Tekst je sa Sanjinog bloga:
http://sanjareikidejanovic.blogspot.com/2014/05/susret-sa-uciteljem-mohandjijem.html
Nešto divno za podeliti. Odakle početi, ako ne od početka?! Ruku na srce za ovog sam čoveka čula tek nedavno ali taman u pravom trenutku. Moja parola je definitivno da se sve odvija na savršen način i u savršenom trenutku sa savršenim ljudima i zaista jeste tako. A i kako kažu, kada je učenik spreman Učitelj se pojavi. Tako je bilo i pre pet i više godina kada mi se pojavila moja Reiki učiteljica Vanja, kojoj sam neizmerno zahvalna na svemu što me je naučila, što me je povela putem Svetla, što je i dalje tu u mom životu, pre svega kao veliki i iskren priljatelj, ili je zapravo dovoljno reći, kao prijatelj.
Za ovog predivnog čoveka nedavno sam čula od drage, već pominjane, Val. Ispričala mi je ukratko o njemu, objasnila koliko je i zbog čega pravi duhovni Učitelj, a onda sam se potrudila da dodatne informacije nadjem na njegovom sajtu, www.mohanji.org ili www.mohandji.rs. Usput mi je predložila da prisustvujem meditaciji koja se odvija jednom nedeljno ovde u Beogradu, kako bih se pripremila za istu pod njegovim pokroviteljstvom. I zaista jesam. Moj bratac i ja smo se prošle nedelje obreli na toj meditaciji i to je bilo potpuno drugačije iskustvo. U toku ove meditacije, koja se zove Čistota duše a koju je sam Mohandji dobio Odozgo, običaj je i da se primi šaktipat. To je trenutak u kom inicirana osoba za to spušta dlan na vaše teme i tada se božanska energija sliva u vas i čisti ono za šta ste spremni da bude počišćeno iz vaše podsvesti. Odlaze one blokade koje treba da odu, da li na fizičkom, intelektualnom ili emotivnom nivou, a sve u svrhu veće duhovnosti i čistote duše. Interesantna činjenica je da devojka od koje sam primila prvi šaktipat nosi isto ime kao i moja Reiki učiteljica. Kakva lepa sinhronizacija.
I opet, kao i svi veliki duhovni učitelji i sveci i on je prošao trnovit put, velike gubitke svih vrsta da bi doživeo te visoke spoznaje, prosvetljenje. Kao da je odživeo jedan život, a sada živi potpuno nov a opet sve u jednom istom životu. Zaista impresivno. Donekle i razumem kako to izgleda jer sam i sama počinjala od nule dva puta i prošla velike emotivne gubitke i psihološke drame da bih došla do odrejenih duhovnih spoznaja. Naravno, ne poredim se s njim ni najmanje, jer gubitak deteta ne znam kako boli i nadam se da neću ni morati da saznam. Ali kako kažu, svi mi nosimo svoj krst, biramo sami svoje sudbine sa dubokim razlogom, a ovde smo da bi se setili tog razloga, osvestili i živeli svoju svrhu postojanja. Ako sam ipak izabrala da i to bude deo mog puta, verujem da bih i to prihvatila kao nešto što je za moje najviše dobro, tj. najviše dobro duše koja obitava u ovom telu. Kako dragi Mohandji juče reče, svrha duše je da doživi prosvetljenje, a da li će to biti u ovom ili nekom drugom životu to zavisi od nivoa do kog je duša stigla. Takodje je lepo rekao kada je rekao da smo mi svi isti, samo se naš naramak (teret karmički) razlikuje.
Postoji još nekoliko istina do kojih sam došla neposredno pre nego što se on pojavio u mom životu. Tako da zaista njegovo pojavljivanje smatram kao znak od Boga. Jedna od istina koje je izrekao je da nam ne trebaju sveštenici jer smo svi konektovani sa Bogom direktno, samo je potrebno da Mu se direktno i obratimo, ali iz srca i verujući. Ponovio je citat iz Biblije, da ako veruješ možeš pomeriti planinu. Da… i znam i verujem da je to istina. Neke stvari za koje sam duboko verovala su se i obistinile, a neke druge, koje sam želela ali nisam ih osećala, nisam verovala da su ostvarljive nisu se ni ostvarile. Ono što sam uvek govorila je da možemo sve što je do nas samih. Možda ne možemo biti u ljubavnom odnosu sa nekom odredjenom osobom sa kojom nam se čini da bi bilo idealno biti (ali ako nismo sa njim, njom to samo znači da ta osoba nije za nas i kad to prihvatimo, svaka patnja prestaje), ali sve što se tiče samo nas mi možemo. Potrebno je poželeti i poverovati iz srca i stvari se realizuju na najbolji mogući načina sveštenici, tj duhovnici poput, Oca Dejana, mogu biti zaista velika pomoć na duhovnom putu.
Već dugo vremena na mobilnom telefonu mi stoji sičica: LOVE IS MY RELIGION (Ljubav je moja religija), a na njegovoj vizit karti piše: Uncoditional love is our true nature (Bezuslovna ljubav je naša istinska priroda). Definitivno je to put na koji sam davno zakoračila i što duže njime hodim to mi je sve čistiji i blistaviji. Takodje, nedavno u priči sa svojim dragim prijateljem Svetom, Djotiš majstorom, sam debatovala na temu ega i malog i velikog ja (verujem da većina vas zna da se malo ja odnosi na ego, a veliko JA na sopstvo, Biće), kada sam mu rekla: Ma nisam ja ni ja ni JA, ja sam “ono”. Lepo smo se ismejali i našalili na tu temu. I juče čujem Mohandjija koji je u istom kontekstu upotrebio reč: “TO”! Pa bravo. Ono ili to dodje na isto dok god se odnosi na odvajanje od lica, ličnosti, i kada postajemo slobodni.
Bilo je tu još toga.. setiću se valjda u nekom trenutku.
Da, rekao je LET IT BE. U smislu ne svadjajte se sa svojim umom, samo budite budni, radite retrospektivu, posmatrajte. Posmatrajte i analizirajte svoje emocije, dela, šta stoji iza svega toga. Rekao je da se od sebe ne može pobeći. Otići negde u izolaciju je u redu ako idete tamo jer to volite, ali ako idete da pobegnete nećete moći jer svuda nosite sebe sa sobom. Da, i to jeste istina. Jednom sam otišla, a onda sam se vratila da odradim sve ono zbog čega sam ovde gde jesam. Iz ličnog iskustva, a i iskustva ljudi pre mene, sve počinje od porodice u kojoj smo se rodili i u većini slučajeva odrasli. Kada rešimo te odnose na dubljim nivoima, kada njih osvetlimo i razumemo, prihvatmio, dolaze i druga razumevanja a vremenom i oslobodjenje.
Prvih sat vremena jučerašnjeg susreta je bila ta vodjena meditacija pod nazivom čistota duše. I zaista je divna i oslobadjajća. U jednom trenutku, kada treba da blagosiljamo sve ljude, sva iskustva, svo materijalno dobro, jer bez svega toga danas ne bi bili ovde, našla sam se iznad Planete Zemlje i blagosiljala je celu. Slala sam svima ljubav i to je zaista bilo nešto posebno. Osećaj je bio… pa BIO JE. Nakon meditacije je usledio deo kada smo mi postavljali pitanja a on davao odgovore. Ono što mi se svidelo je to da sve što je rekao je nešto što ja već prktikujem, osećam i što je moj put. Tako da, da, kad je učenik spreman učitelj se pojavi. U završnom delu, ko god je želeo da primi šaktipat od njega je mogao da to učini, tako da, pogadjate da sam bila jedna od mnogih koja je bila dovoljno strpljiva da to i učini. Sedeći u istoj prostoriji sa njim je već imalo izuzetan učinak. Njegova energija je toliko jaka, slobodno mogu reći čak i bezgranična, i lepa da sam se zaista osećala blagosloveno u njegovoj blizini. Nakon zagrljaja sa njim i šaktipata osećala sam beskonačnu radost, puno srce, da volim ceo svet i još više, ali su reči slabe da bi se opisalo to osećanje. To je definitivno nešto što se oseća, doživljava a ne opisuje. Nisam posle toga odmah otišla. Sedela sam u prvom redu i samo osećala. Smenjivao mi se osmeh sa suzama gde su i jedno i drugo bili proizvod sreće. I u toku meditacije su suze same tekle. Jedan divan trenutak u toku meditacije je kada treba da se zamisli naš omiljeni Učitelj i da ga blagosiljamo. Radosna sam što mi se na trenutak pred očima pojavio lik dragog Mohandjija a odmah zatim i Isus Hrist u svojoj punoj veličini. I zaista on i jeste moj omiljeni Učitelj, jer je još On tada pričao i pokušao da nauči narod toj Besuslovnoj ljubavi koju je od njegovog doba pa do danas došlo da pronese onoliko učitelja. I svako duhovno biće, sveštenik ili ne, i koja god da je religija u pitanju, ako propagiraju strah od Boga, za mene nisu duhovna bića. Bog je naš kosmički Roditelj i Majka i Otac i kao takav on nas može samo voleti! Naše je da volimo Njega, da mu poklonimo apsolutno poverenje i da sve što činimo u životu činimo u ime ljubavi prema Njemu. Kada tako živimo, kada živimo ljubav, nema mesta za strah. Takodje je rekao da uvek možemo u molitvi pozvati bilo kog Učitelja koji je nekad boravio u ljudskom telu jer je duša večna. Ako nam je namera čista i isrkrena odazvaće se da nam pomognu na našem putu Svetla. Dodao je da je još bolje kada je učitelj fizički prisutan, tj boravi u odredjenom telu jer onda imaš mogućnost da se kupaš u njegovoj energiji i znanju direktno. Činjenica je da on Srbiju posećuje jednom godišnje, ali i na tome treba da smo zahvalni. Za Mohandjija mogu slobodno reći da je veliki čovek i misionar, bezgranična svest i ljubav, da je njegovo postojanje zaista Božiji blagoslov za sve one koji žele da unesu u svoj život više svetla ili možda bolje rečeno da probude sopstveno svetlo i time pronadju mir za kojim tragaju. Put bezuslovne ljubavi je jedini istinski put i zaista sam duboko zahvalna što postoji takav Učitelj danas kroz čije iskustvo možemo učiti. Čistotu duše i bezuslovnu ljubav koju emituje njegovo biće je nešto što treba osetiti, ali nemoguće za opisati. Koliko se on juče potrošio i koliko mu je vremena za pročišćenje od tolikog broja ljudi potrebno samo on zna. Ono što ja znam je da sam juče nakon njegovog šaktipata osećala svoju krunsku čakru kako radi, a danas osećam veći mir nego ikada ranije.
Pa dragi moji, želim vam čarobne dane, dane ispunjene božanskom svetlošću i ljubavlju! Volite bezuslovno i neka vam je uzvraćeno! Blagosiljajte sve ljude koje sretnente na svom putu ma kako vam tvrdokorno izgledali. Koliko god da neko pokušava da nam nanese neku štetu i bol, to je samo zbog njegovog malenog srca, zbog straha u koji ga je ubacio njegov ego, a ne zato što mu je duša zla. Svi se radjaju sa čistom dušom, ali se neke uspust zaprljaju. Svaka može postati sjajno bela, samo ako to dovoljno jako poželimo. Zato sijajmo i osvetljavajmo ovu planetu najbolje što možemo!
Namaste! (To je indijaski pozdrav u kome se moja duša pozdravlja vašu dušu)S ljubavlju,
Beograd, 04.V.2014.
Postoji još nekoliko istina do kojih sam došla neposredno pre nego što se on pojavio u mom životu. Tako da zaista njegovo pojavljivanje smatram kao znak od Boga. Jedna od istina koje je izrekao je da nam ne trebaju sveštenici jer smo svi konektovani sa Bogom direktno, samo je potrebno da Mu se direktno i obratimo, ali iz srca i verujući. Ponovio je citat iz Biblije, da ako veruješ možeš pomeriti planinu. Da… i znam i verujem da je to istina. Neke stvari za koje sam duboko verovala su se i obistinile, a neke druge, koje sam želela ali nisam ih osećala, nisam verovala da su ostvarljive nisu se ni ostvarile. Ono što sam uvek govorila je da možemo sve što je do nas samih. Možda ne možemo biti u ljubavnom odnosu sa nekom odredjenom osobom sa kojom nam se čini da bi bilo idealno biti (ali ako nismo sa njim, njom to samo znači da ta osoba nije za nas i kad to prihvatimo, svaka patnja prestaje), ali sve što se tiče samo nas mi možemo. Potrebno je poželeti i poverovati iz srca i stvari se realizuju na najbolji mogući načina sveštenici, tj duhovnici poput, Oca Dejana, mogu biti zaista velika pomoć na duhovnom putu.
Već dugo vremena na mobilnom telefonu mi stoji sičica: LOVE IS MY RELIGION (Ljubav je moja religija), a na njegovoj vizit karti piše: Uncoditional love is our true nature (Bezuslovna ljubav je naša istinska priroda). Definitivno je to put na koji sam davno zakoračila i što duže njime hodim to mi je sve čistiji i blistaviji. Takodje, nedavno u priči sa svojim dragim prijateljem Svetom, Djotiš majstorom, sam debatovala na temu ega i malog i velikog ja (verujem da većina vas zna da se malo ja odnosi na ego, a veliko JA na sopstvo, Biće), kada sam mu rekla: Ma nisam ja ni ja ni JA, ja sam “ono”. Lepo smo se ismejali i našalili na tu temu. I juče čujem Mohandjija koji je u istom kontekstu upotrebio reč: “TO”! Pa bravo. Ono ili to dodje na isto dok god se odnosi na odvajanje od lica, ličnosti, i kada postajemo slobodni.
Bilo je tu još toga.. setiću se valjda u nekom trenutku.
Da, rekao je LET IT BE. U smislu ne svadjajte se sa svojim umom, samo budite budni, radite retrospektivu, posmatrajte. Posmatrajte i analizirajte svoje emocije, dela, šta stoji iza svega toga. Rekao je da se od sebe ne može pobeći. Otići negde u izolaciju je u redu ako idete tamo jer to volite, ali ako idete da pobegnete nećete moći jer svuda nosite sebe sa sobom. Da, i to jeste istina. Jednom sam otišla, a onda sam se vratila da odradim sve ono zbog čega sam ovde gde jesam. Iz ličnog iskustva, a i iskustva ljudi pre mene, sve počinje od porodice u kojoj smo se rodili i u većini slučajeva odrasli. Kada rešimo te odnose na dubljim nivoima, kada njih osvetlimo i razumemo, prihvatmio, dolaze i druga razumevanja a vremenom i oslobodjenje.
Prvih sat vremena jučerašnjeg susreta je bila ta vodjena meditacija pod nazivom čistota duše. I zaista je divna i oslobadjajća. U jednom trenutku, kada treba da blagosiljamo sve ljude, sva iskustva, svo materijalno dobro, jer bez svega toga danas ne bi bili ovde, našla sam se iznad Planete Zemlje i blagosiljala je celu. Slala sam svima ljubav i to je zaista bilo nešto posebno. Osećaj je bio… pa BIO JE. Nakon meditacije je usledio deo kada smo mi postavljali pitanja a on davao odgovore. Ono što mi se svidelo je to da sve što je rekao je nešto što ja već prktikujem, osećam i što je moj put. Tako da, da, kad je učenik spreman učitelj se pojavi. U završnom delu, ko god je želeo da primi šaktipat od njega je mogao da to učini, tako da, pogadjate da sam bila jedna od mnogih koja je bila dovoljno strpljiva da to i učini. Sedeći u istoj prostoriji sa njim je već imalo izuzetan učinak. Njegova energija je toliko jaka, slobodno mogu reći čak i bezgranična, i lepa da sam se zaista osećala blagosloveno u njegovoj blizini. Nakon zagrljaja sa njim i šaktipata osećala sam beskonačnu radost, puno srce, da volim ceo svet i još više, ali su reči slabe da bi se opisalo to osećanje. To je definitivno nešto što se oseća, doživljava a ne opisuje. Nisam posle toga odmah otišla. Sedela sam u prvom redu i samo osećala. Smenjivao mi se osmeh sa suzama gde su i jedno i drugo bili proizvod sreće. I u toku meditacije su suze same tekle. Jedan divan trenutak u toku meditacije je kada treba da se zamisli naš omiljeni Učitelj i da ga blagosiljamo. Radosna sam što mi se na trenutak pred očima pojavio lik dragog Mohandjija a odmah zatim i Isus Hrist u svojoj punoj veličini. I zaista on i jeste moj omiljeni Učitelj, jer je još On tada pričao i pokušao da nauči narod toj Besuslovnoj ljubavi koju je od njegovog doba pa do danas došlo da pronese onoliko učitelja. I svako duhovno biće, sveštenik ili ne, i koja god da je religija u pitanju, ako propagiraju strah od Boga, za mene nisu duhovna bića. Bog je naš kosmički Roditelj i Majka i Otac i kao takav on nas može samo voleti! Naše je da volimo Njega, da mu poklonimo apsolutno poverenje i da sve što činimo u životu činimo u ime ljubavi prema Njemu. Kada tako živimo, kada živimo ljubav, nema mesta za strah. Takodje je rekao da uvek možemo u molitvi pozvati bilo kog Učitelja koji je nekad boravio u ljudskom telu jer je duša večna. Ako nam je namera čista i isrkrena odazvaće se da nam pomognu na našem putu Svetla. Dodao je da je još bolje kada je učitelj fizički prisutan, tj boravi u odredjenom telu jer onda imaš mogućnost da se kupaš u njegovoj energiji i znanju direktno. Činjenica je da on Srbiju posećuje jednom godišnje, ali i na tome treba da smo zahvalni. Za Mohandjija mogu slobodno reći da je veliki čovek i misionar, bezgranična svest i ljubav, da je njegovo postojanje zaista Božiji blagoslov za sve one koji žele da unesu u svoj život više svetla ili možda bolje rečeno da probude sopstveno svetlo i time pronadju mir za kojim tragaju. Put bezuslovne ljubavi je jedini istinski put i zaista sam duboko zahvalna što postoji takav Učitelj danas kroz čije iskustvo možemo učiti. Čistotu duše i bezuslovnu ljubav koju emituje njegovo biće je nešto što treba osetiti, ali nemoguće za opisati. Koliko se on juče potrošio i koliko mu je vremena za pročišćenje od tolikog broja ljudi potrebno samo on zna. Ono što ja znam je da sam juče nakon njegovog šaktipata osećala svoju krunsku čakru kako radi, a danas osećam veći mir nego ikada ranije.
Pa dragi moji, želim vam čarobne dane, dane ispunjene božanskom svetlošću i ljubavlju! Volite bezuslovno i neka vam je uzvraćeno! Blagosiljajte sve ljude koje sretnente na svom putu ma kako vam tvrdokorno izgledali. Koliko god da neko pokušava da nam nanese neku štetu i bol, to je samo zbog njegovog malenog srca, zbog straha u koji ga je ubacio njegov ego, a ne zato što mu je duša zla. Svi se radjaju sa čistom dušom, ali se neke uspust zaprljaju. Svaka može postati sjajno bela, samo ako to dovoljno jako poželimo. Zato sijajmo i osvetljavajmo ovu planetu najbolje što možemo!
Namaste! (To je indijaski pozdrav u kome se moja duša pozdravlja vašu dušu)S ljubavlju,
Beograd, 04.V.2014.
