U dubokoj tišini, u dubini unutrašnje svesti, odjekuje urođeni ritam života, otkucaji srca. Počinje kosmički ples. Ceo kosmos se raduje i učestvuje u plesu Šive. U dubini ekstremnog bitisanja, dešava se potreba za izražavanjem. Šiva pleše, napumpavajući ekstremni radžas (rajas). Satva (Satwa) popločava put raznolikoj kreativnosti i pomeranju energija. Od osnove ne-činjenja, formira se izraz ekstremnog činjenja. Ceo kosmos se protrese iz inercije. Pomeri se energija i formira se materija.
U tišini bitisanja, energija se nagomilava i spolja izražena kao kosmički ples, materija se izbacuje kao prirodni proces. Ekstremni radžas uništava tamas (inerciju – zlo na putu duhovne evolucije) i stavlja sve u mod akcije – samo da bi opet upao u bitisanje unutrašnjeg stanja bez guna. Spoljni izrazi se tada ne pamte. Tek unutrašnja smirenost i apsolutni mir. Samo ekspanzija i sveprisustvo. Samo bitisanje i ništa više.
Kada Šiva pleše, priroda pleše. Priroda ulazi u vibraciju jednog koje se rastvara. Priroda odjekuje univerzalnim otkucajima srca. Priroda izražava kosmičku koreografiju. Svako biće pleše u savršenom ritmu i razumevanju. Svi upadaju u savršenu sinhronizaciju. Nema straha od razlaganja. Nema straha uzrokovanog ograničenošću ili ograničenjima. Postoji samo olakšanje ekspanzije. Postoji samo objektivnost i mir bitisanja, ili radost toga biti jedno sa svim.
U plesu Šive, čula ustupaju mesto svesnosti o muzici. Nema slušanja muzike, postoji samo biti muzika. Muzika postaje slušalac i plesač postaje ples. Nema dualnosti. Postoji samo savršeno poravnanje i rastapanje. Nema prošlosti ili budućnosti. Postoji samo sadašnjost ili sadašnjost koja sadrži i prošlost i budućnost. Ništa nije odvojeno jedno od drugog.
Ples Šive se rasplamti u ekstremni radžas da bi prodrmao i ubrzao stvaranje. Onda se opet rastvori u bitisanje. Kako se lako rasplamteo u ekstremnu akciju, tako se povlači u ekstremnu neaktivnost ili stanje ne-činjenja. Ceo kosmos se stapa u Njegovu svest. Otkucaj srca celog univerzuma postaje njegov unutrašnji ritam. On nosi univerzum unutar sebe.
Ples Šive je momenat pauze Maje ili iluzije u dubini jedinstva bitisanja, taj momenat je biti istina. Tragač i traženi postaje plesač i posmatrač. Kada se ples završi, nema plesača ni posmatrača kao razdvojenih entiteta. Sve opet postaje jedno. Ples je izraz kreativnosti kao i dualnosti. Ples je izraz i relativnosti. Ples je izraz unutrašnje radosti bitisanja. Ples je izraz vremena i mesta. Ples je takođe izraz vitalnosti i dinamizma stvaranja. Ples je i podsetnik krajnjeg razlaganja. Ples postaje Šiva. Šiva postaje ples. Ples ne može da postoji bez Šive i Šiva ne može da se izrazi bez Svog plesa. Sva bića ostaju puna strahopoštovanja pred veličinom Njegovog izraza i kreacije.
Čovek nosi svoj izraz. Čovek nosi svoje boravište. Čovek ne može da postoji bez svog boravišta. Čovek ne može da se izrazi bez svog boravišta. Čovek je stanovnik a hram je boravište. Šiva svojim plesom izražava fundamentalni dinamizam stvaranja univerzuma. Kada ceo univerzum postane Njegov ples, On je svuda, ali nigde. Njegovo sveprisustvo se izražava kroz Njegovu dualnost kao i razlaganje. Delovanje i nedelovanje su takođe simboli i znaci života. Bitisanje i činjenje su dve strane istog novčića postojanja. Jedan bez drugog, nema dualnosti – nema izražavanja života.
Život je neprekidni tok u plesu Šive. Šiva nastavlja Svoj ples, večno. Pre početka vremena, Šiva je postojao. Njegov Ples se nastavlja kroz vreme u apsolutnoj bezvremenosti.
Blagoslov Svima,
Voli Vas
M
Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević
Lektura: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.
