30. jula, upriličili smo relaksirajuće druženje u divnom, prozračnom i energizovanom prostoru Mohanđi centra u Novom Sadu
Nakon ispevavanja Mohanđi Gajatri mantre tokom koje smo se udubili u sebe i prepustili vođstvu
Čiste Svesti, nastavili smo sa kratkom meditacijom “Tiha pluća”. Zatim smo sa puno otvorenosti i
poverenja jedni drugima pričali svoja iskustva – naročito iskustva sa Mohanđijem – ponajviše o tome koliko smo zahvalni što je ušao u naš život. Shvatili smo da nam uvek daje više nego što smo zaslužili, i da je to poklon i čista milost.
Biljana Vozarević je čitala blog o putovanju zaštitnog prstena koji je napisala sa Dirkom van de Viđngardom iz Holandije, pod nazivom “Putovanje prstena: od mog dečaka do mog sina’’, a koji će uskoro biti objavljen na našem jeziku.
Reč je o snažnim, traumatskim iskustvima, kao i preobražajima koja je Dirk podelio tokom proslave Guru Purnima 13. jula na istom mestu. Blog je protkan Biljaninim i Dirkovim otkrovenjima,
ogromnom ljubavlju i posvećenošću Najvišoj Svesti, a otelotvorenoj u Mohanđiju. Dirk je živeo sa
Satja Sai Babom koji mu je jednom prilikom materijalizovao prsten od dragog kamenja za zaštitu. Nedavno je, na zahtev Širdi i Satja Sai Babe, predao taj prsten Mohanđiju. Pominjao je i Mohanđijevo sveznanje i sveprisustvo. Mohanđi to ne pokazuje tek tako, nego shodno svrsi i misiji koju obavlja unsvetu, svojom ljubavlju čini ono što je potrebno. Npr, zahvaljujući njegovom blagoslovu, puno je beba došlo na svet roditeljima koji dugo godina nisu mogli da imaju decu.
Aleksandra je dodala svoje uvide dok je služila Mohanđija tokom njegovog boravka u Srbiji.
Napravili smo atmosferu slušanja s potpunim prihvatanjem, razumevanjem i saosećajnošću, bez
ikakvog osuđivanja i ogovaranja. Bilo je i oduševljenja i smeha, ali i suza ganutosti uz otkrivanje životnih drama.
Nakon bloga, Davor Pereula je vrlo odmereno i razložno podelio svoje skorašnje, veoma snažno
iskustvo. Supruga Ivana se porodila drugi put i rodila Tadeja, ali istog dana on je preminuo. Kažu da je najveća bol kada neko izgubi dete. Davor je ispričao kako su zahvaljujući povezanosti sa Mohanđijem, i on i supruga prošli kroz ovu agoniju ostajući stabilni i složni.
Sve u svemu, od planirana dva sata, začas je proletelo četiri. Počastili smo se voćem i razišli
obogaćeni uzajamnom ljubavlju i inspirisani da se uvek setimo da smo Najviša Svest – ono
neprolazno, a ne ono prolazno. Kao i da nam prisećanje ko smo, i da nam ništa ne pripada, bude
celodnevna, a ne poludnevna akivnost.
