PROSVETLJENJE I RASTVARANJE
P: Šta je Bog? Možeš li objasniti Boga?
O: Bog je neobjašnjiv. Bog je SVE. I Dobro i Loše je Bog. Bog se može doživeti, ali se ne može objasniti. Samo u dubini tišine, možete čuti Božje korake. Bog je prostran i nesaglediv entitet, bez imena, bez oblika, bez pola, itd. Sve ono što su predstave o Bogu nazivamo GOSPOD. Gospod Isus, Gospod Krišna, Gospod Šiva, Gospod Višnu, Gospod Ganeša, itd. Postoji samo jedan Bog. Ali on ima mnoge manifestacije. Mnoge izraze. Svi izrazi koje vidimo u celom univerzumu su izrazi jednog Boga. Tek kad odete dublje i tananije, prepoznaćete to. Može vam trebati više života.
Bog je beskonačnost. On nema formu, ime, boju, ukus, miris, ili određeni karakter. Bog je sve-prisutan. Sve što bismo mogli da vidimo i osetimo su njegove manifestacije. Bog je izvan svih dualnosti koje su u vezi sa relativnošću. Bog je u svim dualnostima. Bog je u relativnosti, ali Bog nije to. Bog nema stanja – čak i stanje unutrašnje radosti, sva stanja postojanja, jesu Bog.
Bog nema vreme ili prostor, svo vreme i prostor je Bog. Bog nije ni sreća ni tuga, sve emocije su Bog, ali Bog nije isto što i emocije. Bog nema Gune (Satva, Radžas, Tamas) – sve Gune Bog oživljava. Bog je konstantna svest – razni nivoi svesti imaju svoj koren u Bogu. Bog je beskonačnost, pošto ceo univerzum postoji u Bogu.
Životi rasplitanja iz karme dovode čoveka do oslobođenja i krajnjeg stapanja s čistom svesti.
Bog je razlog za relativnost, koji je popločao put za stvaranje i kreativnost. Bog je svest o razlogu za relativnost. Usred mnoštva izraza, Bog ostaje oslobođen. Bog je izvan svih Kraljeva, Gospodara, Božanstava, Polu-bogova, Anđela, Demona, Đavola, Ljudskih bića, Životinja, Ptica, Gmizavaca i svih ostalih kreacija. Bog je izvan svega toga. Sve to postoji u Bogu. Sve to oživi u Bogu. Mi vidimo samo Božje manifestacije. Boga možemo samo doživeti. Bog je neobjašnjiv.
Bog se može samo doživeti, ne i objasniti
P: Kako možemo doživeti Boga?
O: Boga možemo da doživimo kada razvijemo suptilnost. To može da potraje kroz više života. Treba da otkrijemo slojeve i slojeve kojima smo obmotani dok se ne ujedinimo s svojom sopstvenom Dušom, izvorom našeg postojanja. Zvaćemo to prosvetljenje. Prosvetljenje takođe daje jedan mikro doživljaj Boga. Kada moramo da nastavimo da delujemo na nivou tela, nastavljamo da se premeštamo iz mikro u makro i obrnuto. Maja (iluzija) mami iza ugla. Stalno napada. Lako je obmanuti se. Potrebna je ekstremna budnost da bi ostali dalje sa svojom dušom. Iz duše, kroz ekstremno posvećivanje najvišoj svesti, pomerajući sva delovanja u domen dužnosti (darme), možemo pomalo da okusimo Boga. To je lakše reći nego uraditi. Svest nam je pala jako nisko. Na sreću, i ne znamo koliko smo pali. U ovom kontekstu, Neznanje je radost :D.
Pošto ne znamo do koje dubine je naš pad, možemo da održavamo nade i nastavimo da se penjemo. Ali, to je duboka tema. O tome se mogu tomovi napisati.
Prosvetljenjeje pomeranje svesti
P: Šta je prosvetljenje?
O: Prosvetljenje se ne može lako objasniti rečima. Prosvetljenje se desi, kada je tlo spremno za sletanje. Desi se, kada se prestane sa nivoom činjenja nastaje nivo zbivanja (bitak). To se dešava na nivou apsolutne staloženosti, kada ego ostaje potpuno poništen. To je pomeranje svesti. Prosvetljenje je veliki korak. To znači korak iz ograničene svesti, u neograničenu svest. Iz stanja ograničene telesne svesti, uz to svest uma, intelekt i ego, do beskrajno proširenog stanja svesti. Svest je u 360 stepeni. Svesni ste svega oko vas i granice tela su neizražene. Ovo se dešava kada isti um koji ide u šetnju s čulima stopi i rastvori s dušom. Desi se dublje jedinstvo i totalna svesnost.
Stanja Samadhi su neobjašnjiva. Reči su bespomoćne.
P: Da li se stvarni doživljaj prosvetljenja može opisati?
O: Ne. Reči su previše površne da bi objasnile iskustvo kao što je eksplozija tišine ili kosmičke svesti. Mnogi ljudi su to pokušali. Paramahamsa Jogananda to čini u “Autobiografiji jednog Jogija”. Obično, tišina preplavi posle tog iskustva i nestane potreba da se bilo šta izrazi. Za mnoge ljude, nestane i potreba za komunikacijom. Nema šta da se radi, šta da se dokazuje, šta da se kaže. Sve prosto jeste. Sve je deo našeg postojanja i mi smo takođe deo svega. U takvom stanju, postoji savršeni mir i čisto savršenstvo. Kako iko može da objasni takvo stanje? Čak i ako neko to učini, to će u čitaočevom umu biti samo teorija. Štaviše, prosvetljenje nije isto kod svakog ko ga doživi. Razlikuje se od osobe do osobe. Razlikuje se od lične konstitucije svake osobe. Razlikuje se prema kombinaciji Satve, Radžasa, Tamasa kod pojedinca kod koga se svest pomera. Tako, iako se o tom iskustvu može dati opšta ideja, kao što je to učinio Paramahamsa, ono nije stvarno opisivo.
Prosvetljenje je raskrsnica, pomak ili prelaz. Putovanje se nastavlja…
P: Je li prosvetljenje konačno? Šta posle?
O: Prosvetljenje je kao diplomiranje. Stigli ste na drugačiji nivo postojanja. Zatim, pre potpunog oslobođenja, još uvek predstoji mnogo kilometara puta. Međutim, nagon uma za rezultatima vas neće opterećivati i zato će vam putovanje biti prijatnije. Dakle, čim se pomeranje više svesti desi unutra, predstojeći put postaje potpuno osvetljen.
Dve glavne paralelne stvari se dešavaju istovremeno. Jedna je samopročišćavanje i rastvaranje, a druga je ponovno vraćanje duga Majci Zemlji. To su najpodmukliji trenuci. Pre svega, kao prvo, grubost i snalažljivost zemaljskog postojanja je manja. A kao drugo, prosvetljeni čovek mora da živi sa grubim društvom dok postoji u svom suptilnom stanju. Ljudi se u ovom stanju jako pretumbavaju.
Za Duhovno putovanje je potrebna čvrsta posvećenost i uverenje. Vera je štap pomagač. Duhovni majstori su znakovi pored puta.
P: Podmukle staze
O: Zaista. Kada čovek funkcioniše u sadašnjosti, on se ne opterećuje krivicom zbog prošlosti ili brigom za budućnost. Živi momenat po momenat. Kada je konstantno u svesti u 360 stepeni, to mu pomaže da se sve više skrasi. Za to je potrebna relativna izolacija i ograničena interakcija. Kada potreba za interakcijom sa svetom poraste, treba nam pomoć čula. Kad treba koristiti čula, postoji ograničeni um – kao kontrolisana struja, potrebna da aktivira naša čula. To ograničava čoveka od svoje novostečene šire svesti na ograničenu čulnu svest. Što više interakcija ima na čulnom nivou, to je njegova slabost pred zemaljskim izazovnim nadražajima veća. Nema veze da li je u pitanju prosvetljeni čovek ili ne. Efekat je manje-više isti. Dakle, ako Jogi ima nameru da prenese svoju mudrost zemaljskom svetu, on takođe treba da se suoči sa posledicama koje proizlaze iz zemaljskog postojanja.
Za mnoge Jogije, koji su već prešli iz Karme u Darmu, zemaljska interakcija je samo nesebično služenje, SEVA. Onda opet, neophodan je visok nivo staloženosti i samokontrole. To je lakše ženi nego muškarcu, jer muškarci su više vizuelci i padaju u iskušenje preko očiju, a žene više preko osećaja i dodira. Mnogi Jogiji padnu. Videli smo da se to stalno dešava. To je i zbog toga što, iako je došlo do prosvetljenja, suptilne samskaare (utisci zapamćeni u tkivu) još uvek postoje na dubljim nivoima. To izaziva želje za čulnim zadovoljstvima, ako to nije prerastao. To se uglavnom dešava zbog dve stvari – hrane i seksa. Ponekad se čak pretvaraju da su imuni na sve i kriju svoje prevare. To ih potpuno povuče nadole. Dakle, mnogi ljudi koji su okusili oslobođenje, pobegli u anonimnost i izolaciju ne ostaju na jednom mestu duže od tri noći i ne jedu iz istog tanjira, itd. da bi izbegli svako vezivanje. To stvarno pomaže. Ali nije lako. I ne može to svako.
Život je prelaz sa grubog na suptilno. Prosvetljenje je rezultat.
P: Možeš li da definišeš ‘grubo’?
O: Grubo znači gravitacija. Gravitacija samo privlači krupno ili gusto. Kada se desi uzdizanje svesti, desi se i lakoća. Gravitacija ili sila koja vuče zemlji značajno se smanji. Svaki sloj čovekovog unutrašnjeg prostora ima različit stepen suptilnosti. Svaki sloj je donekle podložan zemaljskoj gravitaciji, vezivanju, ili prosto rečeno – vuči. Kada se pomerimo sa sloja grube hrane (sanskr. anna maya kosha) na samu umnu hranu (mano maya kosha), gravitaciono privlačenje je nešto manje. Tada, kretanjem kroz druge slojeve, do sloja unutrašnje radosti (sanskr. ananda maya kosha), prelazi smanjuju zavisnost od drugih na zemlji. Tako, stadijum po stadijum, čovek dostiže oslobođenje. Kada prevaziđe svaki sloj, njegovo gravitaciono privlačenje se takođe smanji. Kada postanete duša, nema gravitacije. Samo karmički teret je podložan gravitaciji. Sa grubog (materijalnog) tela do stanja duše, čovek prevazilazi slojeve jedan za drugim. Ovo je zaista dugo putovanje. Vera i Čistota će naglasiti momenat i pomoći na putovanju.
Na putovanju, desiće se mnoge prepreke, koje okidaju Samskaare i Vasane (suptilne zapamćene utiske i emocije vezane za njih).
Na putovanju, mnogi Majstori će doći kao znakovi pored puta da vas vode da biste išli pravim putem. Mnoga niža bića će takođe izaći pred vas i zbunjivati vas. Slobodni ste da izaberete svoj put, pošto su mogućnosti dostupne, na osnovu vaših ukusa, iako je krajnje odredište isto za svakoga.
Savršeno rastvaranje se stapa s beskonačnošću… nema nikakve identifikacije…
P: Možeš li da nam ispričaš o Rastvaranju vs. Prosvetljenju?
O: Naravno. Dakle, prosvetljenje nosi svest do nivoa na kom je duša. Ko je prosvetljen razume simetriju većeg života iza redovnog postojanja. Prosvetljenje ne dovodi automatski do rastvaranja osobe. Rastvaranje je još uvek nezavršen proces. Rastvaranje je opet proces koji deluje postepeno, rastvarajući sloj po sloj. Utisci iz brojnih života su zaglavljeni u mreži postojanja i našim slojevima. Na mestu delovanja, utisci o mislima, reči i postupci generacija leže pripremajući teren za dalje delovanje. Baš kao i u spoljašnjem svetu, naš unutrašnji svet takođe ima slične šablone koji leže duboko urezani da bi oživeli misao, reč, delo. Istinsko oslobođenje nastaje onda kada se desi duboko i potpuno pročišćenje na različitim nivoima. Prosvetljenje potpomaže ovaj proces, jer je svest mnogo viša u tom stanju i daje jasnoću, razumevanje, i, najbitnije, objektivnost prema emocijama. Pored urezanih utisaka iz slojeva, bitno je i nevezivanje za elemente. To se dešava samo od sebe. Kada se svest poboljša, elementi, koji su grube (materijalne) prirode, polako i sigurno popuste. Zapamtite, privlačnosti zemaljskog života uvek čekaju na vratima vaših čula. Morate ih stalno savladavati višom svešću a nikako potiskivanjem. Potiskivanje nije iskorenjivanje. Postojanje bez iskušenja – da vam to nešto nije potrebno, čak ni ako je dostupno – je ono što pomaže u ovom procesu.
Viša svest je ključ nevezivanja. Kada je manje vezujućih elemenata, čovekova zavisnost od hrane, vode i mesta boravka takođe nestaje. On onda može da preživi na univerzalnoj energiji. Stari Majstori su savladali veštinu preživljavanja bez hrane ili vode ili misli. To je moguće i zaista realno. Dakle, put rastvaranja je dug i krivudav. Ali, na kraju, svako mora da ide tim putem.
Rastvaranje je proces… Obmana je smetnja.
P: Može li se potpuno rastvaranje dogoditi tokom jednog života?
O: Da. Ali, to se ne dešava jer se emocije i vezivanja ušunjaju sa svakim novim životom, čak i ako smo vrlo pažljivi i kontrolisani. Kako je mogla Menaka da zavede Višvamitra da ima s njom fizički odnos? Dakle, put je vrlo, vrlo uzak i rizičan. Potreban je obično veliki broj života da bi se izbrisali svi utisci, želje, i snovi da bi se čovek oslobodio želje da bude na zemlji. Ako su želje zemaljske, čovek treba da bude ovde. Dakle, stalno se vraća.
Na kraju, tu je dug koji čovek mora da plati što je koristio zemljine usluge. To se može postići nesebičnim služenjem za majku Zemlju i njenu decu, što znači sva bića. Alat za to je Bezuslovna Ljubav. Potpuno oslobođenje je proces. Što je dublja tišina u duhovnom Majstoru, to je dublje Njegovo nevezivanje. Želja za dokazivanjem ili pričom je samo na površini, i to takođe, prema obali, kao talasi okeana.
Ako čovek previše priča, obično je orijentisan ka površini, i nema mnogo dubine. Opet će se vraćati sve dok se tišina ne produbi i ne prevlada. Tišina ne znači fizičku tišinu. Tišina znači tišina unutar sebe ili manjak umne aktivnosti. Prebacivanje na darmički život prethodi potpunom oslobođenju. Neće mu tad trebati ništa sa Zemlje. Daće sve što ima Zemlji i njenoj deci. Njegovo postojanje neće povrediti Zemlju. Samo će je blažiti. Njegovo hodanje po Zemlji će radovati drveće, biljke i životinje. Veliko pročišćenje se dešava svakome i svemu, samo zahvaljujući Njegovom prisustvu i postojanju.
Istinskim Guruima nije potrebno ništa. Oni predstavljaju Svemoćni Beskraj.
P: Šta Majstori žele?
O: Ništa. Oni su samo znakovi pored puta. Njihova svrha je da vas vode na vaše odredište. Ako izaberete da koristite znak ili izaberete da ga zanemarite i idete sami svojim putem, to je pravom majstoru svejedno. Za istinskog Majstora neće biti nikakve razlike. Samo jedno upozorenje. Nemojte da pobrkate ačarju i gurua. Ačarja je samo tumač znanja. Guru je manifestovana reprezentacija nevidljive sveprisutne božanske sile. U našim vremenima, kad tehnologija vlada našim životima, mi smo uvek u mreži. Mreža znači klopka. To se desilo i u duhovnosti.
Ačarje koji imaju samo knjiško znanje ili teorijsko znanje, predstavljaju se kao prosvetljeni majstori i mame od ljudi novac. Jeste li videli Velikog Majstora iz prošlosti, kako sebe nazivaju prosvetljenim? Priperi za to su Bagavan Ramana Maharši, Širdi Sai Baba, Akalkot Maharadž, Manik Prabu, Bagavan Nitjananda iz Ganešpurija, Satja Sai Baba i svi oni zaista moćni majstori – oni se nikada ne nazivaju prosvetljenim. Oni nikada nikome ne obećavaju prosvetljenje, jer svako mora da prođe mnogobrojne živote čišćenja da bi dostigao oslobođenje, a oni se postavljaju na Zemlju da bi nas bezuslovno vodili. Sad, tragedija je ta što, ačarje, ili profesori bez originalnosti, nazivaju sebe prosvetljenim, obećavaju prosvetljenje i love žrtve na pretenzijama. Oni stalno iznose teorijsko znanje i pretvaraju se da je njihovo iskustvo. Njihov metod da drže ljude oko sebe je kroz strah i kontrolu. Oni truju umove tako što ubacuju strah i tako kontrolišu svoje žrtve. Ove ačarje nemaju originalnosti. Oni imitiraju druge. Oni će skenirati tržište, prepoznati šta se prodaje i upakovati to u svoj sopstveni program. Nije ih briga šta će biti s potrošačem, jer je potrošač već bespomoćno vezan sa njima strahom. Oni takođe menjaju i svoj stav, prema zahtevima tržišta. Ako se prodaje davanje Šaktipata, oni će početi da daju Šaktipat i iniciraće učenike u njega. Ako se vežbe disanja (pranajama) prodaje, oni će od toga napraviti poglavlja. Ako se Hatha joga prodaje, oni će je podučavati. Tako, oni ostaju vrlo fleksibilni i stalno motre. To je tragedija našeg vremena. Svaki ačarja se pretvara da je prosvetljeni Guru. Obuče se tako, govori kako dolikuje, i zamlaćuje mase. Sve se komercijalizovalo – pa i duhovnost.A duhovnost je Darma. To je individualno. Nije na prodaju.
Želim vam svima OSLOBOĐENJE u ovom životu.
Ostanite oslobođeni, delujte u bezuslovnoj ljubavi, budite ljubav
Samo je ljubav stvarna.
VOLI VAS
M
(Mohanđi je kasnije dodao sledeći komentar:)
Najdraži moji,
Zemlja je veoma stara. Naša duša je veoma stara. Hodali smo ovom Zemljom mnogo puta pre ovog rođenja. Svaki put smo se zabavljali istim emocijama. Dokaz za to je naš jedinstveni karakter u ovom životu. Dokaz je naša mudrost ili uzdizanje. Dokaz je naš nivo razumevanja i svesnosti.
Sve ima značaj. Sve božje kreacije imaju značaj. Sve odluke imaju značaj. Ponekad im možda ne shvatamo značaj dok smo u njima. Možda mora da prođe određeno vreme i da se osvrnemo u prošlost da vidimo zašto se određena emocija ili misao desila u određenom trenutku. Ništa nije protraćeno. Ne postoji traćenje u božjem stvaranju. Ni jedna misao ili reč se ne protraći. Traćenje se dešava samo u našem vlastitom stvaranju. Dakle, važno je to prihvatiti. Važno je to shvatiti. Važno je to poštovati. Važno je imati veru u višu pravdu.
Svaki događaj je imao razlog. I razlog je ponekad nesaglediv ograničenom svesnom umu. Nema veze. Potreba u ovom vremenu je LJUBAV. Ništa drugo sem ljubavi. Bezuslovna ljubav je postala samo teorija. Mi je opažamo u rečima govornika, ali ne u stvarnosti. Baš kao što posmatramo izumrle vrste preko prepariranih životinja u muzeju, tako čujemo i o bezuslovnoj ljubavi iz usta političara i svetaca. To se nikada ne sprovede u delo. Ono što nam je potrebno je istinsko izražavanje Bezuslovne Ljubavi, a ne izgovaranje teorija kao što su Ljubav i brižnost van granica koje je postavio čovek. Imali smo mnoge teorije od kojih se ljudima samo nadimao stomak tokom mnogih generacija. Hajde da sada doživimo ljubav, raširimo je i živimo je.
Kada se setim svih velikih Majstora koji su ikada koračali Zemljom u prošlosti, i koji stalno doprinose dobrobiti ove planete a i univerzuma, na svoj sopstveni način, osećam se ponizno i tako beznačajno. Baš kao što je mrav tako mali i često jedva vidljiv u našoj svakodnevici, ja sam manje i od mrava i beznačajan sam u kosmičkom postojanju. Pomislite samo na duhovne džinove koji su koračali Zemljom – Gospod Datatreja, Agastja, sve Side, Akalkot Maharadž, Bagavan Nitjananda, Ramana Maharši, Bagavan Širdi Sai Baba, Bagavan Babađi, Narasimha Sarasvati, Adi Šankaračarja, Kabir Das, Isus, Buda, Avatari Gospoda Višnu, Sokrat i mnogi majstori koji su govorili sve što znamo do danas. Nema šta novo da se kaže. Oni su sve rekli. Ono što čujete danas, iz mnogih usta, samo su iste reči koje su prošli majstori izgovorili. Misli i reči su stare. Istina je stara. U čemu je moj značaj? Koji je moj doprinos? Dragi moji, ja nisam guru. Ja sam običan čovek, možda još običniji od vas koji ovo čitate. Dok postojim u ovom telu, ja sam samo kao i bilo ko drugi. Šta je u meni drugačije? Ništa. Samo sam instrument Svevišnjeg. Nemam šta da vam dam što je moje. Sve dok postojim u ovom telu, artikulišem. Sve dok sam povezan s vama, vi ćete biti svedok mog prisustva. Osim toga, u zavisnosti od vaše vere ćete me osetiti. I tada vi osećate Sveprisutnu božansku silu, ne mene. Ovo telo je privremeni entitet. Može u svako doba da premine i iščezne. Božanska sila ostaje, kroz vreme u beskonačnost. Ja sam samo još jedan njen izraz, kao i vi. Kako mogu sebe da nazovem? On postoji. Ja ne. Dakle, ne dajte se zbuniti. Ne dajte se obmanuti. Moje postojanje u ovom kapacitetu zavisi od vaše potrebe, vere i razumevanja. Kada vaša potreba nestane, ja prestajem da postojim u ovom kapacitetu. Sve što nastojim je da dam što mogu, sa najčistijim namerama i bez očekivanja. To je sve što mogu.
Volim vas,
M
Prevela: Biljana Vozarević
Originalni tekst možete pročitati ovde.
