Napisala Biljana Vozarević (Srbija)
- Dan
Ritrit je počeo tako što je Mohanđi naglasio, kao i uvek, da usredsredimo pažnju na osećaj. Osećaj je najbitniji tokom ritrita, ne prizor, miris, igre uma. Osećaj ima pravi efekat. Gospodin Sanđai je danas pitao Mohanđija:“Kada ćeš da promeniš brzinu?“ A on se nasmejao se i odgovorio: „Kada ljudi izađu iz vode“ i nastavio: Većina ljudi odlazi od kuće da bi se opustila. Donosimo odluku pre nego što odemo: idem da uživam. Onda to postaje pritisak u glavi. To je pritisak za zadovoljstvom i čini te umornim. Hajde da ne osećamo pritisak ni za čim.“ Kada je procenio energiju i duhovne potrebe grupe kroz svoje treće oko, dodao je plan podešen za datu grupu koji ćemo slediti, intenzitet koji će grupi najviše odgovarati, i moguće fizičke i psihičke efekte čišćenja.
Dakle odlučila sam da budem orijentisana na osećaj bez opterećivanja uzdizanjem ili bilo kakvim drugim iskustvom. Samo sam nameravala da ostanem povezana što dublje i budem u svom srcu.
- Dan
Drugog dana je bio pun program. Inicijanti u Kriju svesti uključujući i mene, imali smo svoju jutarnju praksu u vreme Brahma Muhurta (tačnije u 4.30h). Zatim je cela grupa imala dvosatnu ili dvoiposatnu sesiju joge sa gospodinom Sanđaijem.
Prvi dan joge počeo je laganim vežbama i položajima tako da se cela grupa lagano navikavala na njih. Jednostavne za shvatanje i praktikovanje, sve po Himalajskoj Tradicionalnoj Školi Joge – uključujući čak i simulaciju laganog trčanja da bi se podstakla cirkulacija, zaokružene srećno gromoglasnim, nesuzdržanim, burnim smehom. Kasnije sam osećala dubinu poniranja u sebe i nivo tišine iznutra kao. Eho ovog smeha pomogao mi je da se smejem i plačem slobodnije i glasnije, sa prodornijim efektom na ceo moj sistem.
Posle joge slušali smo osvežavajući, ispunjavajući, duši obraćajući govor u vidu pitanja i odgovora koji je raspršavao svaku zbrku uma. Odgovorio je na pitanja učesnika sa krajnjom jasnoćom. Čim su učesnici sreli Mohanđija počelo je čišćenje. Nastavilo se sa meditacijom Moć čistote koja je usledila i koja je ostavila ljude bez teksta od preplavljujućeg osećaja u srcima koja su se proširila.
Uživala sam i u nezaboravnim popodnevnim časovima napredne Joge sa gospodinom Sanđaijem. Prošlo bi taman četiri sata od ručka do ovih sesija tako da smo se mogli protezati kako treba.
U sumrak smo išli na Svesno hodanje duž plaže, uz zalazak sunca koji je jako povoljno doba za Svesno hodanje.
3. i 4. Dan
su pravi dani čišćenja sa energijom koja je ravnomerno rasla. Neki ljudi su se osećali pospano od više energije tokom meditacije na plućima nakon naizgled iscrpljujućeg disanja. Neki su osetili prazninu ili levitaciju. Neki su osetili sinhronizovanost glave i srca. Neki su osećali veliku tugu ili ljubomoru jer ove negativnosti su čučale u njima i izlazile naveliko, počelo je oslobađanje od njih i unutrašnji konflikt iz uma npr. „Svako se oseća bolje od mene.“
- Dana
Jutarnja joga je malo pomerila naše granice, na 24 pozdrava suncu po Himalajskoj Školi tradicionalne Joge – HSTY, nove asane za protezanje, snagu i izdržljivst. Radili smo umerenom brzinom, 45 sekundi po ciklusu, što je za nekolicinu bilo izazov, ali uz vođstvo gospodina Sanđaija svi su to uspeli. Pokazao nam je i kako to izgleda uraditi jedan ciklus i za 24 sekunde! Opšte govoreći, iskustvo joge pri izlasku sunca je bilo čista radost i blaženstvo. Zahvalna sam Mohanđiju što je doveo tako velikog jogina, gospodina Sanđaija u Hrvatsku i sudbini koja i mene ovde dovela.
Nakon jutarnje joge, ispunjeni energijom i počevši dan sveži nakon što smo zavirili u obilje ljubavi u sebi, nastavili smo sa meditacijom 360 tepeni. Srca su se otvarala praćena suzama koje su se kotrljale niz lica.
Ispevavanje mantri koje je usledilo imalo je dalje još veći efekat čišćenja. Slušali smo i svetu muziku sa vibracijama koje su direktno dirale u dušu i još više otvaralo srca.
Ljudi su se osećali kao da su na roler-kosteru, a neki su tvrdili i da su se ponovo rodili. Kasnije, povrh svega, Mohanđi je održao satsang tokom kog je ispričao predivnu priču o jednom lekaru koji je bio iskreni tragalac i koji je tražio Učitelja. Prolazio je kroz mnoge čudesne događaje pri čemu je njegovo uverenje bilo strogo testirano. Na kraju, sudbina ga je dovela Mohanđiju i on je na kraju iniciran u Kriju Svesti onako kako je njegova duša već dugo bila želela.
- Dan
Puštanje zadržaja se nastavlja… Tokom satsanga Mohanđi je podsetio da je svaki trenutak ispunjenje onoga što smo isplanirali pre rođenja.
Čak i ako neka situacija izgleda ista, ona nikada to nije pošto je drugi dan, trenutak, ličnost koja ga proživljava zato što umiremo svake večeri i rađamo se iznova svakog jutra. Ono što nas čini negativnim su negativni obrasci – i upravo to je ono na čemu smo radili tokom ritrita. Kada se prošlost otpusti, život je nov, postoji promena na putu sudbine, mi smo sveži. Potrebno je okruženje kao što je ovo, Učitelj kome verujete, da bi se stvorila energija i viracija kao što je ova.
Suptilan i Sveznajući
Sve vreme On je znao šta se dešavalo sa svakim od nas na nezamislivo suptilnom nivou. 6. dana, počeo je da nam se obraća odlučno i direktno, bez prethodnog postavljanja pitanja. Objasnio je o gluposti suicidnih ideja i mučnim posledicama koje ova destruktivna težnja ima na putovanje duše. Zašto je govorio baš o toj temi? Ukazao nam je na to da je prethodnog dana između ostalog kod nekolicine video kako otpuštaju suicidne tendencije, krivicu zbog abortusa, prezaštićavanje i posesivnost ili preveliku zavisnost. Sav ovaj teret je izlazio iz ljudi i on se za to pobrinuo. Na površini bilo je ispevavanje mantri, ples, vikanje, plakanje, smejanje, ridanje, ječanje, urlanje, itd. Kako je to mogao znati tako precizno i štaviše, kako se sa tim svim uspeo nositi?
Dok se penjao na terasu na satsang, obratio se jednoj gospođi na ulazu koju od ranog jutra do tada nije bio video: “Je li cigareta bila dobra?” Ona nije čak ni držala cigaretu u ruci. Pušenje nije bilo dozvoljeno, pošto je trebalo da prođemo detoksikaciju a ne intokikaciju! Činjenica da On nije bio fizički prisutan ga nije sprečila da zna za skrivenog pušača.
Pošto sam prevodila tokom konsultacija jedan-na-jedan, nakon što sam sa završila, pitao me je: “Danas nisi išla na plivanje?” “Nisam.” Rekla sam. “Dremnula sam.” Znao je čak i to.
Suština ljubavi
Na putu kući, razmišljam koliko je održavanje ljubavi u duši važno, taj naboj isijavanja ljubavi, neusmeren ni na koga posebno već koji ostaje nevidljiva nit koja nas sve povezuje izvan opažajnog postojanja.
Taksista koji me je vraćao kući ispričao mi je o strašnom i svirepom ubistvu koje se desilo u obližnjem gradu, kako je petoro ljudi ubio a dvadeset ranio. Zbog tog incidenta objavljeno je dvanaest dana žalosti u zemlji. Zaista vest je čini se idealna da raspoloženje potone a duh klone kakav je ovo svet postao. Počeo je da optužuje, žali, ljuti se, očajava, osuđuje. Rekla sam mu da treba da oprostimo tom čoveku da bismo održali svoje srce čistim, jedino da se nadamo da će završiti u zatvoru kako ne bi povređivao druge samo zato što ne zna da voli i što ne zna da izlazi na kraj sa frustracijom. Jedno je sunce i ono sve obasjava, čak i ubice, ne treba da trujemo svoje srce ozlojeđenošću i osuđivanjem niti da omrznemo čak i najgoreg kriminalca.
Guru Bhakti
Snaga isijavanja ljubavi iznutra je bitna za nas same. Ako je usmeren na Učitelja, to je mač sa dve oštrice jer može da se svede na ljudski vid ljubavi, na privrženost čoveku te da čezne za ličnom fizičkom zajednicom, blizinom, jedinstvom u prostoru i vremenu, a taj trenutak neće nikada doći. Ako on i dođe, neće potrajati. Zato što ništa zemaljsko ne opstaje pa ni veza odnosno privrženost fizičkoj formi, otelotvorenju Učitelja.
Iako je usmerena na Učitelja, on od toga nema ništa niti mu je potrebno, ali roditeljski pospešuje taj osećaj u učeniku kako bi učenik rastao. Jer kad osoba jača u ljubavi i u njoj postane stabilan, onda mu je sve ostalo manje važno. Najvažnija postaje ljubav iznutra. Prvi smo mi ti koji tu ljubav osetimo i naša okolina je ta koja prva tu ljubav vidi i oseća. A naravno, oseća je i Učitelj, samo njemu je cilj da prvo mi sijamo i zračimo, te da tako budemo svetlost svojoj okolini. Cilj mu je da volimo sebe i grlimo sebe sasvim i da tu ljubav prelivamo na svoje sugrađane. Da ljubimo svaki događaj kao ono što je dar od Boga i da širimo duhovnu kulturu oko sebe. Kako? Ne pridikovanjem nego ličnim primerom. Ne omrznućem sveta i otuđivanjem od njega nego oslobođenjem od sveta unutar njega samog – oslobođeni vezivanja za svetovno, oslobođeni sputanosti, ograničenih uverenja, samonametnutih stega, okova koje ste nesvesno nosili. Cilj mu je da prepoznamo razliku između čisto svetovnog i čisto duhovnog, između prolaznog i neprolaznog, privremenog i trajnog, smrtnog i besmrtnog, dualnog i jedinstvenog, čulnog i natčulnog, grubog i suptilnog. Te da prihvatimo pravila civilizovanog ponašanja, npr. „Rođen da plaćam“ kao što je pisalo na jednoj majici.
Posle ritrita – Živeti Njegovo učenje
Kada se ritrit završio, na osobe oko sebe gledam kao da su mi dugogodišnji, verni, odani prijatelji. Kao da se znamo po dobru bar sto godina te prilazim svakome sa dečjim poverenjem i nevinom otvorenošću. Otvorenija sam, slobodnija, iako sam introvertna, mnogo sam smelija i prodornija. Kažu „izgledaš kao devojčica“ a tako se i osećam. Osećam se punom dečje, poskakujuće razigranosti, punom poleta za nova iskustva dok istovremeno ne čeznem ni za jednim i radosti svakom božanskom novom danu.
Mohanđi nas voli milion puta više nego što volimo sami sebe ili druge. Zato što je njegov kapacitet za ljubav milion puta veći. Ključno je da ne očekujemo da nam on ljubav daje a mi ostajemo pasivni kao ptiče u gnezdu cijučući za hranom iz majčinog kljuna. Ne treba da budemo sa stavom traženja, zahtevanja, kao da nam nešto fali pa bi da to napunimo nečim spolja, nego da radimo na sebi tako da poniremo iznutra i eksperimentišemo koliko mnogo ljubavi možemo da isijavate iz sebe. Koliko jako možemo ljubavlju da zračimo nastojeći da održimo prostor koji se pročistio i napunio Mohanđijevom energijom i blagoslovima. Poenta je u neprekidnom, svakominutnom nastojanju da održimo ljubav iznutra. Ljubav u duši. A veliki je izazov taj da kada volimo nekoga želimo da budemo sa njima! Ako svedemo Mohanđija na njegovu ličnost ili telo, čeznućemo za Njegovim fizičkim prisustvom. Umesto toga, bolje povećavajmo kapacitet za ljubav toliko da dostignemo Njegov kapacitet gde god da se nalazimo. Dostignimo tu čistotu srca, čistotu jednog Učitelja, jednog Brahmarišija, jednog Rađa jogija, mudraca, duhovnog majstora. Zaboravimo na sebe na neko vreme i budimo ta ljubav. Budimo On.
Volim da vidim da ljudi shvataju da je Mohanđijevo učenje univerzalna duhovna kultura, koja obgrljuje sve religije i podiže svesnost do nivoa izvan svih religija. Podiže svesnost do suštine, do bitka izvan svih koncepata, do osećaja jedinstva ljubavi prema svemu umesto podeljene ljubavi. Svrha treba da bude unutrašnje oslobođenje od svega. A da bi se ono desilo, na nama je da se poistovećujemo a zatim i postanemo ta neizmerna LJUBAV izvan svih granica i prepreka i izražavamo je prema svakome ko nam dođe. Takođe pritom ne budemo kao pasivni već proaktivni, da preuzmemo odgovornost i inicijativu. Tako se nivo energije sve više povećava.
Kada se povezujemo sa Mohanđijem svakog momenta, primamo ogromne blagoslove i ne smemo ih uzimati zdravo za gotovo. Treba da prepoznajemo i uvažavamo ove božanske, dragocene darove koje nam je sudbina odnosno životni princip tzv. guru princip poslao utelotvorivši čistu svest u telo Učitelja koje će služiti vraćanju darme na zemlji, uspostavljanju sklada sa prirodnim zakonima koji vladaju od pamtiveka i koji vode duše iz mraka u svetlost, one duše koje su za to spremne. Mohanđi je tu radi blagostanja na Zemlji. On je prijatelj univerzuma koji se u svojoj suptilnosti, nevinosti i čistoti žrtvuje za svet. Spašava živote. Spašava duše. Uzdiže svakoga ko je iskreno žedan uzdizanja, ko bi ka višim energijama, višoj vibraciji, višoj ljubavi, beskonačnosti i besmrtnosti.
Kad god naiđe problem – predam to tj. pomislim na Mohanđija i kažem: „Ti si sa mnom, vidiš li šta se dešava? Ti to sredi, verujem da će sve biti u redu. Tebe volim najviše. Ljubav prema Tebi mi je najvažnija.“
Kada zračimo ljubavlju, ono što je najbolje za nas nam dolazi a da nismo ni tražili.
Ne mogu da završim a da ne zahvalim iz sveg srca Marku Miloviću koji je neumorno kliktao fotoaparatom u baš u pravim dragocenim trenucima. Štaviše, usput je crtao i Mohanđija, a jedan od crteža je ovaj:
Engleska verzija je ovde
