Dragi svi,
Još jednom, još povoda za razmišljanje. Odgovao sam na neke zahteve tima našeg restorana Madhuban (veganski restoran u Gurgaonu u Indiji) o hrani. Mislio sam da treba da podelim s vama suštinu našeg razgovora, što će možda i vas navesti na razmišljanje.
Hrana koju konzumiramo svakog dana je uglavnom tri vrste. Hrana za telo, hrana za um i hrana za intelekt. Sve što unesemo neminovno ostavlja neki trag na nas. Dakle, ono što konzumiramo puno govori o tome šta smo danas!
Opipljiva hrana je korisna da bi održavala telo. To joj je svrha. Ali, kada hrana postane rekreacija, ili, ako jedemo iz dosade, nemira ili nesigurnosti, ili samo zato što nemamo ništa pametnije da radimo, dolazi do gojaznosti. Pošto se sve što ulazi u naš sistem može smatrati nekom vrstom hrane, gojaznost se dešava na sva tri nivoa – tela, uma i intelekta. Objasniću ovo detaljnije.
Hrana koju konzumiramo svakog dana je uglavnom tri vrste. Hrana za telo, hrana za um i hrana za intelekt. Sve što unesemo neminovno ostavlja neki trag na nas. Dakle, ono što konzumiramo puno govori o tome šta smo danas!
Konzumiramo hranu svaki dan. I treba – da održimo telo u životu. Telo je hram naše duše. Dakle, moramo da vodimo računa o svom telu. I kao što vrlo dobro znamo hrane ima tri vrste. Hrana za telo, hrana za um i hrana za intelekt. Ako jedemo više nego što je telu potrebno, to bi moglo da naruši ravnotežu u našem sistemu. Moglo bi da dovede do zastoja u varenju i ako se konstantno prejedamo, doći će do nagomilavanja u telu i vidljiv znak tog nagomilavanja biće gojaznost.
Ako se emocije ne dešavaju same po sebi u životu, um će naći načine da ih stvori, da bi um opstao!
Ako hranimo svoj um s previše podataka, emocija, osećaja i informacija, doći će do zakrčenja i desiće se ili konstipacija (tmurna, depresivna raspoloženja, itd) ili nedostak vladanja sobom (svakakvi ispadi). Osnovna ishrana za um jesu emocije. Dakle, ako se emocije ne dešavaju same po sebi u životu, um će naći načine da ih stvori, da bi opstao! Možemo da vidimo spontane svađe oko trivijalnih, beznačajnih stvari svuda oko nas. Možemo da vidimo ljude kako se “kače”, što dovodi do stalnih emocionalnih ispada neko vreme.
Isto se dešava i s intelektom. Ako pretrpamo intelekt znanjem, on postaje neaktivan. Oni često postanu teoretičari ili postanu nepraktični u regularnom svetu. Ponekad, što više sertifikata nakupite, to ste manje praktični. Što je veće nagomilavanje, manja je fleksibilnost. Gojazni um i gojazni intelekt su mnogo štetniji za osobu nego gojazno telo.
Telo ima inteligenciju. Ono sluša svoj sopstveni red i nema ništa sa svesnim umom. Telesne funkcije se obavljaju automatski upravljane podsvesnim umom. Hvala Bogu! Svesni um obično samo stvara probleme za telo, svojim jer ne vodi računa šta u sebe unosi. On ili postane preoprezan i izgladnjuje telo ili jede emocionalno i zlostavlja telo. Telo ima svoj sistem za detoksikaciju. Ono razdvaja, vari, koristi ono najbitnije i odbacuje nepotrebne sastojke. Ono upravlja ovom mašinerijom besprekorno, samo ako se um ne meša. Svaka briga i svaki strah koji um doživljava takođe utiče i na naš sistem za varenje. To je van sposobnosti uma da to spreči. To su sporadične i neplanirane promene koje utiču na naš sistem. Kako može jadan, programiran podsvesni um da to spreči?
Um ima i svoj sopstveni sistem za hlađenje. Spavanje je jedan. Totalno isključivanje je drugi. Neki ljudi se prosto slome i isključe kada su pretovareni emocijama. Um takođe skreće svoju pažnju na nešto što nije tako važno – samo da bi pobegao. Um voli eskapizam. Mrzi da se suoči s gorkim realnostima. Zato ljudi obično rade ono što “VOLE DA RADE” umesto onoga što “MORAJU DA RADE”. To je izazov koji svi koji žele da se duhovno oslobode moraju svesno da posmatraju. Da li radite ono što volite da radite, iz bilo kog razloga, ili ono što MORATE DA URADITE? Ako bi svako radio samo ono što mora da radi, život bi bio mnogo jednostavniji, svet bi bio bolji. Kada budemo radili samo ono što moramo, dopustićemo i drugima da rade ono što moraju. Situacija “živi i neka živi”! Prelepo! Ali – Avaj! volimo da radimo ono što rade drugi a takođe radimo samo ono što volimo da radimo, čak i ako je to bežanje od naše neposredne realnosti. I, kada stvari krenu naopako zbog eskapizma, krivimo druge i pokušavamo da bežimo još više. Kako možemo ovako? Odakle možemo da pobegnemo? Gojaznost u umu raste, i uskoro ćemo pasti.
Zaborav ili gubitak pamćenja je jedan od načina da se intelekt očisti od toksina. Ide čak i korak dalje, briše memoriju ili kontinuitet potpuno ili ostavlja nedovoljno fragmenata koji nikada ne daju efekat ili intenzitet date teme. Možemo čak potpuno da zaboravimo emociju ili osećaj u vezi s događajem, osobu ili znanje. Čak i ako um i intelekt vidimo kao dve strane istog novčića, zaboravnost i gubici pamćenja se mogu videti van granica ili zidova te dve strane.
Gojaznost nas čini nefleksibilnim. Čini nas teškim. Ograničava nam pokretljivost. Fizičku pokretljivost, mentalnu pokretljivost i intelektualnu pokretljivost. Na ova tri nivoa treba da budemo fleksibilni i pokretljivi. Ako o ovome dobro razmislite, fizička gojaznost verovatno nije toliko loša kao one druge dve. Mentalna gojaznost i intelektualna gojaznost su stvarno problematične za zdrav život. Intelektualno ili mentalno nefleksibilna osoba će pasti mnogo puta u životu. Koji god da su toksini koji intelekt i um čine gojaznim, treba ih pažljivo ukloniti. Fizička gojaznost je jedina koja je neposredno opipljiva i vidljiva čulima. Ali, mentalna i intelektualna gojaznost se skroz odražava na naš karakter kao i u svakodnevnom životu. Kada je ego visok, mi smo teški. Ego nas čini težim.
Ponekad takođe vidimo ljude kako se kite pozajmljenim perjem. Baš kao vrana koja je zaglavila paunova pera preko svojih i pretvarala se da je paun, i pala kasnije na pravom životnom testu, mnogi ljudi se pretvaraju da su ono što u stvari nisu i pokušavaju da prođu s tim. To je jasan izraz nesigurnosti ili emocionalne gojaznosti.
Lažno ponašanje je definitivno gojaznost uma. Sve što je neprirodno u karakteru dovodi do gojaznosti. Znači da je ova osoba definitivno sklona bolesti ili totalnom isključivanju. Ima mnogo ljudi koji nisu bogati, ali se pretvaraju da jesu, i kreću se u krugu bogatih. A kada ne uspeju da žive u skladu sa svojim imidžom, oni pozajmljuju da bi nastavili sa svojim pretvaranjem i pri tome i cela njihova porodica pati od raznih nesreća. Sebičnost je takođe gojaznost uma. Bes, strah, mržnja, ljubomora, sebičnost, izdaja, prevara, nemilosrdnost, itd, itd. su sve izrazi gojaznosti. Dakle, kao što sam rekao, gojazno telo je mnogo bolje od osakaćenog ili gojaznog uma ili intelekta. Fizička gojaznost bi se mogla smanjiti fizičkim treningom i lekovima. Sa mentalnom i intelektualnom gojaznošću je još i teže jer ne može da se vidi pred očima. Možete samo da je osetite u karakteru. I razume se, ili je glorifikujemo ili je zanemarujemo kao beznačajnu.
Prekomerna količina znanja čini ljude gojaznim u intelektu. Rezultat je ego. Ego otuđuje. Čini ih rigidnijim i nefleksibilnim. Sposobnost mozga da diskriminiše je blagoslov ako se mudro koristi. Govori vam da nije dobro dirati vatru jer ćete se opeći. Govori vam da ne zadirkujete zmiju ili tigra. Takvo vođenje nam održava dobro zdravlje i formu. Ali, kada se sposobnost da diskriminišemo koristi za poređenje dvoje ljudi, ili da bi jedan bio nadmoćniji od drugog, ili da bi varao ili ubijao drugog, to je znak bolesti. To je nevidljiva gojaznost. Ubija. Nasilna je. Ubija i izopačuje karakter i sudbinu. Čini haos u našem životu. Zato većina naših sapunica i filmova koji prikazuju lukave, nasilne i izdajnike i njihov karakter služe kao otrov za naš um i odvraćaju gledaoce od čistote misli, reči i dela. Uništava našu unutrašnju nevinost i dobrotu.
Mislim da je to dovoljno povoda za razmišljanje za sada. Možemo o ovome govoriti satima. Ali, sve se svodi na: Čuvajte se Gojaznosti. Naročito gojaznosti uma i intelekta. To je veoma štetno za vaše postojanje. “Vitko stanje” uma i intelekta je biti jednostavan, neposredan i neizveštačen. Većina fizički gojaznih su dobri u srcu. Oni koji su fizički gojazni mogli bi da budu nefleksibilni, ali dobrog srca. Oni fizički gojazni mogu biti fizički nefleksibilni, ali nisu toliko skloni bolesti kao oni mentalno i intelektualno gojazni. Treba da budemo pažljivi oko toga šta unosimo, na sva tri nivoa – tela, uma intelekta. To znači, treba da delujemo iz sadašnjosti, sve vreme u sadašnjosti, tokom svog budnog stanja. Treba da skupimo dovoljno snage da odbacimo nekvalitetnu hranu na sva tri nivoa i prigrlimo zdravu hranu. Smanjite nagonsko unošenje i ostanite zdravi.
Volim vas
M
