa majstorima koji su učestvovali na njoj, blagoslovili su hranu pre nego što su stigle grupe. Lokalni učesnici su dobili delimično učešće. Jedan po jedan su napuštali majstore nakon što bi primili njihove blagoslove. Kada su svi otišli, majstori su se povukli u svoje sobe, dok su se grupe širile međusobno i prekrivale svaki centimetar Duggal rezidencije. Bilo je to kao na železničkoj stanici sa ljudima horizontalno raširenim i raspoređenim u nekoliko različitih pravaca u prostoru. Bilo je toliko aktivnosti, posebno za onoga ko je bio spreman da absorbuje toliko toga u samo jednom danu, a taj dan je bio jedan od tih dana, dan potpuno drugačiji od svih. Biti svedok svemu ovome je bila ogromna životna promena. To je bila majčinska loza majstora, mnogo akcije, energije i promene. Neki su to osetili, neki nisu. Ali jedno je sigurno, svi smo se promenili. Pošto sam narednog dana morao rano da se probudim i idem u Varanasi sa Mohanđijem, odlučio sam da završim sa obavezama za to veče.
(Nastaviće se)
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
