Autor: Zoran Bursać
Spokojan sam i miran, ja sam ljubav i suština, početak i kraj, ja sam beskrajni okean kompaktnosti i celine, ja sam sve, ja jesam! Ali odjednom se javlja pokret, izgovorivši prvu reč, ja stvaram pokret koji za sobom nosi moćne vetrove promena. Vetrovi su toliko jaki da zadiru u moju suštinu i svojom jačinom uzburkavaju površinu okena koji ja jesam. Milijarde malih kapljica bivaju odvojene i raznesene u vazduh, a ja odjednom sebe vidim u jednoj od njih, i dalje znajući da sam ja ustvari celina i da je ova odvojenost koju sam spoznao samo privremena. Kako me je vetar promena nosio sve dalje i dalje u nebeske visine, taj osećaj jedinstva je sve više i više bledeo, počeo sam sve da doživljavam subjektivno, postao sam jedna mala kapljica koju su nosili vetrovi i mučile munje, postao sam samo mali fragment onoga što nekada beše, i sve više sam tonuo u ponor neznanja.
Najzad nakon svih tih novospoznatih patnji, desilo se nešto što je u meni probudilo nepoznati osećaj iskonskog straha. Padao sam brzinom koju do tada nisam osetio, strah je bivao sve veći, a onda se odjednom desilo. Moj prvi bol je dobio spoznaju, patnju za koju nisam znao da postoji, udario sam u nešto čvrsto i do tada meni nepoznato, došao sam na zemlju! Počeo sam da je osećam i da se polako razlivam po njoj, tonuo sam dublje i postao sam svestan svakog minerala od kog je ta zemlja stvorena, moja nova spoznaja nije trajala dugo, jer je odjednom nešto počelo da me vuče ka sebi, odjednom me je obuzelo blještavilo zelene boje, postao sam biljka!
Nova spoznaja je bila manifestovana, znao sam da mi nešto nedostaje, da sam deo nečeg većeg i da treba tome da težim, ali nisam znao kako da pronadjem taj put, sve dok me zraci sunca nisu pomilovali i pozvali me k sebi. Momentalno sam pogledao gore i celo moje postojanje u obliku biljke sam posvetio praćenju sunca i kretanju prema njemu, jer sam osetio da samo tako mogu da se vratim tamo odakle sam došao i da ponovo osetim taj mir, ispunjenost i blaženstvo ka kome sam težio. Moj put je bio zacrtan i celu moju egzistenciju u obliku biljke sam posvetio rastu i razvoju, i taman kada sam počeo da pronalazim svoju svrhu, desilo se nesto neočekivano!
Nagla odvojenost, neopisiv bol i tuga, odjednom sam bio okružen tamom koja je za mene bila nepoznata, nova spoznaja, pomislih, ali ne baš tako prijatna. Postao sam reka koja se kretala neverovatnom brzinom, crvena boja je postala moja srž i suština, počeo sam da osećam da me brzina te reke razdvaja na sitne čestice i raznosi na sedamdeset milijardi različitih mesta koja zajedno u harmoniji čine jednu neverovatnu celinu koja mi je do tada bila nepoznata. Shvatio sam da su ta mesta u stvari ćelije i da sam ja postao njihova suština, ja sam postao onaj koji će upravljati njima i koji će ih učiti da rade u harmoniji. Konačno sam imao spoznaju suštine života u ljubavi, harmoniji i saradnji. Jednostavno, postao sam ljudsko biće!
Postavši ljudsko biće prvo što sam uradio bio je pogled u nebo pun radosti i zadovoljstva, neopisive sreće i konačnog saznanja koje me je udarilo kao neko davno zaboravljeno sećanje, da nisam sam, da nisam jedina kapljica koja se izgubila, već da ih ima milijarde sličnih meni, i da sada kada sam konačno to spoznao, moj jedini zadatak je da pronadjem ostale delove mene, da ih podsetim ko su, i da se svi zajedno vratimo tamo odakle smo potekli, u večni mir okeana ljubavi, iz koga sve izvire i u koga se sve vraća, beskraj blagostanja i radosti koja će mojim povratkom biti obogacena za duboku spoznaju iskustva života, boli, patnje i večne vere i nade, zbog kojih sam na kraju krajeva i bio razdvojen, ali i bez kojih nikada ne bih upoznao svoju suštinu i vratio se kući!
Lektorisala: Tijana Sladoje
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
