Mi smo ono što jedemo

“MASTERS SPEAK” (Učitelji govore)

U inspirativnom blogu Mohanđi objašnjava zašto nesvesno jedemo ili udovoljavamo čulima.

Jeleni trče u jednom pravcu sa lavovima iza njih. Jedan jelen odlazi u drugom pravcu. Kao da govori: „Važi, vi ljudi bežite, danas ću se ja žrtvovati.“

Mi smo ono što jedemo

Jeste li razmišljali zašto toliko diskutujemo o hrani u današnje vreme? Zato što je nešto u svemu tome strašno pogrešno. Nešto nije u redu. Zbog toga toliko pričamo o hrani. Kad god prekinemo vezu sa samim sobom, moramo da izbacimo stres na neki način. Tako da, ili puno jedemo ili uživamo u čulnim zadovoljstvima. U momentu kad se povežete sa sobom i slušate vaše sopstveno telo, vaše vibracije, i navike u ishrani će se potpuno promeniti. Ješćete samo ono što vam je potrebno. Bolesti su takođe na sličan način povezane. Šta god da zadržite u sebi, postaje bolest.

Gledam život na jednostavan način. Intelektualno možemo analizirati veoma mnogo toga, ipak analize nam nikad ne pomažu da to pretvorimo u mudrost. A ako znanje ne postane mudrost, nema promene u našem životu. Znanje sedi u glavi i samo nas vodi u grob. Kad umremo i ono umire. Ali mudrost vas održava, ona održava vrste napolju na Zemlji. Ako pogledate u sveto pismo bilo koje religije, svi proroci i veliki majstori govore jednostavnu istinu. Mi smo to zakomplikovali, protumačili na pogrešan način.

Osamdeset posto naših vitalnih funkcija ne kontroliše naš svesni um. Zato smo živi. Otkucaj srca, cirkulacija, disanje, varenje i većina ostalih vitalnih funkcija su pod kontrolom podsvesnog uma. Dakle kad nemamo nikakve veze s tim mi smo živi. Ipak, ideja je da toga budemo svesni. Prvi nivo je da budemo svesni disanja. Budite svesni svoje vibracije – što znači od melodije (swara) do zvuka (nada) ili pulsiranja tela. Budite svesni ritma.

Naša populacija od sedam milijardi ljudi prerasta u devet milijardi. Šta smo potrošili? Potrošili smo skoro sve šume. Uništili smo većinu životinja koje se nalaze u šumama i uzeli njihovu zemlju. Jedna trećina ukupne površine uzgajanih žitarica se koristi za ishranu životinja. Da bi se proizvelo pola kilograma mesa, potrebno je 6 kg žitarica. Ako date ovih 6 kg žitarica jednoj maloj porodici, ona od toga može živeti mesec dana. Pola kilograma mesa će zadovoljiti stomak samo jednog čoveka.

Dakle, naša cela ekološka računica je pogrešna i sad pokušavamo da se izborimo s tim. Gde je problem? Problem je u našem shvatanju. Nijedna životinja na svetu ne umire srećna. Nisam toga bio svestan sve dok nisam gledao na američkim programima da se osam miliona teladi godišnje pokolje samo u SAD-u. Nikad nisam shvatao da se 1,5 miliona trudnih krava pokolje samo u Londonu. Osećam da je majčinstvo jedno od najlepših stvari na zemlji. Majka oseća bezuslovnu ljubav prema detetu. Ali u mlečnoj industriji telad se ubija jer joj nije potrebna. A kasnije nakon toga zakolju i kravu.

Nisam borac ni za kakve posebne navike u ishrani. Međutim, verujem u nenasilje. Ako morate da konzumirate hranu, neka to bude bez nasilja. Drvo proizvodi jabuku, narandžu ili paradajz. Ne sečemo drvo da bismo ubrali paradajz. Tako biljka neće biti povređena. Ako uberete mango sa drveta, to drvo uopšte ne povređuje. U stvari, biljka to i želi jer se na taj način produžava vrsta. Kada bacite seme, iz njega izrasta druga biljka. Dakle, potpuni balans svega treba jasno razumeti. Zemlja to želi – ona želi produžetak vrste, a ne uništenje jedne vrste radi stvaranja druge.

Ima neki program na jednom od TV kanala gde se prikazivalo krdo jelena kako trče sa lavovima koji ih jure. Oni se svi kreću u određenom pravcu, ali onda iznenada jedan određeni jelen odlazi u drugom pravcu. Ovo je kao neki sporazum među ovim klanom – važi, vi ljudi bežite, danas ću se ja žrtvovati. Požrtvovati se i prisilno biti nečija žrtva su dve potpuno različite stvari. Ono što osobu motiviše je požrtvovanje. Požrtvovanje vas motiviše. Kad ste prisilno nečija žrtva vi ste okovani, zarobljeni i uništeni. To je ravno ubistvu. Požrtvovanje nije ubistvo. Jelen u stvari daje svoj život radi opstanka ostatka vrste. To je razumevanje. Isti video kasnije prikazuje lavove koji su potpuno srećni. Jeli su i zaspali, dok jeleni polako šetaju ispred njih. Dakle tu postoji razumevanje. Priroda je uvek mudra. Ona je uvek pravedna. Ona nikada ne radi nešto što mi radimo – ubija iz zadovoljstva. Pre izvesnog vremena, jedan TV kanal me je pitao za mišljenje o ulozi ljudi u očuvanju prirode. Rekao sam da je to bila samo destrukcija! Mi smo već uništili prirodu zbog našeg nerazumevanja. Zbog toga toliko mnogo vrsta danas izumire.

Mohanđi

…

“SEEKERS SPEAK” (Tragaoci govore)
Samilost za sve

Saosećanje (karuna) se smatra za integralni element duhovne prakse, preduslov da bi se bio priznat kao bodhisatva – osećanje koje izrasta ne prosto iz običnog sažaljevanja, već iz veoma iskrene empatije koja neće dozvoliti spoznatoj duši da se odmori sve dok ne ukloni veo patnje i neznanja sa svih. Negovati saosećajnost znači izdići se iznad svojih najdubljih averzija i predrasuda da bismo razumeli svoje najskrivenije brige i strahove. Međusobna povezanost se može osetiti samo saosećajnim srcem koje vidi izvan pogrešnih shvatanja i ograničenja misaonog uma.

Prem Riši

Originalni tekst obe kolumne (“MasterSpeak” koju je pisao Mohanđi i “SeekerSpeak” koju je napisao Prem Riši) objavljen na indijskoj duhovnoj mreži “Speaking Tree”: