ČISTOTA JE BITNA
Dragi moji,
Vreme brzo prolazi. U isto vreme, ono takođe omogućava ljudima da dožive više dimenzije. Oni koji su voljni da naprave bar jedan korak ka oslobođenju od raznih zemaljskih vezivanja njima izdašno pomažu vreme i majstori. Zato koristite ovo vreme mudro, odbacite sumnje, sumnjičavost, ljubomoru, krivicu, pohlepu, ludasti ego i uznemirenost i idite dalje na sledeći nivo. Nema ničega na zemlji za šta je vredno držati se, a što je od trajne vrednosti.
Pat iz Portugala me je zamolio da definišem dobro i loše delo, u kontekstu produhovljenog bića. Moj odgovor je – ČISTOTA. Čistota misli, reči i dela, dok živi svoj život na zemlji. Ako je vaš postupak prema nekome dobar za njega, ako su vam namere čiste i nesebične, to je dobro delo. Ako nešto uradite da biste zadovoljili svoju želju ili ego, to je loše delo. Produhovljena osoba treba da ostane objektivna. Mnogi ljudi jako brzo postignu duhovne moći. To su mamci duhovnosti. Ako koristite stečene duhovne moći u svoju ličnu korist, pašćete. Ako koristite stečene moći za opšte društveno dobro, ostaćete uvek toga oslobođeni. Kako će se nož koristiti zavisi od onoga ko ga koristi. Nož može i da povredi i da vam pomogne. Zavisi od toga kako ćete ga koristiti.
Setite se one stare priče. Šetala dva monaha obalom reke. Jedan je bio vrlo mlad i u svojim 20-tim, a drugi je bio stariji, u svojim 60-tim. Dok su tako išli, ugledaše mladu devojku kako se kupa, polugola. Okrenuli su se na drugu stranu jer im nije dozvoljeno da tako skreću svoju pažnju, i produžili dalje. Iznenada, žena se okliznula i upala u reku i počela da se davi. Mladi monah je ostavio svoju torbu i uskočio u reku da je spasi. Podigao ju je i izneo na obalu. Ostala je bez svesti. Pomogao joj je da dođe k sebi i kada se uverio da joj je dobro i da dalje može sama, uzeo nazad svoju torbu i otišao odatle. Nije se osvrtao ili očekivao ni pogled ni zahvalnost od nje. Stari monah je sve to posmatrao. Nakon izvesnog vremena hodanja u tišini, kada su seli da ručaju ono što su poneli, stari monah se obratio mlađem: “Mislim da nije u redu to što si uradio. Mi smo monasi, u celibatu. Ne treba da dodirujemo ženu, a kamoli golu. U tom pogledu, osećam da si uradio pogrešnu stvar.” Mladi monah se nasmešio i rekao: “Nigde u spisima nisam pročitao da je loše smilovati se. Situacija je zahtevala da se postupi na odgovarajući način. I ja sam tako postupio. Ostavio sam devojku na obali. Ona je daleko od mog tela i uma. Zašto je ti još uvek nosiš?” Od ovog je stari monah zanemeo. Mladi monah se ponašao objektivno, u skladu sa potrebom i svrhom. Nije imao strah. Stariji čovek predstavlja naše trenutno društvo. Nikada nije uzeo u obzir da je ženu trebalo spasiti ili da je spas njenog života najvažnija stvar u onom trenutku kada se incident desio ili da je to bio odgovarajući postupak u tom trenutku. Umesto toga, bio je potpuno preokupiran pravilima za monahe koje je stvorio čovek “Nemoj ovo, nemoj ono”. Ovo je jedan primer kako će društvo koje se sastoji iz ljudi različitih nivoa evolucije razmišljati i postupati i kako, kao produhovljeno biće, vi treba da postupate. Opet kažem, najvažnija stvar je ćistota. Akcija bez sebičnosti.
Na putu duhovnosti, kada vam se dogode sidhi ili duhovne moći, predlažem da se “ponašate kao lekar”. Pacijent je pred vama. Emocije ne vrede. Bitno je biti objektivan. Prava dijagnoza je najbitnija za izlečenje. Gledajte pacijenta objektivno, dajte dijagnozu, uradite šta god da je tada pravi tretman, koristeći svo znanje koje vam je na raspolaganju, tehnologiju, razumevanje bez brige o posledicama. Ima puno slučajeva u istoriji medicine gde je samouverenost i čistota lekara učinila čuda za pacijenta. Dakle, ako smo čisti iznutra, budimo bez brige. Ako je namera čista, nikada ne brinite. Društvo možda neće razumeti “ekscentrično” produhovljeno biće. Ne morate da se brinete zbog toga.
Kada imate duhovne moći (sidhije), ako se stalno sebično ponašate, one će se razgraditi iz vas i nestati. Važna je objektivnost. Nije važno ko je pred vama. Važno je ono što treba da uradite i još važnije je to da i uradite sve što je potrebno. Čim završite to što morate, objektivno, nastavite dalje bez očekivanja. U današnjem svetu, nerazumevanja su sasvim uobičajena. Svako ima neko viđenje kakva treba da bude duhovna osoba. Nemaju predstavu ili obzira na kom nivou on funkcioniše ili u kojoj svesti. DAKLE, ne očekujte da vas svi ljudi razumeju. Takođe nije vredno plašiti se zbog društva i iz straha ne uraditi ono što je potrebno – ili ono što ste mislili da uradite sa svojim životom i moćima. Stoga je najbolje biti objektivan i raditi najbolje što možete. Vaša savest treba da bude čista. Vaš unutrašnji prostor nikada ne treba da bude zagađen. Samo ako negujete čistotu možete i da date čistotu. U nama ne bi trebalo da bude ni trunke sebičnosti.
Neustrašivost je znak pravog duhovnjaka. Kada delujete sa nivoa čistote, čak i ako ljudi ne shvataju ni vas ni vaše postupke, nebitno je. Zapamtite, mnogi ljudi nisu shvatali u ono vreme Isusove postupke i kritikovali su ga i osuđivali. Mnogi ljudi su kritikovali i osuđivali Krišnu. (Npr. čitav klan Kaurava). Mnogi ljudi su Sai Babu smatrali za ludaka. Mnogi su mrzeli Ošoa. Uzmite bilo kog duhovnog učitelja, videćete da su ga neki voleli, a neki mrzeli. Neki su išli s njima s ličnim interesom i očekivanjima. Neki su ih napuštali iz ličnog interesa i neispunjenih očekivanja. Kada je to način kako svet funkcioniše, čega se plašimo? Samo se pobrinite da ostanete oslobođeni sve vreme. Samo tada možete da pomognete drugima da ugledaju svetlost oslobođenja.
Blagoslovim vas sve mirom
Volim vas uvek
M
