Napisala Snežana Jovanović – Popov
Priča koja govori o brzoj manifestaciji … Kada se iskreno prepustimo i postavimo konkretno pitanje. Nakon mog trećeg ritrita sa Mohanđijem u Dubaiju (Sharjah), u meni su se odvijali svakodnevni procesi, uvidi, osvešćivanja, razotkrivanja i upoznavanje sebe. Već neko vreme, još i pre ritrita imala sam nameru da započnem sa održavanjem meditacija u Dohi, da omogućim ljudima koji to žele da kroz Mohanđijeve meditacije dođu do svojih odgovora. Osećala sam da je to moj zadatak. Vreme je prolazilo, a ja sam danima u momentima između svoje prošlosti (koja se manifestovala rekama suza) i budućnosti (raznih pitanja i ljudskih strahova), u sebi imala neku unutrašnju borbu sa onom ja koja u stvari nisam ja i onom pravom ja koja je ispunjenje mog postojanja na zemlji.
Sedela sam u svom stanu u Dohi i gledajući slike i poruke koje su ukazivale na to, da su praznici i slavlje stigli, u mislima su mi dolazile slike proteklih dana, godine na isteku. Osećala sam u grudima grudima srce koje je snažno udaralo, podsećalo me na to da sam i kao mlađa uglavnom bila tužna za novogodišnje praznike. Težak oblak u grudima koji mi je govorio da postoji nešto sa čim treba da se suočim, nešto što me drži kao ukopanu u mestu, nešto što me jednostavno drži…nešto što treba da oslobodim, da otpustim… Kako bih mogla slobodna u Novu godinu. Sedeći pored otvorenog prozora, kroz koji sam gledala u čisto plavo nebo, tog divnog dana uoči Božića… U trenutku sam bila svesna da se nalazim na kraju moje prošlosti i početku budućnosti… I ranije sam znala da se zagledam u nebo, u to plavo beskonačno prostranstvo i da mu se prepustim. Dok je osećaj u grudima i dalje jačao i tutnjao, suze su mi nekontrolisano klizile niz lice i nisam ni uspevala da stignem da ih obrišem. Iz te boli koja je stezala i svih pomešanih osećanja, odjednom se iz srca i duše javilo pitanje… Dok još pokušavam da obrišem sve suze, gledam u nebo… To divno plavo prostranstvo, nekako mu se predajem, prepuštam i iz srca postavljam pitanje: “Gospode bože reci mi šta da radim? Šta da radim?… Tišina, tišina,… tišina… Nakon deset minuta stigla mi je poruka: “Zdravo Snežana,…. dolazim u Dohu večeras,…… da li možemo organizovati meditaciju Moć čistote sutra?” …………..Džej iz Dubaija… U momentu svesna da mi je odgovor na pitanje upravo stigao. Srećna zbog toga što ćemo uraditi prvu organizovanu meditaciju u Dohi. Ushićena spoznajom da je naša komunikacija sa višom svesti laka i stalno dostupna. Zahvalna mom učitelju Mohanđiju i svima. Sutradan smo održali meditaciju. Bilo nas je ukupno pet. Tokom meditacije dešavale su mi se intezivne i veoma jake reakcije, neizdrživ bol u grudima, kao da mi je sto noževa zabodeno u grudi… I sat vremena nakon meditacije sam osećala bol, nelagodu i težinu. A zatim je došlo do otpuštanja…. Sa osmehom sam ispratila Džeja i Binođa i sa osećajem novorođene bebe, zahvalna što sam prošla kroz ovo iskustvo sam zaspala. Probudivši se sutradan ujutru, tek tada sam osetila blagodeti Meditacije “Moć čistote” i blagoslova koji nam je podelio Džej. Osećala sam lakoću, unutrašnje spokojstvo, bistrinu uma i radost od svega pozitivnog što je dolazilo u moje misli. U grudima sam osećala samo blagost, nežnost, mir i čistotu.
Zahvalna na svemu i svima Snežana
… ČISTA LJUBAV, TRAJE ZAUVEK
Ljubim vas
