Autor: Suzana Vemić
Nakon ova četiri predivna i tako drugačija dana koja sam provela na ritritu na Borskom jezeru, pitam se kako početi. Teško mi je da opisujem duboka duhovna iskustva rečima, jer mi nekako sve zvuči previše patetično, a opet nedovoljno snažno kada se izgovori ili napiše. Imala sam i ranije divna iskustva tokom Mohanđijevih meditacija i satsanga kojima sam prisustvovala, ali ritrit je zaista poseban doživljaj. Dugo sam u svetu duhovnosti, a i zbog svog obrazovanja (psiholog sam po profesiji i radim kao psihoterapeut), znam kako nas um neprekidno zaluđuje raznoraznim, mogu slobodno da kažem đubretom, a pod tim podrazumevam gomilu misli, pitanja, pretpostavki i doživljaja kojima nas zatrpava. Ipak, tokom ritrita jasno sam doživela neverovatnu potrebu svog uma da mu se nešto dešava i to iskustvo je za mene bilo potpuno oslobađajuće. Ceo program me je potpuno izbacio iz zone komfora, ali pošto sam disciplinovana, nije mi to smetalo, čak mi je i prijalo da promenim životni ritam. Pričala sam minimalno, što mi je takođe prijalo, ali sve do svesnog hodanja, nisam shvatala da je i ta potreba za tišinom deo igre mog uma.
Tokom ritrita, prvi put sam bila u prilici da praktikujem svesno hodanje…u početku je i moj um bio zadovoljan… ali je ubrzo počeo da se buni… želeo je da gledamo jezero, da uživamo u prirodi… Nakon toga počeo je da me zatrpava potpuno blesavim mislima… na primer: ,,Koliko već ovako hodamo? Gde smo uopšte sada? Kad će večera? Hladno je…” Besomučno se trudio da privuče moju pažnju i uvuče me u svoje priče… Mislim da sam uspela da ga posmatram i ostanem u miru… Naravno, bio je uporan, ali i ja sam bila uporna… i ostajala sam mirna. Nisam se osvrnula ni jednom, niti sam pomerala pogled… posle nekog vremena osetila sam potpunu promenu u svojoj svesti… proširila sam se i postala jedno sa svakim svojim korakom… To je za mene bila prava sloboda, sloboda od mog ,,ludog, majmunskog” uma.
Još jedno vrlo moćno iskustvo mi se dogodilo kada smo radili šamansku vežbu, neposredno pred polazak. Nakon što smo je završili, Mohanđi nam je dao instrukciju da dišemo mirno i otpustimo sve emocije koje se pojave… vežba je bila namenjena pročišćenju. U početku nisam osećala ništa… bilo je to prijatno ,,ništa”, ali bez emocija. Onda sam čula kako se neki ljudi oko mene smeju, a mnogi su počeli i da kašlju… Pomislila sam kako možda taj smeh prikriva tugu. U tom trenutku sam postala svesna sopstvene tuge koju sam projektovala na druge… zagrebalo me je u grlu i pomislila sam da je to jecaj koji dugo nisam pustila iz sebe… naravno, tog trenutka sam počela da plačem, i to jecajući… istovremeno dok sam osećala duboki bol svoje duše za oslobođenjem i povratkom sebi… (dugo sam zanemarivala tu snažnu potrebu), mogla sam da posmatram taj bol i osećam radost… prepustila sam se osećanju tuge i jecajima… i oni su vrlo brzo nestali… Nisam se sama umirivala, već je do otpuštanja i smirenja došlo spontano, zahvaljujući Učitelju.
Tišina
Duboko
U mom srcu
Spava
Jedna duboka
Tišina.
Topla kao ruka
voljenog,
mirna i nepomična
poput jezerske vode
u kasnu jesen.
Neuznemirena.
Ista je u svim vremenima.
Svim životima.
Tišina ista
Kao ona koja raste
U Tebi.
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
