Uskršnji satsang sa Mohanđijem 2011.
Iskoristite dan da se povežete sa njegovom svešću! Isusovo telo nas je napustilo, ali njegova svest nas nikada nije napustila, ona je dostupna.
Izdvojte vreme da pročitate sledeći tekst do kraja. Ono što ćete pronaći je od suštinske važnosti. Mohanđi daje jasnoću o temama kao što su:
- odvajanje i smanjenje nepotrebnog (karmičkog) prtljaga
- pobeđivanje inercije/tamasa
- kičma kao KLJUČ za duhovnu evoluciju
- uspešne veze
- preokret i 2012.
- fenomeni boja tokom meditacije
- duhovno čišćenje u stanju snova
- Uskrs i kako se povezati sa Isusovom svešću
- veza kičme i srca
- zavisnosti
- oslobođenje
Pitanja i odgovori sa Mohanđijem, tokom uskršnjih praznika u aprilu 2011, u Minhenu (nakon meditacije Moć čistote):
P: Možete li da objasnite muziku u pozadini – zvuk vode i muziku sličnu talasima?
M: Zanimljivo pitanje. U tri godine niko to pitanje nikada nije postavio. Niko nije razmišljao o ovome. To je kompozicija starog prijatelja. Naša konstitucija je uvek mirna. Um je taj koji je poput talasa – a muzika je upravo takva. Muzika nas na taj način zadirkuje. Ali, to nije kontradiktorno, već komplementarno programu.
P: Da li postoji energetska razlika ako tokom meditacije sedim na podu ili na stolici?
M: U našoj meditaciji najvažnije je da vam bude udobno i da možete sedeti bez pomeranja sat vremena. Ovo je meditacija čišćenja. Kada se stvari čiste iz vašeg sistema, um pokušava da manipuliše telom na taj način da želite da se pomerite, okrenete ili učinite nešto.
Vaše telo je iznutra poput prljave kuće. Ovo sam pronašao u gotovo svima, jer ne nosimo samo prtljag svog života, već i porodične tradicije i svoje zemlje. To je takođe razlog zašto ponekad ne razumemo zašto nam se određene stvari događaju. Ako pogledate sopstvenu prošlost, lako je to razumeti. Ali, šta je sa vašim okruženjem i uslovima oko vas? Primer: čitate današnje novine, neke informacije su delovale emotivno na vas i vezali ste se za njih. Ovo iskustvo ostaje uz vas kao uspomena. Slično računaru, sistem ponekad padne ukoliko ima previše podataka. Tako, i mi ponekad prođemo kroz te padove.
Upravo sam imao nekoliko velikih grupnih sesija u Srbiji i ponovo sam video kako većina ljudi pokušava da analizira svoja iskustva. Jednom kad prestanemo da analiziramo, slobodni smo. Da bismo analizirali, koristimo svoj intelekt i nastavljamo da proživljavamo iskustva. Kada ovo otpustimo i samo prihvatimo iskustvo, oslobađamo se.
Ono zbog čega smo ovde je oslobađanje, smanjenje prtljaga. Svi nosimo višak prtljaga, zato ne možemo uživati u svakoj situaciji, nismo u sadašnjosti.
P: Kako da se oslobodimo prtljaga?
M: Reći ću vam. Prvo, morate početi već danas. Ne možete se vratiti u svoju prošlost. Danas možete odlučiti da budete u sadašnjosti, svesno, i da budete uz svaku misao. Neka um bude prisutan sa vašim mislima. Kako to radimo? Zamislite da imate, recimo, četvoro ili petoro dece, a neka su vrlo nestašna. A vi ste baš poput voljene majke koja ih gleda kako se igraju. Neka se igraju. Naše misli su poput naše dece. Samo ih gledajte kako se igraju, samo posmatrajte, ne radeći ništa. Nema grdnje. Bez kritike, bez suđenja, bez cenzure. Tada ćete biti u miru sa svojim misaonim procesom. Kada to radite jedan sat svakog dana, igrate se sa svojom decom, tada ćete biti u sadašnjosti sa svojim mislima.
Ne znate šta ću sledeće da kažem, zar ne? Isto tako, ne znate šta ćete dalje pomisliti. Tek nakon što se misao rodi, shvatate je. Imate bolju kontrolu nad svojim rečima. Pre nego što razgovarate ili dok razgovarate, možete biti sa svojim rečima. Isto tako i sa delima: vi imate kontrolu nad svojim postupcima. Dakle, na tri nivoa stvaranja možete raditi – na mislima, rečima i delima. I na ta tri nivoa nešto akumulirate. Ponovo je to kao kod vašeg računara i interneta: razmišljanje je poput surfovanja internetom, jedna stvar vodi drugoj, jedna stranica vodi drugoj, i tako dalje. Slede reči, ovde zapravo nešto radite, govorite. Ali, kada je vaš um prisutan uz svaku reč, onda nema krivice za prošlost ili strepnje za budućnost. Vi imate kontrolu nad rečima. Zatim je tu delo. Imamo mnogo misli, manje reči i još manje dela!
E sad, kako se odvajate od svega toga? Ako nema emocija ni sa kojim mislima, rečima ili postupcima, vi ste na putu oslobođenja, jer su emocije lepak koji svaku reč, svaku misao i svaku akciju vežu za vaš sistem.
Kada je um u prošlosti, vrlo je teško ne imati nikakve emocije. Na primer, videli ste prelep automobil i želeli ste da ga kupite. Otišli ste kući, proverili stanje u banci i shvatili da novac koji imate jednostavno nije dovoljan da ga kupite. Ali, um nije srećan dok ne kupite taj automobil. Zatim, nakon što ste kupili automobil, vaš um zapravo više nije briga. Tada um želi bolji automobil. Ali, dok ne kupite taj automobil, to je najvažnije. Tako funkcioniše naš um, nikada ne može biti zadovoljan.
Ono što možete učiniti je da posmatrate um poput majke i pazite kako on deluje. Da li ste videli nestašnu decu kako se igraju? Samo stojte tamo, gledajte ih i polako će početi da postaju svesni da ih gledate. Ne treba im ništa reći. Kada samo tražite, oni će doći i početi da vam daju izgovore. Zaustaviće se sami, ne moramo im ništa reći. Gledanje i posmatranje je mnogo moćnije od razgovora. Ovo je jedan od načina odvajanja. Najbolji način odvajanja je meditacija, meditacija o vlastitim mislima i umu.
Sada zamislite mali prozor i hiljade ljudi želi da prođe kroz taj prozor na drugu stranu. Svi se guraju i bore, jer kroz taj prozor prođe samo dvoje ili troje ljudi istovremeno. Naše misli su takve. Sad, kad ovo počnete da posmatrate kao policajac, oni će prestati da se tuku i staće u red. Isto tako, kada počnete da posmatrate svoje misli, intenzitet vaših misaonih pokreta će se smanjiti. Polako će se otvoriti praznine između misli. I vremenom će se praznine između misli povećavati. Šta će biti u ovoj praznini? Tišina. Ništa drugo do tišina. Kada ovo radite neprekidno, više se nećete plašiti tišine. Zaljubićete se u tišinu. Pritisak misli je nestao i prostor se ispunio tišinom. Pa, gde je prtljag? Postoji praznina. Predivan osećaj. Blaženstvo! Ne morate ništa drugo da radite.
Šta radimo svaki dan? Pogledajte spoljašnji svet. Ljudi pokušavaju da svoj unutrašnji prostor popune aktivnostima. Plaše se bilo kakvog vakuuma. Idu iz jedne u drugu kafanu ili iz jedne akcije u drugu, kako ne bi osetili vakuum.
Jedna osoba me je pitala pre neki dan: zar ti nije dosadno kad si sam? Odgovorio sam da se osećam stvarno kada sam sam. Ne bojim se toga da budem sam. To nije depresivna usamljenost. To je samodovoljnost, što znači da ste zadovoljni i kompletni u sebi.
Kada čula upravljaju, uvek ćete morati nešto da preduzmete, inače je rezultat depresija. Tada će samopoštovanje biti tako nisko. Kada vas čula pokreću, neprekidno morate nešto da preduzimate i nećete razumeti vrednost tišine. Tišina je mnogo vrednija od bilo čega drugog u ovom životu. Jedino osvajanje koje vredi u ovom životu je osvajanje sopstvenog uma.
P: Kako se možete odvojiti od uma?
M: To smo upravo vežbali tokom meditacije – svoju svest prebacujemo na kičmu. Obično nas vode naša čula koja su usmerena prema napred, i to samo za 120 stepeni. Kada svoju svest prebacimo na kičmu, dišući kroz kičmu, počinjemo da postojimo kroz svih 360 stepeni, a na ovaj način uticaj čula postaje sve manji. Više nećemo osećati pritisak za akcijom. Nema više „pritiska za zadovoljstvom“.
U stvari, intelektualna strana našeg uma je za nas mnogo bolji prijatelj, ali kad god se naljutimo ili postanemo emotivni, um odmah zaključa intelekt u ormarić. Onda emocije imaju potpunu kontrolu. Kada se emocionalni talas završi, naš um otključava intelekt i on može ponovo izaći. A onda se kajemo jer smo učestvovali u svađi, i žao nam je. Dakle, kada se prebacite na kičmu, kada je vaša svest u kičmi, tada će intelekt biti glavni. I tada ćete imati razmak između svojih misli, reči i dela. Nećete osećati pritisak ni zbog čega. A kada na vas ne bude vršen pritisak ni zbog čega, stopa uspeha biće vrlo visoka. Kad god reagujemo emocionalno, stope uspeha i neuspeha će uvek fluktuirati, poput zamaha – ponekad uspeh, ponekad neuspeh, u većini slučajeva briga. Dakle, ovo je jedan od načina smanjenja prtljaga.
Ako praktikujete meditaciju Moći čistote, ispoljiće se većina vaših uskladištenih emocija. Ako sve više operišete kičmom, pritisak će biti manji, anksioznost je sve manja, a intelekt kontroliše. Akumulacija će biti manja.
Imamo razne načine za smanjenje prtljaga. Služenje društvu je vrlo dobro. Postoji izreka: „Ruke koje služe svetije su od usana koje se mole“. Ako siromašnom čoveku možete da kupite čaj, to će vas osloboditi više od odlaska u crkvu ili hram. Ako nekome pomognete, imaćete mnogo šire srce. Uvek to preporučujem. Učini nešto lepo. Ne samo novcem, i nemojte misliti da vam treba mnogo novca da biste služili društvu. Na primer, dete možete nečemu naučiti ili nekome pomoći da se zaposli. Neka aktivnost koja je nesebična, koja će vas osloboditi.
P: Kako kontrolišete svoj um – bes i nemir?
M: Ne možete se direktno pozabaviti umom. Morate ga posmatrati. To je jedini način.
Šta čini um snažnim? Vaše učešće u procesu razmišljanja!
Ako se emocionalno umešate, doživećete agoniju. Ali, kada ste ukorenjeni u kičmi, automatski ćete posmatrati svoj um. Vaš svesni um koji vas generalno izluđuje proizvod je ovog života. Podsvest koja ima sve podatke proizvod je mnogih života. Dakle, tokom svih života imali ste iste muke, iste emocije i frustracije. Onda ste uzeli ovo telo, sveže telo, svež um, koji ne poznaje prošlost. Samo tvoja duša zna tvoju prošlost.
Odakle dolazi bes? Uglavnom iz očekivanja!
Kažemo da nešto znamo, ali šta znamo? Kažemo da znamo mnogo ljudi, ali ne poznajemo nikoga. Muž ne poznaje svoju ženu u potpunosti. Deca ne poznaju roditelje, i tako dalje.
Svi živimo u zaslepljenom svetu. I očekujemo. On treba da se ponaša na određeni način; ona treba da se ponaša na određeni način itd., jer volimo da ljude stavljamo u okvire. Imamo određene ideje o ljudima, ali da li će se oni uvek tako ponašati? Poenta je da gledate svoje misli. Gde je udica vašeg besa? To mora biti u prošlosti. U prošlosti i, s tim u vezi, očekivanja. I obično povezano sa vezama. Veze nas koštaju puno problema u životu. Obično, jer imamo očekivanja. Ali, u isto vreme, ako se veza zasniva na višoj svrsi – ponekad se ljudi okupljaju da bi se međusobno podigli u više dimenzije – tada neće biti sukoba. Tada će to biti lepa veza. Na tom nivou niko neće vezati drugu osobu.
Većina naših veza je obavezujuća i uslovljena. Ako se ponašaš na određeni način – volim te, a ako ne, ne poznajem te. Tako danas funkcioniše većina veza. Još gore je veza iz pogodnosti. Biti s nekim jer vam je dosadno ili nemate šta drugo da radite – i stvarate vezu samo da popunite vakuum. Pući će upravo tako, zbog različitih očekivanja.
Ako je to slučaj, umesto da formirate odnos pogodnosti, bolje je biti sam i koncentrisati se na svoju ličnu evoluciju. U suprotnom, to predstavlja samo smetnju i dalju agoniju. Uvek kažem, molim vas, koristite ovaj život da biste razumeli život. I ostanite oslobođeni. Oslobođenje je stanje uma – kada um ne kontroliše telo i kada čula ne kontrolišu um. Ako intelekt upravlja našim sistemom, sigurni smo. I zapamtite da možemo samo da kontrolišemo svoje akcije, a ne rezultate.
P: Šta se dešava u 2012. godini?
M: Zemlja se već pomera. Takođe, u Srbiji su me pitali o nedavnom cunamiju u Japanu. Pitali su me šta sam osetio kada se dogodio zemljotres. Rekao sam da je izdaleka to bila samo štucavica. Iz kosmičke perspektive ovo nije tragedija. Ali, ono što se dešava sa Japanom je ozbiljno. Zemljotres je pogodio tačno u sredinu Japana, u koralnu formaciju – i zemlja se nagnula i pomerila ka istoku.
Još jedan aspekt koji je prilično zanimljiv je da je Japan jedina zemlja koja još uvek vrši lov na kitove. Kažu da to rade iz naučnih razloga. Prošle godine su, prema nekim statistikama koje sam video, ubili oko 550 trudnih kitova za „naučna“ istraživanja. Sad sam pročitao u dnevnim novinama da je cunami na obalu izbacio tri velika broda za lov kitova i da je velika fabrika kitova u potpunosti uništena u Ajukavi. Takođe, hram posvećen dušama ubijenih kitova je potpuno uništen. Mrtvim kitovima nije stalo do hrama!
Kada se dogodilo stvaranje, prirodna energija je bila čista – vetar, voda, sunce – bila je dovoljna i nije uzrokovala zagađenje. A ulje koje je još bilo pod zemljom radilo je poput amortizera u našim automobilima. Ovo je stvaralo ravnotežu između kontinenata na celoj Zemlji. Ovo je sve nestalo. Vremenom smo uzeli sve ulje iz amortizera i zamenili ga vodom. Hoće li to uspeti?
Kitovi i delfini su vrlo posebna bića. Bila su to jedina stvorenja koja su još uvek napajala Zemlju. Njihove pesme su umirivale i hranile Zemlju.
Preokret se odnosi i na proces obnove. Ako imate kuću koju više ne možete popraviti, morate je porušiti i obnoviti od nule.
Ne brinimo zbog toga. Ako želite da iskoristite vreme da se uzdignete, najbolje što možete da uradite je da se prebacite na kičmu. Kada se beba formira u materici majke, prvi stvoreni deo je kičma. Svako postojanje se zasniva na kičmi. A kičma je stepenište za nebo.
P: Kako mogu da protumačim razne boje koje vidim tokom meditacije?
M: Postoje različite vrste ljudi. Neki su orijentisani na viziju. Razgovaraju o tome kako nešto izgleda. Neki su orijentisani na zvuk i kažu kako nešto lepo zvuči. A neki su orijentisani na osećanja. U zavisnosti od vaše orijentacije možete da vidite, čujete ili osećate vibracije. I na taj način naša meditacija daje različit efekat različitim ljudima. Naravno, takođe možete preći sa vida na osećanja tokom duhovnog napredovanja. Boje označavaju kretanje energije i energetske pomake. Energija nikada nije konstantna.
Tokom vašeg života vaša aura i vaše čakre će se menjati u zavisnosti od situacije. To ne znači da čakre nestaju i vraćaju se, već da se intenzitet energije u čakrama menja. Ako, na primer, doživite situaciju dubokog straha, vaše srce se steže. Kada se srce stegne, ne može pružiti punu ljubav. Ponekad bez razloga osećate duboku ljubav prema celom univerzumu. To takođe može biti prisustvo višeg entiteta u vama, poput anđela. Te stvari se dešavaju u životu. Boje su u osnovi potvrda promene energije. Ali, uvek kažem ljudima da to ignorišu, jer se boje menjaju prilično često. Pa, zašto bismo se držali nekih boja?
P: Šta je sa belom bojom?
M: Čakre imaju iste boje kao i duga. Boje pokazuju stanje vašeg duhovnog napretka. Bela je mesto odakle potičete, gde se sve boje spajaju i poništavaju. Sve boje izlaze iz bele boje. I sve boje se stapaju u belu. Kao što se sve duše stapaju u vrhovnu dušu, tako i sve duše potiču iz vrhovne duše. Bela je poput majčinske svetlosti. Ta svetlost umiruje, podmlađuje i hrani. Ali, opet, svaka meditacija je drugačija i sve zavisi od konstitucije dana. Mnogi ljudi me pitaju za svoje vizije i šta ja mislim. Uvek odgovaram: NIŠTA! 🙂
U tom kontekstu sve više slušam o čitanju aure. Nisam protiv toga da eksperimentišete, ali budite oprezni, to je vaš život. Bolje sprečiti nego lečiti. A ako ste prilično sigurni u sebe, ne trebaju vam čitanja aure ili čakri. Zbog toga insistiram na tome da sve više idete na kičmu. Jer su nesigurnosti povezane sa svesnim umom. U stanju sna i dubokog sna nemate nesigurnosti. Isto tako, gotovo sva ova pitanja povezana su sa našim svesnim umom i problemima koje smo stvorili.
P: Posle jučerašnje meditacije puno sam sanjao.
M: Ako presečemo konce raznih emocija, to ponekad prolazi kroz vaše snove. Primetićete to u svojim snovima, a takođe i kada ste budni. Neki ljudi mi kažu da im se želudac uzburkao ili da su bili jako gladni, ili imali dijareju, ponekad osećajući bes i uznemirenost. Te stvari moraju da prođu kroz vas, kroz vaše sisteme. Mogu se dogoditi razne stvari, samo prihvatite to i ne držite se toga. Navikli smo da nosimo težinu i dok ona ne nestane, ni ne shvatamo da smo nešto nosili. Ponekad nam ego ne dozvoljava da se oslobodimo prtljaga. Bol je takođe povezan sa egom. Neki vole da kažu da pate. To im je jako važno.
Stanje sna ima više prostora za akciju jer nije vezana vremenom i prostorom, pa se čišćenje može dogoditi brže. Dok sedite ovde imate ograničenja. Usudite se da sanjate!
Sa čime god se ne možete nositi, prenesite ga na viši nivo ili ga predajte Bogu ili svom guruu. Na poslu ili u kancelariji, ako postoji nešto sa čime ne možemo da izađemo na kraj ili što prevazilazi našu sposobnost rukovanja, obično se konsultujemo ili prosledimo nadređenima, zar ne? Pa neka vaš guru radi svoj posao. Možete reći: „Molim te, preuzmi ovo, predajem ti ovaj bol ili iskustvo.“ U slučaju Širdi Sai Babe, mnogi ljudi su tražili da preuzme, i uspelo je. Baba je uvek govorio da, kad jednom ostaviš i predaš se, ne osvrći se. To znači da je vera veoma važna. Ako nemate vere, to je kao da ste posadili seme i svakodnevno ga proveravali da li klija. Tada ono nikada neće rasti.
Predaja i vera su važne. Vera je poput velikog zaštitnog štita. Ako se predate sa verom, to će odmah uspeti. Ali kada samo mentalno kažemo „predajem se“, to neće uspeti.
Što suptilnije idete, to postajete moćniji. Dakle, ako operišete na nivou tela, imaćete samo fizičku snagu. Ako operišete na svom mentalnom nivou, imate drugu vrstu moći. A na intelektualnom nivou je opet drugačije. Kada operišete na nivou prane, kao kad dišemo, opet je drugačije. Ali, kada konačno dostignete nivo duše, imate božju moć. Na primer, u slučaju majstora Lahirija Mahasaje, mnogo puta kada su ga ljudi fotografisali, on nije bio vidljiv na slici. Dakle, kada operišete na nivou duše, postajete vrlo, vrlo suptilni. Čak i vaše fizičko telo postaje prilično suptilno. Imaćete oblik, ali je manje-više providan. Na tom nivou možete da zapovedate kada vetar treba da stane, možete da kontrolišete elemente, jer je duša iznad elemenata. Ali da shvatimo, ti veliki majstori su mogli da isceljuju, jer nisu bili stvarno zabrinuti za svoje telo. Za njih je telo bilo samo sredstvo izražavanja i nikada im nije bilo stalo, jer telo ionako ima početak i kraj.
Dajemo nepotreban značaj telu na osnovu naših identifikacija; a ponekad i patimo zbog toga. Kažu da se prema svom telu treba ponašati kao prema hramu, a to znači da ono treba biti čisto. Bog u hramu je duša. Zato se ne molite previše telu, već duši! I ne treba vam nijedan sveštenik ili guru da vas dovede do vaše duše. Sve nam je dato, samo moramo da vidimo svoj potencijal.
U Isusovom slučaju, on je bio 100% vezan za svrhu. Nije bilo zabune, nastavio je sa svojom misijom na oštar način. Imao je vrlo jasnu sliku da će ljudi jednog dana uništiti njegovo telo. Znate šta je uglavnom napadao? Inerciju, tamas. Šta je inercija? – Samozadovoljstvo, lenjost, interesovanje za negativne stvari i prejedanje, ljubomora, bes, pohlepa. Tokom Isusovog vremena na Zemlji, društvo je bilo dobro ustaljeno u inerciji. Jer je bilo udobno smeštenih sveštenika koji su kontrolisali ljude i životni obrazac je postavljen. Šta inače rade sveštenici? Oni kontrolišu ljude kroz strah od kazne. A Isus je želeo da oslobodi ljude. Rekao je ljudima: “Vi imate potencijal da dosegnete Oca. Sve je u vama. Vaša duša je kanal.”
A kada je Isus napadao inerciju ili tamas, ljudi su uzvratili udarac. Jer, ko zaista želi da napusti svoj krevet rano ujutro kada je napolju još uvek mrak i hladno? Naravno, ovde ne govorim bukvalno o spavanju, već o životu uopšte. Isus je pokušavao da probudi ljude i rekao im je da ustanu i počnu da trče. Mislite li da se to ljudima svidelo? A ako se društvu nešto ne dopada, oni pronalaze sve razloge da eliminišu uzrok tog nedopadanja.
Kada se govori istina, to ponekad može biti vrlo zastrašujuće. Ne volimo istinu, ne volimo je čuti, volimo odložiti neizbežno. To je naša priroda. Dakle, kada nam neko kaže oštru istinu, mi ga ili sprečavamo ili uništavamo. Sokrat je rekao istinu, a mi smo mu dali otrov. Isus je samo govorio istinu, i mi smo ga razapeli. To je ljudska priroda. Mi volimo da ubijemo te ljude, a zatim stavimo njihovu sliku na zid i kažemo da su bili dobri. Ne kritikujem ništa, ali prepoznajmo stvarnost.
Jedna stvar u vezi sa istinom je važna: kada čujete istinu, tada reaguje cela vaša svest. Ne um sa: „Oh, ovo je zanimljivo, moglo bi biti istina.“, nego celo vaše biće reaguje i govori: „Da! Ovo je ispravno.” To se dešava kada se istina jasno kaže.
Uskršnjom nedeljom slavimo Isusovo vaskrsenje, koristeći priliku da popijemo piće. Ali, koristimo li dan da se povežemo sa njegovom svešću? Iskoristite dan da se povežete sa njegovom svešću! Isusovo telo nas je napustilo, ali njegova svest nas nikada nije napustila, ona je dostupna. Dakle, ako ste u mogućnosti da se povežete sa njegovom svešću, moći ćete da izlečite ljude, na primer.
P: Kako da dođemo do Isusove svesti?
M: Kroz kičmu. Ako želite da dosegnete bilo koga, prvo dosegnite do svoje duše. A da biste dosegli svoju dušu, da biste razumeli sopstvenu prirodu, morate da prevaziđete svoj um. Pronađite jedinstvo u sve tri faze koje sam vam ranije objasnio – budno stanje, stanje sna i stanje dubokog sna. Prvo dolazimo do svoje duše, zatim do drugih duša. Tada ćemo postati jedno sa vrhovnom svešću.
Kakva je razlika između tebe i mene u duši? Mi smo deca istog oca. Dalaj Lama to lepo kaže: „Skini mi odeću, ukloni moju kožu, ti i ja smo jedno.“ Istina je. Stvaramo prepreke zasnovane na našim identitetima ovog života. Živimo samo 70-80 godina. Tako kratak život! Ali, mi se oslanjamo na te barijere govoreći: “Ja sam Indijac, ja sam Nemac, ja sam Britanac.”
Još nešto: Sunce je bilo ovde sve vreme otkako je Zemlja nastala. Ono je svedok, a nismo u stanju ni da se povežemo sa Suncem! Jednom kada započnete povezivanje sa sunčevom energijom, videćete istu energiju i osvetljenost koja postoji u vama. Nema razlike. Sunce koristi istu energiju i toplotu koju koristite za varenje hrane. Sve je to povezano. Kako smo se odvojili od svega toga.
P: Rekli ste da se možemo povezati sa Isusovom svešću preko kičme. Šta je sa srcem?
M: Srce se automatski odražava. Kada se povežete sa kičmom i Isusovom svešću, ljubav je jedino iskustvo koje ćete imati. Isusovo glavno učenje bilo je: „Voli svog neprijatelja kao što voliš svog prijatelja“. Ne možete razlikovati. Prođete kroz kičmu i ona vam se vraća u srce.
Povezivanje sa bilo čim višim mora se dogoditi izvan vaših čula, kroz treće oko. Treće oko je povezano sa kičmom i ekspresija se događa kroz srce. Sve je to povezano. Ako se povežete sa srcem, srce ne može uvek podneti ceo intenzitet. Može doći do eskpresije, bez problema. Kao i ruke koje možete da koristite za obavljanje posla, ali one ne vode glavnu priču.
Pogledajte, 80% vaših vitalnih funkcija kontroliše vaš podsvesni um, poput disanja, varenja, cirkulacije krvi. Zamislite samo da ste odgovornost dali 20% svesnom umu, jednog dana biste možda zaboravili da dišete!
Ali, da se vratimo na stvar, kako mislite da funkcionišu ti veliki majstori? Da li mislite da je njihova podsvest kontrolisala njihove vitalne funkcije? Kada na putu oslobođenja polako sve preuzme svesni um, tada je svesni um svestan svakog otkucaja srca, jer ste u potpunosti usredsređeni na njega. Možete putovati svojim telom sa svakom kapljicom krvi, svesno. Kad kažem prelazak na kičmu, onog trenutka kada to ne budete doživljavali kao spoljašnji entitet, vaše iskustvo i vi postajete jedno u kičmi. Nećete biti odvojeni od iskustva jer ćete se stopiti sa kičmom. Tada se bez vašeg znanja ne dešavaju ni otkucaji srca. Neprestano ste u meditativnom stanju, samadi stanju. Tada možete da kontrolišete celo telo. Dimenzije postojanja su neverovatne. Ali ljude brine samo šta će doručkovati!
P: Problem zavisnosti, čini se da je nekontrolisan svuda u svetu. Kako se možemo nositi sa tim?
M: Zavisnosti počinju mišlju. Na primer, pre nego što počnete da pijete, mislite da biste želeli da popijete pivo. I pre nego što se misao pojavi, postoji sklonost koja ju je isprovocirala. Iz te sklonosti rađa se misao. Nikad ne mislim da bi trebalo da popijem piće jer nemam sklonost da pijem alkohol. Šta dolazi pre tendencije? Karma! Dakle, koren je karma koju ste preneli iz drugog života, jer ste želeli da iskusite alkohol. Dakle, seme za pijenje alkohola je već u vašem uzročnom sloju tela. Kada je sredina pogodna, ovo seme će niknuti. Ovo seme je vasana (tendencija) i kad postoji vasana onda shvatite misao. Možda potisnete tu misao, ali to ne znači da je ona nestala. Dakle, u određenim situacijama misao postaje reč i možete reći: „Hoću pivo“. Tada vam neko donese pivo i to postaje akcija.
Zavisnosti se dešavaju kada ih podsvest preuzme: svesni um se uključi u radnju, a zatim je preuzme podsvest. Zatim ga reprodukuje kao vernog slugu. A onda kada ga reprodukujete tokom određenog vremenskog perioda, to postaje vaša navika, a zatim i deo vašeg karaktera. Kako izaći iz toga? Obrnite postupak! Izvadite ga iz podsvesti i uvedite u svoju potpunu svest. A kada ste s tim pićem ili cigaretom s punom pažnjom, svako piće osetite 100%, a onda ova navika polako, ali sigurno opada. To je jedini način. Život je jednostavan, zar ne?
P: Šta je sa uspešnim vezama?
M: Ne pokušavajte da orežete drvo. Ako dozvolite da osoba bude prirodna, biće prilično mirna. Prihvatite drugog sa njegovim plusevima i minusima, poput sebe. Većina ljudi koji podivljaju su potisnuti. U vezi ne možete nikoga vezati za sebe. Dozvolite jedni drugima da budete slobodni. Ne možete nikoga da kontrolišete. Nemamo čak kontrolu ni nad svojom decom. Ako pokušamo, napustiće nas.
Vidite, svi dolaze sa određenim spiskom za kupovinu, koji nije nužno vaš. Moramo to prihvatiti. I svi dolaze sa dovoljno potencijala da završe listu za kupovinu u ovom životu.
Često smo vrlo diktatorski u odnosima. Guru ili učitelj može biti diktatorski jer vam ponekad treba udarac da biste napustili zonu udobnosti. Ali, veza je uzajamno putovanje i naročito ako je svrha jasna, prijatnija je. Ali, ne uzimajte odredište poput prosvetljenja kao svrhu vaše veze, to ne funkcioniše. Prosvetljenje je nešto što vam se dešava kada je tlo spremno.
Naravno, postoje kursevi za „intenzivno prosvetljenje“, koji su dosta skupi, ali ne možemo da kupimo prosvetljenje u prodavnicama. U jednom momentu u svojoj prošlosti prisustvovao sam sesiji u Dubaiju gde je žena rekla grupi: „Mislim da sam malo prosvetljena“. Zaista mi se svidelo, svi su pljeskali rukama. Kako možeš biti malo prosvetljen? Ili ste prosvetljeni ili niste. Znate šta je Ošo rekao: „Da ili ne ili vau.“ Čak i na putu krija joge, siguran sam da ste pročitali Autobiografiju jednog jogija, podižete kundalini samo do nivoa trećeg oka tokom sadane, ostalo se događa automatski. Ne možete da odlučite da li ćete dobiti prosvetljenje u roku od nekoliko dana. Ne može se obećati. Dakle, ovo je stvarnost.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Milica Mišković
Lektorisala: Dejana Vojnović
