MG31 – Pogledajte strahu u oči

Postoje razne dimenzije straha koje vidimo u svom životu i oko sebe.

Da li ste ikada objektivno razmišljali o strahovima? Brojne su vrste strahova. Neki strahovi su veoma parališući: strah od visine, strah od insekata, strah od divljih životinja… Intenzitet svakog straha varira. Osvrnimo se na neke od najgorih strahova u našem životu.

Jedan od najintenzivnijih strahova svačijeg postojanja je strah od smrti. Strah od smrti je vrlo čest. Nešto kasnije, istražićemo kako možemo da mu se suprotstavimo. Postoje i drugi strahovi, poput straha od ljudi, straha od govora u javnosti, straha od izvršavanja zadataka, straha od toga da ne dobijemo odobrenje od ljudi, straha od kritike i straha od osude. Imamo razne vrste socijalnih strahova kao što su zapitanost kako će nas ljudi gledati i šta će misliti o nama.
Video sam neke ljude koji se plaše da kažu da me prate ili da su povezani sa mnom.

Imajte na umu da imate slobodu u svom životu. Vi imate slobodnu volju i pravo na izbor. Niko nema pravo da upire prst u vas, jer ste izabrali iskustvo. Izabrati iskustvo – to je naše parvo i naša odgovornost.

Takođe, plašimo se neuspeha i to je toliko ograničavajuće da se čak i ne usuđujemo da pokušamo.

Imamo strah od gubitka prijateljstava. Dakle, savijamo se unazad i unapred kako bismo se prilagodili ljudima u svom životu. Iako postajemo neprirodni zbog toga, ipak se prilagođavamo. Ponekad je bolje da se neka prijateljstva izgube, jer su preteška za nas. Kad kažem izgube, ne mislim da ćemo ih pretvoriti u neprijateljstva, već da shvatimo da je u redu biti daleko od ovih prijateljstava. Dobro je da nemate toksična prijateljstva, ograničavajuća prijateljstva, iscrpljujuća prijateljstva!

Imamo strah od istraživanja. Pravo istraživanje života je život sam po sebi, svaki trenutak odluke koje donosimo ne znajući kakav će biti rezultat. To su prava istraživanja u životu. Ne treba se plašiti života, već ga treba prihvatiti s ljubavlju. To će nam dati stabilnost.

Plašimo se da ne izgubimo zone komfora. Ovo je još jedan strah koji negujemo. Imamo određene stvari koje smo stekli u ovom životu i nismo radi da ih izgubimo. Imamo strah i pitamo se šta će se dogoditi ako stečene stvari nestanu. Ali, život se sastoji od promena. Sve se menja. Život se menja, menjaju se situacije. Možemo li nešto učiniti? Sumnjam. Moramo ići tokom. Moramo biti poput vode, protočni.

Vraćam se na prvo pitanje o smrti. Kako prevazići strah od smrti? Odgovor u jednoj reči je svesnost. Šta god da se rodi, umreće. Sve što se rodi mora da umre. I u svakom trenutku postajemo svesni da je sve privremeno. Sve situacije, sve emocije, sve stvari oko nas su privremene. Kad noću zatvorimo oči, nemamo svet oko sebe. Nema ga. Kad ujutro otvorimo oči, ulazimo u sveta oko nas u kojem se možemo kretati i doživljavati stvari. Ali, sve su privremene. Ovo je podsetnik da su svet i život privremeni. Sve je privremeno. To je dobar način da znamo da ćemo jednog dana umreti i nema čega da se bojimo. Sve što se rodi, umreće.

Ako produžimo dugovečnost, životni vek … čak i ako produžimo životni vek, ako ne postoji faktor zadovoljstva, da li je to vredno? Pravi život, dobar život je kada ste zdravi, kada doživljavate život kao zdrava osoba. Kada niste zdravi, kada vam treba pomoć ljudi, to nije pravi način življenja. To nije zdrav život.

Plašimo se gubitaka; ekonomski gubici, novčani gubici, gubitak prijateljstva, gubitak bliskih i dragih osoba, gubitak odnosa, razne vrste gubitaka. Mnogi od nas se toga plaše. Bojimo se bolesti. Bojimo se gubitka bogatstva i društva u određenom kontekstu. Kako će se društvo odnositi prema nama ako nemamo izgubimo  bogatstvo?

Znači, postoji toliko dimenzija straha koje održavamo svakog dana. Ljudi vas plaše. Na primer kada rođaci kažu: “Hej, ako izgubiš ovaj posao, imaćeš problema, nećeš biti poštovan u društvu.” Zatim se previše vežete za posao. Bojimo se da nećemo obaviti zadatke, pa na kraju podmićujemo, i radije ulazimo u korupciju. Mnogo je stvari kojima upravlja strah.

Važan strah je strah od Boga. Bog je ljubav. Zašto se bojimo Boga? Bog znači supstrat. Sve se nalazi u Njemu. Čitav univerzum je izašao iz ove inteligentne energije koja se zove Bog. Možemo mu dati oblik. Možemo ga držati bezobličnim. Svi oblici su proizašli iz Boga i svi oblici će se rastopiti u Bogu. i mi to zovemo Bog. Ako biste to želeli nazvati energijom, ako biste to nazvali Svešću, nema problema. Sve je isto. Ali, zašto se bojimo? Božija čestica sedi u nama. Mi to zovemo duša. A ovo je vrlo važan aspekat našeg postojanja. Ako napusti telo, telo nazivamo mrtvim, beskorisnim komadom mesa i kostiju. Boga treba voleti, poštovati i ceniti.

Takođe, treba da budemo zahvalni Bogu što je stvorio univerzum, raznolikost svih ovih iskustava, mogućnost da ih iskusimo i na tome što imamo život.  Nije da je Bog odlučio da podari život. Bog nije poput školskog učitelja ili kralja, koji negde sedi visoko gore, nevidljiv i upire prstom u stvari. To je supstrat u kome možemo stvarati svoj život. Možemo stvoriti svoje postojanje.

Zbog toga, kada su ljudi pitali Gospoda Datatreju ko je, on je rekao: ’’Ja sam samo obožavalac prirode. Ja sam znalac. Volim prirodu, a moja ljubav prema prirodi i čudu za sve ove kreacije su moja inspiracija.” Baš divno!

Imamo strah od budućnosti. Šta će biti sutra? Sutra se dešava, ono je neminovno. Naše sutra je zasnovano na tome kako smo kreirali svoj život, svoje obrasce, svoje simpatije i antipatije, svoju orijentaciju i raspoloženje. Ako promenite raspoloženje, promenite stav, promenite šta vam se sviđa i ne sviđa, tada će  sutra biti drugačije. Pa, ko to stvara? Mi ga stvaramo. Ko ga održava? Održavamo ga kada održavamo svoje simpatije i antipatije, kada održavamo orijentaciju, kada održavamo raspoloženje, tada je svet isti. Ali, ako se odlučimo za promenu, onda je svet drugačiji. Svet je samo odraz, projekcija onoga što mi jesmo.

Gde je mesto za strah? Na putu oslobođenja nema mesta strahu. Jedina stvar koja nam je potrebna da bismo prevazišli sve strahove je naša sposobnost da pogledamo strahovima u oči i kažemo im: “Ne bojim se. Hajde, daj. Nema problema!” Drugo, potrebna nam je svesnost. Svesnost je ključna. Kad ste svesni, nemate straha. Vera je treći aspekt. Ovo nije hijerarhijski redosled. Sve je navdno važno je za kontrolu ili zadržavanje straha. Kako objašnjavamo veru? Primarna vera je vera u sebe, zatim vera u Univerzum, a takođe i prihvatanje je jedan njen aspekt. Prihvatanje je kada kažete: “U redu, imam strah, ali strah me ne veže.” Strah je ponekad stečen. Ljudi su vam ga dali. Shvatin to i pusti. Svi ovi aspekti mogu vam pomoći da se suprotstavite svojim strahovima.

Pogledajte nas sada, pogledajte društvo. Društvo ponekad prodaje strahove. Imamo igrane filmove, horor filmove koji su prodaja straha. A zašto to rade? U tim strahovima postoji element zabave i zadovoljstva. Taj aspekt se prodaje. Naš izbor je hoćemo li gledati takve filmove ili ćemo ih se kloniti i biti u miru. Nisam protiv horor filmova, ali ih ne gledam. Ne zanimaju me.

Evo još jednog aspekta koji bih želeo da navedem. Mladi dečak je rekao Cezaru (mislim da je to bio Oktavije Cezar ili je možda bio Avgust Cezar): “Gospodaru, ljudi Vas vole.” Car je odgovorio, “Ne, oni me se plaše. To je bolje.’’ Strah koriste politički lideri, verski, duhovni lideri da bi kontrolisali ljude. Strah je oružje i to vrlo moćno oružje, jer vas osakaćuje i koristi se za kontrolu ljudi. To je pogrešan način rešavanja situacija. Uvek verujem da je ljubav mnogo moćnija i da je mnogo bolja u rešavanju problema.

Međutim, šta ako ljudi ne mogu da se nose sa ljubavlj. Tada mogu da idu protiv vas. Neki ljudi više vole strah od ljubavi. Političke vođe, duhovne vođe i vladari koriste čovekovu vezanost za strah da bi kontrolisali mase.

Strah od osvete i strah od kazne vrlo su parališući. Ljudi se pokore zbog ovih strahova. Strahovi imaju različite dimenzije. Gajimo ljubav. Ne treba nam strah. Ne treba da se plašimo, treba da volimo. Ovaj život je prelepa bašta. Treba zameniti sve svoje strahove ljubavlju. Možemo voleti Boga, možemo voleti Gurua, možemo voleti Učitelje, možemo voleti prijatelje, porodicu, društvo, prirodu i možemo voleti sve. Tada ljubav možemo dobiti zauzvrat.

Šta poseješ, to i požnješ. Dakle, dajete ljubav i uzimate ljubav. Kad god neko pokuša da vas kontroliše strahom, maknite se od njega, jer vam to nije potrebno. Ako neko ili nešto ili situacija ili infrastruktura ili mašina (kao što je vlada) pokušava da vas kontroliše strahom, pokušajte da izađete iz toga i odete ili ih kroz svoju ljubav transformišite.

Kroz ljubav možete transformisati druge. Sve se može transformisati ljubavlju.

Danas smo produžili govor za neko vreme. Govorio sam malo više, jer je tema duboka i veoma važna. Voleo bih da vas ostavim u lepim mislima. O strahovima možemo razgovarati više kasnije. Ali, o lepoti i ljubavi treba razmišljati. Voleo bih da učinite nešto kako biste se izvukli iz svih strahova. Ne trebaju vam strahovi. Treba da budete neustrašivi. Tada ste oslobođeni. Oslobađanje od strahova je oslobođenje. Ljubav, to je sve što nam treba.

Šaljem vam puno ljubavi.

Ovo je bio Mohanđi.