Napisala Malaika Magdalene
Sedim za laptopom, tipkam, brišem pa ponovno pišem. Dobila sam nemogući zadatak: napisati u jedan ili dva reda ko je Mohanđi za mene. Nakon brojnih pokušaja i grešaka, odlučila sam da skratim muke tako što ću napisati listu svih karakternih crta koje vidim u njemu. Imenice koje će opisati njegovu suštinu. To je jednostavno. Jedna za drugom, padaju mi napamet. Tok. Neustrašivost, Neuslovljenost, Prihvatanje, Mirnoća, Hrabrost, Istinoljubivost, Pravednost, Širokogrudost, Fleksibilnost, Provokativnost, Istrajnost, Kontradiktornost, Svrha, Blagost, Ljubaznost, Poniznost, Čistoća, Nevinost, Naivnost, Sveznanje, Oštrina, Saosećajnost. Stajem i gledam u listu… i odjednom mi dolazi. Tipkam… NEPOSTOJANJE! Mohanđi ne postoji. Vidim samo izraze. U svim bojama, nijansama i formama. Ništa, samo puki izrazi. Mohanđi ne postoji. Postoji samo energija koja prolazi kroz propusno, čisto ljudsko telo. Suptilna vibracija, toliko fina i čista da prodire kroz svu materiju i menja njen sadržaj.
Gledam u ekran laptopa. Osećam kao da su zavese razvučene i preda mnom je novi pogled, novi ekran, nova dimenzija. Sedim mirno. Svi delići slažu se na svoje mesto. Prošla iskustva dobijaju smisao. Odjednom postajem svesna. Osećam energiju kako izlazi iz mog tela, kroz moje dlanove. Postajem svesna mlaza energije koji se odašilje iz mene u svet. Postajem svesna neprestanog Šaktipata koji struji kroz moje ruke bez da je bilo šta ili bilo ko ispred mene.
Odmah kontaktiram Mohanđija i sva uzbuđena mu govorim: „Ti ne postojiš. Ti zaista ne postojiš.“ On se smeje. Previše uzbuđena, ponavljam se i govorim: „Sad razumem. Shvatam. Postoje samo izrazi, samo energija koja prolazi kroz tebe. Mohanđi zaista ne postoji.“ On mi jednostavno odgovara „ Da, u potpunosti si u pravu.“ Podižem ruke i govorim mu: „Osećam to, energiju u mojim rukama, koja zrači iz mene. Neprestano strujanje energije, prejako da bi se poreklo, previše postojano da bi se ignorisalo“. Povezujem svoja prošla iskustva. Sve ima smisla. Sad razumem. Razumem zašto u meditaciji osećam ljubav koja se u talasima spušta na mene. Razumem zašto nemam vizije, ne vidim boje, ne čujem zvukove, ne dobijam imena. Uviđam zbog čega samo osećam. To je to. Isijava. Sjaji. Spušta se na nas, kroz nas, iz nas. On se i dalje smeje i jednostavno mi odgovori „Ti si shvatila istinu. Samo nekolicina to razume. Bez obzira na to, ipak to zapiši. Jednog dana videće se povezanost svega.“
Nepostojanje. Mnogo sam čitala o tome. I slušala sam naravno kako Mohanđi o tome govori. Ali dok to nisam iskusila, to je za mene bilo samo intelektualno znanje. Sećam se meditacije u kojoj sam osetila najnežniju, najčistiju, najlakšu i beskrajnu, neograničenu energiju ljubavi ikad. Energija ljubavi izlazila je iz mene, kroz moj pupak, ruke i dlanove. Blagosiljala je svet. Volela je svet. Nije bilo ničega, osim ljubavi. Nije bilo nijedne svrhe, osim davanja. Ona nije mogla da nestane, da se iscrpi, bila je neograničena. Izlazila je iz mog tela, ali nije pripadala mome telu. Ja sam bila samo posmatrač strujanja ove neopipljive, neiscrpne energije ljubavi.
Nije bilo mjesta ni za šta osim ljubavi. Nije bilo ni jedne svrhe, osim davati.
Pitala sam se: „Odakle to dolazi? Što je to ili ko je to? I kako to da isijava iz mog tela? To nisam ja.“ Dok sam posmatrala kako se to sve dešava, moj um je tražio reči kojima bi to opisao. Čista lepota ove energije topila mi je srce. Bila sam u suzama. Jedine reči koje su mi neprestano padale na pamet bile su „Mohanđi, Marija, Isus“. Zbog ograničenosti jezika i reči, ova su imena najbolje odražavala tu čistoću i neuslovljenu ljubav kojoj sam svedočila. Moj um je pokušavao da nađe reč za to. Sada razumem šta je to što nazivamo Mohanđi. To je izraz. Energija koja prolazi kroz propusno, čisto ljudsko telo. Vibracija, toliko suptilna, fina i čista da prodire kroz svu materiju i menja njen sadržaj.
Prevod: Kristina Jelavić
S hrvatskog prilagodila: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
