Autor: Predrag Dobrović
Nedavno me je firma poslala na službeni put u Sloveniju. Iako je Ljubljana bila cilj putovanja, nekako sam osećao da u stvari putujem u Svetu Anu.
Predrasude o Sloveniji dugo postoje u meni. U potpunosti bezrazložno. Na samom ulasku u tu lepu zemlju, u restorančiću pored auto-puta, predrasude su počele da se tope. Sav enterijer je mešavina svetlih materijala i drveta. Drvo širi osećaj topline, a svetle boje radost. Kako sam se obradovao kada sam video da nude i vegansku hranu. Osoblje restorana je veoma ljubazno. Na pitanje gde mogu da ostavim tanjire, iznenađenim i ozarenim licima su odgovorili da će oni to uraditi i iskreno mi zaželeli prijatan dan. Kao da je svetlost njihovih lica ušla u mene i osvetlila me. Zatim, priroda. Duž krivudavog auto-puta, gotovo svuda je šuma. Prelepa, visoka, bajkovita i gusta. Tek ponegde, gotovo stidljivo, pojave se mala seoca sa crkvicom na brdu. Nema fabrika, nema šoping centara. Samo isceljujuća majka priroda. Volim brda, planine i sve šarenilo lišća, trave i cveća. Tu se osećam slobodnim. A to Slovenija nudi u izobilju.
Posle obavljenog poslovnog dela, došao je konačno na red i put za Svetu Anu. Malo seoce u blizini Maribora. Mesto gde žive Devi, Mila i Jelena. Mesto gde se planira izgradnja Mohanđijevog ašrama. Krenuvši na put počeo sam da osećam mir i sreću u sebi. Osećaj ispunjenosti. Reči su izgubile smisao. Potreba za govorom je nestala. Uživanje u tišini. I unutrašnji osmeh se pojavio. To je Učitelj Mohanđi. Mir je bio prisutan svuda. U drveću, u vodi, u ljudima, u životinjama. Približavajući se seocetu dočekala su nas pitoma brda, slobodne krave, pašnjaci i kućice kao iz bajke. Zatreptalo je u meni: „Ipak stižem u Svetu Anu.“ Videću Devi. I, konačno, bez lutanja, posle još jedne krivine, pred nama se pojavila slatka nova žuto-zelena zgrada. Nasmejana Jelena otvara vrata, a Devi telefonom priča sa Mohanđijem. Mila se nešto kasnije vratila iz škole. Cvetao sam od sreće. Stan je bio okupan svetlošću. Delom od kasnog popodnevnog sunca, a ponajviše energijom tri anđeoska bića koja tu žive. Svaki susret sa Devi doživljavam kao izvor istinske radosti. Skromna, jednostavna i večito nasmejana Devi sa nežnošću i gracioznošću priča o životu u Sloveniji, o svojim iskustvima. Svaka njena rečenica ima dublji smisao. Njen osmeh leči. A njen zagrljaj je božanski blagoslov. Predivan satsang. Nezaboravno iskustvo. Milošću našeg Učitelja, Devi me je blagoslovila i sa Mai-Tri isceljivanjem. Tokom isceljivanja njen telefon je zazvonio. Mohanđi. Čuvši njegov glas suze su mi krenule.
Potom smo svi zajedno krenuli ka zemljištu na kom se planira izgradnja ašrama. Najlepši od najlepšeg cvrkuta ptica. Tako je zvučao Devin glas dok je vozila i govorila o čarobnoj šumi, divnim kućama i ljubavi prema srnama. Zemljište je božanstveno lepo. Sa velikog platoa zemlja se spušta ka prelepoj zelenoj dolini, a odatle i levo i desno zeleni proplanci. Kao da neko brine o njima. U jednoj šumici se čuje žubor potoka. Drugi šumarak je, kako kaže Devi, za svesno hodanje. Ponekad se mogu videti i srne kako slobodno trčkaraju. Svuda se oseti lakoća i svežina. Toliko je lepo da mi se ne odlazi odatle. U okolini ima puno vinograda. Svako zrno grožđa je čitavo i čisto, a nije prskano. Na moje detinje pitanje Devi: „Da li smo mi prijatelji?“, ona je odgovorila: „Samo um pravi razlike, mi smo jedno“, i zagrlila me. Bože dragi. Ponovo suze. Ali došlo je vreme za odlazak.
Bled je jedno od najlepših i najpoznatijih slovenačkih razglednica. Predivno jezero, puno života, okruženo brdima, a na sredini jezera ostrvce sa crkvom. Mesto je posebno. Kao da ne pripada ovom svetu. Božanska lepota izvire od svuda. Iz gracioznog labuda, iz tirkizno zelene vode, mirnog i visokog drveća, čak i iz kuća koje ne narušavaju ovu lepotu, već je dopunjuju. Šetnja obalom jezera je stapanje sa suncem, sa drvećem, vodom i životinjama. Stapanje sa mirom prirode. Bled ne umem da opišem, treba ga doživeti. Pored ove predivne kreacije majke Zemlje postoji i jedna ljudska: čuvena Bledska krempita. I nju treba doživeti.
I za kraj još nešto slatko. Zelena prestonica Evrope, Ljubljana. Za poslednji dan planirana je poseta ovom gradu. Međutim, prognozirana je kiša. A baš sam želeo da je vidim. Veče pred obilazak Ljubljane vremenska prognoza se promenila u sunčano. Hvala. U obilazak nas je povela Tatjana, turistički vodič. Govori slatkim istrijanskim naglaskom. Detinjstvo sam proveo u Puli, tako da me je njen glas odveo kući. Pružio mi osećaj pripadnosti ovom mestu. Ljubljana je postala još lepša. Stari deo grada je zatvoren za saobraćaj, sa puno strpljivih biciklista. Od trga Franca Prešerna i njegove Julije, kroz ulice pune malih prodavnica i restorančića, preko mostova, do gradske tvrđave žičarom, pa po mirnoj reci Ljubljanici i do botaničke bašte, vodio nas je put. Stare kuće odišu toplinom i čistotom. Domaćini su opušteni, ljubazni i nasmejani. U Sloveniji, po rečima našeg vodiča, nećemo naći ratnike i velike vojskovođe, ali zato hoćemo umetnike. Na mestima gde se može čuti muzika, uvek je ili klasična ili evergrin. Domaća ili strana, uvek srećna i nežna. Muzika koja otvara srca.
Smatrao sam da ću „samo“ posetiti Svetu Anu, a u stvari sam doživeo Sloveniju sa Učiteljem u srcu. Želeo sam ove godine da odem u Badrinat, ali me je Učitelj poslao na ritrit u Sloveniju. Tačno ono što mi je trebalo. Zaljubio sam se u Sloveniju. Danima posle Mai-Tri isceljivanja sam, kroz zahvalnost, prolazio kroz čišćenja. Reči ne mogu da dočaraju ono što srce oseti. Neizmerna i večna zahvalnost Učitelju na vođstvu u ovom životu.
Namaste,
Meda
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu, ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
