Bilo je kišno jutro 2004. Kišom natopljeno drveće i trava izgledali su sveže i spokojno, na stidljivom suncu koje je tek izvirilo. Posmatrao sam božansku slavu prirode, u tišini. Od tog druženja obuzela me milina. Priroda je bila u svom najboljem elementu. Uskoro su zastala mala kola i “Keti” je prekinula tišinu i ušla u moj fizički horizont. Zaboravio sam da je trebalo da se sastanemo tog jutra, jer sam bio duboko uronio u suptilnost prirode i nije mi se baš izlazilo iz toga. Kada se suptilna tišina prirode stopi sa tišinom unutar nas, postajemo pravi okean tišine.
Nekoliko minuta kasnije, seli smo uz vruć čaj i posmatrali kišu. Keti je uskoro uzela papir i olovku i započeli smo razgovor koji je htela da iskoristi za svoj članak u jednom časopisu. Reči pripadaju nama samo pre nego što ih izgovorimo. Kada ih izgovorimo, one pripadaju univerzumu. Dakle, niko ne poseduje ove ideje ili reči kojima se one izražavaju. Evo počinjemo…
K: Mohanđi, prosečan čovek “traži” nešto ceo život. Zašto?
M: Zato što ne zna šta u stvari traži. Juri za sjajem života. Traži spolja, večno. Ne zna da se ono što traži nalazi u njemu samom. Ne zna da nema šta da se traži. Mi tražimo nešto što nemamo, je l’ tako? Šta nam uopšte fali? Traženje nečega a da ne znamo šta se traži, bukvalno uzima puno narednih života. To večno traganje se nastavlja generacijama.
Ne tražite NIŠTA! Sve što tražite je u vama. Tražimo znanje, zadovoljstva, imovinu i onda i prosvetljenje kao da je to artikal! 🙂 Šta god da tražimo, to nam stalno izmiče. Isfrustriramo se. Propustimo celu poentu. Idemo za knjigama, guruima, idejama, raznim duhovnim praksama, vezama, novcem, ljubavlju, hranom, seksom… I? Eto. Ništa ne deluje. Na kraju se, najzad pojavi mudrost. Tada, počinjemo da se odučavamo, da odbacujemo svoje nagomilane slojeve u koje smo se umotavali, jedan po jedan. Dakle, prvo ludački nagomilavamo i onda se borimo da bi odustali od svega, baš kao što halapljivo natrpavamo hranu u stomak, prejedamo se, i onda se borimo da se oslobodimo viška kilograma. 🙂 Mnogi se strahovi pojave prilikom tog ostavljanja svega i oni često naprave haos. Na kraju, kada postanemo totalno goli i prazni, dođe do uzdizanja svesti. Spremni smo da se rastvorimo. Put se nalazi unutar nas. Odredište se nalazi unutar nas. Nema šta da se traži spolja. Večnu istinu je teško shvatiti i još teže primeniti je u životu.
K: Dakle, (vidi se da je zbunjena) šta tražimo?
M: NE TRAŽITE NIŠTA. TO STE VI. Umesto da tražite, posmatrajte sebe, posmatrajte sve. Sve posmatrajte kao svedok. Stvari se dešavaju kroz nas. Mi ne radimo ništa. Sve je u nama. Kada posmatramo sebe s oduševljenjem i čuđenjem kao dete, sva dualnost će nestati. Očekivanja će nestati. Počećemo da osećamo suptilnu moć najviše svesti koja prožima sva bića kao nit na kojoj su nanizane perle i naći ćete savršenu simetriju života na svom velikom platnu. Putujemo kilometre i kilometre tražeći mir, dok se mir u stvari nalazi unutar nas. Tražimo spoljne gurue, dok je Guru Princip već u nama samima, ugrađen u našu sopstvenu svest. Kada traganje postane previše okrenuto ka spolja, mir nam izmiče. Akcija zameni tišinu. Lutamo van naše prave kuće i ponekad se izgubimo. Onda nam treba niz života da bi se vratili svojoj “kući”. Razumeš me? 🙂
K: Pa, valjda… 🙂 Kada ćemo stvarno stići do tog shvatanja?
M: Kada budete spremni. Svestan, uporan trud je najbitniji.
K: Šta bi eventualno moglo da nas sprečava?
M: Inercija. Inercija je kancer. Ona sputava našu odlučnost. Ona traći živote. Ona traći mnogo životnih vekova.
K: Šta je inercija (tamas)?
M: Tamas ili Inercija je deo nas. Taj deo nas koji nežno vodi, predlaže nam da spavamo, plus naša unutrašnja letargija, odlaganje i eskapizam, bes i odbojnost, sve su aspekti tamasa. Sve što nas hendikepira je tamas. Sve što nas vezuje je tamas. Odlaganje i lenja neaktivnost je tamas. Osećaj da nema svrhe je tamas. Intelektualno uzburkavanje, konstantna analiza koja odmah zatim dovodi do neaktivnosti, je tamas. Tamas je naš urođeni neprijatelj, koji ostaje s nama, uvek unutar nas, i samo se manifestuje tokom naših budnih sati. On navodi na odlaganje i dovodi do čitavog niza neuspeha – čak i život se totalno protraći zbog njegovog uticaja. Jaka želja za tamazik hranom kao što je stara hrana, meso živih bića, alkohol, itd. su sve znaci urođenog tamasa. Neki se ponosno hvale kako mrze vegetarijansku hranu!! Nemaju pojma koliko na taj način pokazuju svoju sopstvenu slabu konstituciju. 🙂 Tamas je naš stalni pratilac i uglavnom odgovoran za naše naizgled neuspehe u životu. Čuvajte se Tamasa. Budite svesni tamasa.
K: Šta ili ko je neprijatelj Tamasa?
M: Radžas. Akcija. Najbolji lek za suprotstavljanje tamasu je naterati se na akciju. Akcija radi same akcije. Verujte, odlučite da neće biti sutra i danas je jedino mesto u vremenu koje imate za sebe da ispunite i završite sve što morate da uradite. Uradite sve danas. Ne tražite i ne težite previše zadovoljstvima i apsolutnom savršenstvu. Treba da bude adekvatno savršenstvo, adekvatna pažnja, doslednost i posvećenost. Ako se radžas izrazi na platformi nesebičnosti, duhovna slava vam je na raspolaganju.
K: Koja je uloga Satve?
M: Satva je idealno stanje uravnoteženosti. Apsolutna objektivnost je njen znak. Bezuslovna ljubav, Nesebičnost i Samilost su njeni spontani izrazi. Teško je ostati u toj ravni. Baš kao što dan ima samo tri sata satvik vremena (između 3 i 6h ujutro), da bi boravili na tom nivou svesti je preambiciozan zahtev za prosečnog čoveka, koji živi u svetu rutine koju vidimo oko nas. Prosečan čovek je prvenstveno tamazik, zatim radžastik i retko satvik. Možda čak i onaj ko posećuje hramove, crkve ili džamije, i onaj ko je uvek u molitvama i pesmama ljubavi prema bogu, nije u oblasti satve. Treba vam pomno posmatranje da biste shvatili njenu suptilnost. Kada se Radžastik mod pomeri na nesebičnost, čovek dotiče oblasti satve. Još uvek bi u svakom momentu mogao da spadne nazad na radžas ili tamas. Možemo da vidimo čak i svece kako traće život u relativnom luksuzu i pompeznosti, pali kao žrtve tamasa. Tamas je prepuštanje uživanjima, nekontrolisanom uživanju i robovanju s tim u vezi.
K: Shvatam. Imam neku sliku. Mohanđi, zašto si TI tako neuhvatljiv?
M: 🙂 Jesam li neuhvatljiv? Govoriš mi i ja odgovaram na tvoja pitanja onako kako mogu. 🙂 Ja sam stvarno introvertan i mnogo uživam u izolaciji. Kaži mi šta ću dobiti na tržištu? Većina onog što društvo nudi, naročito čulne stvari, za mene malo vrede. Sve sam to već video. Sve okusio, tokom niza života. Samo postizanjem možemo to prevazići. Moramo da okusimo da bismo to prevazišli. Izbegavanjem se neće izbrisati. Kada negujemo osećaj da nam nešto nedostaje, on će ostati ukorenjen kao seme želje u našem umu, sve dok se potpuno ne ispuni.
K: 🙂 Stvarno ti verujem kada kažeš da si u izolaciji. Zato nam je toliko dugo trebalo da bismo se sastali. 🙂 Uporno si odlagao. 🙂
M: HA HA. Pa, nisam bio siguran da li je bilo svrhe za ovaj sastanak. Samo dokoličarenje i gubljenje vremena u ćaskanju o slatkom koječemu ili ogovaranje drugih ljudi baš i ne volim. Šta time postižemo? Umesto toga, ako bismo mogli to vreme da iskoristimo da plutamo u tišini iznutra, to bi bilo daleko značajnije. Šta i onako imam da vam dam što već nemate? Mi ludujemo za znanjem. Šta sa tim radimo? Da li ikada pretvorimo to u mudrost i uzvisimo se? Da li je to donelo unutrašnji mir? Ipak žudimo za više, više hrane, više emocionalnih upetljavanja, i više znanja. Ipak lutamo u potrazi za “pravom lokacijom” da bismo našli unutrašnji mir. Ni jedna lokacija vam ne može dati unutrašnji mir. Unutrašnji mir se u suštini izrazi, kada se um umiri. Biće očigledan i nepogrešiv. Analiza i poređenja su gubljenje vremena. Prihvati ono što možeš da konzumiraš. Odbij ono što ne možeš da konzumiraš. To je tako jednostavno. Niko ne može nikoga ni na šta prisiliti niti bi trebalo to i da pokušava. To je nasilje. Nasilje svake vrste uznemirava kolektivni unutrašnji mir. Ni tone literature neće pomoći da se dobije unutrašnji mir. Čitanje postaje još jedna vrsta eskapizma, isto kao i traženje “pravog okruženja”. Umesto toga, izbor da se odbaci teret nekontrolisanih navika i pribegne tišini iznutra mnogo će više pomoći. Postaćete samodovoljni. Već imate sposobnost da ovo uradite. Šta vam više mogu dati? Što ste došli da me vidite? Vidite BOGA Svemoćnoga kako sija u očima siromašnih i napuštenih ljudi, gladnih ptica i životinja. Izmamite im osmeh i ostanite zadovoljni. To će vas uzvisiti. Ipak ovo govorim s dužnim poštovanjem vama i vašim dobrim namerama. Sada ne možete da se žalite da sam prost i arogantan. 🙂
K: Aha! Hvala. 🙂 Druga tema – Zašto se čuda ne dešavaju ovih dana, kao što je pisalo u mnogim knjigama?
M: Šta je prema vama čudo? Sam vaš život je čudo. Pomno ga posmatrajte, posmatrajte sebe svakog trenutra, shvatićete. Kako delikatno i pažljivo je stvoren MRAV! Kako delikatno i pažljivo je ljudska beba stvorena! Ćeliju po ćeliju, sve je na svom pravom mestu!!! Pogledajte kombinaciju boja na onom cveću. Ko budi te ptice tačno na vreme, svakog dana; i ko ih navodi da pevaju tako predivno? Zar nije ceo univerzum zaista prelep? Ako ste zadivljeni, bićete kao dete a dete je svoj sopstveni gazda.
Zapamtite, sva takozvana ljudska otkrića su samo još jedan čovekov pokušaj da vidi osnove već stvorenih materijala. Jezgro svake mase je energija. Naši naučnici još uvek ne mogu da sastavljaju energiju i oblikuju je u željene predmete po želji. To je fundamentalni princip stvaranja. Zar nismo daleko od toga?
K: U stvari, moje pitanje je, sada ima velikih majstora, a velikih majstora je bilo i ranije. Bilo je mnogo avatara. Ipak, zašto postoje siromaštvo i nejednakost na zemlji?
M: Ko će dovoditi u pitanje ljudsku volju? Ko to želi? Sve u čemu uživamo smo mi stvorili. Siromaštvo i Prosperitet su naša sopstvena kreacija. Kada čovek ima svest sebičnosti i siromaštva, mora da doživi siromaštvo u stvarnom životu. Čak i ako rasporedite čitavo bogatstvo sveta jednako među ljudima na zemlji, verujte mi, ono će se vratiti i nagomilati u nekoliko ruku, baš kao i pre. To je zakon karme. Čovek stvara svoju sudbinu svakog momenta. U apsolutnom smislu, postoji samo glina, najviša svest; svi oblici su naša kreacija. Dakle, zašto treba ili kako treba neki avatar ili majstor da se mešaju? Ako se budem mešao u vaše odluke ili sugerisao svoje mišljenje, zar se nećete pobuniti protiv mene? 🙂 Kada padnemo bespomoćni i tražimo pomoć, oni nas uzdignu. Tako su radili u prošlosti, radiće tako i u budućnosti. Vodiča ima mnoštvo, ali ko ima vremena da ih sledi? I čak i ako dobijemo dobrog vodiča, jedva znamo kako da ga/je koristimo. Još uvek ćemo ga porediti s drugim, žaliti se, i nesumnjivo naći da mu nešto fali. To je ljudska priroda. Ljudski um nikada ne može da bude zadovoljen ili zadovoljan. Mnogo sam govorio u prošlosti. Zaista sam skuvao mnogo hrane za svet. Da li verujete da ju je neko shvatio, dobro sažvakao i svario? Isto tako, mnogi su govorili, mnogi su vodili mnoge. Ljudi su još uvek na raskršću.
Um nas ostavlja uvek na raskršću. On sprečava razumevanje. On sprečava tišinu i uzdizanje. On diskriminiše. On i uništava. Nevezivanje, objektivno posmatranje i ne-uplitanje su načini da dovedete um pod vašu kontrolu. Samo približavanjem sve bliže i bliže svojoj duši možete da efikasno pobegnete iz čeličnih kandži tamasa i svog uma. Tek kad vaša duša efikasno popuni vaš unutrašnji prostor, tek tada ćete osetiti pravo zadovoljstvo. Sat-Čit-Ananda. Dok idemo tim putem, nema mesta za zatrpavanje znanjem, analize i poređenja; a kamoli kritike i osude sebe i drugih.
K: Šta ako se ne složim s tim?
M: 🙂 Imate puno pravo na to. Morate da se ne složite. 🙂 Na neki način, neslaganje je izraz individualnosti. Ali, kako evoluiramo dalje i dalje, možda počnemo da se slažemo s onim s čime se nismo slagali u prošlosti. S boljim razumevanjem i duhovnom zrelošću stvari će izgledati drugačije. Zapamtite, datumi u kalendaru su mnogo bliže nego što se to čini. 🙂 Mi smo ovde samo ograničeno vreme. Ne možemo ni da ga rastegnemo ni da ga smanjimo.
K: 🙂 Suptilno me zafrkavaš. Ali, da se vratim na prvobitno pitanje, ovi viši entiteti sigurno mogu da čine čuda…
M: Ako bi Avatari i Majstori želeli da zbrišu život s lica zemlje, lako bi to mogli. Oni poseduju tu moć. Ali, to bi bila intervencija u vašoj slobodnoj volji. Ako bih kročio u vašu privatnost, da li ćete to tolerisati? Možda biste me čak i ubili. Štaviše, setite se da su se Avatari i Majstori uvek savršeno dobro pridržavali pravila na zemlji, dok su na zemlji. Jeli su hranu, koristili toalete, spavali, patili od bolesti i starosti i takođe i umrli. Pokoravanje pravilima na zemlji bi značilo sve promene na telu, želje uma, i čak bolesti svog tela. Prolazili su kroz proces detinjstva, mladosti, starosti i na kraju rastvaranja. Zašto su morali da prođu kroz ove patnje? Zašto nisu mogli samo da se pojave, uzmu ljudsku formu kad hoće, i nestanu kad hoće? Dolazili su ovde da nam demonstriraju darmu, koristeći svoj sopstveni život. Život svakog sveca ili Avatara je lekcija za sebe. Sami njihovi životi su najveće poruke. Ako bi izabrali da budu drugačiji od drugih i nekako moćni i svemoćni, mi bismo to shvatili kao eskapizam da bi se skupili u svoju sopstvenu ljušturu tamasa. 🙂 Mi smo večni eskapisti, zar ne? 🙂 Otuda, pravi svetac ili avatar će uraditi sve što vi radite, da biste mogli da se povežete s njim ili njom. Da biste mogli da rezonirate s njima. Da biste mogli da se identifikujete s njima. Pogledajte Krišnin život. Koliko je uticao na živote generacija i još uvek nastavlja to da radi, samo svojim životom kao primerom!!!Svako može da se poistoveti s njim na jedan ili više načina. Kao dete, sin, ljubavnik, muž, otac, prijatelj, ratnik, političar, duboki poznavalac veda, i iznad svega, Avatar.
Šri Rama je takođe bio Avatar. Bio je stvarno moćan. Zašto mu je trebala podrška armije majmuna (vanar sena) da bi uništio Ravanu i spasio Situ? Da li Avataru treba podrška? On je zaista bio veoma moćan. Ako bi samo koristio svoju moć i činio čuda, ne bi bilo Ramajane. Čak i da je bilo Ramajane, to bi bila fantastična, ali totalno neostvariva priča, koju može ostvariti samo Bog, nešto s čim se ne biste mogli poistovetiti, i što bi možda dalo čari mnogim filmovima sa fantastičnim super-herojima nalik Bogu. Sada, ima mnogo vrednih istina kao što su Satja, Darma, Šanti, Prema koje su objašnjene kroz ep Ramajana. Rama se ponašao kao običan čovek, sin, otac, muž i tako dalje, tako da se svi mi možemo poistovetiti u nekom pogledu, ako ne u svemu, s Ramom i Ramajanom. Retko je pokazivao svoj pravi potencijal, baš kao i svi mi. Svi smo mi beskrajne Rame. A kada se u stvari ponašamo tako? Imamo beskrajne moći i potencijal. Kada ćemo odbaciti svoje mentalne blokade i pokazati ih? Dakle, shvatite da svi oni viši entiteti koji su svojom milošću obasipali zemlju, ponašali kao ljudska bića i podvrgli se zakonu vremena.
K: Pitam se, jesi li sa zemlje ili van nje?
M: To u stvari nije važno. Samo pokušaj da uživaš u hrani koju pripremim. Ako ti nije dobra, baci je. Niko te ne gleda niti osuđuje zbog toga. 🙂
K: Ako bi ljudi to znali, zar ne misliš da bi te gledali s više poštovanja?
M: 🙂 Ljudi su obično skeptični. Ionako neće poverovati. 🙂 Gledaće me kao nekog pozera ili propagandistu. Ljudi vole više da veruju skandalima nego da traže istinu. Vole da ogovaraju a ne da evoluiraju i oslobode se. Ego ne dozvoljava izvinjenja! Ego ne dozvoljava čak ni predivne veze. Sve se gleda očima potencijalnog skandala, i tako sužava prostor da prođe oslobođeni svetac. Zamislite da je Guru alkoholičar i ženskaroš. Ako vam ova učenja nisu dobra, to vam ništa ne znači, zar ne? Dakle, odbacite Gurua i njegova učenja. Sad, zamislite da je Guru alkoholičar i ženskaroš i njegova učenja su dobra za vaš lični rast. Nema veze kakav vam je guru, je l’ tako? Samo prihvatite njegova učenja i odbacite Gurua. Dakle stvarno nije važno. Duhovnost nikada ni za koga ne treba da bude hendikep. Duhovnost znači oslobođenje od prozaičnih vezivanja, iako ona definitivno nije dozvola za varanje i zloupotrebljavanje nevinih posvećenika.
Ko žudi za poštovanjem? Poštovanje stvoreno strahom ili prisilom ne može da traje. Poštovanje treba da se desi samo od sebe. Poštovanje treba da se desi iz jasnog razumevanja nivoa svesti Gurua. Onda ono ostaje. Baš kao što novac i slava zarađeni lošim delima ne traju i često neće biti pri ruci kada najviše zatrebaju, isto tako i emocije traju vrlo kratko. Umiru čim se rode. Ljudi vole skandale. Čak i ako nema istine iza tih skandala, plodni ljudski umovi će talasati svoje sopstvene istine. Svest je jedini lek koji leči ljubomoru, mržnju, bes i sva druga zla. Za svest je potrebna podobnost. Podobnost se postiže kroz ili sposobnost odnosno mudrost da se razdvoji istina od neistine, tračeva i ogovaranja, i ostati s istinom uprkos svemu (sanskrit: Viveka). Video sam ljude kako dolaze s očekivanjima i odlaze puni mržnje prema meni i mom putu. Ja ovde ništa ne gubim. Dakle, ne pridajem puno značaja ljudskim emocijama. One dođu i prođu. Ko zna ko će biti s nama sutra?
K: Ne tražite ništa… To me muči. Osećam kao da nema za čega da se živi.
M: To je zbog toga što smo robovi svog uma i čula. Oni postoje da bismo svašta tražili. Kada se pomeriš s uma na intelekt, osetićeš razliku. Kada se pomeriš s intelekta i ega na svoju dušu, ništa više nećeš tražiti. Tragač postaje ono pronađeno. Oni su jedno. Ti si to.
K: Hmm. Šta je Kristalni lotos?
M: Simbol čistote. Lotos ostaje čist i neprijemčiv za prljavštinu čak i u blatu. Voda ga ne može natopiti. Bogovi borave na večno čistom lotosu i povremeno pokazuju svoje prisustvo. To je simbol suptilnosti i nevezivanja. Ništa ne utiče na lotos. On živi i umire u čistoti. Kristalni lotos nema rođenje niti smrt. On simboliše čistotu i veru.
K: Šta stvara bes?
M: Neispunjena očekivanja. Tamas.
K: Šta stvara mržnju i ljubomoru?
M: Neznanje. Tamas. Zajednički faktor za sve negativne emocije je Tamas ili inercija.
K: “B” kaže da si neuhvatljiv kao vetar.
M: 🙂 HA HA. Vetar je tako suptilan i fluidan. Dobro je biti u takvom stanju, naročito na duhovnom putu. Nadam se da neuhvatljiv ne znači eskapizam. 🙂 Biti neuhvatljiv nije loša ideja. Oni kojima stvarno trebamo će doći do nas, ovako ili onako. Biti previše na raspolaganju će takođe dovesti do situacija gde vas uzimaju zdravo za gotovo. Isto tako, zašto biste uopšte bili uvek na raspolaganju? 🙂 “B” me ne poznaje. On vrda kada su ljudi govorili loše o meni. Zaboravio je svoja lična iskustva sa mnom i izabrao da stane na stranu reči drugih. Kada se odreknete sopstvenih iskustava i izaberete reči drugih i širite njih, vaš duhovni napredak se tu završava. Mnogo skliznete i potreban vam je niz života da biste se popeli na svoj raniji nivo svesti. Ogovarači možda uživaju dok šire tračeve, ali će mnogo patiti da bi se iščistili od te karme. To je kao kad akutni dijabetičar izabere da pojede sladoled. Uživaće u njemu, dok ga jede, a onda će morati da istrpi mnogo lekova i terapija da bi se oslobodio efekata ovog tričavog zadovoljstva. Ja samo žalim one koji moraju da prođu na ovakav način. Oni nemaju pojma šta rade i koje su posledice. Oni mi u stvari čine veliku uslugu. Oni koji su bili na granici, odlučili su da odu, a oni koji su stvarno povezani sa mnom, su mi se približili. Samo će oni imati koristi, u svakom slučaju. Sad, zamislite da je istina ma šta da su rekli, samo uporedite njihove reči sa sopstvenim iskustvom i odlučite šta ima veću težinu. Koristite svoj intelekt, mudro koristite svoje moći da pravite razliku. Sad, mogu da se ponašam kao “neuhvatljiv vetar” jer ljudi pokušavaju da me stave u okvire. Okviri ograničavaju. Ja stalno kidam okvire. Idem putem oslobođenja. Uništavam sve što me vezuje, poseduje. Ponašam se drugačije od njihovih očekivanja da bi se razočarali. To je moj stil ne-konformnosti. Oni koji se razočaraju će otpasti. Oni koji ostanu, će rasti sa mnom takođe. Oni koji gaje ogromna očekivanja od bilo koga, uvek pate. To je zakon karme.
K: Zar se nećeš umoriti?
M: Biti umoran je Tamas. Kada vas teraju da radite ono što ne želite, tamas preovlada. Umor je znak tamasa. Volim svoju misiju. Ovde sam da bih to radio. Ne umorim se. Ponavljam, obilje je trajno stanje. To važi i za energiju.
K: Šta je s davanjem? Zar se nećeš istrošiti?
M: Bunar se nikada ne istroši, čak i ako se mnogo kanti vode uzme iz njega. Sveža voda odmah zameni vodu koju je kanta uklonila i održava se njen nivo. Bunar ostaje konstantan. S kantom nije isti slučaj. Ona se potroši kada se sva voda prospe iz nje. Dakle, potrošenost zavisi od vašeg nivoa svesti. Ako ste bunar, nikada se nećete potrošiti. Ako ste kanta, hoćete. Pa vi sad odlučite šta je šta. 🙂
K: Zar neće individualna svest zagaditi najvišu svest?
M: HA HA! Bolje od vica. Pogledajte okeane! Mnoge reke kontinenata ulivaju mnogo vode u okeane. Okeani ostaju isti. Isto tako, svest je prostrana i nesaglediva, trilion puta veća od širokih okeana na zemlji. Voda se može zagaditi. Svest se nikada ne može zagaditi, baš kao i tvoja duša, koja se nikada ne može zagaditi i uvek ostaje neutralna, pomaže ti, ali se ne meša u tvoj način života, kakavgod da je. Individualna svest, čak i kad postane kolektivna, ne može da zagadi prostranu najvišu svest. Na kraju se sve u njoj poništava i rastvara. Mehurići postoje neko vreme na vodi. Onda se rasprše. Isto tako, individualna svest ostaje na površini neko vreme i utopi se u najvišu svest. Ništa ne ostaje zauvek. Ništa ne traje večno, osim najviše svesti.
K: Zanimljivo. Šta zapravo traje večno?
M: Najviša svest, koju neki zovu “Otac”. Sve je proizašlo iz njega i sve se njemu vraća. Sve se projektuje iz Oca i sve se takođe poziva nazad. Otac ostaje tišina zauvek. Otac nemo sve posmatra. Baš kao što tvoja svest posmatra sve tvoje misli, reči i dela, i ne meša se, isto tako Otac posmatra životne drame u širokom univerzumu, objektivno, bez emocija. 🙂
K: Šta je dobro? Šta je loše?
M: Ništa nije ni dobro ni loše, u apsolutnom smislu. Sve su samo iskustva. Samo svakakva iskustva. Dakle, dragi moj, na nagomilavanje orijentisani čoveče, ponovo razmisli, šta to tačno nagomilavaš? Ništa u stvari nije tvoje zauvek. 🙂
K: Da li operišeš u višestrukoj svesti?
M: Da. Prosto rečeno, u ograničenoj svesti koja ide uz ovo telo zvano Mohan i višoj svesti koje je daleko izvan ovog tela zvanog Mohan. To rade svi ljudi. Ali, razlika je u tome što većina nije svesna toga, jer žive nesvesno postojanje. Zato se iznenade kada se određena otkrovenja ili poruke na kraju obistine. Iako nastojim da objasnim to prostim rečima, ovaj aspekt ima više aspekata. Rastojanje između ograničenog i neograničenog je ponekad ogromno, a ponekad i ne postoji. Mi smo istovremeno oba. Dakle, obično kada smo ljuti, tužni, depresivni, obeshrabreni, slabi, itd, tada operišemo u ograničenoj svesti. Kada zađemo u višu oblast i dopremo do suptilnih istina postojanja, tad operišemo u višoj svesti. Pojednostavljujem ovo da se bolje razume. To je veoma duboka tema.
Možemo da vidimo izraze nerazumevanja u svakom segmentu u vidu emocija i očekivanja. Naročito u segmentu obrazovanja. Propuštamo da vidimo talenat svoje dece i uporno ih oblikujemo kao još jednu ciglu za zid. Bojimo se rizika i igramo na sigurno. 🙂 Ribi je u vodi ugodno i u njoj je moćna. To je njeno prirodno stanište. Naš obrazovni sistem uporno pokušava da je natera da se popne na drvo i na kraju je nazove neuspešnom! 🙂 Očekujemo da se riba penje na drvo i pritom uništimo ribu. Tako uništavamo našu sledeću generaciju. Čim se njihovi talenti uguše, oni postaju neosetljivi i to je razlog za ogromnu neosetljivost koju vidimo svuda oko nas. Nikoga nije briga. Niko nije ni srećan. Svi se žale, kritikuju jedan drugog i nalaze zadovoljstvo u pokazivanju prstom jedan na drugog umesto da se povežu sa svojim sopstvenim unutrašnjim prostorom, uspostave mir i dele mir. Kada damo vetar krilima naše dece, oni se samouvereno vinu u visine. Kada im potkresujemo krila iz straha i brige, oni su osakaćeni zauvek. Mi smo ono što od sebe načinimo. Treba to uvek da imamo na umu.
Prevod i obrada: Biljana Vozarević
Originalni tekst možete pročitati ovde.
