Kad se vera pretvori u čudo: Od Beograda do Kumba Mele uz Mohanđija
Kada jednom doživiš kako te Božanska Ruka vodi kroz nemoguće do svetog trenutka u Gangi, znaš da nikada nisi sam. Jer tvoj Guru hoda s tobom.
Autor: Malati Zeravljev
Lektorisala: Ivanka Džunić
Uredila: Jelena Tubica
Susret koji menja sve
Mohanđija sam upoznala pre dvanaest, trinaest godina, ne sećam se tačno. Znam samo da je to bilo na njegovom drugom satsangu održanom u Beogradu. Tog dana moj život je krenuo u potpuno drugačijem smeru od onog kojim sam do tada išla – mada toga nisam odmah bila svesna. On je postao meni sve, moj put ka Oslobođenju.
Postao je član moje porodice. Prisustvo koje sam uvek osećala – fizički, uz mene. Moj prijatelj, moja majka, otac i zaštitnik.
Dublja povezanost i Mohanđi centar mira
Pre osam godina, povezala sam se sa njim na još dubljem nivou. Izgradnjom Mohanđi centra mira u Obrenovcu, ta konekcija se dodatno produbila, raširila, uzemljila. Mohanđijeva energija u centru se oseća ogromnom jačinom, a prisustvo Bozanstva Ganeše, Datatreje i mog voljenog Širdi Sai Babe (njihove reprezentacije u obliku statua koje se smatraju živima), puni moje srce bezgraničnom ljubavlju.
Kao i mnogi sledbenici, stalno razgovaram sa svojim Guruđijem (Mohanđijem) i sa Širdi Sai Babom u svom srcu. Svaku priliku koristim da odem u centar. Moje srce vapi da bude što češće fizički u njihovom prisustvu. Prošle godine sam bila u Širdiju kod Babe, gde je Širdi Sai Baba živeo i umro. Tada mojoj sreći nije bilo kraja. I to je, zapravo, bila Babina lila.
Želja da idem na Kumba Melu
Jako sam želela da prisustvujem Kumba Meli ove godine. Predala sam tu svoju, u tom trenutku, nemoguću želju pred Babina stopala. Nisam tada ni znala tačno šta je Kumba Mela, ali sam silno želela da odem, da me Mohanđi polije vodom iz Gange i da prisustvujem proslavi njegovog rođendana. Potapanje u reci Gangi podrazumeva veliko duhovno pročišćenje, a Kumba Mela je najveći duhovni događaj na celom svetu. Sve ovo sam saznala tek nakon što sam već otišla. Takođe se kaže da, svako ko je otišao na Kumba Melu (naročito ovu koja se dešava jednom u 144 godine, jer ima više tipova Kumba Mele – ovo je najveća i najznačajnija), on je, zapravo, pozvan od strane Velike Boginje i velikih majstora koji tu borave (neki majstori tu žive u fizičkom telu, a neki žive tu energetski, nevidljivi golom oku).
Rekla sam Babi, sa čelom na njegovim stopalima, da znam da je nemoguće da u jednom odlasku posetim i Prajagrađ (gde se održava Kumba Mela) i Širdi (mesto gde je Širdi Sai Baba živeo i umro, majstor koji mi je izuzetno drag), jer su ova dva grada na dva različita kraja Indije. Ali moje srce je želelo da oseti energiju Širdija. Iako znam da je Baba sveprisutan – i u Mohanđi centru mira u Obrenovcu, i u Širdiju, njegovom rodnom gradu, pa i svuda – u tom trenutku sam vapila baš za Širdijem.
Kombinacije koje vode do cilja
Kako to obično biva sa Majstorima, stvari su počele da se slažu: povezala sam se sa članovima Mohanđi porodice koji su takođe planirali odlazak na Kumba Melu i počela da radim dodatne poslove kako bih skupila novac za put – jer podršku porodice nisam mogla da očekujem. Znala sam da će se sve složiti kako treba. Grupa za put se spontano formirala, a vrhunac je bio predlog da skratimo dane na Kumba Meli da bismo posetili Babu u Širdiju. Ovo je bilo veliko iznenađenje i oduševljenje za mene.
Problemi na početku puta
Uz pomoć ćerke izvadila sam vizu 25. januara. Moja avionska karta bila je rezervisana za 26. januar. Iako mi nije bilo logično da bi nepoklapanje datuma izdavanja vize i datuma leta predstavljalo problem, jer viza važi mesec dana, opcija da izvadim vizu tačno na dan leta svakako nije postojala. Pomislila sam: „Neka bude viza izvađena dan ranije, svakako važi mesec dana, biću pokrivena.“
Ali kada smo stigle na aerodrom – šok: viza nije važila jer je bilo neophodno da napustim zemlju baš na dan izdavanja vize. Nikad to ne bih očekivala zato što znam da su drugi ljudi vadili vizu mnogo ranije pre putovanja i nisu imali problema. Ovo je bilo veliko razočarenje, naročito jer ništa nismo mogli da rešimo jer je bila nedelja, državni praznik, ambasada nije radila.
Moja ćerka i ja smo stajale u šoku. Koferi su nam bili raspodeljeni među sobom, jer sam nosila i potrepštine za volontere. Jedan Sanelin kofer je bio kod mene, sa njenim ličnim stvarima. A nosila sam i još jedan kofer za volontere koji su već uveliko bili na Kumba Meli, sa njihovom odećom i grickalicama. Sve je to ostalo kod mene, što me je dodatno rastužilo.
Suze su mi se slivale niz lice. Pomislila sam: “Znači, mene Tradicija ne želi.” Ćerka je plakala videvši mene da plačem. Mislila je da je ona kriva, jer mi je ona pomagala u apliciranju za vizu. Umirila sam je rekavši da je ovo verovatno znak da ne treba da idem. Trudila sam se da prihvatim svoju realnost, iako mi se srce cepalo.
Poziv iz ambasade i novi vetar u leđa
Maja je iskoristila svoje kontakte iz ambasade i zamolila ih za pomoć. Iznenada je stigao poziv iz Indijske ambasade – za tri sata mogu da podignem vizu. Naravno da sam pristala, iako sam se pitala: “Čemu, kada su mi sve karte propale i nemam novca za nove?”
Bila sam kao u balonu – ni na nebu, ni na zemlji. Ali sada znam da je to bilo Mohanđijevo vođstvo. Samo sam tekla s tim što se dešava, potpuno mu se prepustila.
Globalna Mohanđi porodica čini čuda
Dok smo ćerka i ja izlazile s aerodroma, pozvala me je Maja (prijateljica iz grupe sa kojom sam trebala da putujem). Sva srećna mi je rekla da su sakupili novac za novu kartu i da se svi raduju što ću ipak biti s njima na Kumba Meli. Zaplakale smo od čuda, od sreće, od ljubavi. Da neko za deset minuta učini tako nešto za tebe… to je prosto neverovatno!
Vratile smo se da rezervišemo kartu, pa otišle po vizu. Osoba zadužena za vize u konzularnom odeljenju ambasade nas je dočekao srdačno i vizu sam dobila. Tada se ćerka setila da su propale i moje karte za lokalni let (kada se propusti jedan let, sve buduće karte koje su povezane sa tom, takođe se automatski otkazuju). Jedno je sleteti u Indiju u neki od većih gradova, a drugo je stići do Kumba Mele – za to je potreban lokalni let. Imala sam novac za kartu do Indije, ali je bilo potrebno rezervisati i taj lokalni let. Ponovo nisam imala dovoljno novca. Imala sam za boravak, ali ne i za nove letove.
Mohanđijevo prisustvo i vođstvo
Tada me je opet pozvala prijateljica Sanela – ona je u tom trenutku bila sa Mohanđijem u njegovoj kući u Bangaloru, jer je u tom trenutku Mohanđijev otac preminuo, te se nekoliko ljudi okupilo. Mohanđi je primetio da je Sanela non-stop na telefonu, da se nešto dešava i pitao šta je u pitanju. Sanela mu je objasnila moj problem. Kada je čuo, dao je uputstvo kako da najlakše stignem do Prajagrađa (gradić u kome se održava Kumba Mela). Rekao je da ću možda morati deo puta da hodam, osam-devet kilometara, jer zbog gužve često nisu svi putevi bili prohodni za vozila, ali da se ne plašim jer će on hodati sa mnom. To je bio najbolji poklon koji sam mogla da dobijem u tom trenutku. Nisam ni sanjala da će Mohanđi lično saznati za moju situaciju i dati mi smernice. On sve zna, sve čuje. Ispunjava svaku našu želju.
Straha u meni nije bilo ni tada. Ni u jednom trenutku nisam osećala strah, čak ni kad mi je Mohanđi rekao da ću možda sama hodati Indijom osam-devet kilometara. Drugi su bili uplašeniji za mene nego ja sama, jer sam vidno Evropljanka — plave kose, sitne građe. Kada ti Mohanđi kaže: “Sa tobom sam. Hodaću sa tobom” – u tom trenutku sve postaje nevažno i moguće.
Imala sam tačno onoliko novca koliko mi je trebalo. Ponovo sam kupila karte i, po njegovim uputstvima, krenula izmenjenom trasom – do Varanasija, pa taksijem do Prajagrađa. I onda se pojavljuje motorčić koji me vozi pravo u Mohanđijevo selo na Kumba Meli. Što znači, nisam morala da pešačim ni metar, a kamo li kilometrima! Mohanđi je sve sredio za moje najbolje dobro.
Snaga vere i Božanskog vođstva
Kad god bi um pokušao da mi kaže da je nešto nemoguće, nešto bi se odmah fizički promenilo i pokazalo da jeste moguće. Sve se samo rešavalo. Teklo. I ja sam tekla s tim.
Bez imalo sumnje. Um bi pokušao da šapuće: “Ne želi te Tradicija”, “Nemaš dovoljno novca”… A onda bi mi Mohanđi, kao i uvek, pokazao koliko je moćan, i da moje misli nisu istinite. Da prepreke zapravo ne postoje. Da su vrata otvorena. Samo treba da tečem – i dalje.
Kupanje u Gangi: trenutak koji se pamti večno
I, evo me – konačno, pored Mohanđija, u Gangi. Ali ljudi su se gurali, i bukvalno sam pala pred njega. Nisam ni bila svesna tog trenutka. Iako mi je želja ispunjena – moj voljeni Guruđi me je okupao svetom vodom iz Gange – ostao je osećaj tuge jer to nisam doživela svesno. Ali barem, desilo se, i sve je zabeleženo fotografijama.
Dva, tri dana kasnije, Mohanđi je rekao da mu priđu svi koji nisu imali priliku da ih on okupa. Kad se sve završilo, oni, koji su bili blizu, dobili su milost da ih ponovo okupa. Drugarica, koja je znala moju priču, pozvala me je da pokušam da dobijem taj blagoslov ponovo. Prišla sam bez očekivanja. Mohanđi mi je ispunio želju da opet to doživim! Skoro svi su to doživeli samo jednom, a ja dva puta. Tada sam svesno doživela taj Božanski trenutak. Bila sam neizmerno zahvalna, jer to je upravo ono što sam želela.
To sa Gangom… to je nešto neopisivo. Takva milost. Takvo čišćenje. Nešto božanstveno. I dalje ne znam kako da pretočim to u reči.
Zaključak: Kad se predaš, čuda postaju svakodnevica
Ovo putovanje me je naučilo da, kada se u potpunosti prepustimo Guruđiju, ništa nije nemoguće. Um može da sumnja, okolnosti mogu da deluju bezizlazno, ali kada Bog hoće – sve se otvori. Mohanđi me je naučio da istinska vera znači teći kroz život, bez straha, bez otpora, sa poverenjem koje ne traži dokaze.
Kada jednom doživiš kako te Božanska Ruka vodi kroz nemoguće do svetog trenutka u Gangi, znaš da nikada nisi sam. I nikada nećeš biti. Jer tvoj Guru hoda s tobom. Uvek.
Ključni trenuci koje ne mogu da zaboravim:
- Koja je verovatnoća da mi ambasada po tako brzom postupku izda vizu? To je sve zbog Mohanđija. Ambasada Indije je prepoznala Mohanđijev nesebičan rad u Srbiji, i zbog njegovog rada smo imali kontakte. I zbog njega, viza je bila rešena. Još jedno veliko čudo dogodilo se tog dana – čovek, koji mi je izdao vizu, a koji je zadužen za vize u konzularnom odeljenju ambasade, je prisustvovao proslavi državnog praznika, ali je, uprkos tome, lično izašao sa proslave i rekao da me čeka u četiri časa u ambasadi. Sve to je organizovao lični savetnik ambasadorke. Bilo je to kao da sam dobila VIP tretman – nešto što postaje gotovo uobičajeno kada smo uz Mohanđija.
- Koja je verovatnoća da grupa ljudi u nekoliko minuta sakupi novac za tvoju kartu, bez da si to tražila?To je snaga Mohanđi porodice. To je snaga vere i jedinstva koje on stvara među ljudima.
- Koja je verovatnoća da te lično vodi kroz nevidljive prepreke, čak i kada si hiljadama kilometara daleko? Mohanđi je sve znao, sve usmerio. Dao mi je instrukcije, pokazao put, i zaštitio me celim putem.
- Koja je verovatnoća da te, umesto pešačenja od devet kilometara po Indiji, sačeka motorčić, koji te vozi pravo tamo gde treba da budeš?To nije slučajnost. To je Mohanđijeva ruka na delu.
- Koja je verovatnoća da te Mohanđi dva puta okupa svetom vodom iz Gange, dok drugi dobiju samo jednu priliku, ili nijednu?Kada se potpuno predaš, Bog te vodi. Mohanđijeva moć nema granice, njegova milost se izliva izvan granica logike.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
