Duhovno traganje u svetu zakrčenom informacijama
P: U današnje vreme ima toliko mnogo informacija na raspolaganju o svim mogućim temama. Ponekad analiza svega toga postaje ‘paraliza’. Kako da znam šta mi je potrebno za moje duhovno traganje?
O: Mi smo večni potrošači. Sve trošimo. Stalno jedemo. Većina naših rasprava je o nekakvoj hrani, kao što je hrana za stomak, za um ili hrana za naš intelekt. Ili punimo svoj stomak svakojakom hranom, ili punimo um raznim emocijama, ili zatrpavamo intelekt raznim informacijama ili idejama.
Većina ovih ‘artikala’ završi odbačeno, jer se unosi obično veća količina nego što je ona koju možemo da svarimo. Prejedanje dovodi do raznih bolesti. Svi smo mi ‘halapljivci’ u pogledu jednog ili više od ovih aspekata postojanja. Oni koji ne zavise ni od jednog od ova tri aspekta se definitivno smatraju oslobođenim.
Većina hrane koju stomak primi je bačena, ili deponovana kao mast za buduću upotrebu. Većina emocija koje mi pažljivo, a ponekad i sa zahvalnošću konzumiramo, samo narušavaju ravnotežu naše svakodnevice. Stalno pletemo mreže od svojih emocija i upadamo u njih. S ovim emocijama, mi ili dobijemo zatvor, ili dijareju!!! I većina hrane koju intelekt konzumira je takođe neiskorištena. Ili se zaboravi ili se pretvori u ego.
Dalje, živimo u samoživom postojanju, što se hrane tiče. Obično se takmičimo s drugima. Žurimo ili hoćemo još. Ponosni smo na svoje kapacitete. Ponosni smo na svoj ‘trezor’. 🙂
Izbor je zaista vaš. Ko ste vi? Šta ste izabrali za način svog izražavanja? Kada sretnete prijatelje ili rođake, o čemu obično razgovarate? O kuhinji u raznim restoranima, ukusnoj hrani ili najboljim vinima? O emocijama u vezi sa serijama, o svađama svojih komšija, u kojima oni učestvuju/uživaju ili pričate o knjigama koje ste nedavno pročitali, kursevima koje ste pohađali, nekom intelektualnom razgovoru ili nekoj učiteljevoj (guruovoj) svetoj istini (jevanđelju)?
U krajnjem slučaju, samo vi možete videti gde ste. Vi ste svoj sopstveni guru. Ako znate gde ste i kuda ćete, onda je put lak. Međutim, ako mislite da ne znate, da ne shvatate, ili se pretvarate da ste neko ili nešto, onda hranite svoj sopstveni ego i vaš put neće biti lak. Dakle, morate da vidite gde ste. To je tačno mesto (jedino mesto) odakle možete da krenete dalje. Ne možete ići s nekog drugog mesta, osim ako vas neko drugi tamo ne odvede. Onda to u svakom slučaju nije vaša slobodna volja.
- Ako uvek mislite i govorite o hrani i restoranima, onda ste u velikoj meri na zemaljskoj ravni. Relativno ste nesuptilni (neistančani, sirovi po prirodi). Da, mogli biste da postanete majstor kuhinje. Nema problema. Ali ipak, očigledno je da je vaša ravan funkcionisanja relativno neistančana.
- Ako funkcionišete na emocionalnoj ravni, čak i ako ste u socijalnoj službi, sve dok nema distanciranja, još uvek funkcionišete u gušćem (materijalnijem) stanju. To je relativno bolje nego fizička nesuptilna ravan potrošača hrane. Ali, sve dok nema distanciranja od emocija, ne može biti oslobođenja. Suze treba da teku, ali bez poplave.
- Ako funkcionišete na intelektualnoj ravni, to je druga priča. Obično, žudite za šansom da ispovraćate svoje znanje iz knjiga ili od drugih ljudi. To vas sigurno ograničava. Ne možete da se distancirate od ove potrebe da mnogo pričate. Dešavaju se svađe i rasprave. Ego izbije i ojača. Neprijateljstvo i takmičenje se oblikuje. Čovek pati. Oni nesrećnici koji su osuđeni da slušaju vašu verbalnu dijareju, moliće se Bogu da ovo svoje seme ukloni sa zemlje!!! Kada se znanje pretvori u ego, čovek se otuđuje od Boga.
- A onda tu je još jedna, retka vrsta. On nije ograničen nikakvom žudnjom. Srećan je sa svakom vrstom hrane koja se nađe. A srećan je i ako sve te hrane nema. Njegovo postojanje ne zavisi od čvrste hrane, emocionalne hrane ili intelektualne hrane. Sve tri veštine se čuvaju relativno prazne. Nikada ne pati od lošeg varenja. Ima kapacitet da kaže NE i ode. Ne pati rado. Oseća i pomaže ne očekujući ništa zauzvrat. On je samodovoljan. DOVOLJAN SAM SEBI.
On voli bezuslovno. Nikada ne funkcioniše na drugoj ravni neotesanog ega i ostaje skroman i često zatvoren. Njegov pas čuvar je budna svest. On je cilj ka životu. On je uvek svestan toga ko je i zbog čega je ovde. Ne fascinira ga nikakav sjaj na Zemlji. On prozire kroz sve. Nema ‘nemoj ovo, nemoj ono’. Nikada nije ograničen navikama. Kao voda, ostaje fluidan, fleksibilan.
On je oslobođen. Neće ni za čim žaliti kada bude umirao. Ni za čim ne žudi. Otići će mirno, a da ništa ne ostavi nezavršeno. Bez želja, bez snova. Čisto i jednostavno postojanje.
Samo Volite Sve i Služite Svima
Želim Vam Oslobođenje.
Volite uvek.
Prevela: Biljana Vozarević
