Intervju sa Snežanom Dakić – drugi deo

Pravo prijateljstvo su prijatelji kojima od vas ništa nije potrebno. Vole vas takve kakvi jeste. Oni su neprocenjivi.

P: Kako ste se odlučili da se odreknete luksuza, bogatstva i uspeha i vratite se pravom sebi?

M: Pa, to je bilo jednostavno, to nije bila teška odluka, ali naravno, ljudi su govorili da sam lud, zašto napuštam sve što sam stvorio tokom 22 godine?! Ali, u tom trenutku, razmišljao sam o tome šta mi donosi zadovoljstvo. Vrlo jednostavno. Stvari koje se mogu kupiti novcem neće vas nužno činiti zadovoljnim zauvek. Dakle, izabrao sam da imam veće zadovoljstvo u svom životu.

Mislim da bi svako trebalo da postavi ovo pitanje u nekom trenutku svog života. Jednom kada postignete nešto ili ono što ste želeli da postignete, onda treba da se zapitate: „Da li sam zaista srećan?“ Uglavnom je odgovor koji često dobijemo da nismo previše zadovoljni onim što smo postigli. Možda smo postigli materijalni uspeh ili stekli prijatelje ili imanje, ili položaj, ali to nam možda neće pružiti zadovoljstvo. Ja sam počeo da osećam da mi, ako pružam više svetu u okviru svojih mogućnosti, to daje više sreće i zadovoljstva. 

Na primer, ako živimo na ovoj Zemlji oko 30.000 dana, to je oko 80+ godina, moramo se zapitati zašto smo ovde i šta nas čini srećnima. Mi zaslužujemo da budemo srećni. Zaslužujemo sreću. A ako nismo zadovoljni onim što radimo u životu, to ne vredi. Život nije samo jesti, piti, spavati i umirati, već je mnogo, mnogo više. Nije mi bio problem da napustim posao koji sam radio 22 godine, a ljudi su mislili da sam lud jer ono što su smatrali uspehom za mene više nije bio uspeh. Smatrali su da je uspeh materijalno bogatstvo, automobil, kuća, položaj, veza ili odnos. Ali, za mene je uspeh bio ono što bih mogao da dam ovoj Zemlji, a ne ono što uzmem od Zemlje.

P: Definitivno dajete mnogo ljudima koji se osećaju izgubljeno, u stvari, u svemu što imaju. I, kao što kažete, ponekad možete imati sve, a da se i dalje osećate prazno i ne nalazite svrhu, i zato smo svi ovde, jer se svrha takođe menja sa godinama.

Pa, ko su pravi prijatelji i kako da znamo da je neko pravi prijatelj?

M: Pravim prijateljima ne treba ništa od vas. Oni su tu jer vas vole. Jednostavan razlog za to što ste dobar prijatelj je da volite osobu bezuslovno i da nemate mnogo očekivanja. Pravi prijatelji će imati manje očekivanja. Ali, obično imamo prijateljstva koja su transakcija. Vole vas iz nekog razloga. Možda zato što ste popularni, možda zato što ste bogati ili možda zato što ste nešto, ali to nije pravo prijateljstvo, jer ako se nešto promeni, oni nestanu.

Dakle, pravo prijateljstvo su prijatelji kojima od vas ništa nije potrebno. Vole vas takve kakvi jeste. Ovo je veoma važno u našem životu jer imati par dobrih prijatelja mnogo znači. Oni vrede. Oni su neprocenjivi. Ne možete ih uporediti ni sa novcem, niti sa bilo kojom drugom stvari, a takođe moramo biti pravi prijatelji i drugim ljudima. Treba da volimo nekoga ne očekujući ništa zauzvrat. Samo zato što postojimo, trebali bismo da koristimo svoj prostor i vreme da volimo ljude bezuslovno. To nas čini bogatijima; daje nam smisao; čini nas korisnim i daje vrednost našem životu.

P: Šta mislite o tome zašto su naše veze, ljubavne veze i brakovi, neuspešni. Postoji trajna bitka polova. Mislim da je to možda donela jednakost jer, kada samo diskutujemo, verovatno znate, nije bilo problema ili se o njima nije razgovaralo. Ali, danas se ljudi zaista muče da ostanu jedni sa drugima, a opet su potrebni jedno drugom. Da li su zaista potrebni jedni drugima? To je, takođe, drugo pitanje.

M: Neki od njih su ukorenjeni u nesigurnosti jer osećamo da, kada smo nesigurni, neko drugi može ispuniti tu prazninu. To možda nije istina jer se verovatno povezujemo sa nekim još nesigurnijim. To znači da veza možda neće uspeti. Najveći razlog neuspeha je posesivnost, potreba za posedovanjem. Što ste manje posesivni u vezama, to ćete biti uspešniji u njima. Što više slobode date svojim prijateljima ili porodici, toliko ljubavi i povezanosti ćete dobiti u životu.

P: Možete li reći šta ta sloboda zapravo znači jer ljudi mešaju takve termine? Šta je ona zapravo?

M: Sloboda o kojoj govorim je sloboda da budemo svoji, što znači da je svako od nas jedinstven; svako od nas ima svoje težnje. Kada se ista hrana drži na stolu, svaka osoba će uzeti hranu koju voli, ono što voli da jede. Dakle, imamo svoje ukuse; imamo svoje simpatije i antipatije; mi imamo svoju jedinstvenost. Ovo mora biti prihvaćeno. Čak ni u školama ili čak na fakultetima ili u društvu obično ne prihvatamo jedinstvenost ljudi i zato postoje sukobi, ratovi i neslaganja. Ali, sloboda znači prihvatanje osobe kakva jeste.

P: I treba pustiti osobu da bude ono što jeste, ne pokušavajući da je promenimo, jer ljudi obično pokušavaju da vas nateraju da radite nešto drugo.

M: Ne možete da menjate ljude, jer je to poput modela automobila koji možete samo modifikovati, ali ga ne možete promeniti. Na primer, rođeni ste u određeno vreme, umirete u određeno vreme, sve te stvari su nepromenljive. Otkucaji srca, cirkulacija i disanje su spontani; ne kontrolišete ih. Dakle, shvatite da ne možemo da kontrolišemo previše faktora svog života. Stoga, veoma je važno da volimo nekoga bez očekivanja i da mu omogućimo punu slobodu da bude to što jeste. Onog trenutka kada date tu slobodu ljudima, veza će trajati zauvek. Uspeh ili dugotrajnost veze zavise od toga koliko slobode dajete drugome. Ako posedujete osobu, ako pokušavate da budete posesivni, kontrolišete osobu, ta veza je vrlo krhka.

P: Ali, ponekad pomislim da ljudi ne shvataju da će neki problemi proći. Na primer, kada neko naiđe na probleme i, na primer, ta osoba je svoja, ali je depresivna ili ima problema sa poslom ili bilo čim drugim, sa svojim zdravljem, i menja se. Zašto partneri nemaju strpljenja i zašto ne sačekaju i ne pomognu toj osobi da prevlada problem?

M: To je obično zato što svrha zajedništva nije jasna. Dvoje ljudi se povezalo jer im se nešto svidelo u ovom drugom, ili je možda u pitanju neka fasciniranost, zaljubljenost ili privlačnost. Ali, da biste održali tu privlačnost, da biste održali taj osećaj, treba imati veliku svrhu zajedničkog rada, što znači da nakon sastanka ono što vam donosi dalji zamah za zajednički život treba da bude veoma velika svrha. To ne bi trebalo da budu samo kuća i deca ili nešto slično, jer tada se energija i magija vrlo brzo izgube. A onda, da biste nastavili sa tom vezom, nemate ništa drugo što bi vas držalo zajedno. Zbog toga veze ponekad ne traju.

Moramo imati jasnu i veću svrhu, poput velike filozofije. Čak i jednostavne stvari kao na primer – želeo bih da napravim velike promene u svetu i u svom životu; po rođenju sam izuzetna ličnost i želeo bih sebe da izrazim u svetu i da napravim pozitivne promene u svetu. Takve stvari zaista mogu povezati ljude i dovesti ih do većeg nivoa ispunjenja; i onda oni ostaju zajedno. Takve stvari će pomoći ljudima da ostanu zajedno, rade zajedno, razvijaju se zajedno i imaju lep i dobro proživljen život.

Hvala Vam, Mohanđi, na ovim odgovorima. Hvala.

M: Hvala Vama.

Intervju sa Mohanđijem sa Snežanom Dakić, poznatom srpskom TV voditeljkom, tokom ritrita u Istanbulu, u Turskoj, u februaru 2021.

Originalni tekst tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Vanesa Stošić
Lektorisala: Dejana Vojnović

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X