Satsang u Sarajevu, Bosna, 16. maj 2017.
P: Svi pričaju o Sai Babi, ali nema mnogo informacija o Nitjanandi.
M: Kao što smo rođeni u određeno vreme, na određenom mestu, iz nekog razloga, svi majstori su, takođe, rođeni na isti način. Oni imaju savršeni razlog zbog koga se rađaju u određenoj frekvenciji, na određeni vremenski period. Svi smo mi isti, tako da se majstori ne razlikuju od nas na taj način. Kad se prosvetlite, pa posle prosvetljenja, postoji stalni napor kako bi se rastvorila naša celovita struktura i postala okean. Tada obično nema razloga za povratkom i ponovnim rođenjem. Ne morate se vratiti.
Nitjanandu su pronašli u jednoj maloj ulici kao bebu. Niko nije znao ko su mu roditelji. Tu se nalazila jedna zmija koja je štitila bebu. Govorimo o Bagavan Nitjanandi koji je napustio svoje telo 1961. Postoji još jedan Nitjananda – Paramahansa Nitjananda – koji je još u telu.
Brigu o njemu vodila je jedna porodica, a on je već od svog detinjstva izvodio mnoga čuda. Mogu nešto reći o nekim njegovim čuda.
… I Ganga bi trebalo da protiče ovde!
Putovao je ka severu sve dok nije stigao u Bombaj. Na tom putu, bio je smešten u mestu zvanom Kanangad. Tamo je meditirao. Kako u tom delu nije bilo vode, rekao je: “Zašto Ganga teče samo na severu? Ganga bi trebalo da protiče ovuda!” Voda je momentalno počela da teče. Voda se još uvek tamo nalazi čak i danas.
… II Sustizanje autobusa
Jednog dana, stajao je na autobuskoj stanici. Hteo je negde da ide. Nikada nije nosio nikakvu odeću. Nosio je samo donji veš, i to je bilo sve. Autobus je dolazio i on mu je mahao da stane. Vozač autobusa ga je pogledao i pomislio: “Ovaj čovek ne nosi nikakvu odeću.” I odlučio je da se ne zaustavi. Kada je autobus stigao na sledeću stanicu, vozač je video da Nitjananda tamo opet stoji. Onda je autobus stigao do treće stanice i vozač je ponovo video Nitjanandu kako stoji. Konačno, vozač je stao i Nitjananda je ušao u autobus.
… III Dodir čuda
Još jedna priča. Opet je stajao na autobuskoj stanici. Video je jednu ženi kako šeta. Otišao je ispred i uhvatio je za grudi. Ljudi su bili ljuti. Jurili su ga. On je vikao: “Izlečena je! Izlečena je!” Niko nije razumeo šta je govorio. Onda su upitali tu ženu: “Šta nije bilo u redu?” Rekla je da je imala rak na obe dojke. Kad ju je Nitjananda uhvatio za grudi, rak je bio izlečen.
… IV Vozne karte
Jednom je putovao vozom i nije kupio kartu. Kontrolor je došao i upitao ga: “Gde ti je karta?”
Nitjananda je rekao: “Koja karta?”
Kontrolor je rekao: “Ako hoćeš da putuješ ovim vozom, moraš da imaš kartu. Je l‘ možeš da mi pokažeš kartu?”
Kontrolor je Nitjanandi pokazao kartu i rekao: “Ovako bi trebalo izgleda.”
Izvadio je jednu kartu iz svog donjeg veša i dao je kontroloru.
Kontrolor ga je upitao: “Znači ideš od ove do ove stanice?”
“Ne, hoću da idem dalje.” Rekao je i uzeo drugu.
Na kraju je kontroloru dao sve karte, ukupno oko pedeset karata, tačno od mesta polaska voza do njegove konačne destinacije. Kontrolor je bio zaista iznenađen: “Kako ovaj čovek može da proizvodi sve ove karte, a nosi samo donji veš? Ne postoji način na koji je mogao sakriti karte. Sve karte su bile sa datumom za taj dan, a ne skupljene stare karte od pre!”
… V Ćup zlata
Uvek postoji grupa ljudi koja loše govori o nekom majstoru. Ista stvar se desila i Nitjanandi. Neki ljudi su otišli kod nadležnih u poresku službu. Ljudi koji skupljaju porez su pitali: “Ovaj čovek finansira škole i toliko institucija, a nema nikakvih prihoda. Kako dolazi do tog novca!?” Oni su odgovorili: “Verovatno se bavi nečim ilegalnim. Možda štampa novac ili je agent za pranje nezakonito stečenog novca.” Tada su poreznici otišli kod Nitjanande i pitali ga: “Koji su tvoji izvori prihoda? Pokaži nam odakle si dobio taj novac.”
Nitjananda je upitao: “Ko ste vi?”
Odgovorili su: “Mi smo iz vlade. Mi smo poreznici. Hoćemo da znamo odakle ti novac.”
Onda je rekao: “Uzeo sam ga iz onog jezerceta,” pokazujući prstom ka vodenom bazenu, “Kad god mi je potreban novac, uzmem ga odatle.”
“Je l‘ se ti to igraš s nama? Je l’ se ti to šališ? Možemo te uhapsiti. Mi smo moćni.”
Nitjananda je rekao: “Ne šalim se. Pokazaću vam. Pođite sa mnom.”
Odveo ih je do jezerceta. Uskočio je u vodu i izvadio ćup zlata. Rekao je: “Kad god mi treba novac, odem dole, uzmem komad zlata i to je ono što koristim.”
Nisu mogli ništa da urade.
… VI Pravi majstor stvara još majstora
Pravi majstor stvara još majstora. On je bio pravi majstor i većina njegovih učenika su postali veoma moćni majstori. Ovo je znak istinskog majstora. To nije onaj koji dobro podučava. Svako može dobro podučavati. Međutim, ako možete da stvorite još majstora, vi ste pravi majstor.
Nitjananda je lutajući konačno stigao u Ganešpuri. Obično je tamo sedeo, a završio je tako što je ostao tamo do kraja svog života. Mnogo ljudi je dolazilo da ga vidi i bojali su se da budu blizu njega, jer bi ih ponekad udario ili izgrdio. Uglavnom je grdio ljude. Kad bi ih izgrdio, velike karmičke blokade su bile uklonjene. Uvek bi pričao nešto sa samim sobom. Mnogi su verovatno mislili da je lud.
Pred kraj svog života želeo je da ide na jug, odakle je i došao. Tada su ljudi iz Ganešpurija rekli: “Guruđi, ovde ste živeli čitav svoj život. Voleli bismo da ovde ostavite vaše telo kako bismo se mogli brinuti o njemu.” Tako da je ostavio svoje telo tamo. Ganešpuri je jedno neverovatno i veoma moćno mesto.
… VII Način na koji je funkcionisao bilo je teško razumeti i zabeležiti
Ima mnogo, mnogo priča o Nitjanandi, ali stvar je u tome da je teško razumeti način na koji funkcionisao. Bio je toliko moćan majstor. Kad je majstor veoma moćan i kada su njegovi nivoi funkcionisanja multidimenzionalni, to je teško zabeležiti. Ako postoji obrazac, možemo ih zapisati. Npr. ako je bio na jednom mestu, radio određene stvari na određeni način i dešavala su se čuda, ovo može biti dokumentovano. Međutim, ako majstor radi na mnogo većoj platformi, kroz mnogo ljudi, poboljšavajući standarde života, to je teško dokumentovati.
Mnogi ljudi ne govore istinu. Pričaju samo nešto loše. Koliko ljudi kaže da je došlo do neverovatne transformacije u njihovom životu? Veoma malo. Većina ljudi kaže: “O, bio sam kod njega. Nije mi to dao. Znači nije dobar.” Ovo često možete čuti. Čak i danas, ako pogledate šta ljudi pričaju – vole da pričaju negativno. Koliko ljudi priča pozitivno? Ovo je bio slučaj i sa Nitjanandom. Većina ljudi ga nije čak ni razumela i zato dokumentacija nije bila savršena. Zato ne znamo mnogo priča o njemu. Ovo su priče koje su ljudi jedni drugima prenosili. Nisu ih zapisivali, već su na kraju bile zapisane posle nekoliko generacija.
Mogu pričati o svom iskustvu ako vam već nije dosadno 🙂
MOJA ISKUSTVA SA NITJANANDOM
Moje prvo iskustvo sa Nitjanandom – Vođen nevidljivom rukom
Ništa nisam znao o Nitjanandi, kao i većina ljudi. Jedan dan sam pisao blog i bez ikakvog razloga, pao mi je na pamet njegov lik. Naravno da postoji razlog, ali u to vreme nije bilo očiglednog razloga. Njegov lik mi je pao na pamet i jednostavno sam stavio njegovu sliku i napisao: “Zemlja je postala bolja, jer je on njome hodao.” Nisam znao zašto sam to napisao. Nisam imao određenu ideju ili plan, ali za nekoliko meseci, stigao sam u Ganešpuri. Moj prvobitni plan bio je da prvo idem na samadi (*samadhi = grob) Babe Muktanande (njegovog učenika koji ga je dostigao), a onda da odem na samadi Nitjanande. Međutim, auto me je odvezao direktno na samadi Nitjanande, jer vozač nije znao put. Auto se zaustavio tačno na mestu gde je čuvano telo Nitjanande. Dozvolili su mi da uđem unutra gde samo sveštenici mogu da ulaze, iako nikome nije dozvoljen ulaz. Šta više, ti ljudi me nisu poznavali. Ali su rekli: “Možeš ući.” I ušao sam. Dodirnuo sam idola gde je čuvano njegovo telo. To je bilo neverovatno iskustvo za mene.
Moje drugo iskustvo sa Nitjanandom
Susret sa Nirmalanandom, Nitjanandinim učenikom
Na jugu se nalazi hram koji se zove Mukambika. Malo više na planini gde je Adi Šankara radio tapas (ispaštao), Boginja se pojavila. Rekla je: “Šta mogu da učinim za tebe?”
Adi Šankara je rekao: “Voleo bih da pođeš sa mnom kod mene, kako bih mogao da napravim hram za tebe.”
Boginja je odgovorila: “U redu, idi. Poći ću s tobom. Ali, ako budeš imao i jednu sumnju u svom umu, zaustaviću se na tom mestu i neću nastaviti dalje.” Ovo znači da treba toliko verovati svom umu da ne bi trebalo sumnjati. Ako jednom posumnjate, gotovo je. Milost odlazi.
Adi Šankara je hodao, a Boginja je išla iza njega. Nosila je nožni lančić sa zvončićima, koja su koja zveckala. Pošto se čuo zvuk, Adi Šankara je znao da ona ide za njim. Posle nekog vremena, zvuk je prestao. Boginja ga je testirala. Pridržala se za nožni lančić, prigušivši zvuk.
Adi Šankara je još neko vreme hodao, a onda je nastupila sumnja: “Da li ona uopšte ide iza mene?” Okrenuo se i pogledao.
Boginja je rekla: “Sumnja je došla u tvoj um. Milost je otišla. Gotovo je. Ja ostajem upravo ovde.”
Upravo na tom mestu je podignut Mukambika hram. Ovaj hram je bio raj za mnoge, mnoge majstore. Većina majstora, uključujući i Satja Sai Babu, odsedala je na tom mestu: Satja Sai Baba, Bagavan Nitjananda, Avaduta Nadananda, itd. Svi ovo majstori su neko vreme proveli tamo, ili su nešto odatle dobili. Takođe, na brdu se nalazi koplje Boginje. Izgleda da je tamo Boginja ubila demona, pa je zabijeno veliko koplje koje izviruje ka nebu. Metal je testiran u naučnim laboratorijama i nisu mogli da otkriju koja vrsta metala je u pitanju. Taj metal nije sa zemlje. Koplje se i dalje tamo nalazi, a takođe i nekoliko hramova.
Dakle, posetio sam ta mesta, a onda sam čuo da je tu odseo jedan Nitjanandin učenik. Njegovo ime je Svami Nirmalananda. I on je napustio svoje telo. Da li znate kako sam došao do te osobe? Ovako se to desilo. Bio sam u poseti Mukambika hrama. Kad sam izašao napolje, nekoliko ljudi je stajalo i prosilo za hranu i novac. Ugledao sam jednog čoveka koji je nosio lepu majicu. Izgledao je čisto, okupano. Ali i on je prosio. Upitao sam ga: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: “Jesam.” Rekao sam:” Pođi sa mnom.” Išao sam na doručak i poveo sam i njega. Rekao sam mu: “Jedi šta god hoćeš. Ja ću platiti račun.” Seo je za sto, poručio samo jedno jelo, pojeo ga, onda mi je prišao i rekao: “Dobro sam.” Onda sam rekao: “Idi, ja ću platiti.” Postavio sam mu jedno pitanje: “A ručak? Hoćeš da poneseš nešto hrane za ručak? Mogu ti dati.” Odgovorio je: “Ne. Neko će mi dati ručak.” Ovo znači da je bio pravi svetac. Nije brinuo za budućnost. Živeo je samo u sadašnjosti. Bio je zadovoljan što je dobio hranu. Da nije dobio hranu, postio bi. To znači da je zaista postao svetac. Uopšte nije brinuo za budućnost. Ništa nije hteo za ručak, za sledeći obrok. Bio sam veoma zaintrigiran što sam ga video, a on je ubrzo posle toga otišao.
Sledećeg dana desila se ista stvar. Izlazio sam iz hrama, ovaj čovek je tamo stajao. Postavio sam mu isto pitanje, pre nego što je on mene pitao, pitao sam ja njega: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: ”Jesam.” Rekao sam: “Pođi sa mnom.” Ista stvar se ponovila.
Tog dana sam planirao da odem do reke da se okupam. Morate da idete oko kilometer dalje naniže da biste stigli do rečnog toka. Hteo sam tamo da se okupam, pa sam išao u tom pravcu. Iznenada, ugledao sam putokaz za hram. Ne znam zašto, ali sam osetio da treba tamo da skrenem. Sa mnom je bilo još nekoliko ljudi. Jedan od njih je fotografisao. Išli smo tim putem, a kad smo stigli do hrama, tu se nalazila mala platforma. Onaj čovek koji je sa mnom doručkovao je tamo ležao. Pogledao me je. Bio je veoma uzbuđen što me vidi i rekao je: “O, došao si ovde. Uđi u hram.” Onda je rekao: “Svami Nirmalananda, cvet Bagavan Nitjanande, je sada tamo, ali on ne vidi ljude. Isti je kao Nitjananda. Njegovo lice je ljutito. Nikad ne znaš da li voli što ulaziš ili ne.”
Jedna osoba je fotografisala, a kad je kasnije pregledala fotografije, ovaj čovek (koji je išao na doručak) nije bio ni na jednoj fotografiji. Nije bilo ni jedne slike sa ovim čovekom. Ko je on bio, niko ne zna. Njegov posao je bio da me dovede tamo. Posle toga, iako sam ostao još tri dana, više ga nikada nisam video. Samo ona dva dana za vreme doručka i treći put ovde. Onda je nestao. Nigde ga nije bilo, čak ni na fotografiji. Onda smo ušli u hram, koji je bio pun slika Nitjanande. Pomolili smo se, a ja sam pitao sveštenika: “Možemo li upoznati Nirmalanandu?” Odgovorio je: “Molim vas, sačekajte da proverim.” Rekao sam: “Samo mu recite da je Mohanđi došao.” Ako može da vidi ko sam zaista, pozvaće me. Inače, ako ne zaslužujem, ne treba da ga upoznam. Pozvao je nas troje. Tada je već bio veoma star i nije se osećao dobro. Njegova noga je bila natečena i imao je užasne bolove. Pitao me je: “Šta želiš od mene?” Rekao sam: “Ništa, samo tvoje blagoslove.”
Onda je rekao nekoliko stvari o Nitjanandi. Nitjananda mu je rekao: “Ostao sam tri godine u Mukambiki, ti ostani trideset.” Pre nego što je Nitjananda napustio svoje telo, poslao je Nirmalanandu na ovo mesto, gde je on ubrzo i otišao. Nirmalananda je ovde boravio poslednjih trideset godina. Kad je Nitjananda rekao: “Idu u Mukambiku.” Nije otišao. Nije želeo da napusti svog gurua. Želeo je da bude u njegovoj blizini.
Nitjananda ga je pitao: “Zašto stojiš tu?”
Nirmalananda je odgovorio: “ Ne želim da idem.”
Nitjananada je rekao: “Gubi se odavde!”
Nirmalananda je rekao: “Kako mogu otići bez tebe?”
Nitjananda je bio prekriven ćebetom. Dao mu je to ćebe i rekao: “Ovo sam ja, uzmi ga. Idi!”
Sve do sada, on na tom ćebetu meditira. Kad smo tamo otišli, na tom ćebetu je sedeo.
Ovo je moje drugo iskustvo sa Nitjanandom.
Tako da verujem da me je Nitjananda doveo do tog hrama da bih upoznao Nirmalanandu.
Moje treće iskustvo sa Nitjanandom
Moje treće iskustvo sa Nitjanandom bilo je interesantnije. Nitjananda je, u svoje vreme, stvorio mnoge majstore. Koga god bi dotakao, postao bi majstor. Iskreno verujem da šta god da sam ja danas, On ima veliku ulogu u svemu tome. Nitjananda je imao jednog učenika koji se zvao Rakadi Baba. Rakadi znači da je imao običaj da nosi samo pepeo na svom telu. Rakadi Baba je imao veoma, veoma moćnog učenika Purnanandu koji ga je dostigao. Nikada nisam čuo ni za Rakadi Babu ni za Purnanandu. 2014 godine neki ljudi i ja posetili smo jedno moćno mesto Gospoda Datatreje. Jedan svetac je želeo da me vidi. Svetac nije govorio engleski. Meni je bilo veoma teško da komuniciram s njim, jer nisam govorio njegov jezik. Ali, on je rekao: “ Želim da upoznam Mohanđija: “Došao je na to mesto gde smo mi bili. Njegova loza je Bagavan Nitjananda, Rakadi Baba, Purnananda, Sadananda, onda onaj čovek koga sam upoznao, Tjagananda. Purnananda je napustio svoje telo 16. aprila 2000. Pre nego što je napustio telo, skinuo je malu koju je nosio (*mala = brojanica), dao je Tjaganandi i rekao: “Jednog dana, Mohanđi će doći. Daj mu je.“
Četrnaest godina kasnije, dobio sam je. Telo je napustio 6. aprila 2000, a 24. decembra 2014. upoznao sam Tjaganandu i on mi je dao malu. Tjagananda je pitao Purnanandu: “Kako ću prepoznati Mohanđija?” Rekao je: “Pogledaj u njegovo treće oko. Moći ćeš da vidiš sunčev sjaj.” Kad sam ušao u sobu gde je sedeo, pogledao me je i ućutao. Potekle su mu suze, neko vreme nije mogao da govori. Dok sam tamo sedeo, Purnananda mu je rekao: “Prenesi sve svoje moći na Mohanđija. Predstoji mu veliki posao koji treba da uradi u svetu.” Upitao me je: “Mogu li ih preneti na tebe?” Kleknuo sam. Preneo mi je svoje moći, dao mi malu i odeću, i onda smo otišli. Purnananda je nosio istu malu dugo vremena, bila je kao atomska bomba, toliko je bila moćna.
Ovo je jedan deo priče. Postoje mnoga čuda vezana za ovo, ali govorim o lozi. Loza Bagavan Nitjanande je došla kroz Tjaganandu do mene.
Moje četvrto iskustvo sa Nitjanandom
Onda sam 2015. upoznao Avadutu Nadanandu. Mislim da su neki do vas pročitali knjigu “Autobiografija jednog Avadhute”. Bio sam u Benaresu, takođe poznatom kao Varanasi. Porodica koja me je poznavala, pozvala me je na doručak. Kad sam otišao na doručak, dali su mi knjigu koju je napisao Nadananda. Tako sam saznao za njega. Kad sam pogledao u sliku, video sam mnogo energije na licu, veoma moćno. Pitao sam ih: “Ko je ovaj čovek?” Čovek koji mi je dao knjigu je odgovorio: “On je veoma moćan majstor koji je još uvek u telu.” Rekao sam: “Želim da ga upoznam.” On je rekao: “Ne znam gde je, ali ga možeš upoznati.” I dao mi je njegov broj.
Nadananda se nikada ne javlja na pozive. Zvao sam ga mnogo puta, ali nisam mogao da dođem do njega. Onda sam pomislio: “Dobro, neću ga upoznati, to je to.” Potom sam putovao po inostranstvu i držao programe u različitim delovima sveta. Kad sam se vratio, našao sam Nadadinu knjigu na svom krevetu! Obično bi bila na nekoj od polica. Ali, bila je na mom krevetu. Onda sam pomislio: “Pošto se ova knjiga nalazi na mom krevetu, znači da treba nešto da uradim.” Ponovo sam pozvao broj. Ali opet se nije javljao. Pa sam rekao: “U redu, pusti to.” I knjigu sam vratio na policu.
U decembru sam u Širdiju imao snimanje za film u kome sam glumio. Nadananda je bio osam sati od Širdija. Odlučio sam da ga upoznam. Devi, Mila, ja i nekoliko ljudi otišli smo da ga upoznamo. Već smo ga obavestili da dolazimo i on nam je rezervisao sobu. Soba je bila pored skladišta za žitarice i to mesto je bilo puno pacova. Krevet se nalazio na podu. Morali ste da pitate pacove: “Mogu li malo da spavam?” 🙂 Ali mi ništa nismo osetili. Došli smo da upoznamo velikog majstora i svi smo bili srećni što spavamo sa pacovima. Nadao sam se da nema zmija, jer kad su tu pacovi, zmije su u iskušenju da dođu da vide šta oni rade. 🙂
Kad sam po prvi put upoznao Nadanandu, pitao me je: “Zašto si došao? Šta ti treba od mene?” Nikada nisam išao kod majstora da bih nešto dobio. Jednostavno bih odlazio prazan, pa šta bude da bude. Ako idemo sa očekivanjima, vraćamo se razočarani. Tako da ni kod jednog majstora nisam otišao zbog nečega ili očekujući nešto. Jednostavno odem, pa šta bude bude. Kasnije mi je Nadananda rekao: “Tvoj posao je bio da dođeš, naš posao je da te ispunimo.” Na ovaj način funkcioniše tradicija. Ako osoba dođe, nikad se neće vratiti praznih ruku. Koliko god je moguće, majstor će je ispuniti. Kad sam rekao da mi ništa ne treba, on je odgovorio: “Majka će mi reći zašto si ovde. Niko ne dolazi da me vidi bez razloga.”
Sledeći dan smo svi bili tu, a on je iznenada došao i rekao: “Želim da odam počast Mohanđiju.” Potom mi je dao šal i Šri Jantru (svetu geometriju koja prikazuje Božansku Majku), nazvao sam ga Guruđi. Rekao sam: “Guruđi, ne trebaju mi nikakva odlikovanja. Dobro sam. Ne očekujem da mi niko odaje počast. Dobro mi je.” Rekao je: “Ne, ne. Ovo je instrukcija.” Kasnije je o tome pisao. Napisao je kako sam mu se svideo kad sam došao zato što sam bio prazan i ništa nisam tražio. Drugo, dok je sedeo sam, Babađi mu je rekao: “Poslali smo ti Mohanđija. Pobrini se za njega.” Onda sam saznao za lozu: Bagavan Nitjananda, njegova učenica Maa Taramaje, zatim Avaduta Nadananda. Dakle, loza se ponovo vratila.
Manje više, desila se slična stvar. Nadananda je preneo svoj duhovni bankovni bilans na mene, kao i Tjagananda. Vidite, reka je ponovo počela od Nitjanande.
Moje peto iskustvo sa Nitjanandom
Još jedan kanal je došao. Radi se o majstoru koji nije u telu. Nadananda je u svom telu. Ovaj Svami je živeo u hramu blizu mesta gde je živeo Nitjananda u Ganešpuriu. Verovatno je ovo ono mesto gde je Nitjananda došao pre nego što je otišao do mesta gde je kasnije boravio u Ganešpuriu. Ovaj čovek je bio pogrbljen. Neki od vas su možda videli njegovu sliku. Zvao se Vasudevan Svami. Odavao je poštu Nitjanandinim padukama (*paduka = stara indijska obuća)
Jedne noći, ljudi su ga gađali kamenjem. Nijedan kamen ga nije pogodio. Kad sam sledeći put otišao kod njega, pitao sam ga: “Svami, jesi li video ko je bacao kamenje? Jesi li se žalio policiji?” Odgovorio je: “Ne, ne, ne. Ne treba da gledamo u one koji bacaju kamenje, jer ćemo osećati bes prema njima i naš ume će se zaprljati. Ne treba da se prljamo. Ne treba da gledamo ko baca kamenje. I ne treba da kažemo policiji, jer će se njihova karma za njih pobrinuti. Zašto bismo brinuli?
Od tada je i on napustio svoje telo.
Poslednji put kad sam ga sreo, rekao mi je dve stvari. Prvo: “Mohanđi, uvek ću te se sećati. Svaki dan mislim na tebe.” Drugo: “Bagavan Nitjananda živi s tobom.” Ove dve stvari koje je rekao, bile su manje više njegove poslednje reči upućene meni.
Zaključak
Dakle, ova loza je došla do mene na različite načine, kroz različite majstore. A zašto ne znamo mnogo o Bagavan Nitjanandi? Posebno kad je pravio dijamante od kamenja, tj. kad je od normalnih ljudi stvarao majstore. Ovo je veoma teško videti, veoma teško razumeti i veoma teško objasniti.
Sai Baba je uradio istu stvar. Stvorio je razne majstore. Svaki pravi majstor je stvorio još majstora. Mislim da bi to bilo to o Nitjanandi.
Transkribovala: Biljana Vozarević
Prevela: Staša Mišić
Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender
Originalni tekst možete pročitati ovde.
