8. decembra 2013.
P: Ako neko želi da postigne cilj, i naiđe na mnogo prepreka ili makar na jednu prepreku koja je jaka i čini se da je preteško savladati je, da li treba to da shvatimo kao znak da treba da se okrenemo na neku drugu stranu ili treba da budemo uporni i istrajemo, čekajući polako da postignemo taj cilj?
O: Koja god da je brzina, brzina nije bitna. Ono što je važno je da se ti krećeš. Da li ideš napred ili stagniraš? Dakle brzina nije važna, ali stalno kretanje jeste. Vreme je takvo. U stvari vreme samo po sebi nije sporo, ali postoje mnoge prepreke od kojih se mi usporimo. Ono što treba da radiš je da se pobrineš da, iako ti je svaki pokret spor, nastaviš da se krećeš, tako da na kraju, stigneš do svog odredišta. Po mojoj proceni, do decembra 2017. godine brzina putovanja ili prepreka će biti manje-više slična kao sada. Neće biti neke velike razlike. To važi za period od decembra 2012. do decembra 2017. godine, dakle pet godina. Ali SADA je veoma dobro vreme da se poseje seme za ono što želiš da radiš u budućnosti, sad je vreme da počneš to da radiš. Pre decembra 2017, možeš da postaviš stvari na svoje mesto a onda će putovanje teći glatko, bez prepreka. Dakle, molim te idi dalje, držim te.
P: Mnogo mi se toga negativnog desilo nedavno u životu, kako da se oslobodim negativnih emocija, ne mogu da kontrolišem svoj unutrašnji prostor da bude čist i miran. Volela bih da pobegnem negde duboko u sebe, ali kako?
O: Kada postoje neke emocije koje su ostatak iz prošlosti, to je uobičajeno za svakoga, ne samo za tebe, svi ljudi to čuvaju u sebi i od toga pate. Pogledaj svoj život sada. Da li je 50% pozitivan i 50% negativan, ili u tvojim mislima više preovladava ono pozitivno ili više ono negativno? To je prvi nivo analize. Pozitivno je to da smo dobrog zdravlja, jedemo dobro, spavamo dobro, itd. Prvo počni od toga što je tu. Dakle, počni od onoga što imaš, šta je u dobrom stanju u tvom životu. Odatle počni. To će ti pomoći da povećaš svoju pozitivnost.
Zatim, drugo je kad se osvrneš na prošlost, ono što se desilo u prošlosti, ako čuvaš u sebi sve to, najverovatnije će se opet desiti ili ponoviti u budućnosti. Šta god da se desilo u prošlosti, shvati da je to bilo drugo vreme, drugačiji prostor, drugačiji um, dakle počni na to da gledaš otprilike ovako: “Dobro, to je prošlo, to je mrtvo, to je otišlo.” I danas si nova osoba. Ovo je tvoja stvarnost, danas, sada. Ti nisi prošlost, nisi budućnost, već si kao što znaš, savršeno nova. U ovom momentu ti si jako moćna. Ne znaš o prošlosti jer je već završena. Ne znaš o budućnosti jer ona tek predstoji. Sada si jako moćna.
Ako se usredsrediš na sada, sa svim plusevima i minusima, prošlost ili budućnost su nebitni, ako se usredsrediš na baš sada bićeš savršeno dobro. Uvek ćeš raditi dobro. Kada um ode u prošlost, naročito krivica, moraš da kažeš umu: “ To je istorija. Sada sam drugačija. Uprkos mojoj prošlosti, od nje sam više ojačala za danas. Danas sam moćnija.” To je način da dovedeš u red svoj trenutni um. Um će definitivno ići u prošlost, ali vrati ga u sadašnjost. Treba uvek da budeš svesna. Treba uvek da misliš: “Ovo je jedina stvarnost koju imam. Živim danas. Radim danas. Govorim danas. Ovo je moja jedina stvarnost.” Odatle počni da radiš na sebi. I svi ljudi koji su sa tobom su tvoja sadašnja stvarnost. Budi sa njima. Uskladi ih. Daj ljubav, deli ljubav, tako da su svi srećni kad si ti u blizini. Na taj način možeš mnogo poboljšati budućnost.
P: Dok sam bio u dubokoj meditaciji, moj unutrašnji vid je bio izuzetno usredsređen, dakle, recimo da sam bio jedno duže vreme u stanju bez misli. U tom momentu sam osetio snažno lupanje srca kao da sam dobio srčani udar. Srce mi je lupalo, i lupalo, i nisam znao šta da mislim ili osećam. Bilo je kao da će mi srce eksplodirati. Možeš li da mi kažeš šta se to desilo?
O: To su uvek faze kada se energija okreće ka unutra. Ponekad kada meditiraš, naročito kad um utihne, kada se um potpuno isprazni, odjednom će energija šiknuti kroz krvne sudove, kroz meridijane. I onda se ona može nakupiti na određenim mestima, naročito u glavi, srcu ili u predelu stomaka. Obično se kreće naviše ili naniže. To je prirodno. Samo dozvoli da se desi. I u tim trenucima se više prepusti. Um je bio potpuno ispražnjen tako da moraš samo da se usredsrediš na to i nastaviš da dišeš. U ovom slučaju, razumem da si se možda uspaničio, ali je važno da se u tim trenucima povežeš sa mnom. Ako se povežeš sa mnom u tim trenucima, automatski ćeš osetiti da se energija normalizuje. Probaj.
P: Povezao sam se s tobom, Mohanđi, tako sam se i spasio! 🙂
O: Da, znam. Mogu da ti dam još jednu tehniku. Samo sedi mirno, i osluškuj svoje disanje nekoliko minuta. Sedi mirno i osluškuj kako dah ulazi u tvoj sistem, i prana prolazi kroz telo. Možda je potrebno neko vreme, ali se samo usredsredi na svoj dah kako ulazi kroz nos, i stiže do svake ćelije tvog tela. Sasvim iznutra. Samo dah i ti. Počni da osećaš. Dakle, kada se koncentrišeš na dah, na vazduh kako ulazi, počećeš da ideš kroz dah, do energijskih čestica daha, što u stvari hrani ćelije preko meridijana. Samo oseti energiju kako teče kroz telo, kroz krvne sudove, kroz svaki meridijan, i stiže do svih delova tela. Samo budi sa tokom energije. A kada tečeš sa tom energijom, možeš da dosegneš svaku ćeliju tela, svaki deo svog tela, svaki organ svog tela iznutra, tako da ona prožme sve. Kada ste toga svesni, polako ćete biti svesni zvukova svog tela. Prvo zvuka u telu, otkucaja srca, zatim cirkulacije krvi, lučenja sokova u stomaku… Svi ovi zvuci će vas obuzeti.
Dakle, kada prođeš kroz dah, sledeće je zvuk. Čim prođeš zvuk, kada postaneš zvuk, automatski uz zvuk je vibracija. Postaćeš vibracija zvuka. A kada postaneš vibracija zvuka, polako, polako ćeš početi da osećaš sjajnost svake ćelije jer svaka ćelija ima auru. I počneš da osećaš tu auru. Ona je sasvim, sasvim sićušna i tanana, ali je sjajnost. Počećeš da osećaš sjajnost. A kad počneš da osećaš sjajnost, počećeš da osećaš i lakoću tela. Telo postaje veoma svetlo. Kada telo postane svetlost, ili kad počneš da osećaš svetlost, počećeš da osećaš svetlost duše, energiju koja ti pokreće telo. Čim počneš da osećaš energiju koja pokreće telo, čim počneš da osećaš dušu, u tim trenucima ćeš biti potpuno stopljen sa svešću.
Dakle, prvi i jedini napor koji ti je potreban jeste da budeš sa svojim dahom. A kada ostaneš sa dahom, taj dah će te odvesti do svakog sledećeg stadijuma, stadijuma zvuka, svetlosti, sjajnosti i rastvaranja. U svaki stadijum ćeš ulaziti automatski, ne moraš ništa da radiš. Samo budi sa svojim dahom u prvom stadijumu. To je jedina odlučnost koja ti je potrebna. Možeš to da vežbaš i sam, i uvidećeš razliku. Nigde energija neće biti blokirana. A pre nego što počneš, molim te poveži se sa mojim očima dva minuta, i onda počni. Možda će biti potrebno izvesno vreme, od daha do sjajnosti. Možda će biti potrebna godina, dve godine… ali je vredno truda. Jer ćeš za par godina potpuno postati sjajnost. Ne moraš ništa drugo više da radiš. To je jako, jako, jako moćno. Vredi pokušati i nije ti potreban nikakav učitelj, ili bilo ko da te vodi. To možeš i sam. I svojim tempom.
P: Ako smo previše dobri i saosećajni, izgubićemo sebe. Ipak, trebalo bi da budemo nesebični. Gde je idealna granica između služenja drugima i stremljenju ka ličnim ciljevima?
O: To je vrlo jednostavno. Pre svega, morate da se brinete o sebi. Jer ste se rodili da biste uživali u ovom postojanju. Dakle, poricanjem svega ne možete napred. Ali dok živite, ako imate stav dobrote, stav samilosti, to je nesebičnost. Nije stvar u odricanju od onoga što biste verovatno želeli. Kao što su hrana, odeća, kuća, u čemu god želite da uživate. Ne prema pohlepi, već prema potrebi. Svet ne očekuje od vas da gladujete i hranite drugoga. Kao što kažu u avionu: “Prvo stavi masku na svoje lice, a onda pomozi drugima.” Prvo ti budi srećna. Samo kad si srećna moći ćeš da pomogneš drugima. Ne treba da širiš uslove za svoju sreću, npr. “Da bih bila srećna treba mi milion dolara više nego što imam sada”, itd. Onda će biti teško služiti drugim ljudima. Ali ako možeš da budeš zadovoljna onim što imaš, i uživaš u životu i u isto vreme izražavaš samilost i ispoljavaš dobrotu, onda nećeš nikoga povrediti mišlju, rečju, delom, nesebična si. I nije stvar samo u trošenju novca. Dobrotvoran rad ili nesebičnost nije samo u trošenju novca na nekoga. To je recimo, dete plače i ti ga obgrliš rukom i kažeš: “Ne brini, uz tebe sam.” To je nesebičan izraz samilosti. To je suprotno od ravnodušnosti. Ili, završila si sa dobrim obrokom, veoma si srećna, i videla si staru, siromašnu ženu koja poslednja dva dana nije ništa jela, i kupiš toj osobi komad hleba. To je nesebičnost. U pitanju je stav da ćeš biti 100% u stanju nenasilja u misli, reči i delu. Ako tako budeš radila, automatski ćeš podići svoju svest na viši nivo. Ne može biti pohlepe. Pohlepa i sebičnost se ne mogu dogoditi.
Blagoslov svima
M
Transkribovala i prevela: Biljana Vozarević
Originalni tekst: http://qawithmohanji.wordpress.com/2013/12/08/skype-satsang-with-mohanji/
